Koliko smo se bavili čulom dodira i njegovim uticajem na ponašanje šteneta/psa i učenje šteneta/psa? Znamo da psu prija češkanje iznad korena repa ali nikada nismo razmišljali, dublje, kako to na njega utiče. Svoje emocije smo često “pokazivali” štenetu tako što bi ga uhvatili za glavicu i energično mazili po istoj, a potom ga grdili ako nas grize za ruke, ne razumejući šta smo ovakvim radnjama izazivali kod samog šteneta i kako smo izgradili možda vremenom neželjeno ponašanje kod našeg sutra zrelog psa. Da li smo razmišljali zašto nekim našim psima ne prija kada im diramo šape iako nam to deluje trivijalno?

Somatosenzorni sistem

Somatosenzorni sistem (čulo dodira) se danas u neurološkoj i veterinarskoj nauci ne posmatra kao jedno čulo. Ono se danas posmatra kao složen sistem podeljen u tri modaliteta, čiji je, da kažemo, zadatak da omoguće, u našem slučaju, psećem organizmu da detektuje fiziku predmeta, temperaturu okoline i opasnost od povrede.

Pod fizikom predmeta da bi se bolje razumelo misli se na:

Tekstura - da li je nešto glatko, hrapavo, mekano ili tvrdo (recimo površina po kojoj se kreću ili na koju su oslonjeni).

Oblik - da li predmet ima oštre ivice, da li je okrugao ili ravan (recimo oblici objekata u našem stanu i sl.).

Pritisak - koliko jako nešto gura njegovu kožu ili koliko on jako stiska “igračku” (koliko ga čvrsto “pritiskamo” tokom maženja, uticaj ogrlice oko vrata, i sl.).

Vibracije - podrhtavanje tla ili pokreti “živog” plena pod šapama (recimo osipanje peska pod šapama, podrhtavanje tla tokom prolaska tramvaja dok stojimo na pešačkom prelazu, pomeranje naglo neke prostirke pod njegovim šapama, koja u njegovoj glavi može da postane plen jer se naglo pomera).

Težina - oset pritiska koji mu govori koliko je neki predmet masivan (npr. spustili smo ruku na njega dok leži kraj nas).

Podela somatosenzornog sistema:

- Mehanorecepcija (Taktilna percepcija)

- Termorecepcija (Percepcija temperature)

- Nocicepcija (Percepcija bola)

Mehanorecepcija– taktilna percepcija

Taktilna percepcija služi za detekciju fizičkih promena na koži i tkivu. Možemo da kažemo da detektuje:

Blagi dodir – za prepoznavanje blagog kontakta sa različitim površinama;

Pritisak – za detekciju jačeg i trajnijeg delovanja pritiska ili mehaničke sile;

Vibracije – detektuje brze i ponavljajuće oscilacije;

Tekstura – omogućava da registruje različite površine, da li su glatke, hrapave i sl.

Postoje četiri tipa mehanoreceptora u  koži psa i jedan u korenu dlake:

- "Majsnerova telašca" (Krauseovi krajnji organi kao vrsta, da to tako kažemo, modifikovanih Majsnerovih telašaca) – ona su smeštena u površinskim delovima kože bez dlake (mekuši kod šapa - “jastučići” koji imaju direktan kontakt sa površinom, planum nasale – vlažni deo “njuškice” (rinarijum), gde ovim delovima se ispituju predmeti u neposrednoj blizini, granice između kože i sluzokože kao što su rubovi usana, rubovi očnih kapaka, spoljašnja genitalna regija)

- Merkelovi diskovi (modifikovani Merkelovi diskovi) – oni su površinski receptori (nervni završeci), nalaze se i u goloj koži i u koži prekrivenom dlakom. Smešteni su u najdubljem delu spoljašnjeg sloja kože psa, da kažemo na prelazu između kože i “rađanja” krzna. Važni su za “prepoznavanje” teksture, ivica i oblika predmeta. Nalaze se u korenu dlake brkova, po celom telu psa u vidu "zadebljanja" gde je jaka njihova koncetracija, oko usana i ivice usana.

- Pačinijeva telašca – smeštena su u potkožnom tkivu i služe za detekciju "grubog" pritiska i visoko frekventnih vibracija, recimo rad nekog uređaja koji vibrira (usisivač, fen, mašinica za šišanje i dr.), podrhtavanja tla (prolazak tramvaja, teških teretnih vozila i sl.), teksturu neke podloge i sl. Nalaze se u jastučićima kod šapa, oko zglobova i tetiva (ovo pomože psu da navigira položaj svog tela i kretanje istog u prostoru), čak i oko unutrašnjih organa (u membranama koje drže creva, oko pankreasa gde reaguje na unutrašnj i pritisak).

‍- Rufinijeva telašca – smeštena su u debljim slojevima kože i zglobnim čaurama, detektuju istezanje kože (kao recimo koža na vratu) i utiču na svest psa o poziciji prstiju i udova. Nalaze se oko korena velikih dlaka (opet brkovi kod psa), u svim zglobovima prstiju i nogu. Sličan specijalizovani tip telašaca se nalazi u tkivu oko zuba (pomažu da oseti jačinu stiska vilice dok nešto drži u ustima – naša ruka, igračka i sl., tokom žvakanja hrane i sl.), u dubokom sloju kože.

-Receptori korena dlake – ovi receptori omotavaju sam koren dlake i detektuju pomeranje dlake, i to ne samo pod našim dodirom, nego i pod uticajem vetra, tako da im indirektno pomažu da se orijentišu u prostoru, kroz hodanje kroz visoku gustu travu i sl.

‍Termorecepcija – percepcija temperature

‍

Za razliku od mehanoreceptora koji reaguju na mehaniku dodira, termoreceptori služe za otkrivanje toplotne energije (energija koju svako telo ili stvar poseduje zbog kretanja molekula i atoma) i promenu temperature okruženja.

- Receptori za hladno - kreću da se aktiviraju kada temperatura krene da pada. U najvećem procentu se nalaze na koži lica (oko očiju je nešto veća koncetracija) i ušiju, na vrhu njuške (rinarijum) – ovaj deo je detaljnije objašnjen kod čula mirisa, u grkljanu, da kažemo kod glasnih žica, kako bi prilagodio svoje disanje i zaštitio pluća, a receptori koji prate unutrašnju temperaturu tela su smešteni u kičmenoj moždini, trbušnoj duplji i hipotalamusu.

-Receptori za toplo – kreću da se aktiviraju kada temperatura krene da raste, načelno, iznad unutrašnje normalne temperature šteneta ili psa. Imaju nešto drugačiji raspored od receptora za hladno, primarno u mozgu psa, gde služe kao "termostat" i mere temperaturu krvi koja prolazi kroz mozak psa, u koži celog tela psa, ali zbog krzna, manje su zastupljeni nego kod nas ljudi, pa više služe kao alarm upozorenja koji javlja mozgu da spoljna temperatura postaje ne baš toliko prijatna, u sluzokoži usta, jezika i disajnih puteva.

Idealan raspon temperature za većinu pasa je između 12 i 19 celzijusovih stepeni (uzmite načelno, od psa do psa zavisi), sa vlažnošću vazduha izmedju 30% do 60%, što omogućava psu uspešnu termoregulaciju putem dahtanja i gde je atmosferski pritisak oko 1013 hPa (milibara), gde najvećem broju pasa to pozitivno utiče na zglobove i na samo ponašanje. Ovo su za većinu pasa idealne vrednosti u kojima on može da uči i u kojima mi najbolje možemo da upravljamo ponašanjem psa, načelno, i kroz koje treba da ih spremamo za "ekstremne" vrednosti, kada nam okolnosti životne to dozvoljavaju.

Normalna telesna temperatura odraslog psa je između 38 celzijusa i 39.1 celzijus (štenad imaju neke druge vrednosti), pa im daleko brže bude toplije nego nama ljudima kada temperatura poraste iznad 20 celzijusovih stepeni, gde može da dođe i do toplotnog udara ako je pas pod fizičkim naporom na temperaturi iznad 27 celzijusovih stepeni. Pas nema znojne žlezde kao ljudi (znoji se samo putem šapa), pa termoregulaciju vrši putem dahtanja i isplaženog jezika, međutim psi imaju po celom telu i koži apokrine znojne žlezde (smeštene u folikulima dlake) ali one ne služe za hlađenje tela već za lučenje feromona i hemijskih signala, koje koriste za komunikaciju i daju psu njegov jedinstveni individualni miris.

Ako je vlažnost vazduha veća od 60% kod jednog dela pasa može dovesti do toplotnog udara, i pri temperaturi od samo 23 celzijusova stepena,  jer se telo, da tako kažemo, hladi kod isparenja "pljuvačke kod psa", odnosno vlaga sa jezika isparava, a veća vlažnost "blokira" ovaj proces. Ako je vlažnost ispod 30% to utiče na čulo mirisa, isušuje vazduh, dolazi do isušivanja sluzokože nosa i disajnih puteva, pa dovodi do smanjenja oštrine čula mirisa u prostoru.

Kada je reč o pritisku, ako dođe do pada istog, dolazi do širenja gasova u organizmu, dolazi do širenja telesnih tečnosti, pa može "uticati" na bol u zglobovima kod pasa, pogotovu kod onih koji su u dubljoj starosti. Veći pritisak utiče na čulo mirisa i brži gubitak molekula mirisa, koje psi treba da detektuju u vazduhu, dok ako je reč o praćenju traga te iste molekule "drži" čvrsto za tlo zemlje pa ovde olakšava sam rad psa. Viši pritisak i temperatura mogu da dovedu do pada koncetracije psa jer se pas bavi termoregulacijom, mogu da budu razdražljiviji, što posebno može da se primeti kod reaktivnih pasa ili kod pasa sa takvim predispozicijama, deo pasa može da pokaže znake letargičnosti.

Ako je temperatura niža psi mogu da postanu hiperaktivniji, da krenu da vuku na povodniku. Ovo nije signal da je pas neposlušan, nego prosto se javlja kao odbrambeni organizam tela, koji teži da se se zagreje.

Sa promenom pritiska psi mogu da pokažu određeni nivo nesigurnosti, mogu da budu osetljiviji na bol.

Preventivno treba pse izlagati različitim temperaturama, u različito doba dana zbog promene pritiska i vlage, kako bi njihov organizam naučio da se nosi sa svim izazovima, da pristupimo njihovoj aklimatizaciji, da njihov mozak "bildujemo" pored organizma sa svim stanjima. Treba ići kroz algoritam "od jednostavnog ka složenom, od sporog ka brzom", vraćati potom kada je moguće i kada okolnosti dozvole njihovo telo i organizam u zonu komfora, kako bi uticali na njihovo samopouzdanje (da se ojača i očuva), kroz smanjenje koritzola. Naravno, ne treba voditi psa po betonu kada je visoka temperatura, kako ne bi nanosili bol psu.

Nocicepcija – receptori za bol

Ova vrsta receptora ima ulogu odbrambenog mehanizma za prepoznavanje opasnosti. Može se podeliti na tri dela:

- Oštar bol

- Tupi bol

- Termički/hemijski bol

Ovi receptori su raspoređeni svuda po telu šteneta/psa, ali njihova koncetracija nije svuda ista. Receptori za oštar bol su raspoređeni po celom telu psa, dok su unutrašnji organi osetljivi na tup i hemijski bol.

Za oštar bol su smešteni u koži i potkožnom tkivu (najveća koncetracija je u koži jastučića na šapama, bazi repa i oko očiju), pokožica kostiju (zato su prelomi i povrede kostiju za pse jako bolni), zglobne čaure (u tkivu oko samog zgloba je velika njihova koncetracija kako psi ne bi, da kažemo tako, sami uvrnuli nogu ili istegli istu), zidovi krvnih sudova (u spoljašnjem sloju velikih krvnih sudova – kao što su arterije).

Za tupi i pulsirajući bol nalaze se u zidovima želuca, creva, mokraćne bešike i srca (ovi receptori  reaguju na rastezanje, grčeve i nedostatak kiseonika), duboki mišići i tetive (odgovorni su, da to tako kažemo, za duboki, bolni osećaj upale ili kidanja mišića nakon teškog napora ili povrede), zubna pulpa (unutrašnjost zubnog kanala je primarno puna C vlaknima pa kada psa boli zub taj bol je uvek tup, bolan i stalan), posle prolaska oštorog bola koža psa sadrži i C vlakna pa posle tog oštrog bola ostaje signal za tup bol.

Za termički i hemijski bol su receptori koji se odnose na ekstremnu toplotu i hladnoću i na hemijske materije (određene kiseline, otrova insekata ili nekih drugih životinja) i nalaze se u koži i sluzokoži (usne, jezik, unutrašnjost nosa i genitalna regija), rožnjača oka – ima visok nivo hemijskih i termičkih receptora (iz ovog razloga su jako osetljivi na šampone, dim i sitne ogrebotine samog oka, koje im izazivaju jak bol), dušnik i bronhije (zastupljenost hemijskih receptora je velika pa recimo prilikom udisanja dima pas kreće odmah da kašlje, što je vid odbrambenog mehanizma), tkiva zahvaćena upalom.

Propriocepcija - položaj tela u prostoru

Propriocepcija je sposobnost tela šteneta/psa da prepozna sopstveni položaj tela u prostoru. Određeni receptori u telu psa stalno šalju signale mozgu gde se nalaze udovi, kolika je napetost mišića i pod kojim su uglom zglobovi. Možemo je podeliti na svesnu i nesvesnu.

Svesna omogućava psu da zna gde se nalazi svaka šapa, noga, bez da gleda gde se nalazi. Recimo tokom kretanja po neravnom terenu, kao što je recimo krupno oranje, šljunak, pesak, pomaže psu da tačno pozicionira položaj šape. Ovaj deo je bitan kod socijalizacije šteneta, za njegovo navikavanje na različite podloge, pa vodimo štene po rešetkama, šljunku, pesku, barama, limenim površinama, mermeru i dr.

Nesvesna u stvari govori o tome da mozak šteneta/psa radi automatski, gde informacije ne idu u svesni deo mozga šteneta/psa, već idu direktno u mali mozak – cerebelum, a on upravlja ravnotežom, usklađivanjem pokreta i “tonom” mišića.

Uticaj adekvatnog podizanja šteneta na reakcije i ponašanje

Primarnu ulogu na reakcije šteneta, a potom i zrele jedinke, imaju ženka i odgajivač, potom mi kao vlasnici. Kroz sledeće redove, možete zaključiti kakvi potencijalni izazovi se javljaju ako je kod štenadi ovaj deo izostavljen, što može da dovede do neželjenih reakcija štenadi i pasa koji su udomljeni sa ulice ili iz azila, pa odatle treba sagledati izazov i postepeno pristupiti desenzitizaciji i kontrakondicioniranju, sa strpljenjem, doslednošću i disciplinom našom. Dr Nenad Milojević bi često izgovorio “Sve šta pas dobro radi mi smo krivi, sve šta pas loše radi mi smo krivi”, ali ove reči su izgovorene kako bi mi kao vlasnici shvatili da je u našim rukama je najveća “moć” da utičemo na ponašanje psa i upravljamo istim.

Odmah nakon rođenja šteneta, kuja aktivira različite receptore za dodir, tako što liže štence, a oni se kreću (puze) po podlozi, koja može biti različite teksture, kako bi došli do mleka. U ovom procesu puzanja, štene se kreće i preko drugih štenadi i preko krzna kuje. Onog momenta kada progledaju, pa kada im se polako krene razvijati oštrina vida, kreću da posmatraju ženku i prate njene reakcije, odakle na osnovu njenih reakcija vide da li su određene površine bezbedne ili ne, po kojima se kreću ili po kojima su imali nameru da se kreću.

U celom ovom procesu odgajivač ima takođe bitnu ulogu u razvoju senzomotornog sistema kod pasa i građenja pozitivnih asocijacija kod štenadi na dodir čoveka, time se “bilduje mozak” šteneta, njegov nervni sistem i otpornost na stres, čak im se jača i imuni sistem.

Odgajivač menja površine na koje spušta štenad, njihovu teksturu, njihovu temperaturu, kako bi se štenad pravilno razvijala i postepeno bildovao njihov nervni sistem, štenci stiču iskustvo krećući se, puzeći po različitim površinama pomenutim. Takođe samo uzimanje štenadi u ruke, pažljivo podizanje, okretanje, maženje (recimo da bi se uspavali), spuštanje, gradi se pozitivna asocijacija na dodir čoveka, pa potom olakšava psu kao zreloj jedinci da funkcioniše u urbanim naseljima.

Štenad se u određenom momentu iznose napolje kako bi se kretala po travi, šljunku, pesku, kako bi bila na suncu, sve to doprinosi razvoju celokupnog čula dodira i preventivno deluje na sve potencijalne izazove sutra sa štenetom. Jedan od izazova je dodirivanje šapa, gde psi koji nisu socijalizovani dovoljno za različite vrste podloga, a zbog velikog broja receptora, dodire mogu čak da dožive kao jako neprijatne i da povlače šape, a kroz naše insistiranje iako dodamo povišen nivo stresa i strah, mogu da dovedu do signala ujedljivosti. Da dodamo ovome, iako mi ljudi izlive emocija i nežnosti, prema štencima/psima često pokazujemo tako što ih uhvatimo za glavicu i krenemo intezivno i energično da ih stežemo i mazimo, dolazi do “preopterećenja” receptora, što stvara nelagodu štenetu. Vremenom ovakvim ponašanjem, kroz asocijativno povezivanje našeg pokreta ka glavi ili naše šake kada uperimo ka psu, pas je dao vrednost takvom pokretu i može da pokazuje signale razdražljivosti gde može da krene da skače ka našim šakama da ih grize, ili da se povlači zbog osećaja neprijatnosti od nas. Ovo se ne "leči" u smislu da nam pas doupusti da mu to radimo, a da on tako ne reaguje, jer štenad/psi ne funkcionišu po principu prekidača za struju, već samo kretanje naših šaka treba da izgradimo kod psa da imaju sasvim drugo značenje za štene/psa, a da prekinemo sa ovom radnjom. Ljubav se pokazuje kroz razumevanje psa, u svakom mogućem smislu te reči, odatle ide poštovanje te životinje. Popularnim jezikom danas, mogli bi da kažemo, da poštujemo tuđe granice. Nekako ovo prenebregnemo i pokažemo ono naše puko i infatilno dečije ponašanje, da je nama to slatko ali mi volimo psa i sada što se on “ljuti”.

Kada mi preuzmemo štene od odgajivača, ono na šta treba da obratimo pažnju, jeste da dok ne prođe period karantina, mu pružimo dovoljno stimulusa u vidu različitih površina po kojima može da se kreće, pre nego izađemo napolje. Uz hranu možemo da ga vodimo preko pločica u kupatilu, preko jastuka različite tvrdoće, veličine i oblika, da se provlači ispod naših nogu, da se češe telom od različite predmete po stanu dok ga navodimo hranom... Pisali smo u delu čulo vida da kada je hrana tako blizu da pas ne može da vidi objekat ispod 25cm, pa za navigaciju u ovom slučaju koristi “brkove”, zato se u određenim zemljama uklanjanje brkova zarad estetike smatra zlostavljanjem, jer oni imaju svoju funkciju navigacionog sistema u vidu antena (kao neki oblik senzora za parkiranje), koji sprečavaju psa da udari u neku prepreku...

Kada izvedemo naše štene napolje, nakon karantina, postepeno ga izlažemo različitim stimulusima. Recimo vibracija tla usled prolaska teških teretnih vozila, hodanje po nekom mostu (recimo Brankov most) kada saobraćaj nije prometan, jer sam most je konstruisan tako da “diše” pod opterećenjem vozila, vibracije samog mosta i oscilacije istog, recimo u dečijim parkovima podloge su različite strukture, pa ih tamo vodimo u doba dana kada nećemo ometati i uznemiravati decu i odgovorno se ponašati da pas ne vrši mikciju i defekaciju na takvim mestima, recimo takvih otvorenih javnih površina ima u Čuburskom parku, Tašmajdanski park. Hodanje po šljunku i pesku, baricama, za to možemo iskoristiti Adu Ciganliju kada je dozvoljeno kretanje sa psima. Sada je stvar naše mašte samo i da posmatramo ponašanje šteneta/psa i da ne preteramo i ne preopteretimo mozak psa, nego da sve završimo kada je štenetu/psu najprijatnije.

Takđje gledamo da štene, kao i zrelu jedinku, izvodimo u različita doba dana napolje, u vremenskim intervalima prilagođenim za svaku jedinku, kako bi spremali i njihov organizam i mozak za različite temperature, pritisak, i uticali na aklimatizaciju organizma i povećali otpornost psa na stres, razdražljivost.

Bol – zablude i učenje

Jedna od najvećih zabluda jeste da su određene rase ekstremno otporne na bol. Psi podjednako isto osećaju bol kao i mi ljudi, samo neki ga uspešnije prikrivaju od drugih. Psi prikrivaju bol, pa da kažemo tako, ostalo im je od predaka vukova, jer bi u prirodi to značila slabost, nemoć, a u prirodi bi to maltene značilo smrtnost, ekstremnu ranjivost.

Rađene su određene studije na temu rezistentnosti na bol, ako se uklone strahovi kod pasa, za razliku od uvreženog mišljenja da najbolje prikrivaju isti su američki stafordski terijeri, bult terijeri, stafordski bul terijeri i psi u tipu bul (FCI ne prepoznaje pit bul terijera kao rasu, niti bulije), na prvom mestu su labradori i retriveri. Testiranje pasa nije vršeno tako da pas oseti intezivan bol ili nešto slično, nego je stvaran određeni pritisak (da pojednostavimo to bez primene stručne terminologije ali bi se moglo parafrazirati da kao recimo smo spustili celu šaku na šapu psa i gledali koliko vremena je bilo potrebno da pas povuče šapu, ili da smo recimo psa izložili određenoj temperaturi na određenoj podlozi i gledali koliko bi mu vremena trebalo da se pomeri sa te podloge i ode na drugu). Ovo istraživanje treba uzeti sa rezervom, jer je rađeno na određenom uzorku pasa, koje su izdvojili veterinari, ne možemo generalizovati i striktno se držati ovakvog tipa studije.

Načelno, mužjaci bi trebalo bolje da maskiraju bol od ženki (izuzetak je kada dođe do štenjenja ženke, da to tako kažemo). Dosta toga utiče kako i na kom nivou i koliko uspešno, određene rase ili psi, generalno, “maskiraju” bol. Ovim istraživanjem se ne treba voditi doslovno, nego ga treba posmatrati informativno, kako bi razumeli samo ponašanje šteneta/psa i njihove reakcije. Po istom principu treba posmatrati i listu najinteligentnijih rasa pasa, jer ćemo u nekom od narednih tekstova i taj deo objasniti i ukazati zašto ta podela ne može da se koristi doslovno kroz prizmu nauke. Vrednost i validnost svake naučne studije uvek moramo posmatrati kroz prizmu njene metodologije i statističkih ograničenja , nauka nas uči da uvek sve preispitujemo i da svakako ne treba da istraživanje poistovetimo sa svakim psom, svaki uzorak ima svoje granice. Ovo treba da nam pomogne da odredimo "vrednost" neke studije i da nam pomogne u "čitanju" iste. Nijedno istraživanje se ne može sa toprocentnom pouzdanošću prepisati u realan život.

Kada smo upoznati sa ovim delom, da pas prikriva bol i da pokazuje slabost tek kada je on toliko intezivan, treba da uvek obraćamo pažnju na ponašanje psa, jer učenje psa u periodu dok trpi neki bol može da bude kontra produktivno, može da asocijativno poveže određenu osobu, životinju, predmet, zvuk, podlogu, miris sa bolom, što nas može uvesti u proces duge desenzitizacije i kontra kondicioniranja, nesvesno možemo “mučiti” životinju i pitati se zašto ne reaguje na određene stvari koje su joj poznate od ranije. Nikada ne učimo pas kada je prehlađen, bolestan, ima određeni bol pa makar on bio i od blage upale mišića.

Kod dresure psa se u prošlosti koristila koralna ogrlica i/ili lančana davilica. Koralna ogrlica je delu vas koji pratite neke you tube savete o “dresuri” i savremenom “balansiranom” treningu koristi engleske termine kao što je prong ili pinch collar, a za ostale koji uđu u pet-shop jeto bodljikava ogrlica. “Stara garda” i ljudi iz sveta sporta, gde se znanje prenosilo od usta do usta o tehnikama vežbi, kroz edukaciju kinoloških sportskih klubova, i koji su se takmičili u radu i polagali određene ispite u prošlosti, a i danas i učili i uče nove generacije, koristi ovaj termin, gde je poreklo reči vuče koren od nemačke reči Korallenalsband. Ona je neka vrsta eufemizma i deminutiva da bi se ublažio efekat na samog korisnika, gde se s početka 20. veka često koristio i naziv kandža (od tada sledi zabluda da to simulira zube drugog psa, medjutim način primene i komunikacije uz pomoć ovog alata ovaj alat nikako ne može da vrši takav vid simulacije). Najpoznatiji i najdominantniji, za alat, za “staru gardu” u Srbiji pa i u ex YU je bio Herman Sprenger, koji primarno proizvodi opremu za konje. Davilica je nastala kao mera bezbednosti, jer simulira laso, i ako je pas u panici, da ne može da se izvuče i ugrozi sebe ili druge, metalna je kako ne bi pas bio u mogućnosti da je pregrize, a potom su krenuli da je koriste u dresuri, a zatim u obuci (školovanju) pasa. Vremenom, kako se na ove prostore prenela nemačka škola dresure, i kod nas su ovi alati krenuli da se primenjuju.

Sada zašto ceo tekst o koralnoj ogrlici i davilici i kakve veze ima sa bolom sve ovo? Da bi razumeli njenu primenu i uticaj na učenje i maskiranje kratkoročno uzroka određenog ponašanja, kao što je da pas vuče na povodniku, ili reaktivnost. Iako deo vlasnika pasa, zbog zdravlja (otežano kretanje, povrede, bolesti, fizička nemoć) pribegava ovom alatu, kako bi preventivno i odgovorno se poneli prema društvu, birajući između dva zla koje je manje, u današnjem modernom užurbanom svetu koji nam nameće "brz način življenja, da zaštite i psa i sebe i druge od svog psa, na žalost, zbog nemoći i bolesti, efekti ovog alata su kratkoročni i daju samo privid rešenja izazova. Mogli bi da osudimo ovakvo ponašanje olako, i da kažemo da ugrožava dobrobit životinja prema zakonu naše zemlje, ali naše društvo nema mogućnost da se informiše o savremenim principima rada, pa i pored interneta, jer je veliki broj informacija, čak je došlo i do prezasićenja i jako je teško nekome ko ulazi u ovaj “novi” svet da razluči šta je korisno/ispravno, a šta ne. Da krenemo od toga, da kada bi imali pristup informacijama korisnim i dovoljno pouzdanim, postavlja se pitanje da li bi se uopšte odlučili za kupovinu ili udomljavanje psa, jer bi krenuli iz pozicije da li im njihov život dopušta da se na adekvatan i odgovoran način posvete toj životinji.

Na početku primene, ma koliko ista bila “balansirana”, pas daje “brz odgovor” da prestaje da vuče ili da reaguje na druge pse, iz ugla i percepcije vlasnika. Međutim na duge staze, ako se oslonimo na ovaj alat kao na primarno rešenje svih naših izazova, bez obzira na to što ga mi nagrađujemo potom igrom, hranom, predmetima koji simuliraju plen, mi dovodimo psa u stanje naučene bespomoćnosti - “depresija”, gde se štene/pas miri sa svojom “sudbinom”, pa da kažemo, da prihvata da mu je život takav i vraća se starom ponašanju, a slične testove je davno sprovodio Pavlov. Psi su ekstremno adaptibilne životinje. Primena ovih alata, bez sveobuhvatnog posmatranja i pristupa psu nam daje iluziju pomoćnih točkova na biciklu, deluje nam da vozimo biciklo ali nikako da se se oslobodimo tih pomoćnih točkova. Kod određenih jedinki, ovakav pristup može da dovede do preusmerene agresije – pas se okreće i ujeda vlasnika ali je bol, neprijatnost kroz asocijaciju povezao sa prolaznicima, životinjama, podlogama,mirisima, predmetima i sl.

Nažalost napomenućemo, da je u teoriji moguće izlečiti reaktivne pse i strahove kod pasa kroz pozitivan pristup psu (ima dokumentovanih slučajeva zvaničnih), međutim u praksi u Beogradu, Srbiji, (pa sve i uz primenu alata) to nije izvodljivo, jer ne živimo u utpijskom društvu. Kultura držanja pasa, učenja pasa, znanje o istima je na niskom nivou. Nažalost u našoj zemlji, i svaki rad koji vlasnik napravi, maltene bude vraćen na početak jer druga osoba je pustila psa koji se veselo i razigrano kreće ka našem koga "lečimo", a naš to može da tumači kao napad. Ono šta je moguće napraviti, u našem okruženju, društvu, a zahteva dugotrajan, strpljiv, dosledan rad od najmanje godinu dana (zavisno od izraženosti traume, nivoa ojačanosti iste, nervnog sistema psa minimum je šest meseci, govori biologija), jeste da naučimo da upravljamo našim psom, da preventivno reagujemo kako bi sprečili neželjena ponašanja kod psa, a to se svodi da na deo gde mi konstantno treba da upravljamo našim psom, što je opet u današnje vreme i stil života koji vodimo jako izazovno za nas vlasnike, mentalno naporno, isrpljujuće, pa nekada i frustrirajuće.

‍
Maženje psa – uticaj na učenje

Zavisno od temepramenta šteneta/psa, njegovog nervnog sistema, treba da prilagodimo način maženja, stimulisanja psa, njegovo potvrđivanje, kako bi imali pozitivan odgovor u procesu učenja. Ako nam je štene/pas temperamentniji, a želimo da ostane staložen, a opet skoncetrisan na nas, načelno gledano isključivo, trebalo bi da ga samo blago dodirnemo recimo po plećkama ili vratu, uz tih naš ton, i naši pokreti bi trebali da su suptilni kako ne bi bili okidač za energično pomeranje i nama neželjene reakcije. Isto tako, ako imamo, da to tako kažemo, blagog temperamenta štene/psa, kod njega, opet samo isključivo načelno posmatramo, naše maženje ili tapšanje po plećci psa ili grudima može da bude energičnije, kako bi stimulisali psa da bude aktivniji. Koliko je ovo bitno, možete primetiti kada češkate psa kod korena repa, jer tu je veća koncetracija receptora i signal direktno ide ka mozgu, a štene/pas, nam to pokazuje kroz uzbuđeno vrtenje repom i uvijanjem tela.

Od šteneta možemo kroz naviku (klasično kondicioniranje), asocijaciju da izgradimo šta i kakvo maženje treba da ima za njega vrednost. Recimo, ako je pas miran, leži na boku, blago umoran, i treba da se opusti, uvek možemo da krenemo da koristimo reč MIR, a nakon toga lagano da mazimo naše štene/psa po boku, niz dlaku, čekamo da se potpuno opusti, da mu se smiri puls. Kroz ovo ponavljanje, našu staloženost, bez unutrašnjeg nemira koji može da kroz reakcije našeg organizma da šalje određene neželjene mirisne signale štenetu/psu. Možemo ovu "vežbu" iskoristiti u različitim situacijama, koja treba štene/psa da asocira na opuštanje i sigurnost. Uspešnost ovoga zavisi od sistema i spleta drugih radnji koje sprovodimo kroz socijalizaciju, habituaciju i ostale zakone učenja šteneta/psa, kao i od naslednih osobina same jedinke.

Ovaj sistem ne možemo da primenimo direktno kada imamo već zrelu reaktivnu jedinku, dok ista “fiksira” drugog psa ili ako je već krenula da daje znake agresivnog ponašanja. Sam dodir u tim situacijama uz naš blag ili štaviše neartikulisan preteći ton, pas može da protumači kao potvrdu za svoje ponašanje, koje je za nas nepoželjno. Samo zatezanje povodnika, koje je, pa da to tako kažemo, psihološka veza između nas i psa, može da ga još jače stimuliše da nastavi sa tim neželjenim ponašanjem. “Lek” je u izbegavanju ovakvog ponašanja, postepenom kontrakondicioniranju. Možemo imati “eksperimentalne pse”, to su psi naših prijatelja, gde možemo na određeni način kontrolisati situaciju, pa da je taj eksperimentalni pas dovoljno daleko, a opet dovoljno blizu, da ga naš pas primeti ali da ne ulazi u neželjeno stanje, gde mi prebacujemo pažnju kroz igru sa našim psom na nas. Ovo treba posmatrati isključivo kao uopšteno objašnjenje, kako bi smo razumeli naš uticaj i našu mogućnost u upravljanju psom i njegovim “lečenjem”.

Određeni delovi tela na psu imaju određene receptore koji nam mogu pomoći da se nakon nekog uzbuđenja pas primiri, smanji puls, oseća sigurno uz nas, kao recimo veliki broj istih na grudima psa ili na nosu psa (neko je posmatrao možda trening sa psima za sport, pa kada pas drži aport u ustima, primetićete kako vodič lagano mazi psa dodirom vrha prstiju po nosu psa, od njuškice ka stopu).

‍

Tekst treba posmatrati kao informativni vodič zasnovan na trenutnim naučnim saznanjima, uz napomenu da se nauka o psima stalno razvija. Svaki pas je jedinka za sebe, stoga navedene savete treba prilagoditi specifičnom karakteru i potrebama ljubimca; ovaj materijal, kao ni naš praktičan rad, ne obuhvata delatnost dresure ili veterinarskog tretiranja životinja.

‍

Literatura:

Naslovna fotografija

Functional mapping of the somatosensory cortex using noninvasive fMRI and touch in awake dogs

The canine vibrissal system as a highly innervated and functional sensory organ

Pain sensitivity differs between dog breeds but not in the way veterinarians believe

Cool and safe walks: heat stress threshold for domestic dogs living in hot and sunny regions

‍Zakon o dobrobiti životinja

‍Short-Term Interaction between Dogs and Their Owners: Effects on Oxytocin, Cortisol, Insulin and Heart Rate—An Exploratory Study

Welfare Implications of Early Neurological Stimulation for Puppies in Commercial Breeding Kennels

Does training method matter? Evidence for the negative impact of aversive-based methods on companion dog welfare

‍

‍

‍Povezani tekstovi:

Čulo mirisa

Čulo sluha

Čulo vida

Čulo ukusa

Strahovi kod pasa

Kada strah postane problem

Emocije - pas vs. čovek

Nužda psa - učenje

Osnovna znanja o učenju

Socijalizacija šteneta/psa

TRANSPORTER - predstavlja?

TRANSPORTER - učenje

Kako sačuvati naučeno?

Ljubomora

‍

‍_{Pravna napomena o zaštiti autorskih prava i uslovima korišćenja sadržaja}

_{Svi tekstovi, autorski članci, edukativni materijali i ostali autorski sadržaji objavljeni na internet stranici urbandog.rs predstavljaju intelektualnu svojinu autora i zaštićeni su Zakonom o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i 66/2019).}

_{Uredništvo stranice urbandog.rs sa zadovoljstvom podržava obrazovanje, širenje znanja i razvoj svesti o dobrobiti životinja. Sa ciljem da podstaknemo učenje i naučnoistraživački rad, korišćenje našeg autorskog sadržaja dozvoljeno je isključivo pod sledećim pravno definisanim uslovima:}

_{1. Uslovi za opšte citiranje i preuzimanje odlomaka}

_{U skladu sa članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, dozvoljeno je bez autorske naknade i bez traženja posebne dozvole citiranje kraćih odlomaka i izvoda iz tekstova u svrhu prikaza, kritike, polemike ili opšteg informisanja javnosti. Prilikom svakog citiranja odlomaka obavezno je kumulativno ispuniti sledeće uslove:}

• _{Jasno navođenje izvora: Mora se eksplicitno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs).}
• _{Direktan hiperlink: Obavezno je postavljanje aktivnog, direktnog i vidljivog linka (URL adrese) koji vodi do originalnog teksta sa kojeg je odlomak preuzet.}
• _{Navođenje autora: Mora se jasno navesti ime i prezime autora teksta, ukoliko je ono naznačeno na blogu.}
• _{Srazmernost obima: Preuzeti odlomak mora biti u granicama opravdanih svrhom citiranja (kraći, smisleni isečak teksta koji ne menja kontekst originalnog rada, a ne preuzimanje kompletnog teksta ili njegovog većeg dela).}

_{2. Izuzeci za potrebe obrazovanja i istraživačkog rada učenika i studenata}

_{U skladu sa članom 43. i članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, a sa ciljem pružanja doprinosa obrazovnom sistemu i akademskoj zajednici, dozvoljeno je besplatno korišćenje, obrada i citiranje tekstova sa ovog bloga učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima svih nivoa studija, isključivo za potrebe izrade:}

• _{školskih referata, prezentacija i domaćih zadataka,}
• _{seminarskih i istraživačkih radova,}
• _{diplomskih, master, specijalističkih i doktorskih radova.}

_{Korišćenje sadržaja u ove obrazovne svrhe dozvoljeno je bez traženja prethodne pisane saglasnosti uredništva, uz strogo poštovanje pravila o navođenju izvora:}

1. _{Pravilno citiranje: U samom radu (ili u bibliografiji/literaturi na kraju rada) mora se jasno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs) i tačna URL adresa preuzetog teksta.}
2. _{Integritet sadržaja: Tekst se ne sme modifikovati na način koji menja smisao autorskog dela ili narušava ugled autora.}
3. _{Nekomercijalni karakter: Radovi u kojima se tekstovi koriste ne smeju se javno distribuirati, prodavati niti koristiti radi ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne i komercijalne koristi.}

_{3. Zabrana neovlašćenog korišćenja i pravne posledice}

_{Bilo koji drugi oblik korišćenja sadržaja, što uključuje, ali se ne ograničava na: kompletno kopiranje i prenošenje tekstova na druge internet portale, komercijalnu eksploataciju, štampana izdanja ili adaptaciju bez prethodne izričite pisane saglasnosti uredništva stranice urbandog.rs, najstrože je zabranjen.}

_{Svaka povreda autorskih prava koja odstupa od gorenavedenih zakonskih izuzetaka biće procesuirana podnošenjem tužbe nadležnim sudskim organima, u skladu sa građansko-pravnom i krivično-pravnom zaštitom predviđenom pozitivnim propisima Republike Srbije.}

‍

‍

‍

‍