August 25, 2026
Ličnost
Predji na često postavljana pitanja
„Tvrdoglav je." „Ljubomorna je na bebu." „Zna da ne sme to da radi, vidi mu se po očima." Ovako opisujemo pse svakodnevno, a u tim rečenicama krije se pretpostavka da pas ima ličnost kakvu ima čovek — sa svesnim planom, skrivenim motivima ili osećanjem krivice.
Pas ima ličnost, ali ne u potpunosti na ljudski način. Ima jedinstveni sklop osobina koje dosledno ispoljava u različitim situacijama, i te osobine se mogu opaziti u njegovom ponašanju, mogu se procenjivati, porediti i donekle predvideti.
Ono što je važno, jeste ne pripisati mu razmišljanje kakvo imamo mi. Razumevanje ove razlike nije teorijsko pitanje, već od toga zavisi kako postupamo prema psu, i kada mu pokazujemo ljubav, i kada ga hvalimo, ali i kada pas uradi nešto što nam smeta.
Šta je ličnost?
Ličnost je jedan od najsloženijih psiholoških pojmova i predstavlja kompleksan i neponovljiv psihički sklop osobina koji određuje karakteristično i dosledno ponašanje individue. Ličnost čine temperament, sposobnosti, karakter, motivi, vrednosti, stavovi, potrebe, nagoni, emocije, samosvest i tako dalje.
Ličnost ima naslednu osnovu koja u interakciji sa sredinom određuje osoben razvoj ličnosti u celini. Kao što smo govorili u tekstu o temperamentu, i ličnost se nekada meša sa drugim pojmovima, prvenstveno sa temperamentom, zatim sa karakterom, kao i sa identitetom.
U tekstovima o psima, ličnost i temperament se često koriste kao sinonimi, iako je temperament samo jedan od segmenata celokupne ličnosti. Opširnije je prikazano i kako se upotreba ta dva termina menjala. Analiza stručnih tekstova u istraživanju De Kastro Travnik i saradnika pokazala je da je negde do 2014. uglavnom korišćen termin temperament, a nakon toga se češće koristi termin ličnost. Pored toga, izbor nije neutralan, već se temperament više koristi za uzgajane životinje i one koje imaju upotrebnu vrednost, a ličnost više za kućne ljubimce i životinje koje žive slobodno.
Ovo je složen problem zbog toga što ljudi veoma složena značenja pripisuju ličnosti i deo toga neminovno primenjuju i na pse kada govore o njihovoj ličnosti. Ni to ne bi bilo problematično samo po sebi, ali postaje problematično kada na osnovu pogrešnih zaključaka o psima grešimo u postupanju prema njima, kada im govoreći o njihovoj „ličnosti“ pripisujemo razne psihološke pojave koje kod pasa nisu razvijene. Neke od tih „zabluda“ smo pokušali da rasvetlimo u tekstovima na ovom blogu o inatu, ljubomori i krivici.
Kako savremena etologija gleda na ličnost psa
Pas ima „ličnost“, ali ne u našem smislu te reči kako je opisano u prvom pasusu, već u užem smislu, kako predlaže Mikloši – ličnost psa posmatramo kao sklop osobina ponašanja koje pas dosledno ispoljava u vremenu i u različitim kontekstima. Važna razlika između osobine ponašanja i crte ličnosti jeste u tome što se, po konvenciji, crte ličnosti obično smatraju karakteristikama višeg reda koje se sastoje od određenog skupa međusobno povezanih (korelisanih) osobina ponašanja. Uz posmatranje i opisivanje ponašanja imamo i nalaze istraživanja na temu gena, hormona i neurotransmitera koja takođe daju neke odgovore na temu osobina i ličnosti pasa.
Konfuzije oko termina ličnost kod pasa
Mikloši navodi da termin ličnost koristi da izbegne konfuziju u terminologiji, jer i stručnjaci često koriste termine ličnost i temperament kao sinonime, iako oni nisu jedno te isto. Dihotomija između temperamenta i ličnosti važna je iz nekoliko razloga. Temperament se odnosi na nasleđene sklonosti koje se javljaju rano i verovatno je da su osobine temperamenta pod kontrolom određenijeg skupa genetskih faktora nego osobine ličnosti. Odlike temperamenta mogu prožimati različite osobine, na primer, jedinka može biti „impulsivna“ i u agresiji i u istraživanju, što su dve različite osobine ponašanja. Ovaj efekat je podložan uticaju iskustva i učenja kako pas sazreva, zbog čega se specifične odlike temperamenta najbolje uočavaju kada se ispolje rano u razvoju, pre sticanja velikog iskustva i učenja, odnosno kod mladih životinja. O svemu tome smo detaljnije govorili u tekstu Temperament na ovom blogu.
Procena osobina pasa
Postoje dve mogućnosti: da vlasnik opisuje ponašanje psa popunjavajući upitnik ili da obučeni posmatrači direktno posmatraju ponašanje psa.
Upitnici
Kako funkcionišu upitnici za pse?
Kada su upitnici u pitanju, imamo one gde se procenjuje ponašanje psa u određenoj situaciji (na primer, kako se pas ponaša kada poštar zvoni na vrata ili kod veterinara) i one gde procenjujemo psa po pitanju ponuđenih osobina (na primer, druželjubiv, agresivan i tako dalje). Većina testova ličnosti namenjena proceni ljudi sastoji se od niza pitanja na koja osoba odgovara o sebi. To su standardizovani testovi koji zadovoljavaju kriterijume valjanosti, pouzdanosti i objektivnosti, pa se došlo na ideju da se sličan princip primeni i na pse. Čak su neki od testova direktno prenešeni, samo su preformulisana pitanja tako da se odnose na psa.
Petofaktorski model ličnosti – „velikih pet“
U psihologiji postoji više teorija ličnosti, koje se razliku po tome koliko osnovnih dimenzija ili faktora ličnosti postoji. Jedan od dominantnih modela jeste petofaktorski, poznat kao „velikih pet“. Model predstavlja, kako navodi Džamonja-Ignjatović, klasifikaciju crta ličnosti koja obuhvata pet širokih dimenzija: neuroticizam, ekstraverzija, otvorenost, saradljivost i savesnost. Model ima dugu predistoriju i zbog toga nije vezan za ime jednog naučnika. Pretpostavlja postojanje pet bazičnih dimenzija koje leže u osnovi osobina ličnosti otkrivenih analizom jezika, atributa koji se koriste u svakodnevnom govoru, kao i podataka sa psiholoških mernih instrumenata.
S obzirom na to da je ovaj model primenjivan i na pse, prenećemo kako svaku od dimenzija opisuje Džamonja-Ignjatović.
Neuroticizam razlikuje prilagođenost i emocionalnu stabilnost u odnosu na neprilagođenost i nestabilnost. Predstavlja opštu tendenciju da se dožive negativni afekti kao što su tuga, strah, uznemirenost, gnev, krivica i druga negativna osećanja. Sklonost doživljavanju ovakvih emocija predstavlja opštu vulnerabilnost i ometa adaptaciju. Osobe sa visokim neuroticizmom slabo kontrolišu impulse, sklone su da iracionalno reaguju i imaju slabije kapacitete za prevladavanje stresnih situacija. Osobe sa niskim neuroticizmom su emocionalno stabilne, relaksirane, staložene i mogu da prevladaju stresne situacije.
Ekstraverzija se odnosi na socijabilnost i društvenost. Osobe sa visokom ekstraverzijom su pričljive, samopouzdane, preferiraju velike skupove ljudi, vole uzbuđenja, vesele, optimistične, pune energije. Introvertne osobe su rezervisane, zatvorene, nezavisnije, umerenije.
Otvorenost podrazumeva intelektualnu radoznalost, potrebu za promenom, nezavisnost mišljenja, preferenciju različitosti. Osobe sa visokom otvorenošću otvorene su prema unutrašnjim doživljajima i radoznale prema spoljnjim događajima, sklone eksperimentisanju, novim idejama i nekonvencionalnim vrednostima. Osobe sa niskom otvorenošću su konvencionalnog izgleda i ponašanja, sklone konzervativnim stavovima, umerenijih emocionalnih reakcija, sklone poznatom u odnosu na novo.
Saradljivost je dimenzija međuljudskih odnosa. Osobe sa visokom saradljivošću odlikuje poverenje, altruizam, saosećajnost i potreba da se pomogne drugima. Osobe sa niskom saradljivoću odlikuje cinizam, sebičnost, sumnjičavost, egocentričnost i kompetitivnost.
Savesnost obuhvata samokontrolu kao disciplinovanu težnju ka ciljevima i pridržavanje sopstvenih principa, zatim izvršavanje dužnosti i obaveza, planiranje i organizaciju. Savesne osobe imaju jaku volju, usmerene su ka cilju, tačne i pouzdane. Negativni aspekti povišene savesnosti mogu biti sitničavost, kompulzivna urednost i „radoholičarsko“ ponašanje. Osobe sa niskim vrednostima imaju hedonističku orijentaciju, bezbrižnije su po pitanju ostvarenja ciljeva.
Primena „velikih pet“ na pse
Gosling i saradnici su, navodi Mikloši, primenili verziju ovog testa, namenjenog ljudima, prilagođenu psima tako što su preformulisali pojedina pitanja. Njihova analiza pružila je podršku za četiri od pet ljudskih crta ličnosti – nisu uspeli da potvrde savesnost. Turčan i saradnici uspeli su da statistički potvrde svih pet dimenzija. Drugi istraživači koristili su sličnu metodu, ali su radije koristili prideve koje su sami vlasnici navodili u vezi sa psima. Više istraživanja na ovu temu možete naći na ovom blogu u tekstu Povezanost ličnosti pasa i njihovih vlasnika.
Posmatranje ponašanja
Druga mogućnost je posmatranje ponašanja. Ovaj način istraživanja je svakako bliži etolozima, i on se može sprovoditi ili posmatranjem pasa u njihovom prirodnom okruženju ili sprovođenjem baterije testova. Ovi testovi nisu oslonjeni na procenu vlasnika, već obučenih posmatrača, ali ih je teže sprovesti. Mikloši navodi nekoliko razloga. Naime, teško je osmisliti bateriju koja može da pokrije celokupnu ličnost, a pas ne može dugo da bude u test situaciji. Problem je i izlaganje psa određenim stimulusima kao što je na primer pucanj. Neki zadaci moraju da se ponavljaju, kako bi se obezbedili dokazi o unutrašnjoj doslednosti ponašanja, ali ovo može biti problematično jer može doći do uticaja prethodne situacije na narednu tj. može doći do habituacije (navikavanja) ili senzitizacije (povećane osetljivosti) koje utiču na ponašanje.
Mikloši daje primer testiranja pasa na agresivno ponašanje, u kome su Neto i Planta podvrgli pse nizu test-zadataka koji su uključivali različite kontekste koji mogu da izazovu agresivno ponašanje psa. Iako je ovaj sistem sa velikim uspehom otkrivao pse sa istorijom ujedanja, eksperiment je možda senzitizirao pse za ovo ponašanje, jer su psi postajali agresivniji pred kraj ispitivanja. Drugi istraživači su takođe otkrili, kada su testirali iste pse u tri različite baterije testova ponašanja za ispitivanje agresivnih tendencija, da su se psi ponašali različito u svakoj od njih.
Iako to logistički može biti složenije, zaključuje Mikloši, mnogo je povoljnije da baterije testova koje se primenjuju u jednoj prilici ispituju samo nekoliko crta ličnosti, a da se psi zatim podvrgnu daljim posmatranjima u kratkom vremenskom roku, tokom kojeg se ne očekuju promene u ličnosti.
Prednosti i mane upitnika i testova ponašanja
Poredeći ove dve vrste testova po nekoliko parametara, Mikloši navodi nekoliko razlika.
Upitnici
Upitnici lakše mogu da obuhvate mnogo veći uzorak. Rezultati su stabilni kroz vreme, jer vlasnici imaju prilično ustaljeno mišljenje. Pouzdanost podataka je van kontrole jer nekada nismo sigurni ko popunjava upitnik, mada mogu da se „ulove“ lažni odgovori (slično kao što postoje „skale laganja“ na ljudskim testovima). Subjektivnost može biti veća, kao i kompatibilnost sa ljudskom ličnošću.
Testovi ponašanja
Baterije testova ponašanja su uglavnom primenjive na manji uzorak i zahvataju specifičan uzorak vlasnika pasa. Stabilnost podataka kroz vreme je nešto manja, jer na rezultate utiču razni sredinski faktori. Pouzdanost zavisi od obučenosti posmatrača i metode merenja, subjektivnost takođe. Kompatibilnost sa ljudskom ličnošću zavisi od osobine koja se posmatra.
Kompatibilnost sa stukturom ličnosti čoveka
On govori i o tome da nam osobine ličnosti izvedene iz upitnika mogu delovati prepoznatljivije i bliskije, delom zato što je ponašanje psa procenjivao ljudski um. Nasuprot tome, osobine ličnosti zasnovane na ponašanju mogle bi biti teže za interpretaciju jer se ne mogu jednostavno projektovati na našu sopstvenu strukturu ličnosti. Istraživanja i potvrđuju da su strukture ličnosti pasa zasnovane na upitnicima sličnije ljudskim strukturama ličnosti (do kojih se došlo sličnim metodama), nego strukture ličnosti zasnovane na testovima ponašanja. Povezanost ličnosti vlasnika i psa je široka tema i njoj je posvećen poseban tekst na ovom blogu.
Razlike u rezultatima različitih pristupa
Postoje osobine koje imaju svoje ekvivalente u oba tipa strukture ličnosti, na primer, „hrabrost“ (smelost). Međutim, različita istraživanja izdvojila su različite sklopove osobina koje nije moguće u potpunosti međusobno povezati i naći ekvivalente za svaku izdvojenu osobinu. Primer su faktori dobijeni DMA baterijom testova (razigranost, radoznalost/neustrašivost, sklonost jurenju, druželjubivost i agresivnost) koje je teško povezati sa sedam osobina koje je izdvojila studija Džons i Goslinga koju smo detaljno predstavili u tekstu o temperamentu (reaktivnost, strašljivost, aktivnost, druželjubivost, podložnost obuci, submisivnost i agresija). I kod istraživanja ličnosti pasa dešava se nešto slično kao i kod ljudi – postoje različite teorije ličnosti koje dolaze do različitih zaključaka o strukturi i osnovnim dimenzijama ličnosti.
Kako se osobine odražavaju na ponašanje
Istraživači su primetili da se osobine ličnosti mogu protezati kroz različite sfere ponašanja. Na primer, jedinke koje su hrabrije u istraživanju novih okruženja često su takođe i agresivnije. Ili, na primer, dimenzija stidljivost–hrabrost prisutna je u osobinama kao što su druželjubivost, razigranost, radoznalost i sklonost jurenju, što znači da će jedinke koje su radoznalije (hrabrije) verovatno biti druželjubivije i spremnije za igru sa nepoznatim psima.
Ove sekundarne osobine ličnosti (na primer, stidljivost–hrabrost) nazivaju se i bazičnim osobinama. Nešto kasnije ćemo više reći o tome kako je to potvrđeno istraživanjima, a ovde samo navodimo da Mikloši pravi važnu napomenu koja dodatno naglašava preplitanje pojmova temperamenta i ličnosti. Naime, ove opšte tendencije takođe mogu odražavati aspekte ponašanja koje označavamo kao temperament. Biti hrabriji u različitim kontekstima može odražavati snažnu tendenciju ka prilaženju (u smislu jurišanja napred, odnosno impulsivnosti) koja bi mogla učiniti da jedinka deluje „razigranije“ ili „druželjubivije“ u specifičnim kontekstima. Stoga je moguće da postoji zajednički genetski faktor u ovim ponašanjima, tj. ograničen broj gena može da utiče na veliki skup ispoljenih osobina. Hrabrost bi stoga mogla biti pod snažnim uticajem zajedničkih genetskih, neuroloških i hormonskih faktora koji kontrolišu ponašanje nezavisno od određene situacije, bez obzira na to da li jedinka istražuje neko područje ili nailazi na stranca. Opet, važno je napomenuti da hrabrije jedinke nisu nužno bile agresivnije.
Poređenje rasa po osobinama
Zanimljive su i opservacije koje nalazimo kod Miklošija na temu međusobnog poređenja grupa rasa po karakteristikama ličnosti. Moglo bi se tvrditi da su osobine ličnosti možda specifično selektovane kod pasa odgajanih za određenu funkciju, tj. da svaka grupa rasa ima različite osobine (na primer, psi čuvari su hrabriji od lovačkih pasa ptičara).
Poređenje grupa rasa
Kada su poređene tradicionalne grupe rasa (zasnovane na klasifikaciji Međunarodne kinološke federacije – FCI), pronađena je široka sličnost. Većina grupa pokazala je sličnu strukturu osobina ličnosti, ali bilo je i izuzetaka. Na primer, osobine druželjubivosti i razigranosti nisu se mogle razlikovati u grupi retrivera, vodenih pasa i cunjavaca, kod njih su ove dve osobine toliko spojene da deluju kao jedna jedinstvena osobina. Srodna studija nije pronašla razlike u vrednostima za četiri osobine ličnosti – razigranost, radoznalost/strah, druželjubivost, agresivnost – kod različitih grupa pasa (pastirski psi, radni psi, lovački psi ptičari i terijeri). Ovaj nalaz je bio donekle iznenađujući jer su ljudi često uvereni da postoje razlike u osobinama među navedenim grupama pasa.
Poređenje pojedinačnih rasa
Međutim, kada su pojedinačne rase, a ne grupe rasa, statistički analizirane zajedno, dobijene su četiri grupe koje su pokazale jasnu razliku u osobinama ličnosti. Svartberg je, navodi Mikloši, ove rezultate objasnio argumentom da se kategorizacija rasa u ovoj analizi odnosi na njihovu sadašnju upotrebnu vrednost, a ne na istorijsku, i da odražava skorije efekte selekcije za ove nove funkcije. Istorijska, funkcionalna, kategorizacija rasa uglavnom se sada odnosi više na sličnost u fizičkom izgledu i građi, ali je postala nezavisna od bazičnih osobina ponašanja jer danas mnoge od ovih rasa ispunjavaju drugačije funkcije nego ranije. Na primer, pastirski psi poput belgijskog ovčara malinoa, iako veoma slično izgledaju, danas se koriste za potpuno različite zadatke – kao policijski ili psi za obezbeđenje granica. Slično tome, mnoge rase terijera, odgajane za lov na zečeve i lisice, danas su omiljeni porodični ljubimci koji se već generacijama ne koriste za lov.
Mogući zaključak je da moderni uzgoj i današnja uloga pasa (na primer, pas za izložbe, ljubimac i radni pas) imaju jači uticaj na njihov današnji temperament nego genetika njihove istorijske grupe rasa. Verovatno je iz tog razloga u statističkoj analizi dobijena podela pasa u četiri grupe, zasnovane na onome što oni rade danas, a ne na onome za šta su stvoreni pre nekoliko vekova. Pored toga, neka rasa može biti selektovana na drugačiji način u različitim delovima sveta i tako se jedinke veoma sličnog izgleda posle određenog broja generacija mogu prilično razlikovati po osobinama. Ili, nemački ovčari uzgajani isključivo zbog eksterijera se mogu razlikovati po osobinama od nemačkih ovčara iz radnih linija. Inače su radne rase verovatno odgajane u drugačijem okruženju u poređenju sa ostalim rasama, tako da taj efekat može biti i sredinski, a ne genetski.
Testovi procene
Predstavićemo ukratko dva veoma poznata standardizovana testa za procenu pasa koji pripadaju različitim grupama testova, odnosno različitim metodama testiranja o kojima smo govorili. Jedan test je upitnik, a drugi je baterija testova ponašanja.
C-BARQ – The Canine Behavioral Assessment & Research Questionnaire
Upitnik za procenu ponašanja i istraživanje pasa, kako navodi Lajons Sanšajn, traži od nas da detaljno opišemo ponašanje svog psa na standardizovan način, odgovaranjem na oko sto pitanja. Otkako su ga 2003. razvili Džejms Serpel i Jujing Hsu na Univerzitetu u Pensilvaniji, C-BARQ je validiran, korišćen u stotinama studija i popunile su ga desetine hiljada ljudi. Podaci prikupljeni putem C-BARQ-a pomažu u boljem razumevanju ponašanja pasa i utvrđivanju njihovih posebnih veština i sklonosti. Na primer, u poređenju sa psima kućnim ljubimcima, psi za potragu i spasavanje postižu niže rezultate u agresiji prema strancima i drugim psima, a više u faktorima kao što su energija, samopouzdanje i podložnost dresuri.
Iako se ponekad opisuje kao oblik procene ličnosti pasa, C-BARQ je prvobitno osmišljen da meri učestalost i ozbiljnost problema u ponašanju kod vlasničkih i radnih pasa, što i dalje ostaje njegova glavna vrednost i svrha, naglašavaju autori testa na zvaničnoj internet prezentaciji ovog testa.
C-BARQ je upitnik namenjen vlasnicima, odnosno starateljima i vodičima pasa koji pruža skup numeričkih rezultata za sledećih četrnaest različitih kategorija ponašanja pasa.
Kategorije ponašanja na koje se fokusira C-BARQ
Agresija usmerena prema strancima: Preteće ili neprijateljske reakcije na nepoznate osobe koje se približavaju ili narušavaju lični prostor, teritoriju ili kućno okruženje psa ili vlasnika.
Agresija usmerena prema vlasniku: Preteće ili neprijateljske reakcije prema vlasniku ili drugim članovima domaćinstva u situacijama kada psa izazivaju, grubo tretiraju, fiksiraju pogledom, preskaču preko njega, ili kada mu prilaze dok ima hranu ili predmete u posedu.
Agresija usmerena prema drugim psima: Preteće ili neprijateljske reakcije kada mu prilaze nepoznati psi.
Rivalitet među psima: Preteće ili neprijateljske reakcije prema drugim poznatim psima u istom domaćinstvu.
Strah od stranaca: Reakcije straha ili opreza kada mu prilaze nepoznate osobe.
Ne-socijalni strahovi: Reakcije straha ili opreza na iznenadni ili glasan zvuk, saobraćaj, kao i na nepoznate predmete i situacije.
Strah od drugih pasa: Reakcije straha ili opreza kada mu prilaze nepoznati psi.
Ponašanje povezano sa razdvajanjem (separaciona anksioznost): Oglašavanje i/ili destruktivnost prilikom razdvajanja od vlasnika, često praćeno ili prethodi ponašajnim ili vegetativnim znacima anksioznosti, uključujući uznemirenost, gubitak apetita, drhtanje i prekomerno lučenje pljuvačke.
Afektivna vezanost ili privrženost (atačment) i traženje pažnje: Održavanje bliske udaljenosti od vlasnika ili drugih članova domaćinstva, traženje nežnosti ili pažnje, i ispoljavanje uznemirenosti kada vlasnik posvećuje pažnju trećim licima.
Sposobnost za obuku, učenje (trainability): Spremnost psa da obraća pažnju na vlasnika, izvršava jednostavne komande, brzo uči, donosi predmete (aportira), pozitivno reaguje na korekciju i ignoriše ometajuće stimuluse.
Jurenje: Jurenje mačaka, ptica ili drugih malih životinja kada se za to ukaže prilika.
Sklonost uzbuđenju: Ispoljavanje snažnih reakcija na potencijalno uzbuđujuće događaje ili situacije koje podižu energiju, kao što su odlazak u šetnju ili u vožnju automobilom, zvono na vratima, dolazak posetilaca i povratak vlasnika kući; pas ima poteškoća da se smiri nakon takvih događaja.
Osetljivost na dodir: Reakcije straha ili opreza na potencijalno bolne procedure, uključujući kupanje, negu dlake, sečenje noktiju i veterinarske preglede.
Nivo energije: Energičan, „uvek u pokretu“ i/ili razigran.
Pored toga, C-BARQ pruža informacije o pojavi još 22 različita problema u ponašanju, u rasponu od koprofagije (jedenja izmeta) do stereotipnog vrtenja u krug / jurenja sopstvenog repa.
BPH – Behavior and Personality Assessment in Dogs
Test procena ponašanja i ličnosti pasa (BPH) validirao je švedski istraživač Kent Svartberg na osnovu podataka dobijenih od preko dvanaest hiljada pasa, utvrdivši validnost u konstruktima koji se odnose na druželjubivost, razigranost i druge faktore. To je zapravo moderna verzija testa DMA (Dog Mentality Assessment) koji je razvijen za radne pse. Sastoji se od sedam ili osam delova, tj. test situacija, i traje oko 30 minuta, a cilj je da pruži sažetak o tome kako pas reaguje u različitim situacijama i kako se sa njima nosi. To može uključivati susret sa strancem, igru, traženje hrane i iznenađenja, a može se opisati i reakcija psa na pucanj. Nakon završetka, ocenjivač vlasniku daje rezime reakcija psa i pruža opis njegove ličnosti.
Na osnovu reakcija psa dobija se bolja slika o njegovim jakim stranama, kao i o tome u kojim situacijama mu je potrebno više podrške i ohrabrenja. BPH takođe može pružiti informacije o ponašanju i reakcijama psa koje mogu biti izazovne ili nepoželjne.
Test-situacije koje čine BPH bateriju testova
Stranac – nepoznata osoba, obučena za ovu test-situaciju prilazi psu i vlasniku. Posmatra se ponašanje pozdravljanja, tendencija ka anksioznosti ili izbegavanju, potreba da se nametne ili pokazivanje submisivnosti, kao i odbijanje kontakta agresivnim ponašanjem.
Igranje sa predmetom – i vlasnik i obučeni posmatrač igraju se sa psom sa dva cilja, da se ispita želja za igrom i da se opiše ponašanje psa tokom igre.
Zainteresovanost za hranu – psu se omogući da uzima poslastice, uključujući i njegove omiljene i neke standardne, iz kutija sa poklopcem koje mogu biti delimično otvorene. Cilj je da se opiše koliko je pas rad da se potrudi da se domogne poslastica i njegova generalna zainteresovanost za hranu. Namera je da se obuhvati i njegova generalna istrajnost u rešavanju problema, kao i njegova tendencija kontakta sa vlasnikom.
Iznenađenje – silueta osobe se iznenada pojavljuje ispred psa dok on hoda sa svojim vlasnikom, a posmatraju se agresija i strah, ali i sposobnost da se prevaziđe ovo negativno emocionalno iskustvo i koliko je pas angažovan u rešavanju situacije.
Iznenadna buka – metalni bubanj u kome je lanac okreće se dok pas prilazi, stvarajući glasnu buku, a pas može slobodno da priđe da istraži. Cilj je da se opiše strah od iznenadne buke, kao i radoznalost u neočekivanoj situaciji.
Stranac koji prilazi – osoba u širokom kaputu, sa naočarima i šeširom sa širokim obodom, polako prilazi psu u određenim intervalima. Kada priđe na određenu udaljenost, okreće se licem u stranu i stoji mirno. Psu je dozvoljeno da priđe da istraži i inicira kontakt. Ovaj deo bi trebalo da procenjuje reakciju psa u susretu sa ljudima koji se ponašaju neuobičajeno.
Vrsta podloge – pas sa vlasnikom hoda preko podloge od novog i nepoznatog materijala sa ciljem da se proceni anksioznost i nesigurnost u kontaktu sa novom podlogom.
Pucanj (opciono) – dva pucnja na udaljenosti od oko 50 metara od psa i vlasnika, jedan u trenutku kada se kreću, a drugi dok stoje mirno, sa namerom da se opiše reakcija psa na iznenadni pucanj. Ova test-situacija nije obavezni deo testa, već se sprovodi po dogovoru.
Vrsta reakcije koju test-situacija izazove zavisi od ličnosti psa i repertoara njegovog ponašanja. Nije moguće opisati sve osobine, na primer, zato što je određenu situaciju teško oponašati na testu ili ponoviti na identičan način, ili zbog praktičnih vremenskih ograničenja.
Kategorije ponašanja na koje se fokusira BPH
Druželjubivost – opisuje koliko je pas druželjubiv prema nepoznatim ljudima, uključujući tendenciju iniciranja kontakta, stepen submisivnosti, kao i koliko dugo i koliko rado pas pozdravlja nepoznatu osobu. Zainteresovanost za nepoznate ljude, navode autori testa, zavisi delom od rase psa i delom od njegove ličnosti. Rase selektovane za nezavisan rad (na primer, neki terijeri, polarni psi itd.) možda neće pokazati istu saradljivost u kontaktu sa ljudima kao rase koje su selektovane za dobru saradnju sa ljudima (na primer, ovčarski psi). Pored toga, ulogu igra i dobro ili loše iskustvo psa.
Zainteresovanost za igru sa predmetom – fokusira se na zainteresovanost za igru, kako sa svojim omiljenim objektom, tako i sa objektom standardizovanim za BPH test. I vlasnik i obučeni posmatrač se igraju i to sa ciljem da se ispita želja za igrom, kao i ponašanje psa tokom igre, koje ne mora biti neposredno povezano sa zainteresovanošću za objekat po sebi. Zainteresovanost za igru veoma varira među rasama, pa su neki psi nezainteresovani za igru razvlačenja, dok je drugi psi vole. Zainteresovanost za hranu – obično ukazuje da će pas sa zdravim interesovanjem za hranu i poslastice biti lakše motivisan u trening-situaciji. Takav pas je obično spreman da rešava problem više puta kako bi se domogao željene poslastice.
Kontakt sa vlasnikom – opisuje tendenciju psa da inicira i održi kontakt sa svojim vlasnikom i sarađuje sa njim, na primer, u igri. Pas može tražiti podršku i pomoć vlasnika kada je suočen sa situacijom koju ne može direktno da reši. Na primer, u situaciji koja testira zainteresovanost za hranu, neki psi će tražiti pomoć vlasnika kada ne mogu sami da otvore kutiju sa poslasticama.
Radoznalost – važna za procenu tokom ovog testa, jer predstavlja karakteristiku korisnu za trening, bez obzira na to koje je vrste. Radoznalost pokazuje želju psa da istražuje okolinu i objekte i u poznatim i u nepoznatim okruženjima. Ako je pas uplašen, radoznalost će pomoći psu da priđe nečemu što izaziva strah, i pomoći će mu da prevaziđe strah.
Strah i nesigurnost – nesiguran i anksiozan pas živi neprekidno spreman da se nešto neprijatno desi. Suprotan njemu je samouvereni pas koji izgleda kao da situaciju drži pod kontrolom. Između ova dva ekstrema postoji nekoliko nivoa straha i anksioznosti. Specifični strahovi su česti među psima i mogu biti vezani za okruženje (na primer, strah od određene vrste podloge, pas se plaši da hoda po kamenčićima ili po rešetkama), ali i za ljude ili druge pse (socijalni strahovi).
Agresivnost ili preteće ponašanje – mnogi psi povremeno ispoljavaju preteće ili agresivno ponašanje i to je normalan deo psećeg repertoara ponašanja, ali ne sme ići dotle da pas deluje zastrašujuće ili problematično, niti svom vlasniku niti drugim ljudima. Zbog toga je važno da psi sa izraženom agresivnošću budu identifikovani i da obučeni posmatrač objasni vlasniku koja je njegova odgovornost u ispravljanju i izbegavanju takvog ponašanja.
Šta sve znamo o osobinama pasa na osnovu testova?
Izdvojićemo neke važne zaključke o osobinama pasa donesene na osnovu istraživanja čiji uzorci obuhvataju hiljade pasa sa kojima su korišćena ova dva standardizovana testa.
Šta je pokazalo kombinovano zadavanje C-BARQ i BPH testa?
Kombinovano zadavanje BPH testa i C-BARQ testa, navode Sterling i Svartberg, pokazalo je nisku do umerenu naslednost merenih osobina.
Agresivnost ima najvišu prosečnu naslednost od 0,26. To znači da je 26% razlika u pretećem i odbrambenom ponašanju među psima uslovljeno genetskim faktorima.
Razigranost, odnosno koliko će pas biti motivisan za igru sa predmetima ima naslednost 0,23. To znači da je 23% razlika u razigranosti uslovljeno genetskim faktorima.
Društvenost i hrabrost (odvažnost) imaju naslednost 0,22 – što znači da se ove dve osobine prenose na potomstvo u umerenoj meri.
Ne-socijalni strahovi (od zvukova itd.) imaju nešto nižu naslednost, a to je 0,16.
Utvrđena je značajna povezanost između načina na koji pas reaguje tokom zvaničnog BPH testa ponašanja i onoga kako se ponaša u svakodnevnom životu prema tvrdnjama vlasnika u C-BARQ testu, što znači da su standardizovani testovi ponašanja pouzdan pokazatelj stvarne genetske osnove ponašanja psa.
Još jednom je potvrđeno da nije moguće doneti pouzdane zaključke o psu samo na osnovu toga kojoj rasi pripada, za šta smo izneli eksperimentalnu potvrdu i u tekstu o temperamentu. Glavni zaključak istraživanja je da unutar iste rase pasa postoji veća varijacija u ponašanju nego između različitih rasa. Iako su uočene statističke razlike među rasama za neke osobine, nijedno ponašanje nije ekskluzivno za samo jednu rasu, a njihove osobine se u velikoj meri preklapaju.
Agresivnost je osobina sa najmanjom razlikom među rasama, što se poklapa i sa ranijim istraživanjima koja pokazuju nizak udeo varijacije među rasama kada su u pitanju suparništvo pasa i agresija prema vlasniku.
Razigranost i hrabrost su osobine sa najvećom razlikom među rasama. Posebno se ističe interesovanje za igru sa igračkama, što sugeriše da bi igra sa igračkama mogla biti ponašanje koje više zavisi od same rase nego od individue.
Važan podatak je i da se genetska varijacija razlikuje u zavisnosti od testa koji se koristi – manja je kada vlasnici popunjavaju upitnike o svojim psima, a nešto je veća kada se osobine procenjuju neposredno u test-situaciji.
Hijerarhija osobina, empirijski pokazatelji
Već smo kod Miklošija spomenuli jednu od bazičnih osobina ili „super-osobinu“, a to je stidljivost–hrabrost. Kroz opsežne statističke analize Svartberga i saradnika u istraživanjima koja ovde navodimo, a u kojima su sakupljeni podaci o preko dvanaest hiljada pasa, merene osobine grupišu se u šire dimenzije ponašanja. Najvažnija od njih je hrabrost ili odvažnost (boldness). Struktura ličnosti pasa temelji se na hijerarhijskom modelu, s opštim faktorom "hrabrosti" na vrhu i taj faktor povezan je sa pozitivnim stavom prema nepoznatim osobama, interesovanjem za igru sa predmetima, niskim nivoom straha i visokim stepenom istraživanja.
Faktor hrabrosti se dalje grana sve do 28 specifičnih osobina, ali se najpre razdvaja na dve glavne grane: druželjubivost i razigranost sa jedne strane i ne-socijalni strahovi sa druge strane (reakcije na pretnje iz okoline koje nisu živa bića, recimo, grom ili usisivač).
Naravno da podatak o prvom faktoru ne govori sve o psu, jer pas može biti generalno hrabar, ali na dnu hijerarhije može imati specifičan strah isključivo od pucnja ili klizavog poda, na primer. Zato je važno precizno mapiranje svih osobina psa.
Istraživanje je pokazalo da je druželjubivost najbolji pokazatelj (prediktor) za to kako će pas reagovati na nepoznate ljude i druge pse u svakodnevnom životu. Na osnovu njegove druželjubivosti na testu, može se vrlo pouzdano predvideti da li će u realnom životu izvan test-situacije pokazati prijateljsko interesovanje, strah ili agresiju. Visok nivo druželjubivosti na testu znači visok nivo pozitivnog interesovanja, a minimalan nivo straha i agresije u stvarnom životu. Rezultati sa testa visoko se poklapaju sa odgovorima vlasnika iz upitnika, što pokazuje da druželjubivost izmerena na testu nije trenutno raspoloženje psa tog dana, već njegova osobina ličnosti koja se isto manifestuje i na poligonu i kod kuće.
Doslednost odnosno predvidivost ponašanja
Doslednost osobina ponašanja
Ponašanje psa možda nije u potpunosti predvidivo na osnovu rase kojoj pas pripada ili od koje jednim delom vodi poreklo, jer su individualne razlike unutar rase značajne. Međutim, pitanje koliko je uopšte ponašanje budućeg odraslog psa predvidivo na osnovu njegovog ponašanja u vreme testiranja, ili, drugačije rečeno, kolika je doslednost u ponašanju pasa. Fratkin, Gosling i saradnici, uradili su meta-analizu trideset studija koje izveštavaju o procenama vremenske doslednosti ličnosti pasa, između ostalog i zbog toga što navode da i mnogi stručnjaci za pse veruju da „testovi za štenad“ koji mere ponašanje tokom prve godine života psa nisu tačni pokazatelji kasnijeg ponašanja odraslog psa.
Dobijeni rezultati pokazuju da je doslednost ličnosti bila veća kod starijih pasa, zatim kada su intervali između procena ponašanja bili kraći i kada je instrument za merenje bio potpuno isti u obe procene.
Kod štenadi, agresivnost i submisivnost bile su najdoslednije dimenzije, dok su odgovor na obuku, strah i socijabilnost bile najmanje dosledne dimenzije tj. više su bile pod uticajem promena tokom odrastanja.
Kod odraslih pasa nije bilo razlika u doslednosti na osnovu dimenzija.
Istraživanje je pokazalo i da nema razlike u stabilnosti ličnosti između radnih pasa i kućnih ljubimaca.
Doslednost kognitivnih osobina
Druga studija, sprovedena u Finskoj (Juntila i saradnici), pokušala je da utvrdi stabilnost kognitivnih osobina od perioda šteneta do odraslog psa, ali i da li je moguće na osnovu rešavanja kognitivnih problema na uzrastu šteneta predvideti osobine ponašanja budućeg odraslog psa. Opet je kombinovana baterija testova sa upitnicima koje su popunjavali vlasnici.
Sveukupni zaključak je da kognitivni testovi mogu imati potencijal kao alati za predviđanje osobina koje su važne za različite uloge pasa u društvu, što bi, zauzvrat, moglo omogućiti vlasnicima da bolje razumeju urođene osobine svojih pasa od ranog detinjstva, i da primene preventivnu obuku i prakse prilagođene svakom pojedinačnom psu.
Otkriveno je da su neke osobine prilično stabilne – ako je štene pokazivalo određeno ponašanje, velika je šansa da će ga zadržati i kao odrastao pas.
Osobine koje su se zadržale:
Razumevanje naših signala: štenci koji su rano uspešno pratili ljudske gestove (poput pokazivanja prstom gde je hrana) izrasli su u odrasle pse koji su takođe odlični u komunikaciji sa ljudima.
Snalažljivost u prostoru: ako je štene brzo shvatalo kako da zaobiđe prepreku (na primer, ogradu u obliku slova V) da bi došlo do cilja, ostajalo je jednako snalažljivo i u odraslom dobu.
Rešavanje problema i traženje pomoći: kada su štenci stavljeni pred nerešiv zadatak (na primer, hrana u zaključanoj kutiji), njihova reakcija je predvidela njihovo ponašanje u budućnosti. Oni koji su sami uporno pokušavali da otvore kutiju ostali su nezavisniji, dok su oni koji su odmah gledali u čoveka i "tražili pomoć" ispoljavali tu osobinu i kasnije.
Druželjubivost, radoznalost i energija: to koliko je štene prirodno društveno prema strancima, koliko hrabro istražuje nove prostore i koliko je aktivno, u umerenoj meri se prenosi i na odraslo doba.
Kontrola impulsa (test sa cilindrom): ovo je jedina osobina koja se značajno menjala. Štenci su prirodno brzopleti (na primer, udariće njuškom u providno staklo da dohvate hranu umesto da zaobiđu prepreku), ali ova sposobnost se popravlja sa godinama kako pas sazreva.
Šta testiranje šteneta može predvideti?
Ovaj deo istraživanja je pokazao da jednostavni testovi dok je pas još mali mogu otkriti kakav će pas biti karakterom u sledećim aspektima:
Podložnost obuci i energija: na osnovu toga kako štene reaguje na ljudske gestove i kako rešava prepreke, možemo rano da pretpostavimo koliko će pas biti lak za vaspitanje i koliki će mu nivo energije biti potreban kada poraste.
Impulsivnost: ako štene rano pokaže dobru samokontrolu (uspešno zaobiđe prepreku umesto da „juri glavom kroz zid“), veća je verovatnoća da će kao odrastao pas biti staloženiji i manje impulsivan.
Rano prepoznavanje straha: ovo je izuzetno važno. Ako se štene uplaši nepoznate osobe koja mu prilazi da ga pozdravi (povlači se, reži ili skriva), to je jasan alarm. Istraživanje je potvrdilo da je velika verovatnoća da će ti štenci izrasti u plašljive odrasle pse.
Važan zaključak nije da treba da odbacimo plašljivo štene za kućnog ljubimca, već da možemo da ga „pročitamo“ na vreme. Što ranije saznamo da je naše štene sklonije strahu ili impulsivnosti, možemo ranije i uspešnije da prilagodimo vaspitanje i sprečimo da ti problemi postanu ozbiljni kada pas poraste.
Da li se na osnovu rase mogu predvideti osobine psa?
Iznećemo, objektivnosti radi, i nalaze jedne finske studije (Salonen i saradnici) sprovedene na više od jedanaest hiljada pasa, jer su dobijeni rezultati naizgled u suprotnosti sa nalazima na temu rase pasa i ponašanja koje smo do sada iznosili u tekstu o temperamentu, kao i ovde na temu ličnosti.
Glavni zaključci su da rasa i starost imaju najsnažniji uticaj na osobine ličnosti, dok rana socijalizacija takođe igra važnu ulogu i značajan uticaj na smanjenje nesigurnosti i agresivnosti. Istraživanje je pokazalo da mlađi psi imaju viši nivo energije, dok su stariji psi fokusiraniji, pri čemu socijalizacija između sedme nedelje i četvrtog meseca života najviše oblikuje ponašanje.
Zašto ovi nalazi suštinski nisu u suprotnosti sa prethodno iznetim? Zbog toga što i sami autori navode da svi faktori, pa i rasa, imaju mali efekat, što znači da veliki deo varijacija u ličnosti ostaje neobjašnjen! Rezultati ukazuju na to da su osobine ličnosti složene i upadljivo slične kod pasa, ljudi i drugih životinja.
Jednostavnije rečeno, rasa je najvažnija promenljiva za većinu osobina ličnosti, osim za socijalizaciju sa drugim psima, ali ona i dalje objašnjava veoma mali deo varijacije u ponašanju. Zato nas zavara kada poredimo velike grupe pasa koji pripadaju različitim rasama i nađemo velike razlike između njih. Ali, kada krenemo da ispitujemo individualne razlike unutar tih grupa, između pasa iste rase, nalazimo još veće varijacije.
Još neki važni faktori koji utiču na ličnost psa
Od ostalih važnih faktora koji utiču na ličnost reći ćemo nešto o uticaju sterilizacije, epigenetike i starenja na ličnost psa.
Kastracija i sterilizacija i ličnost psa
Odmah da naglasimo da se ovde ne bavimo efektima kastracije i sterilizacije na opšte zdravlje, jer to spada u domen veterinarske medicine, već samo nalazima istraživanja na temu promena u ponašanju koja izaziva sterilizacija pasa. Svakako odluku o kastraciji mužjaka, odnosno sterilizaciji ženke, treba doneti za svakog psa ponaosob, u dogovoru sa veterinarom, a rezultati ovih istraživanja mogu samo da posluže kao okvirna informacija.
Mužjaci
Kastracija mužjaka nije univerzalno rešenje, navode Aruba i Pereira, jer su dokazi o efektima često protivrečni. Iako kastracija smanjuje polno motivisana ponašanja (na primer, lutanje i obeležavanje teritorije), novije studije ukazuju na povećan rizik od straha, anksioznosti, fobija od zvukova, kao i od agresije usled smanjenja hormona. Agresija nakon smanjenja polnih hormona nastaje usled gubitka takozvanog „hormonskog štita”, što za posledicu ima pojavu straha i anksioznosti, koji dalje mogu voditi u odbrambene napade. Takođe, pad nivoa hormona dovodi do pada serotonina, što izaziva nizak prag tolerancije na frustraciju i povećanu impulsivnost kod pasa.
Istraživanje Kolkmejer i saradnika pokazuje da kastrirani mužjaci mogu biti pod većim stresom i agresivniji od nekastriranih. Takođe, bili su manje društveni, manje sposobni za obuku, kao i emocionalno nestabilniji i manje ekstravertni od nekastriranih pasa.
Uticaj ranog uklanjanja hormona kod mužjaka
Velika studija Mekgrivija i saradnika, zasnovana upravo na C-BARQ upitniku, koja je obuhvatila preko šest hiljada mužjaka, pokazala je da su mužjaci sa kraćom izloženošću polnim hormonima (ranije kastrirani) imali značajno više rezultate u čak 25 nepoželjnih ponašanja, uglavnom povezanih sa strahom i reaktivnošću. Kastracija prema ovom istraživanju značajno povećava rizik od separacione anksioznosti i agresije prema strancima.
Ženke
Sterilizacija ženki, navodi Sterling, primarno zbog kontrole populacije, ima zanemarljive posledice na ponašanje, iako ova studija sprovedena na devet hiljada ženki pokazuje da duža izloženost hormonima povećava sklonost ka žvakanju i zavijanju, ali smanjuje pojavu deset drugih, uglavnom nepoželjnih ponašanja, uključujući agresiju i strašljivost, što ukazuje na to da vreme sterilizacije utiče na emotivno sazrevanje ženki. Autori navode da kod nekih pasa delimično ili potpuno uskraćivanje sazrevanja može smanjiti zavijanje i žvakanje i poboljšati donošenje predmeta (aportiranje), kao i odazivanje na poziv, ali može imati druge nepoželjne posledice. Svakako ponovo naglašavamo da je ovde reč samo o ponašanju, a ne i o zdravstvenim posledicama smanjenja nivoa hormona usled sterilizacije, što spada u domen veterinarske medicine.
Epigenetika i ličnost psa
Epigenetika je nauka koja proučava kako spoljašnji faktori (stres, ishrana, nega) menjaju rad gena, a da pritom ne menjaju sam DNK. Geni na svojoj površini imaju sićušne hemijske „prekidače” i kada pas doživi hronični stres, ti prekidači mogu trajno da „upale” ili „ugase” određene gene. Što je najvažnije, ovo se može preneti i na sledeće generacije, pa štenci mogu od majke koja je pretrpela traumu naslediti sklonost ka strahu.
Podaci pokazuju da stres u različitim životnim fazama, pa čak i prenatalno, može uticati na epigenetske mehanizme i izazvati dugoročne promene u ponašanju i podložnosti stresu. Nekoliko studija pokazuje da ovi efekti mogu opstati i u narednim generacijama. Istraživanja na pilićima pokazuju da hronični, kao i kratkotrajni stresni događaji, izazivaju transgeneracijski stabilne promene u ekspresiji gena u mozgu, ponašanju i osetljivosti HPA ose (hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda), koja je zadužena za odgovor organizma na stres.
Ovo može da bude objašnjenje zašto neka štenad, uprkos savršenoj socijalizaciji od sedme nedelje, ipak izrastu u plašljive pse – njihova osovina HPA (hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda) je trajno modifikovana u intrauterinom periodu ili rano u leglu.
Genetski dokazi o ranoj traumi
Dve studije (Avalt iz 2024. godine, kao i Čimareli iz 2017. godine), pružile su direktan genetski dokaz da psi sa istorijom traume ili lošom ranom socijalizacijom imaju različitu metilaciju DNK na genima odgovornim za stres i vezivanje (poput OXTR – oksitocinskog receptora i NR3C1 – glukokortikoidnog receptora), što objašnjava njihovo nesigurno ponašanje.
Psi koji su preživeli zlostavljanje i zanemarivanje pokazali su potpuno drugačije obrasce metilacije na genu NR3C1. Ovaj gen je zadužen za stvaranje glukokortikoidnih receptora, koji služe kao „kočnica” za stres u HPA osi (sistemu hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda). Zbog ovih epigenetskih promena, njihova regulacija kortizola bila je poremećena. Traumatizovani psi su imali značajno manji nivo metilacije na genu OXTR, koji kodira receptore za oksitocin.
Sve je više studija na ovu temu, stoga i mi naglašavmo da je ovo fenomen vredan proučavanja kod pasa, ali njegovi mehanizmi nisu još uvek u potpunosti razjašnjeni i zato ne treba donositi nikakve konačne zaključke.
Ovi nalazi su na genetskom nivou pokazali nešto što je u psihologiji odavno poznato, a to je značaj ranog iskustva i dugoročnost posledica ranih trauma, kako kod ljudi, tako i kod pasa. To ne znači da su stvari nepopravljive, samo da zahtevaju drugačiji pristup kod takvih pasa. Ovo je samo još jedan pokazatelj važnosti osnovnih životnih uslova, od intrauterinog života preko ranog razvoja, važnosti ophođenja prema psu, na koji način ga socijalizujemo i vaspitavamo. Više o tome možete saznati u tekstu Socijalizacija i ostalim tekstovima na ovom blogu.
Kognitivni pad u starosti i ličnost psa
Kada pas uđe u duboku starost, promene u ponašanju nisu uvek rezultat prirodnog sazrevanja ili umora, već mogu biti posledica neurološkog propadanja – Sindroma kognitivne disfunkcije (CCD), koji je sličan Alchajmerovoj bolesti kod ljudi. Ovaj sindrom patološki menja ličnost psa, tako da stabilan i druželjubiv pas može postati anksiozan, dezorijentisan, agresivan ili distanciran čak i od porodice.
Najnovija istraživanja osobina ličnosti starih pasa potvrđuju da psi sa razvijenom kognitivnom disfunkcijom pokazuju drastično drugačiji profil ličnosti – karakteriše ih viši nivo neuroticizma i niži nivo druželjubivosti u odnosu na kognitivno zdrave stare pse.
Simptomi kognitivne disfunkcije
Simptomi ovog pada obuhvataju dezorijentisanost, izmenjene interakcije sa ljudima, poremećaj sna, vršenje nužde u kući i promene u nivou aktivnosti. U nekim studijama dodaje se i anksioznost koja se takođe javlja u sklopu ovog sindroma. Pas se više plaši odvajanja, osetljiviji je na buku, plaši se novih situacija u kojima se ranije lako snalazio.
Kao i za druge aspekte, i ovde naglašavamo da je reč samo o kognitivnim promenama, a da se kod starijih pasa, kao i u dubokoj starosti, kod pasa javljaju i druge zdravstvene promene koje spadaju u domen veterine. Ono što otežava je što pas ne može da nam kaže kakve smetnje ima. Naprotiv, životinje mogu vrlo vešto prikriti da imaju neki zdravstveni problem i da kada simptomi postanu očigledni, to može biti već neka od poodmaklih faza problema. Pored toga, mi nekada možemo da donesemo pogrešan zaključak šta psa muči, tako da je veoma važno da psa u poznim godinama vodimo na redovne zdravstvene provere kod veterinara, čak i kada nam deluje da je on potpuno zdrav.
FAQ: Najčešća pitanja vlasnika za dresuru i vaspitanje pasa i sublimirani odgovori
1. Kupujem štene, mogu li po roditeljima i leglu da znam kakav će mu biti karakter?
- Delimično, i manje nego što se očekuje. Poređenje rasa po osobinama pokazuje da rasa objašnjava tek oko devet procenata razlika u ponašanju između pojedinačnih pasa, a ostalo otpada na jedinku i ono što joj se dešava. Roditelji daju okvir, ne ishod. Ono što u tom okviru zaista može da pomeri stvari jeste period koji dolazi posle preuzimanja šteneta, pa se izbor odgajivača i uslovi u kojima je leglo raslo isplate više od pedigrea samog po sebi.
2. Udomio sam odraslog psa iz azila, mogu li uopšte da saznam kakva mu je ličnost?
- Možemo, ali kroz vreme i posmatranje. Postoje kraći testovi za procenu ponašanja pasa u azilima, a i ljudi koji vode računa o njima nekada mogu dati podatke o njihovom ponašanju. Kada udomimo psa iz azila, prvih nekoliko nedelja on je u prelaznom periodu i ono što tada vidite često nije njegova ustaljena slika. Realan uvid počinje kada se pas "uhoda" u novoj rutini.
3. Pas se u stanu ponaša potpuno drugačije nego u parku, znači li to da je nepredvidiv?
- Ne. Doslednost ponašanja meri se unutar iste vrste situacije, a ne između različitih. Pas koji je miran u stanu i uzbuđen na Adi ili u Košutnjaku može biti savršeno dosledan, ako se u sličnim okolnostima uvek ponaša slično. Ličnost se prepoznaje po tome što je reakcija na isti nadražaj predvidiva kroz vreme, a ne po tome što je pas svuda isti.
4. Pas ima osam godina i odjednom se promenio, da li se ličnost psa menja sa starošću?
- Menja se, i to je očekivano. Kod starijih pasa dolazi do kognitivnog pada koji može da promeni prag reagovanja, san, orijentaciju u prostoru i toleranciju na dodir ili buku. Promena koja se javi naglo, u kratkom roku, prvo je pitanje za veterinara, jer bol i bolest menjaju ponašanje pre nego što se promeni bilo šta drugo. Tek kada se zdravlje proveri, ima smisla razmatrati promenu ličnosti.
5. Postoji li test kojim mogu da izmerim ličnost svog psa?
- Postoje dva pristupa, i svaki ima svoju granicu. Upitnici poput C-BARQ oslanjaju se na to šta vlasnik prijavljuje, pa nose i njegovo tumačenje. Testovi ponašanja poput BPH mere reakciju u kontrolisanim uslovima, ali hvataju samo jedan dan i jednu situaciju. Kada se kombinuju, slika je znatno pouzdanija nego kad se koristi samo jedan od njih. Ono što nijedan test ne daje jeste ocena koja bi predvidela ponašanje psa u svakoj budućoj situaciji.
Napomena o nameni i granicama teksta
Namena
Ovaj tekst i prateća FAQ sekcija informativno-edukativne su prirode. Prikazuju saznanja iz oblasti psihologije ličnosti, etologije i genetike ponašanja, zasnovana na objavljenoj naučnoj literaturi dostupnoj u vreme objavljivanja. Nauka se razvija i saznanja se dopunjuju.
Zašto tekst ne može da zameni rad uživo
Ono što se u svakodnevnom govoru naziva dresurom, obukom ili školovanjem psa, ovde nije opisano kao postupak sa merama i zagarantovanim ishodom. Ovaj tekst opisuje principe učenja — pojam širi od svakog od njih.
Ono što nauka opisuje su principi i zakonitosti — ne ishod kod pojedinačne jedinke. Svaki pas ima svoju istoriju, zdravstveno stanje, prag reagovanja i biološke granice, a učenje teče ciklično: napredak i nazadovanje smenjuju se prirodno, naročito u adolescenciji.
Zato isti postupak kod dva psa ne daje isti rezultat, i to nije greška u primeni nego svojstvo procesa. Iz teksta se ne može proceniti pojedinačna situacija — ovde su izneta saznanja, ne gotovi obrasci.
Granice ovog materijala
Ovaj tekst nije veterinarski nalaz, dijagnoza ni uputstvo za lečenje. Za zdravstvena pitanja i za procenu ponašanja konkretnog psa obratite se veterinaru.
Odgovornost
Odluke o svom psu donosi vlasnik. Primena informacija iz ovog teksta je na sopstvenu procenu i odgovornost čitaoca. Autori i platforma urbandog.rs ne odgovaraju za štetu nastalu primenom bez stručne procene konkretne situacije.
Testovi procene i zdravstvene odluke
Prikazani testovi — C-BARQ, BPH i drugi — opisani su radi razumevanja kako se ponašanje istražuje. Njihovo sprovođenje i tumačenje traži obučenog ispitivača; iz ovog teksta se ne može sprovesti procena sopstvenog psa niti izvesti zaključak o njegovim osobinama.
Nalazi o kastraciji i sterilizaciji odnose se isključivo na ponašanje. Ovaj tekst ne razmatra zdravstvene posledice i ne sadrži preporuku za ili protiv zahvata. Ta odluka donosi se za svakog psa pojedinačno, sa veterinarom.
Nagla promena ponašanja kod starijeg psa prvo je pitanje za veterinara. Bol i bolest menjaju ponašanje pre nego bilo šta drugo, a životinja to često uspešno prikriva.
Literatura:
Miklósi, Á. (2015) Dog Behaviour, Evolution, and Cognition, Oxford University Press
Trebješanin, Ž. (2000) Rečnik psihologije, Stubovi kulture, Beograd
Džamonja-Ignjatović,T. (1999) Psihodijagnostika i savremeni modeli ličnosti, Zadužbina Andrejević
Lyons Sunshine, W. (2021) 6 Ways to Test Your Dog's Personality, Psychology Today
Fratkin, J. L. et al. (2012) Personality Consistency in Dogs: A Meta-Analysis
Cimarelli, G. (2017) SocialBehavior of Pet Dogs Is Associated with Peripheral OXTR Methylation
Riney, R. P. (2025) Cognitive dysfunction syndrome
Rusbridge, C. (2019) Cognitive disfunction in the ageing pet
Besegher,O. (2025) Personality traits of aged dogs according to their cognitive status
Edukacija i dalji koraci u razumevanju pasa
- Ličnost se gradi na emocionalnim reakcijama, a šta pas zaista oseća objašnjavaju emocije psa naspram čovekovih.
- Onaj deo koji pas donosi rođenjem, pre bilo kakvog iskustva, opisuje temperament i tip nervne aktivnosti.
- Koliko osobine psa liče na osobine njegovog vlasnika i zašto, pokazuje povezanost ličnosti pasa i njihovih vlasnika.
Pravna napomena o zaštiti autorskih prava i uslovima korišćenja sadržaja
Svi tekstovi, autorski članci, edukativni materijali i ostali autorski sadržaji objavljeni na internet stranici urbandog.rs predstavljaju intelektualnu svojinu autora i zaštićeni su Zakonomo autorskom i srodnim pravima Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i66/2019).
Uredništvo stranice urbandog.rs sa zadovoljstvom podržava obrazovanje, širenje znanja i razvoj svesti o dobrobiti životinja. Sa ciljem da podstaknemo učenje i naučnoistraživački rad, korišćenje našeg autorskog sadržaja dozvoljeno je isključivo pod sledećim pravno definisanim uslovima:
1. Uslovi za opšte citiranje i preuzimanje odlomaka
U skladu sa članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, dozvoljeno je bez autorske naknade i bez traženja posebne dozvole citiranjek raćih odlomaka i izvoda iz tekstova usvrhu prikaza, kritike, polemike ili opšteg informisanja javnosti. Prilikom svakog citiranja odlomaka obavezno je kumulativno ispuniti sledeće uslove:
- Jasno navođenje izvora: Mora se eksplicitno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs).
- Direktan hiperlink: Obavezno je postavljanje aktivnog, direktnog i vidljivog linka (URL adrese) koji vodi do originalnog teksta sa kojeg je odlomak preuzet.
- Navođenje autora: Mora se jasno navesti ime i prezime autora teksta, ukoliko je ono naznačeno na blogu.
- Srazmernost obima: Preuzeti odlomak mora biti u granicama opravdanih svrhom citiranja (kraći, smisleni isečak teksta koji ne menja kontekst originalnog rada, a ne preuzimanje kompletnog teksta ili njegovog većeg dela).
2. Izuzeci za potrebe obrazovanja i istraživačkog rada učenika istudenata
U skladu sa članom 43. i članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, a sa ciljem pružanja doprinosa obrazovnom sistemu i akademskoj zajednici, dozvoljeno je besplatno korišćenje, obrada icitiranje tekstova sa ovog bloga učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima svih nivoa studija, isključivo za potrebe izrade:
- školskih referata, prezentacija i domaćih zadataka,
- seminarskih i istraživačkih radova,
- diplomskih, master, specijalističkih i doktorskih radova.
Korišćenje sadržaja u ove obrazovne svrhe dozvoljeno je bez traženja prethodne pisane saglasnosti uredništva, uz strogo poštovanje pravila o navođenju izvora:
- Pravilno citiranje: U samom radu (ili u bibliografiji/literaturi na kraju rada) mora se jasno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs) i tačna URL adresa preuzetog teksta.
- Integritet sadržaja: Tekst se ne sme modifikovati na način koji menja smisao autorskog dela ili narušava ugled autora.
- Nekomercijalni karakter: Radovi u kojima se tekstovi koriste ne smeju se javno distribuirati, prodavati niti koristiti radi ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne i komercijalne koristi.
3. Zabrana neovlašćenog korišćenja i pravne posledice
Bilokoji drugi oblik korišćenja sadržaja, što uključuje, ali se neograničava na: kompletno kopiranje i prenošenje tekstova na drugeinternet portale, komercijalnu eksploataciju, štampana izdanja iliadaptaciju bez prethodne izričite pisane saglasnosti uredništvastranice urbandog.rs, najstrože je zabranjen.
Svaka povreda autorskih prava koja odstupa od gore navedenih zakonskih izuzetaka biće procesuirana podnošenjem tužbe nadležnim sudskim organima, u skladu sa građansko-pravnom i krivično-pravnom zaštitom predviđenom pozitivnim propisima Republike Srbije. - Pasistent,sportska sekcija, Škola za pse i vlasnike UrbanDOG, Molerova 40(Vračar), Beograd
