1.    Ako je pas sa obavljanjem nužde povezao određen ambijent, a nepelenu,rešenje je da se sa učenjem krene ispočetka, s tim što će iziskivati nešto višestrpljenja, jer štene sad može odbijati da vrši nuždu pošto je „sliku” vezaloza ambijent iz koga smo ga izmestili kada smo pelenu preneli u novi prostor. Utom slučaju potrebno je boraviti u novom prostoru sve dok bešika štenetajednostavno ne popusti i tada ga treba hvaliti, izigrati se sa njim i dati muhranu. Ambijent koji je štene, odnosno pas, ranije povezivao sa obavljanjemnužde treba na neki način pregraditi, kako štene/pas ne bi imali pristup tommestu i kako tokom naše nepažnje ne bi obavili nuždu tamo, čime bi potvrdili ranijenaučen obrazac i dodatno otežali proces učenja.

2.    Psi koji su naučeni da obavljaju nuždu na peleni, a koje sada trebanaučiti da istu radnju obave napolju. Često se dešava da psa, koji pritom nijeplašljiv, šetamo napolju, a da on ne obavi nuždu, pa da zatim obavi unutra, čimpređemo prag stana ili kuće. Pas pamti u „slikama“ i, u skladu sa svojimdigestivnim traktom i starosnom dobi, može veoma dugo da trpi. Rešenje jejednostavno, ali opet iziskuje vreme. Potrebno je da sa psom napolju provedemoonoliko vremena koliko mu treba da obavi nuždu, a kada se to desi, sledehvaljenje, igra i hrana. Na taj način trudimo se da mu što pre predstavimo daje najkraći put do zadovoljenja njegovih potreba za igrom i hranom upravo utome da obavi ono što od njega očekujemo. Ovaj proces je vremenski zahtevan,jer pas često može da trpi i po nekoliko sati dok smo napolju, te to doistaiziskuje vreme, kojim često ne raspolažemo u toj meri.

3.    Psi koji obavljaju nuždu u stanu kad ostanu sami. Iako kod ovakvih pasa može da se desi da obavenuždu na peleni dok smo mi prisutni ili da trpe dok ih ne izvedemo napolje,problem nastaje kada ostanu sami, iako su u pitanju potpuno zdrave jedinke. Zapse mi predstavljamo njihov „čopor“. Kada izađemo iz stana, oni ne razumeju daćemo se ubrzo vratiti, jer ne shvataju koncept vremena i njegov protok, pa unjihovoj percepciji oni ostaju izopšteni iz čopora. Obavljanje nužde u takvimsituacijama predstavlja reakciju organizma na stres, a često je praćeno i drugimponašanjima, kao što su lajanje, zavijanje, griženje predmeta po stanu islično.

Prva i najvažnija stvar na kojoj je u ovim slučajevima potrebno raditi je podizanje samopouzdanja psa i njegovo postepeno mentalno osnaživanje, nakon čega ga postepeno učimo da ostaje sam. Dok se ovaj deo ne sprovede, obavljanje nužde predstavlja isključivo reakciju na stres. Za pse, bez izuzetka, trenutak kad ostanu sami znači osećaj izopštenosti iz „čopora”, što bi u prirodi moglo predstavljati najstrožu kaznu. Mi za njih predstavljamo resurs. Tek kada ojačamo mentalnu snagu psa i podignemo njegovo samopouzdanje, možemo početi da učimo psa, prvo da ostane sam, a paralelno s tim i gde je prihvatljivo da obavlja nuždu. O ovoj temi će se pisati detaljnije u zasebnom tekstu.

‍

Napomena: Svaki tekst je pisan uopšteno, sa osvrtom na najčešće izazove i nije moguće dati precizan postupak radnji, kako bi bili odgovorni i kako bi postigli najbolji mogući ishod u učenju psa, iako većini deluje trivijalan problem, možda. Svaki pas je jedinka za sebe, ako bi povukli paralelu sa nama ljudima, i svaki iziskuje prilagodjavanja blaga u procesu učenja, shodno njegovom senzitivitetu, nagonima, temperamentu, starosnoj dobi, stečenim navikama idr.

Povezani tekstovi:

Kako naučiti psa da obavlja nuždu napolju? - https://www.urbandog.rs/blog/kako-nauciti-psa-da-obavlja-nuzdu-napolju

Da li da kaznimo psa kada obavi nuždu van predviđenog mesta? - https://www.urbandog.rs/blog/da-li-da-kaznimo-psa-kad-obavi-nuzdu-van-predvidenog-mesta

‍