Predavanje drži dr Nenad Milojević, ispred Instituta KACHARI, bez naknade. Trajanje 90 minuta.

Kontakt je uspostavljanje naše veze sa psom i građenje jake povezanosti psa za nas. Ono što se u svakodnevnom govoru naziva „vođstvom“ ili „mestom u čoporu“ zapravo je predvidivost — pas koji zna šta može da očekuje od vlasnika oslanja se na njega i u nepoznatim situacijama. Kod štenaca se taj odnos gradi najbrže, jer se prvi obrasci ponašanja tek formiraju.

Kontakt čini oko 80 odsto onoga što nazivamo poslušnošću. Kod štenadi se kroz njega utiče na formiranje karaktera, a kod odraslih pasa na modifikaciju ponašanja — uči se drugačijim emocionalnim odgovorima.

Od 1995. godine dr Nenad Milojević, Bojan Kirovski i Uglješa Stančić prvi na prostoru Srbije uvode pozitivno potvrđivanje kao organizovan sistem, a ne kao pojedinačan postupak. Iz tog rada dr Nenad Milojević formira teoriju KONTAKT, oslonjenu na etologiju, epigenetiku, zoopsihologiju, genetiku ponašanja i zakone učenja.

Prvo autorsko predavanje Teorije KONTAKT održao je 2000. godine. Sadržaj je do danas prošao sedamnaest izmena. Usmerena je prvenstveno na štenad, od prenatalnog perioda do šestog meseca starosti — dakle na prevenciju, pre nego što problem nastane.

Predavanje drži mast. inž. saobr. Srđan Vidanović.

Osnovni elementi zoopsihologije bitni su za rešavanje problema ponašanja i za učenje elementarnih vežbi poslušnosti. Ponašanje psa utiče na vežbe poslušnosti, a vežbe poslušnosti i radnje utiču na ponašanje psa — to dvoje se ne razdvaja. Kod štenaca isto znanje služi da se problem spreči pre nego što se pojavi.

Prolazi se kroz kogniciju kanida, mentalni razvoj od prenatalnog perioda do zrelosti, osnove o svih pet čula i osnove o nagonima iz ugla etologije i biheviorizma.

Objašnjava se dijagram Rudolfa Milera — od čega zavisi napredak u učenju i koji elementi na njega utiču. Pravi se poređenje sa teorijom sporta, jer ono što važi za trenažni proces kod ljudi važi i ovde.

Naglašava se da je važan kvalitet, ne količina. Bolje je nekoliko puta uraditi nešto ispravno i tog dana završiti, nego ponoviti hiljadu puta — jer to drugo često dovodi do problema u ponašanju.

Govori se o nervnom sistemu i njegovom uticaju na učenje, i o etološkim ograničenjima — dokle jedno štene ili pas uopšte može da dosegne. Navodi se i genomska studija sa Broad instituta pri MIT-u i Harvardu, koja pokazuje koliki je stvarni udeo rase u ponašanju psa.

Objašnjava se i zašto radionica traje tri meseca, a ne mesec dana.

Napredne tehnike učenja odnose se na sistem učenja psa, tehniku učenja svake elementarne vežbe poslušnosti i različite faze u građenju svake od njih. Iste tehnike primenjuju se i na štene i na odraslog psa, uz prilagođen tempo i trajanje.

Vežbe poput sedi, pored, lezi i dođi koristimo prvenstveno kao alat za jačanje nervnih puteva i izgradnju inhibicije kod jedinke. Objašnjavamo čemu one zaista služe, kako se grade i kakva njihova uloga treba da bude — i uz to razlažemo uverenja koja o tim radnjama kod nas postoje.

Socijalizacija psa je učenje psa na različite zvukove, podloge, mirise i odnos psa sa drugim psima. Kroz nju se uči način vršenja socijalizacije, društveno prihvatljivo ponašanje i odgovorno vlasništvo nad psom.

Socijalizacioni period kod šteneta traje kratko i ne ponavlja se — ono što se u njemu propusti kasnije se nadoknađuje znatno teže.

Mesto u grupi rezerviše se dolaskom na prvo predavanje.

Od tog dana do prvog praktičnog treninga dobijate domaći zadatak. Nije obavezan, ali oni koji ga rade kreću sa boljom osnovom.

U tom periodu možete nas pozvati sa bilo kojim pitanjem. Možete i doći da gledate naše treninge sa našim psima, i sa svojim psom ako želite, i pitati šta još možete da uradite do početka.

Na praktičnim treninzima teorija se prevodi u rad.

Učenje psa je sistem radnji, ne spektar vežbi i radnji. Vežbe i radnje i ponašanje ne mogu se razdvojiti — kroz određenu vežbu utičemo na ponašanje, a prateći signale koje pas daje gradimo dalje vežbe. To ide u oba smera.

Sistem ne obuhvata samo vežbe. Psu treba i šetnja na kojoj slobodno njuška, u šumi ili na livadi, jer se time snižava kortizol i telo se vraća u ravnotežu.

Pas svakoj radnji i svakoj osobi pripisuje određenu vrednost. Najvažniji deo posla je da mi za psa postanemo ono što ima najveću vrednost.

Učenje je cikličan proces, ne pravolinijski uspon. U prvim fazama napredak je vidljiv, a onda u jednom trenutku dolazi do nazadovanja. To je prirodan biološki proces, naročito kod štenadi koja ulaze u adolescenciju. Tada se vraćamo nekoliko koraka unazad i radimo strpljivo.

Ne postoji vežba posle koje pas prestane da vuče i počne da dolazi na poziv. Te dve stvari zavise od toga koliko je dubok kontakt koji ste izgradili — a i tu postoji granica koju postavlja biologija same jedinke. Zato je upravljanje okruženjem i psom podjednako važno koliko i sam rad.

Radi se u grupi zato što je grupa alat, a ne otežavajuća okolnost.

Ostali psi i ljudi predstavljaju nadražaj koji je istovremeno dovoljno jak da bude izazov i dovoljno slab da se sa njim može raditi. U takvim uslovima pas uči da ostane usmeren na svog vodiča. Upravo tu se i vidi gde je kod kog psa granica i na čemu treba raditi dalje.

Na poslednjim treninzima menjamo lokacije po gradu. Razlog je način na koji pas uči: ono što je naučeno na jednom mestu ne prenosi se samo od sebe na drugo.

Simuliraju se stvarne situacije na koje ćete nailaziti u svakodnevnim šetnjama, da biste znali kako da postupite kada do njih dođe.