Čula psa možemo da posmatramo kao senzore kod računara – njegove ulazne komponente, nervni sistem kao procesor i mrežu kablova, a kogniciju kao softver – operativni sistem, da imamo kao slikovitu analogiju. Iako je prosečnom čitaocu možda izazovno danas zbog stila života, dnevnih obaveza, premora, da prati tekst sa stručnom terminologijom i koji je obimniji od uobičajenih kratkih uputstava, cilj ovog pa i prethodnih tekstova, je da razumemo na kojim principima štene/pas funkcioniše. Ovo bit rebalo da nam pruži informacije koje mogu da nam pomognu da donesemo uopšte odluku da li smo spremni da udomimo ili kupimo štene/psa, a onda kako da ga učimo i kakvi nas sve izazovi čekaju u tom celom procesu i suživotu sa drugom specijom.

Anatomija nervnog sistema

‍

Nervni sistem psa se deli na centralni nervni sistem (CNS) i periferni nervni istem (PNS).

Centralni nervni sistem se “deli” na mozak i kičmenu moždinu. CNS možemo nazvati kontrolnim centrom organizma.

Mozak (Encephalon)– nalazi se u lobanjskoj šupljini, koja je “ispunjena” likvorom (ublažave udare i obezbeđuje hranljive materije) i ima tri sloja zaštitnih membrana. Sam mozak se deli na tri glavna dela:

1. Prednji mozak (Prosencephalon) možemo ga podeliti na:

-Veliki mozak (Telencephalon) – bitan je za učenje, pamćenje,emocije i svesno ponašanje, takođe sadrži čeoni režanj koji kontroliše rešavanje problema i pažnju.

-Međumozak (Diencephalon) –on uključuje talamus koji je kao relejna stanica (prima i prosleđuje nformacije od čula, on je kao posrednik izmedju predajnika i prijemnika), hipotalamus koji upravlja hormonima (oksitocin – služi za povezivanje između kuje i štenadi, kao i između vodiča i šteneta/psa, vazopresin – reguliše balans vode u telu šteneta/psa i krvni pritisak, melatonin –  luči epifiza i reguliše da tako kažemo unutrašnji biološki sat, pa recimo kada padne noć kreće da se luči značajnije i na taj način govori psu da je vreme za odmor (jedan od razloga je i zašto štene/psa šaljemo u boks, koji treba da je zamračen nakon procesa učenja, gde bi mogao da se odmori i opusti), kortizol – luči nadbubrežna žlezda i pokreće se kada je pas u opasnosti, uplašen ili fizički bolestan, estrogen/testosteron – “proizvode” drugi organi šteneta/psa i on je odgovoran za polni nagon i reprodukciju ženki, a kod mužjaka utiče na teritorijalno ponašanje, hormon rasta – je bitan za razvoj štenadi, razvoj kostiju i obnovu organizma tokom celog života).

-Mirisne kvržice (Bulbus olfactorius) - se izdvajaju po svojoj posebnosti i značaju da se može smatrati poluzasebnim sistemom mozga šteneta/psa. Smeštene su na samom prednjem delu velikog mozga, odmah iza same nosne šupljine. Nakon mirisnih kvržica, informacija putuje direktno do rhinencephalon (može se prevesti kao zaseban mozak za miris)i on je najstariji, evolutivno gledano, deo kore velikog mozga. Za razliku od ostalih čula, koja moraju da prođu kroz “relejnu stanicu”, kod čula mirisa, sam miris ide direktno u koru velikog mozga, u prevodu znači da pas ne mora svesno da “obrađuje” informacije mirisa, nego reakcija na miris može da bude trenutna, direktna i izrazito emotivna. Rhinencephalon je povezan direktno sa limbičkim sistemom koji uključuje hipokampus (centar za pamćenje) i amigdalu (centar za emocije), pa zato miris kod šteneta/psa budi odmah određena sećanja i emocije (recimo ako vodimo psa na plivanje, na neku reku, pas putem mirisa ima informaciju čemu se približava i može da pokaže uzbuđenje kroz cviljenje, da se vrti u boksu kola, iako ne vidi dato mesto). Dodatni organ je vomeronazalni organ (Jakobsonov organ), i služi za detekciju feromona (hemijska poruka koju ostavlja drugo štene/pas ili čovek ili životinja neka), uz pomoć njega informacije posebnim nervnim putem idu direktno u hipotalamus (međumozak), gde se preskače i “mirisni mozak” i direktno utiču na reproduktivno ili teritorijalno ponašanje, pa odatle je jako zahtevno upravljati mužjakom koji oseti neku ženku u teranju, jer nagon za reprodukcijom je jako izražen kod pasa. Pas putem feromona određuje pol i starost druge jedinke. Zdravstveno stanje, nivo imuniteta, emocionalno stanje (agresija, strah, smirenost i dr.), kao i reproduktivni status kuje.

Srednji mozak (Mesencephalon) – povezuje prednji i zadnji mozak i zadužen je za refleksne reakcije na vidne i zvučne stimuluse. Unutar srednjeg mozga se nalaze kvržice koje su direktno povezane sa očima i ušima (gornje kvržice obrađuju vizuelne informacije, a donje kvržice obrađuju zvučne informacije). Kada imamo neki događaj, iznenadni, srednji mozak automatski zaobilazi svesni deo mozga (kora velikog mozga), kako, pa da to tako kažemo, ne bi gubio vreme na analizu. Srednji mozak je kao automatizovani sistem na savremenim automobilima, gde auto koči kada se detektuje prepreka, bez da smo mi istu imali vremena da obradimo i da reagujemo. On automatski šalje signal mišićima vrata, očiju i tela da reaguju. Primer za to su recimo petarde, gde pas ne može da obradi informaciju da je zvuk na bezbednoj udaljenosti, on je odmah reagovao kako bi izbegao opasnost, njegov organizam, ili ako ga recimo neko iznenadi, iskočimo ispred šteneta/psa, iza vrata, recimo, štene/pas, automatski izmiče glavu, povlači se, nemajući vremena da obradi informaciju da je to bezbedno, nije nas prepoznao, tek nakon reakcije može da postane svestan da smo u pitanju mi.

Zadnji mozak (Rhombencephalon) upravlja životno važnim funkcijama tela, održavanje ravnoteže, koordinacija pokreta i prenos signala između viših delova mozga i kičmene moždine. Sastoji se od:

-Produžena moždina (Medulla oblongata) – možemo je nazvati centrom za preživljavanje. Smeštena je na prelazu samom između mozga i kičmene moždine i ima funkciju, pa kao, autonomni centar bez kog štene/pas ne može da preživi. Ona automatski reguliše ritam udisanja, otkucaje srca i krvni pritisak (s obzirom na temperaturu, napor, vlažnost i dr.) i upravlja refleksima kao što su kašljanje, kijanje, gutanje, povraćanje, lučenje pljuvačke idr.

-Mali mozak (Cerebellum) - smešten na zadnjem delu lobanje i koordinira pokrete, mišićni tonus i održava ravnotežu psa, pojednostavljeno rečeno on je centar za ravnotežu i kretanje. On omogućava štenetu/psu sinhronizovane pokrete tokom trčanja, skakanja, hvatanja plena, u razlitičim okruženjima, po različitim podlogama, da kažemo da je usko sarađuje unutrašnjim uhom kako štene/pas ne bi pao tokom naglih promena smera, pravca kretanja, omogućava optimalni tonus mišića u zavisnosti od stanja u kome se pas nalazi (trčanje, skakanje, plivanje, ležanje i dr.).

-Moždani most (Pons) – je kao vrsta komunikacionog raskršća, relej stanice. On povezuje koru velikog mozga sa malim mozgom, prenoseći akcije o planiranim pokretima, kontroliše spavanje kroz regulaciju faza sna (posebno REM faze, kada možete primetiti da pas “trči u snu”, pomera šape, trza se i dr.). Ovaj deo je važan za psa jer psi su polifazni spavači (oni spavaju u kraćim intervalima tokom dana i noći ali daleko češće od čoveka. Prosečna dužina REM faze kod psa je od dva do tri minuta, dok je kod nas ljudi od šest do deset minuta. Spavanje utiče na dugotrajno pamćenje vežbi i radnji koje smo sprovodili sa štenetom/psom, na obnovu nervnog sistema.

‍

‍

‍

‍

‍

‍

Tekst treba posmatrati kao informativni vodič zasnovan na trenutnim naučnim saznanjima, uz napomenu da se nauka o psima stalno razvija. Svaki pas je jedinka za sebe, stoga navedene savete treba prilagoditi specifičnom karakteru i potrebama ljubimca; ovaj materijal, kao ni naš praktičan rad, ne obuhvata delatnost dresure, školovanja, obuke ili veterinarskog tretiranja životinja.

‍

Literatura:

‍

‍

‍Povezani tekstovi:

Etologija - opšte

‍Čulo mirisa

Čulo sluha

Čulo vida

‍‍Čulo dodira

‍Čulo ukusa

Strahovi kod pasa

Kada strah postane problem

Emocije - pas vs. čovek

Nužda psa - učenje

Osnovna znanja o učenju

Socijalizacija šteneta/psa

TRANSPORTER - predstavlja?

TRANSPORTER - učenje

Kako sačuvati naučeno?

Ljubomora

Da li pas "zna da je kriv"?

‍

‍_{Pravna napomena o zaštiti autorskih prava i uslovima korišćenja sadržaja}

_{Svi tekstovi, autorski članci, edukativni materijali i ostali autorski sadržaji objavljeni na internet stranici urbandog.rs predstavljaju intelektualnu svojinu autora i zaštićeni su Zakonom o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i 66/2019).}

_{Uredništvo stranice urbandog.rs sa zadovoljstvom podržava obrazovanje, širenje znanja i razvoj svesti o dobrobiti životinja. Sa ciljem da podstaknemo učenje i naučnoistraživački rad, korišćenje našeg autorskog sadržaja dozvoljeno je isključivo pod sledećim pravno definisanim uslovima:}

_{1. Uslovi za opšte citiranje i preuzimanje odlomaka}

_{U skladu sa članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, dozvoljeno je bez autorske naknade i bez traženja posebne dozvole citiranje kraćih odlomaka i izvoda iz tekstova u svrhu prikaza, kritike, polemike ili opšteg informisanja javnosti. Prilikom svakog citiranja odlomaka obavezno je kumulativno ispuniti sledeće uslove:}

• _{Jasno navođenje izvora: Mora se eksplicitno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs).}
• _{Direktan hiperlink: Obavezno je postavljanje aktivnog, direktnog i vidljivog linka (URL adrese) koji vodi do originalnog teksta sa kojeg je odlomak preuzet.}
• _{Navođenje autora: Mora se jasno navesti ime i prezime autora teksta, ukoliko je ono naznačeno na blogu.}
• _{Srazmernost obima: Preuzeti odlomak mora biti u granicama opravdanih svrhom citiranja (kraći, smisleni isečak teksta koji ne menja kontekst originalnog rada, a ne preuzimanje kompletnog teksta ili njegovog većeg dela).}

_{2. Izuzeci za potrebe obrazovanja i istraživačkog rada učenika i studenata}

_{U skladu sa članom 43. i članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, a sa ciljem pružanja doprinosa obrazovnom sistemu i akademskoj zajednici, dozvoljeno je besplatno korišćenje, obrada i citiranje tekstova sa ovog bloga učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima svih nivoa studija, isključivo za potrebe izrade:}

• _{školskih referata, prezentacija i domaćih zadataka,}
• _{seminarskih i istraživačkih radova,}
• _{diplomskih, master, specijalističkih i doktorskih radova.}

_{Korišćenje sadržaja u ove obrazovne svrhe dozvoljeno je bez traženja prethodne pisane saglasnosti uredništva, uz strogo poštovanje pravila o navođenju izvora:}

1. _{Pravilno citiranje: U samom radu (ili u bibliografiji/literaturi na kraju rada) mora se jasno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs) i tačna URL adresa preuzetog teksta.}
2. _{Integritet sadržaja: Tekst se ne sme modifikovati na način koji menja smisao autorskog dela ili narušava ugled autora.}
3. _{Nekomercijalni karakter: Radovi u kojima se tekstovi koriste ne smeju se javno distribuirati, prodavati niti koristiti radi ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne i komercijalne koristi.}

_{3. Zabrana neovlašćenog korišćenja i pravne posledice}

_{Bilo koji drugi oblik korišćenja sadržaja, što uključuje, ali se ne ograničava na: kompletno kopiranje i prenošenje tekstova na druge internet portale, komercijalnu eksploataciju, štampana izdanja ili adaptaciju bez prethodne izričite pisane saglasnosti uredništva stranice urbandog.rs, najstrože je zabranjen.}

_{Svaka povreda autorskih prava koja odstupa od gorenavedenih zakonskih izuzetaka biće procesuirana podnošenjem tužbe nadležnim sudskim organima, u skladu sa građansko-pravnom i krivično-pravnom zaštitom predviđenom pozitivnim propisima Republike Srbije.}

‍

‍

‍

‍

‍

‍

‍

‍

‍

‍

‍