Čula psa možemo da posmatramo kao senzore kod računara – njegove ulazne komponente, nervni sistem kao procesor i mrežu kablova, a kogniciju kao softver – operativni sistem, da imamo kao slikovitu analogiju. Iako je prosečnom čitaocu možda izazovno danas zbog stila života, dnevnih obaveza, premora, da prati tekst sa stručnom terminologijom i koji je obimniji od uobičajenih kratkih uputstava, cilj ovog pa i prethodnih tekstova, je da razumemo na kojim principima štene/pas funkcioniše. Ovo bi trebalo da nam pruži informacije koje mogu da nam pomognu da donesemo uopšte odluku da li smo spremni da udomimo ili kupimo štene/psa, a onda kako da ga učimo i kakvi nas sve izazovi čekaju u tom celom procesu i suživotu sa drugom specijom.

Anatomija nervnog sistema kod šteneta/psa: Kako štene/pas procesuira informacije?

‍

Nervni sistem psa se deli na centralni nervni sistem (CNS) i periferni nervni sistem (PNS).

Centralni nervni sistem (CNS) kod štenadi/pasa i njegova uloga

Centralni nervni sistem se “deli” na mozak i kičmenu moždinu. CNS možemo nazvati kontrolnim centrom organizma.
‍

Anatomija i funkcija psećeg mozga

‍Moza (Encephalon) nalazi se u lobanjskoj šupljini, koja je “ispunjena” likvorom (ublažava udare i obezbeđuje hranljive materije) i ima tri sloja zaštitnih membrana. Sam mozak se deli na tri glavna dela:

1. Prednji mozak (Prosencephalon)

Prednji mozak (Prosencephalon) možemo ga podeliti na:

VELIKI MOZAK (TELENCEPHALON)

Veliki mozak bitan je za učenje, pamćenje, emocije (smešten duboko u prednjem delu mozga i čine ga amigdala i hipokampus zaduženi za vezivanje za vlasnika i primarni su za strah, uzbuđenje, frustraciju i tu se skladište emotivna sećanja), za vid (smešten je u zadnjem delu prednjeg mozga iako oči pripadaju PNS ali pas tek vidi kada signali stignu u vizuelni korteks u mozgu) i svesno ponašanje, takođe sadrži čeoni režanj koji kontroliše rešavanje problema i pažnju.

MEĐUMOZAK (DIENCEPHALON): Talamus, hipotalamus i hormonska regulacija

Međumozak uključuje talamus koji je kao relejna stanica (prima i prosleđuje informacije od čula, on je kao posrednik između predajnika i prijemnika), hipotalamus koji upravlja hormonima (oksitocin – služi za povezivanje između kuje i štenadi, kao i između vodiča i šteneta/psa, vazopresin – reguliše balans vode u telu šteneta/psa i krvni pritisak, melatonin –  luči epifiza i reguliše da tako kažemo unutrašnji biološki sat, pa recimo kada padne noć kreće da se luči značajnije i na taj način govori psu da je vreme za odmor (jedan od razloga je i zašto štene/psa šaljemo u boks, koji treba da je zamračen nakon procesa učenja, gde bi mogao da se odmori i opusti), kortizol – luči nadbubrežna žlezda i pokreće se kada je pas u opasnosti, uplašen ili fizički bolestan, estrogen/testosteron – “proizvode” drugi organi šteneta/psa i on je odgovoran za polni nagon i reprodukciju ženki, a kod mužjaka utiče na teritorijalno ponašanje, hormon rasta – je bitan za razvoj štenadi, razvoj kostiju i obnovu organizma tokom celog života).

MIRISNE KVRŽICE (BULBUS OLFACTORUS): Kako psi procesuiraju mirise

Mirisne kvržice se izdvajaju po svojoj posebnosti i značaju da se može smatrati poluzasebnim sistemom mozga šteneta/psa. Smeštene su na samom prednjem delu velikog mozga, odmah iza same nosne šupljine. Nakon mirisnih kvržica, informacija putuje direktno do rhinencephalon (može se prevesti kao zaseban mozak za miris) i on je najstariji, evolutivno gledano, deo velikog mozga. Za razliku od ostalih čula, koja moraju da prođu kroz “relejnu stanicu”, kod čula mirisa, sam miris ide direktno u koru velikog mozga, u prevodu znači da pas ne mora svesno da “obrađuje” informacije mirisa, nego reakcija na miris može da bude trenutna, direktna i izrazito emotivna. Rhinencephalon je povezan direktno sa limbičkim sistemom koji uključuje hipokampus (centar za pamćenje) i amigdalu (centar za emocije), pa zato miris kod šteneta/psa budi odmah određena sećanja i emocije (recimo ako vodimo psa na plivanje, na neku reku, pas putem mirisa ima informaciju čemu se približava i može da pokaže uzbuđenje kroz cviljenje, da se vrti u boksu kola, iako ne vidi dato mesto). Dodatni organ je vomeronazalni organ (Jakobsonov organ), i služi za detekciju feromona (hemijska poruka koju ostavlja drugo štene/pas ili čovek ili životinja neka), uz pomoć njega informacije posebnim nervnim putem idu direktno u hipotalamus (deo međumozga), gde se preskače i “mirisni mozak” i direktno utiču na reproduktivno ili teritorijalno ponašanje, pa odatle je jako zahtevno upravljati mužjakom koji oseti neku ženku u teranju, jer nagon za reprodukcijom je jako izražen kod pasa. Pas putem feromona određuje pol i starost druge jedinke, zdravstveno stanje, nivo imuniteta, emocionalno stanje (agresija, strah, smirenost i dr.), kao i reproduktivni status kuje. Štenad/psi ostavljaju feromone tako što utrljuju šape od površinu, pa vlasnici često misle da razbacuju miris, međutim cilj im je da utrljaju feromone. Isti se luče u kožicama šapa, oko analnog otvora gde su analne žlezde, kroz urin i feces, jedan deo je u prednjem delu lica psa i oko očiju, pa zato često štenad/psi “utrljaju” glavu u nas vlasnike. I mužjaci i ženke na ovaj način obeležavaju teritoriju, čak znaju da budu intenzivniji u ovome nakon kastracije/sterilizacije (često to budi, pa da kažemo “nesigurnost” i imaju, pa opet to tako da nazovemo, jaču potrebu za ovom vrstom komunikacije). Dok mužjaci često ovo rade impulsivno, kada osete miris drugog mužjaka, gledaju da uriniraju po drvetu, recimo, ali feromoni duži miris ostavljaju kada ih utrljavaju šapama od površinu i to tako kako bi “pokrili” miris drugog mužjaka. Ženke ređe markiraju teritoriju i ako to rade, to rade na nekim strateškim pozicijama, prostorom kojim se često krećemo, uglavnom na mestima gde ulaze u prostor u kome se one relaksiraju trčanjem, njuškanjem, prostor oko mesta stanovanja i sl.

2. Srednji mozak (Mesencephalon) ‍

Srednji mozak povezuje prednji i zadnji mozak i zadužen je za refleksne reakcije na vidne i zvučne stimuluse. Unutar srednjeg mozga se nalaze kvržice koje su direktno povezane sa očima i ušima (gornje kvržice obrađuju vizuelne informacije, a donje kvržice obrađuju zvučne informacije). Kada imamo neki događaj, iznenadni, srednji mozak automatski zaobilazi svesni deo mozga (kora velikog mozga), kako, pa da to tako kažemo, ne bi gubio vreme na analizu. Srednji mozak je kao automatizovani sistem na savremenim automobilima, gde auto koči kada se detektuje prepreka, bez da smo mi istu imali vremena da obradimo i da reagujemo. On automatski šalje signal mišićima vrata, očiju i tela da reaguju. Primer za to su recimo petarde, gde pas ne može da obradi informaciju da je zvuk na bezbednoj udaljenosti, on je odmah reagovao kako bi izbegao opasnost, njegov organizam, ili ako ga recimo neko iznenadi, iskočimo ispred šteneta/psa, iza vrata, recimo, štene/pas, automatski izmiče glavu, povlači se, nemajući vremena da obradi informaciju da je to bezbedno, nije nas prepoznao, tek nakon reakcije može da postane svestan da smo u pitanju mi.

3. Zadnji mozak (Rhombencephalon)

Zadnji mozak upravlja životno važnim funkcijama tela, održavanje ravnoteže, koordinacija pokreta i prenos signala između viših delova mozga i kičmene moždine. Sastoji se od:

PRODUŽENA MOŽDINA (MEDULLA OBLONGATA)

Produžena moždina - možemo je nazvati centrom za preživljavanje. Smeštena je na prelazu samom između mozga i kičmene moždine i ima funkciju, pa kao, autonomni centar bez kog štene/pas ne može da preživi. Ona automatski reguliše ritam udisanja, otkucaje srca i krvni pritisak (s obzirom na temperaturu, napor, vlažnost i dr.) i upravlja refleksima kao što su kašljanje, kijanje, gutanje, povraćanje, lučenje pljuvačke i dr.

MALI MOZAK (CEREBELLUM)

Mali mozak je smešten na zadnjem delu lobanje i koordinira pokrete, mišićni tonus i održava ravnotežu psa, pojednostavljeno rečeno on je centar za ravnotežu i kretanje. On omogućava štenetu/psu sinhronizovane pokrete tokom trčanja, skakanja, hvatanja plena, u različitim okruženjima, po različitim podlogama, da kažemo da usko sarađuje unutrašnjim uhom kako štene/pas ne bi pao tokom naglih promena smera, pravca kretanja, omogućava optimalni tonus mišića u zavisnosti od stanja u kome se pas nalazi (trčanje, skakanje, plivanje, ležanje i dr.).

MOŽDANI MOST (PONS)

Moždani most je kao vrsta komunikacionog raskršća, relej stanice. On povezuje koru velikog mozga sa malim mozgom, prenoseći akcije o planiranim pokretima, kontroliše spavanje kroz regulaciju faza sna (posebno REM faze, kada možete primetiti da pas “trči u snu”, pomera šape, trza se i dr.). Ovaj deo je važan za psa jer psi su polifazni spavači (oni spavaju u kraćim intervalima tokom dana i noći, ali daleko češće od čoveka). Prosečna dužina REM faze kod psa je od dva do tri minuta, dok je kod nas ljudi od šest do deset minuta. Spavanje utiče na dugotrajno pamćenje vežbi i radnji koje smo sprovodili sa štenetom/psom, na obnovu nervnog sistema. Štenad/psi od ukupnog vremena koje sprovedu u spavanju, samo je oko deset procenata tog vremena u dubokoj REM fazi, nedostatak sna kod šteneta/psa može povećati razdražljivost psa, značajno uticati na reaktivnost.

‍

Kičmena moždina (Medulla spinalis) kao refleksni centar

Kičmena moždina (Medulla spinalis) se nastavlja na moždano stablo i pruža se kroz kičmeni kanal unutar pršljenova.

Kičmena moždina ima, pa da kažemo, dvojaku ulogu, sprovodna uloga i refleksni centar. Sprovodna uloga je slikovito rečeno, kao auto-put, kojim se prenose signali između mozga i ostatka tela, a refleksni centar, da kažemo, sadrži sopstvene centre koji kontrolišu brze, automatske reakcije (recimo naglo povlačenje šapice kada se štene ubode).

CNS ima i svoju funkcionalnu podelu koja nam govori o tome kako se informacije unutar tela primaju, obrađuju i kako se na njih reaguje. Anatomska podela nam govori gde se i šta nalazi, funkcionalna nam govori kako šta radi i kako CNS “komunicira” sa “periferijom”.

‍

Funkcionalna podela CNS-a: Senzorni, motorni i integrativni sistem

CNS se prema funkcijonalnoj podeli deli na:

- Senzorni sistem koji služi za prijem i obradu informacija iz spoljašnje sredine i iz unutrašnjih organa šteneta/psa (eksteroceptivni deo – skuplja informacije preko čula mirisa, sluha, vida, dodira i ukusa, proprioceptivni deo – uz pomoć receptora na mišićima, tetivama, zglobovima šalje mozgu informacije o položaju tela u prostoru, pa tako da pas zna gde su mu zadnje noge, odnosno šape, a da se ne osvrće, interoceptivni deo – prati stanje unutar tela, količina kiseonika u krvi recimo ili rastezanje želuca nakon obroka i dr.).

- Motorni sistem šalje naredbe iz CNS ka izvršnim organima (žlezde i mišići) i direktno kontroliše reakcije i ponašanje šteneta/psa (somatski nervni sistem – voljni – kontroliše skeletne mišiće i omogućava svesne pokrete kao što su trčanje, mahanje repom, lajanje, hvatanje “plena” i dr., autonomni/vegetativni nervni sistem – nevoljni – kontroliše glatke mišiće, srčani mišić, žlezde, on radi potpuno automatski i štene/pas ne može svesno da utiče na njega, recimo kao što je širenje zenica u mraku, lučenje pljuvačke kada nanjuši miris hrane, varenje i dr. i on se deli na simpatikus gde se aktivira režim borba ili beg gde dolazi do ubrzanog rada srca pri uzbuđenju ili usled straha i parasimpatikus koji aktivira režim za odmor i varenje koji usporava srce i aktivira varenje tokom sna).

‍
- Integrativni sistem (asocijativni centri) je kao “procesor” u mozgu psa koji spaja senzorni i motorni sistem (bitan za učenje šteneta/psa) i nalazi se u kori velikog mozga. Ovde imamo izazov kod većine nas vlasnika ako psa stalno vodimo u park, recimo Čuburski park, i tu ga puštamo samo da njuška i da se igra sa drugim psima, posle nekog vremena pas kreće da nas vuče ka tom mestu, a kada ga pustimo to doživljava kao ultimativnu nagradu. U tim situacijama, smo asocijativno povezali ovo mesto sa njegovom, pa da kažemo tako, slobodom i možemo očekivati da će nam se pas slabije odazivati na pozive ili će potpuno ignorisati naše signale koje mu dajemo. Princip je sličan i za nas koji se takmičimo po IGP programu, ako konstantno treniramo na jednom terenu, pas vezuje samo taj prostor kao mesto gde maksimalno pokazuje svoj potencijal, a kada promenimo teren to drastično može da padne. Izazov je u Beogradu, a i samoj Srbiji naći teren koji ispunjava formalne uslove za IGP program, a pogotovu više takvih terena. Iako naučna istraživanja ne generalizuju pse i proces učenja, neophodno je imati od 15 do 20 različitih terena (praksa govori da je to prosek, nikako minimum, još manje maksimum), sa različitim stimulusima oko istih, kako bi pas pun svoj potencijal pokazao na svakom. Određene jedinke će brže generalizovati, određenima će trebati veći broj terena, broj je dat više informativno da se ima kao neki okvir samo kojim bi se mogli koliko toliko voditi. Isti princip je i sa markerima, gde je psu neophodno iskustvo, gde se na ozbiljnim takmičenjima pozivaju iskusni i tehnički jako precizni, koji treba da budu različite visine i brzine kretanja, a pas stiče ograničeno iskustvo sa jednim markerom koji ga uči. Odavde nastaje čest izazov za vlasnike koji uče svoje pse na jednom prostoru, pa kada promene prostor, štene/pas ne reaguje na njih, kao da ništa nisu radili maltene. Odatle jedan od izazova da nas štene/pas sluša u stanu/kući, a kako prekoračimo prag vrata sve to nestaje i zna da bude frustrirajuće. Neki teren, ako učimo psa sa prijateljima, treba posmatrati kao učionicu, a ostatak grada (Slavija, Knez Mihailova, Njegoševa, Cara Dušana, Fontana na NBG, tržni centri ala Galerija, TC Ušće i dr. su nam za domaće zadatke). Kada pas pokaže visok stepen odziva na jednom mestu, tek onda menjamo teren (jedan kraj ulice zamenimo drugim krajem ulice), pa tek kada smo to ponašanje učvrstili, na pet različitih terena, sa različitim stimulusima, idemo korak dalje i podižemo stimuluse i nadražaje i menjamo terene. Dodatak ovome možemo dati da štene/pas asocijativno vezuje stvari i za osobu koja ga uči, pa kada štene/pas ima visok odziv na jednog člana porodice ostali članovi su u iščekivanju da će i na njih podjednako reagovati, na žalost to nije slučaj sve dok i ostali ne rade na isti način sa štenetom/psom. Pas može određene predmete, oblike, životinje, doba dana, način kretanja vezati za određene neprijatnosti u nekom momentu svog života i na njih svaki put reagovati na način koji je nama neprihvatljiv gde se ove stvari menjaju kontrakondicioniranjem i uspešnost zavisi od starosne dobi šteneta/psa kada je do “traume” došlo i od jačine “traume”, pa nekada na žalost nije istu moguće potpuno izlečiti, nego je moguće nepoželjne reakcije ublažiti i ostavlja nam prostor da upravljamo štenetom/psom i okruženjem, kako bi zaobišli nepoželjno ponašanje. Često čujemo termin “promena ponašanja” (stručna javnost - “dreseri” upotrebljavaju - “korekcija ponašanja”, naučna javnost koristi “modifikacija ponašanja”), gde se pod ovim terminom, ne podrazumeva promena ponašanja doslovno, što često dovodi u zabludu nas vlasnike pasa da je određene stvari moguće popraviti potpuno, kao da menjamo deo na automobilu i bez dubljeg objašnjenja i razumevanja, naša percepcija ovog termina je opravdana. Promena ponašanja podrazumeva izradu, pa da kažemo tako, mehanizama u nervnom sistemu psa, putem zakona učenja, da se lakše nosi sa različitim stimulusima, a primarno je da mi upravljamo štenetom/psom i okruženjem, što podrazumeva da se ne može nikako promeniti priroda psa, neka ponašanja doslovno nije moguće izlečiti, na našu žalost u ovom momentu, sa ovim razvojem nauke do danas, nego samo ublažiti, upravljati njima i okruženjem.

Periferni nervni sistem (PNS) kod štenadi/pasa: Veza između mozga i tela

Periferni nervni sistem čine svi nervi i ganglionske strukture (ganglije) koje su izvan centralnog nervnog sistema. Glavna uloga PNS je povezivanje CNS sa udovima i organima. PNS se takođe deli putem anatomije i funkcije.

Ganglije su male, čvorićaste formacije sastavljane od grupa nervnih ćelija, nalaze se izvan CNS i deluju kao mali centri za obradu podataka i povezuju periferne nerve sa mozgom i kičmenom moždinom. Njihova glavna uloga je da primaju signale i da ih prosleđuju dalje, da preusmere određene informacije ka pravim organima i da donose “jednostavne odluke” bez učešća mozga. Kod štenadi/pasa postoje senzorne ganglije (nalaze se blizu kičmene moždine i prenose signale za bol, temperaturu i dodir) i autonomne ganglije (one pripadaju simpatičkom i parasimpatičkom sistemu i kontrolišu rad srca, pluća, varenje).

‍

Anatomska podela perifernih nerava i uticaj dodira na učenje
‍

Kranijalni (moždani) nervi

‍ Postoji 12 pari kranijalnih nerava koji polaze direktno iz mozga. Oni kontrolišu čulo vida, mirisa i sluha i mišiće glave i vrata.

Spinalni (kičmeni) nervi

Sipnačni (kičmeni) nervi - zlaze iz kičmene moždine kroz otvore između pršljenova. Kod pasa se dele na vratne (cervikalni), grudne (torakalni), slabinske (lumbarni), krsne (sakralni) i repne (kaudalni) nerve.

Vratni nervi - kontrolišu mišiće vrata i upravljaju radom prednjih nogu, njihovo oštećenje ovde može izazvati hramanje ili potpunu oduzetost prednjih ekstremiteta, većina nas pohvali psa tapšanjem po plećki nesvesno ili smo to videli od nekoga ali taj deo značajno utiče na učenje psa jer putem senzora za čulo dodira, ovim nervima se šalje pozitivan i prijatan signal koji preko kičmene moždine putuje do mozga šteneta/psa, i ovakav dodir na “psećem jeziku” najčešće označava prijateljsko povezivanje, stabilnost (kroz stimulaciju mehanoreceptora, o kojima je bilo reči u tekstu Čulo dodira), takođe ovakav naš uticaj pomaže indirektno i na opuštanje mišića u ovom predelu tela psa.

Grudni nervi - inervišu mišiće grudnog koša i međurebarne mišiće, čime direktno omogućavaju širenje pluća i disanje, isti princip i ovde važi kao za vratne nerve, u pojedinim situacijama i kod pojedinih jedinki može pomoći da se pas primiri nakon pokazanog straha izazvanog nekim stimulusom ali koji nije bio prejak i doveo štene/psa u stanje “bori se ili beži”.

Slabinski nervi - šalju impulse u mišiće donjeg dela leđa i zadnje noge, omogućavajući psu trčanje, skakanje i stabilnost. U procesu učenja najjednostavniji primer kako ovo funkcioniše jeste kroz vežbu kada se pas uči da sedne na naš verbalni signal, tada možemo primetiti reakciju gde pas savija zadnje noge i skoro dodiruje samom zadnjicom površinu na kojoj se nalazi, gde ovde PNS ima ulogu kablova za sprovođenje koji prenose motorni impuls iz kičmene moždine direktno u mišiće slabina i zadnjih nogu. Isti primer možemo videti kada bi pojedini vlasnici pasa simulirali jedan rad iz poznate TV emisije o psima koja je bila marketinška, gde se određeno ponašanje psa rešavalo tako što bi psa trener udario petom u slabinski deo gde se aktiviraju receptori za bol, gde se ovim nervom slao signal o akutnom bolu do mozga.

Krsni nerv - izlaze iz krsnog dela kičmene moždine i imaju ključnu ulogu u kontroli rada organa karlice, repa, kao i delova zadnjih nogu. Ovi nervi direktno upravljaju funkcijama bešike i creva (mikcija i defekacija), što znači da njihovo oštećenje može dovesti do i nemogućnosti vršenja nužde. U procesu učenja i svakodnevnom ponašanju, ovaj deo tela je izuzetno osetljiv na dodir. Ovo možemo iskoristiti kao vid nagrade jer kada štene/psa mazimo ili blago češkamo u predelu korena repa i karlice, stimulišemo krsne nerve koji šalju intenzivne, prijatne signale do mozga. Mnoga štenad/psi na ovu stimulaciju reaguju podizanjem zadnjeg dela tela, blagim uvijanjem ili "plesanjem" zadnjice, jer to u njihovoj komunikaciji budi osećaj duboke opuštenosti i socijalnog prihvatanja. Sa druge strane, pregrub pritisak, štipanje ili povrede ovog dela tokom grubog kažnjavanja mogu izazvati agresivnu odbrambenu reakciju, jer pas refleksno štiti ovu vitalnu i osetljivu zonu.

Repni nervi - se protežu kroz repne pršljenove i inervišu mišiće i kožu repa. Rep za psa nije samo ukras, već "produžetak" kičme koji služi kao kormilo za održavanje ravnoteže pri brzim okretima, trčanju i skakanju (u jako malom procentu tome služi), za socijalnu komunikaciju, širenje mirisa, odbranu od insekata, a sve to omogućavaju upravo ovi nervi prenoseći motorne impulse. Oni su u psećoj komunikaciji ključni za izražavanje emocija. Kada pas “maše” repom, mozak šalje signale kroz repne nerve do mišića repa, prenoseći stanja poput uzbuđenja, ali i napetosti ili nesigurnosti (u zavisnosti od visine i brzine “mahanja”, jako bitno za razumevanje, jer nije svako “mahanje” repa poziv na igru i prijatnost). Povlačenje psa za rep, jako stiskanje ili povrede ovog dela tela nanose štenetu/psu oštar i jak bol koji putuje direktno u CNS. Takva negativna stimulacija može trajno narušiti poverenje između psa i vlasnika, ali i fizički onemogućiti psa da pravilno komunicira sa drugim jedinkama, jer ukočen ili povređen rep šalje pogrešne "signale" u psećem svetu. Zato često pojedine rase koje je selektovao čovek imaju takvu poziciju repa koju prirodno nose visoko (npr. Aljaski malamut, sibirski haski, čaučau i dr.) čija pozicija drugim jedinkama može ostaviti utisak namere za agresivnim ponašanjem, pokazuje visoko samopouzdanje, uzbuđenje, dok kod rasa kojima se kupirao rep ili koje imaju uvijen rep koji drže na leđima za druge jedinke je predstavljao izazov da “čitaju” njihove signale sa distance, pa signale su krenuli da daju pomeranjem celog tela, zadnjice i putem mirisa (mops, bokser i dr.).
‍

‍

Fizički i emocionalni bol kod štenadi/pasa: Kako mozak reaguje na "kaznu" i stres
‍

Većina nas misli da je fizički bol – kazna, ono što je štetno za štene/psa i njegovo ponašanje i mentalni razvoj i dobrobit, pa pribegavamo tome da grdimo psa povišenim tonom, često budemo i uzrujani u tom procesu, pa naše telo luči i kortizol i adrenalin koji “doprinose” emocionalnom kažnjavanju psa. Nismo svesni da na ovaj način takođe stvaramo nepoželjan uticaj na štene/psa, gde štene/pas može da krene da nas se plaši, pa sav trud u učenju psa možemo nesvesno i nenamerno da poništimo, što može da se odrazi kroz npr. opoziv psa, kada ga dozivamo, kroz destruktivno ponašanje u stanu, parku i dr.

Pozitivna kazna (P+) i uticaj nesvesnog emocionalnog kažnjavanja

Često ovo radimo nesvesno, nenamerno “kažnjavamo” naše štene/psa dok recimo pratimo neki sportski prenos na TV-u, dok vodimo diskusiju sa prijateljima... Štene/pas nije sposobno da procesuira da se taj povišen ton, lučenje kortizola i adrenalina ne odnose na njega nego na sportski događaj na televizoru ili na naše prijatelje, pa može da krene da se udaljava iz prostorije gde smo mi, da nam da prostor tako što će ustati od nas i otići na neko mesto gde će se osetiti bezbednije. Česta zabluda među nama je da kada imamo dva psa, da ako izgovorimo ime jednog i ako ga grdimo da je ovaj drugi svestan da se ta grdnja ne odnosi na njega i da on treba da se oseti bezbednim. U diskusiji sa prijateljima, pojedina štenad/psi mogu da se toliko uzbude i da krenu da laju na našeg “nevidljivog” neprijatelja koji nas ugrožava ili na naše prijatelje. Njihove kognitivne sposobnosti nisu toliko razvijene da razumeju da povišen naš ton na televizor ili naše prijatelje se ne odnosi na njih. Ali ako bismo uzeli u obzir i nas ljude kao zrele jedinke, kada neko viče iako se to ne odnosi na nas i mi imamo unutrašnji osećaj određene neprijatnosti na određenom nivou. Iako naš miris (adrenalin i kortizol) ne kažnjavaju direktno psa, on utiče na našu hemijsku sliku koju ostavljamo o sebi psu. Kažnjavanje glasom u nauci, iz operantnog uslovljavanja, se zove “pozitivna kazna”. Da obrazložimo i ovaj termin, nauka je napravila algoritam (tačnije B. F. Skiner), koji pod pozitivnim se podrazumeva dodavanje određenog stimulusa, pa se ovaj deo u tom algoritmu označava sa “P+” (P - punishment), pozitivno ne znači da je prijatna za štene/psa.
‍

Pet faza procesuiranja fizičkog bola kroz nervni sistem psa

‍Procesuiranje bola i emocija u mozgu šteneta/psa odvija se kroz visoko razvijene neurološke sisteme koji su strukturno i funkcionalno veoma slični našim, ljudskim.

Fizički bol kod šteneta/psa se kao informacija obrađuje, pa da je nazovemo, kroz “mrežo u za bol”, kroz pet fizioloških faza (transdukciju – slobodni nervni završeci u vidu mehaničkog, termičkog, hemijskog nadražaja se, pa da to tako kažemo, pretvaraju u električni signal, transmisija – električni signal putuje perifernim nervnim vlaknima do kičmene moždine, modulacija – u, pa da kažemo, određenom delu kičmene moždine signal se može pojačati ili prigušiti uz pomoć neurotransmitera, projekcija – signal se prenosi do mozga, percepcija – gde je glavna raskrsnica za obradu signala talamus koji sortira informacije i dalje šalje u somatosenzorni korteks uz pomoć koga štene/pas zna gde ga nešto boli i koliki je intenzitet tog bola i u limbički sistem koji generiše patnju, strah, neprijatnost.
‍

Neurobiologija emocionalnog bola i reakcija na ljudski glas

Emocionalni bol se procesuira u istim delovima mozga psa kao i fizički bol. U momentu kada ostavljamo psa kod kuće (kod izraženo senzitivnih jedinki ili gde smo zapostavili učenje psa u ovom delu, nenamerno), stresa, socijalnog odbijanja aktivira se anteriorni cingulatni korteks koji štenetu/psu govori kolikog je intenziteta ta neprijatnost, gde ovaj deo podjednako reaguje i na fizički i na emocionalni bol, a amigdala i insula kao deo limbičkog sistema, da kažemo tako, sarađuju sa  anteriornim cingulatnim korteksom kako bi integrisale, pa da kažemo, pretnju, emocionalni stres, sa autonomnim odgovorom tela u vidu ubrzanog rada srca, dahtanja, oblizivanja, okretanje glave i dr.

Na naš glas štene/pas može da reaguje intenzivno, da li on bio afirmativan ili preteći, jer psi imaju posebne auditivne regije u temporalnom korteksu koje su izuzetno osetljive na boju ljudskoga glasa. Kada štene uvodimo u naš svet, naš glas treba da je opušten, kako bi izgradilo “sliku” asocijativno kroz proces klasičnog i operantnog uslovljavanja, o prijatnom tonu koji potiče od nas, bez obojenosti našeg glasa euforijom. Postepeno ga kroz proces socijalizacije učiti na naš ton i boju, kako bi izgradili što kvalitetniji “KONTAKT”.

‍

"Psihološki" profili štenadi/pasa u procesu učenja: Razbijanje stereotipa i mitova

Iskoristićemo mitove i zablude za određene rase pasa, kako bi putem njih pokušali da prevedemo reči koje u žargonu koristimo mi koji se bavimo određenim sportovima sa psima, po određenim programima kao što su IGP (Internationale Gebrauchshund Prüfungsordnung – internacionalna pravila za upotrebne pse), Belgijski ring, KNPV (Koninklijke Nederlandse Politiehond Vereniging – kraljevsko udruženje za policijske pse), Mondioring (Svetska arena) i drugi sportovi (neke zemlje imaju nacionalne programe po kojima se psi mogu takmičiti u tim zemljama i sa mešancima i križancima).

Recimo zbog konstantnog sukoba između dve, pa da probamo duhovito da predstavimo iskoristićemo termin sekte vlasnika nemačkih ovčara i belgijskih ovčara varijetet malinoa. Između ova dva tabora stalno idu šaljiva podbadanja, da je nemački ovčar glup i sporije uči ali da zato lako podnosi pritisak, a da je belgijski ovčar neurotičan i previše oštar za normalan život, osetljiv na greške, ali je jako agilan, brzo uči, eksplozivan i atraktivan tokom rada, pa su se ova podbadanja prenela skoro pa kao aksiomi na širu javnost i postali vid stereotipa kroz koji se ove rase posmatraju. Ovi stereotipi i zablude, će biti nama korisni da vam probamo približiti termine koje koristimo u slengu tvrd, oštar, nepoverljiv pas, jer svi mi imamo isto stereotipe u glavi o ovim rasama, pa da razumete šta se pod ovim terminima podrazumeva, nadamo se da ćete to moći da iskoristite i da prepoznate i na drugim psima. Inače realnost je potpuno drugačija i među ovim rasama se mogu naći sva tri tipa navedena i još neki tipovi na koje se nećemo osvrtati u ovom momentu. Na talasu ovih stereotipa nemački ovčar je najčešće okarakterisan kao tvrd pas, belgijski ovčar varijetet malinoa kao oštar pas, a oba tabora elitistički, sa visine, kroz humor posmatraju pastirske pse i određene molosoidne rase pasa kao nepoverljive pse i to u kontekstu da reaguju iz čistog straha i da su sjajni za podupiranje vrata da provalnik ne može da otvori ista. Humor je malo više obojen ironijom i sarkazmom i služi ovom tipu ljudi za mentalnu razbribrigu i mentalni “šah” sa timom iz drugog tabora. Iako pored rasa tipa nemački ovčar i belgijski ovčar varijetet malinoe imaju najmanje još jednog psa neke od rasa gde se često nađu i ovi molosoidni i pastirski ali i rase manjeg rasta i mešanci. Neki imaju obe rase i takmiče se sa obe rase u nekom od sportova koje smo ranije pomenuli. Izbor za datu rasu među ljubiteljima sporta sa psima koji se takmiče na visokom nivou (određena takmičenja su spektakli kao da su trke formule jedan) su različiti gde sam taj deo odabira može da bude tekst za sebe.

Zašto rasa ne igra ključnu ulogu u ponašanju: Epigenetika i uzgoj

Pre nego nastavimo tekst, opet ćemo naglasiti da samo koristimo stereotip da objasnimo termine jer se nadamo da kroz takav slikovit prikaz, ćete lakše razumeti i nadamo se prepoznati to kod vašeg ili drugih pasa, nevezano za rasu. Standard neke rase je samo opis idealne jedinke kojoj treba da teži odgajivač kroz uzgoj date rase, do sada takva jedinka nije “proizvedena” ni u jednoj rasi. Kvalitet samog psa u okviru neke rase zavisi sa jedne strane od odgajivača (u smislu izbora ženke za uzgoj, podizanje te ženke, izbora mužjaka za priplod i još jako duge liste elemenata koji treba da se sprovedu), sa druge strane od nas vlasnika da izvučemo maksimalni potencijal. Zašto rasa ne igra značajno ulogu Broad Institutu (MIT i Harvard)  je objavio da tek 9% različitih varijacija u ponašanju psi imaju bez obzira da li su rasni ili mešanci), ako se uzme istraživanje Dimitrija Beljajeva, videćemo da nakon šest do deset generacija selekcije lisica (samo su izdvajane određene jedinke iz legla po striktno utvrđenim kriterijumima), bez ikakvog uticaja na njih se dobio ne samo drugačiji fenotip, nego je nervni sistem potpuno drugačiji, pa je zato bitan izbor adekvatnih jedinki za uzgoj. S druge strane imamo ne tako veliki ali nikako zanemarljiv uticaj epigenetike na razvoj nervnog sistema psa (menja se ekspresija određenih gena bez promene DNK).

Šta znači "tvrd pas": Neurološka rezilijentnost i stabilnost

Tvrd pas je žargon koji koristimo mi iz sveta sporta sa psima po ranije pomenutim programima, gde naše viđenje šta je sve tvrd pas ima određene oscilacije u zavisnosti u kom sportu sa psima smo od ranije pomenutih. Ovaj termin, uopšteno govoreći, se odnosi na pse koji pokazuju visoku otpornost na fizički i mentalni i emocionalni pritisak, brz oporavak od stresa ili izostanak istog u situacijama gde bi pojedini “prosečni” psi pokazali jako izražen nivo stresa do nivoa “beži/ili se bori”, nastavlja rad sa istim intenzitetom kao da se ništa pre toga značajno nije desilo. Tako da bi termin tvrdi pas mogli da definišemo kao visoku stabilnost nervnog sistema pod opterećenjem. Određene naučne studije sa određenih univerziteta, ovo, da kažemo tako, definišu kao neurološka rezilijentnost, nizak nivo straha/reaktivnosti i visok prag kognitivnog oporavka. Za nemačke ovčare se do stereotipa, da su tvrdi, došlo najverovatnije, ovo je autorska spekulacija, kroz određene interne testove u vojsci i policiji. Ceo taj pogled se potom preneo indirektno na širu javnost, gde su se za određene namene pasa i različitim uslovima tražile određene sposobnosti i predispozicije, od jedinki, gde je to bilo izraženije kod nemačkih ovčara u odnosu na belgijske ovčare varijetet malinoe. Ovo se ne sme uzeti kao aksiom, jer ne znamo koji procenat zastupljenosti jedinki ove dve rase je bio prisutan, sa jedne strane, sa druge strane zastupljenost jedinki jedne ili druge rase i selekcija istih zavisi od podneblja u kome će se vršiti upotreba ovih jedinki, od namene u različitim jedinicama i dr. i on može da varira od zemlje do zemlje, zbog same selekcije ove dve rase i stručne selekcije od strane odgajivača, koja u određenoj meri, na određeni način, utiče i na kvalitet pasa koje imaju vojska i policija date zemlje.

Autonomni nervni sistem i pojam tvrdoće kod upotrebnih ("radnih") štenadi/pasa

Kod nemačkih ovčara selekcionisanih za rad, genetska i neurološka istraživanja su mapirala regije u genomu ovih jedinki, koje su povezane sa funkcijom centralnog nervnog sistema, tačnije sa genima koji kontrolišu strah, reaktivnost i “anksioznost”. Anksioznost u ovom kontekstu je hronično iščekivanje nepoznate ili zamišljene opasnosti, koje prati stalno stanje napetosti organizma, čak i kada stvarni pokretač straha uopšte nije prisutan, npr. psa uvek treniramo na istim terenima recimo po disciplini, C IGP3 programa, gde pas iščekuje markera, asocijativni centri u kori velikog mozga (integrativni sistem) vezuju specifičan prostor za visoko radno uzbuđenje i odbrambeni nagon. Pas razvija fiksnu uslovljenu emocionalnu reakciju; on ima izgrađenu asocijaciju za to šta se sprema i pre nego što zakorači na teren. Zbog toga njegov centralni nervni sistem drži organizam u stanju visoke tenzije i anticipacije markera. Tvrdoća psa je ustvari, da kažemo tako, odnos simpatičkog i parasimpatičkog dela autonomnog nervnog sistema. Kod ovog tipa pasa sa balansiranim tonusom nervnog sistema, faza uzbuđenja/stresa brzo bude kompenzovana fazom kočenja koju vodi parasimpatikus. To znači da pas, čak i kada doživi jak stres, korektivni stimulus (fizička sila od vodiča, emocionalni pritisak) ili fizički napor, ne ulazi u stanje panike ili hronične anksioznosti, već njegov nervni sistem brzo vraća organizam u homeostazu. Ovaj tip pasa je zbog ovih osobina “BLAG”u realnom životu, gradskim ulicama, urbanim gužvama, kafićima, vriski dece, prolaznika i dr. Ovaj tip pasa nema samo drugačije ponašanje, već ima i fizički preoblikovanu anatomiju mozga i neuronske mreže, u poređenju sa prosečnim psima. Kod stručno selektovanih nemačkih ovčara iz linija za rad (ali i drugih rasa pasa kod kojih se vodi stručna selekcija za rad) neuroanatomske mreže koje povezuju amigdalu (centar za strah) sa višim delovima mozga pokazuju drugačiju gustinu sive materije. Prosečan pas na pretnju (buka, čudno kretanje ljudi, vriska dece i sl.) reaguje naglim skokom anksioznosti (u ovom slučaju kretanje istim ulicama i parkovima gde je pas doživeo određeni nivo i određeni oblik neprijatnosti) i odbrambenim mehanizmima (beg ili panična agresija), mozak "tvrdog" psa ima uvećane i efikasnije kortikalne regije koje vrše "kočenje" (inhibiciju) amigdale, smanjujući emocionalnu reaktivnost na nesocijalne strahove. U poređenju sa prosečnim kućnim ljubimcima, ovaj tip pasa ima anatomski uvećan i više razvijen frontalni korteks. Pored oblika, razlika je i u hemiji mozga. Psi sa "tvrdim" nervnim sistemom imaju stabilniji osovinski sistem HPA (hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda). Kod prosečnog psa stres izaziva dugotrajan skok kortizola (hormona stresa gde nekada treba i 72 sata da se kortizol svede na normalu) koji blokira ispravne i poželjne reakcije. Kod nemačkih ovčara, stručno selekcionisanih za rad, nivo kortizola se brzo vraća u normalu, dok gustina dopaminskih receptora u strijatumu (“centru za nagradu”) ostaje visoka. Zbog toga oni pritisak i prepreke ne doživljavaju kao pretnju po život, već kao "izazov" koji aktivira njihov radni nagon. Naučne studije iz oblasti biološke kinologije i genetike ponašanja govore i o postojanju genetskih razlika u transporterima dopamina, receptorima i sintezi dopamina i serotonina kod pasa. Ove razlike nisu unificirane za sve pse, već su visoko zastupljene od rase do rase i direktna su posledica selekcije za specifične namene (poput "tvrdoće" i upotrebnih osobina), drugačiji su, da ih tako nazovemo uprošćeno, “mehanizmi” kod nemačkog ovčara iz linija za rad i belgijskog ovčara varijetet malinoe iz linija za rad.

‍
Karakteristike "oštrog psa": Reaktivnost i prag nadražaja

Oštar pas je takođe termin koji mi iz sveta sporta koristimo kao žargon da bi opisali pojedine jedinke između sebe kada razgovaramo, kako bi dali kratku anamnezu onoga šta smo videli tokom nekog treninga ili takmičenja za upotrebne pse ali i tokom opisa pojedinih pasa koje nemaju veze sa sportom sa psima. Kao i za žargonski termin “tvrd pas”, najlakše da vam damo primer je kroz stereotip o belgijskom ovčaru varijetet malinoe, kako bi kroz tu prizmu možda mogli da prepoznate ovaj tip kod drugih pasa, nevezano za rasu. Određene naučne studije termin oštar pas bi ovaj tip pasa definisale kroz prizmu jedinke sa ekstremno niskim pragom nadražaja, visokim nivoom reaktivnosti i oslabljenom inhibitornom kontrolom centralnog nervnog sistema, što rezultira brzim, impulsivnim i odbrambeno-agresivnim odgovorom na minimalne stimuluse iz okoline. Da razumete, ovaj tip pasa nije plašljiv, nego su mu reakcije na stimuluse ekspresne za razliku od tvrdog psa i to ne samo na pretnju, nego i na plen u vidu loptice, jastuka i sl. i nešto više vremena im treba da se vrate u stanje homeostaze. Reaktivnost kod oštrog psa se ogleda u tome da na najmanji znak pretnje (okrenuto telo frontalno ka psu, gledanje direktno u oči, nagli pokret, neobično kretanje s kojim se prethodno nije susreo i sl.) ima nizak prag reagovanja, skoro pa trenutan, ulaze u pa da kažemo zonu visokog stresa, gde može doći do prenešene agresije (pas se okreće i ujeda vodiča jer ne zna kako drugačije da se nosi sa stresom jer je ušao pa da kažemo u afektivno stanje), trenutno se aktivira režim “bori se i/ili beži” (simpatikus). Kod tvrdih pasa, oni reaguju stabilnije, pretnja za njih je “jasna slika”, ulaze u stanje “bori se ili beži” na takav način da to posmatraču sa strane odaje utisak velikog samopouzdanja kod te jedinke i “staloženosti”, gde kod oštrog psa isto ponašanje može da asocira na hektično reagovanje, visok stepen nervoze, i za razliku od tvrdog psa, oštar pas zahteva nešto više vremena da se vrati u stanje homeostaze (treba da znamo da i kod trvdog psa, da to tako kažemo, ostaje određena količina kortizola u krvi i nakon što mi imamo percepciju da se primirio u smislu smanjen puls, dahtanje od uzbuđenja, usporio disanje i dr. pre nego što doista i on se vrati u homeostazu, pa nam zbog signala koje nam pas svojim ponašanjem upućuje, koje mi procesuiramo, nekada može delovati da je kortizol pao na nulu u trenutku od prestanka pretnje, dok je realnost drugačija).

Pre nego navedemo kako ove informacije možemo da iskoristimo na našim ljubimcima, navešćemo i kakve razlike u fiziologiji mozga su kod određene grupe nemačkih ovčara, gledano kroz prizmu stereotipa i kod belgijskog ovčara varijetet malinoe, da šaljivo i iskoristimo floskulu “mudri ljudi prave analogiju sa svim informacijama koje imaju i iz svega uče”. Ova dva žargonska termina, se u savremenoj nauci posmatraju daleko složenije kroz temperament jedinki, a sam temperament je usko vezan za nervni sistem šteneta/psa. Napominjemo opet, da se stereotipi samo koriste i pojednostavljuju zarad lakše vizualizacije ponašanja i možda mogućnosti prepoznavanja u određenoj meri kod drugih štenadi/pasa.

Kroz istraživanja pojedinih međunarodno priznatih univerziteta u svetu, utvrđeno je da postoje specifične genetske i neurološke modifikacije u nervnom sistemu koje direktno utiču na to kako će pas reagovati i kakvo ponašanje pokazati u odnosu na različite stimuluse. Sve rase pasa i mešanci imaju jasne razlike u fizionomiji mozga, nervnog sistema. Kroz primere određene grupe nemačkih ovčara i određene grupe belgijskih ovčara, a uz pomoć stereotipa, da ukažemo na te razlike i da načelno ukažemo na poželjan pristup učenja takvih štenadi/pasa, kako bi preventivno uticali na pravilan razvoj istih, gde većina nas to može da sprovede tokom svakodnevnog života sa ljubimcem u svakodnevnim šetnjama.

Kroz stereotip i određene studije na određenim međunarodnim univerzitetima mapirali su razlike kod nemačkih ovčara i belgijskih ovčara malinoa u genima za dopamin (DRD4, DAT/SLC6A3  i TH). Kod nemačkih ovčara detektovane različite mutacije i dužine alela na genu DRD4, što utiče na osetljivost mozga na dopamin, gde kraći aleli su povezani sa višim nivoom aktivnosti, bržim reakcijama i nižim pragom uzbuđenja (ne kod svih NO, samo kod stručno selekcionisanih a ovo se pokazalo i kod drugih pasa koji ne pripadaju rasi NO). Gen za dopaminski transporter (DAT) služi za, pa da to kažemo, uklanjanje dopamina iz sinapse, nakon što je signal dat, pa imamo sliku staloženog psa. Zbog toga se percipira, opet kao stereotip, da je NO stabilniji i generalizuje se kao tvrd pas, a svaka generalizacija je nepoželjna kada želimo da učimo našeg psa i vodi do stvaranja i negativnih stereotipa za pojedine rase pasa i same pse ako želimo da im pristupimo učenju. Ovde je otkriven specifičan genotip transportera (genotip 1/1). Ovaj polimorfizam dovodi do toga da dopamin duže ostaje u sinapsama (iz ugla stereotipa kraće kod NO, duže kod BO malinoa) što rezultira hiper-fokusom (pas ne vidi ništa sem plena), visokom tolerancijom na spoljašnje ometajuće faktore ("tvrdoća"), duže zadržavanje dovodi do povremenih epizoda ekstremne radne agresije gde pas gubi svest o okolini i bolu, da kažemo uprošćeno to tako, pa odavde BO malinoa izgleda nervozno. Gen TH kodiraenzim koji je ključan za samu sintezu (proizvodnju) dopamina, gde su studije pokazale da određeni nemački ovčari imaju specifične varijacije ovog gena koje direktno utiču na bazalni nivo dopamina u mozgu, dajući im, da tako kažemo, neurološko gorivo za dugotrajan, uporan rad pod stresom.  Ovakva tip pasa ima jako nizak nivo reaktivnosti amigdale i zna da pokaže visok stepen “kognitivne rigidnosti” koja se ogleda u manjoj fleksibilnosti u učenju novih, finijih, preciznijih detalja, jer teže menjaju već formirane neuronske staze (kognitivna rigidnost  nije eksluzivna samo za nemačke ovčare, ima je kod svih rasa i mešanaca), pa odatle i stereotip da su glupi, a do ovog dela može se doći i pogrešnom metodoligom u učenju jedinke. Ovakav tip pasa za pojedine vlasnik može biti frustrirajuć, jer zahteva strpljenje i doslednost u njihovom učenju, zahteva doslednu primenu zakona učenja, jer primena dresure iz ugla tradicije, kao i pukog školovanja i potom obuke može dovesti do gubitka poverenja od strane jedinke u vodiča i dovesti ga do stanja preplavljenosti stimulusima u svakodnevnom životu na ulicama grada Beograda, može dovesti i do prenešene agresije, jer ovaj tip pasa svakako nije neuništiv, štaviše može lošim pristupom i postati ekstremno zahtevan, možemo ga dovesti do nivoa naučene bespomoćnosti. Njegovo otežano učenje može biti značajno izraženo u periodu adolescencije zbog hormona, tako da ne znači da se ima neposlušan pas, nema se dominantan pas, ne znači da ga boli briga ili da je zaboravio naučeno, nego imamo uticaj hormona koji na određen način utiču na psa, a sve to se može manifestovati kroz sliku da nam je pas postao neposlušan iako je do juče slušao. Analogija bi bila kao i sa nama, kada smo bili u fazi puberteta, često nismo čuli doslovno roditelje šta nam govore, obrada informacija nam je bila na nivou Homera Simsona, pa u tom periodu se vratimo par koraka nazad, naoružamo strpljenjem i nastavimo dalje sa učenjem psa i čekamo da se proces sazrevanja završi.

Kod belgijskih ovčara varijetet malinoe, iz određene test grupe, na kojoj su rađena istraživanja, utvrđena je disfunkcija dopaminskog transportera (SLC6A3 / DAT), Dopamin je ključni neurotransmiter zadužen za motoriku, motivaciju, koncentraciju (“fokus”), ali i za ponašanje vođeno nagradom (hrana, “plen”, emotivno stimulisanje glasom i dr.) i agresiju, gde kod većine štenadi/pasa, dopaminski transporter radi stabilno i uklanja višak dopamina iz sinaptičkih pukotina, kod ove test grupe je dokazano prisustvo specifičnih polimorfizama (poput DAT-VNTR i PolyA(22) ekspanzije). Za posledicu imamo nemogućnost nervnog sistema da brzo „isključi” stanje visoke pobuđenosti, gde štene/pas upada u stanja preterane budnosti/stalnog skeniranja okoline, impulsivne reaktivnosti na sitne stimulanse, epizodične agresije, pa čak i u momente kada pas deluje odsutno, fiksirano i ne reaguje na spoljne signale (tzv. „glazing over“ sindrom). Novija istraživanja iz 2023. (na određenoj test grupi) su otkrila genetske varijacije u TAC1 genu koji kodira tahikinine, koji deluju kao neuromodulatori u oblastima mozga zaduženim za procesuiranje stresa, emocija i motoričkih odgovora. Mutacije na ovom genu direktno, pa da kažemo tako, utiču na ekstremno visok nivo razdražljivosti i brzinu reakcije na nadražaje. Određena test grupa belgijskih ovčara varijetet malinoe je pokazala smanjenu inhibitornu kontrolu (kočnice u mozgu).

Neurobiološki mehanizam oštrine: Uloga amigdale i prefrontalnog korteksa

U obimnoj kognitivnoj studiji rađenoj na Univerzitetu u Helsinkiju, malinoe su postigle visoke rezultate u rešavanju zadataka i socijalnoj kogniciji, ali su pokazale izuzetno nizak nivo inhibitorne kontrole u poređenju sa drugim rasama pasa (npr. u testovima sa providnim cilindrom gde pas treba da ukoči impulsivni nagon i zaobiđe prepreku). Njihov nervni sistem, da to tako kažemo, pati od manjka „kočnica”, što znači da nadražaj trenutno prelazi u motornu akciju (ugriz, juriš, lavež), bez kognitivnog procesuiranja. Amigdala kod ovog tipa pasa je anatomski manja, ali hiper-reaktivna, gde visok nivo dopamina u potpunosti menja način na koji amigdala procesuira pretnju, i umesto da amigdala generiše signal anksioznosti i povlačenja (što radi kod prosečnog psa), ona kod ovog tipa pasa, u sinergiji sa strijatumom, pretnju pretvara u ekstremni plenski i odbrambeni nagon. Ovakav vid nervnog sistema koji dovodi do ovog tipa ponašanja je zastupljen kod određenog broja jedinki među svim rasama pasa i mešancima, ovde kroz primer belgijskog ovčara varijeteti malinoe, samo objašnjavamo šta se dešava kada pas ima takav tip nervnog sistema. Loša strana ovakvog nervnog sistema, kod ovog tipa pasa nosi određene rizike, gde psa nesvesno možemo da dovedemo do ozbiljnih povreda kroz igru, učenje, bacanje plena i dr., jer nama deluje da on sve vreme uživa i da mu ovakvo stanje ekstremno prija, a u stvari takvo ponašanja bi mogli da predstavimo kroz primer ovisnika od određene psihoaktivne supstance koje daju određeni ugođaj njegovom mozgu, a isto ta konzumacija dovodi do duboke zavisnosti, “oštećenja” mozga na određeni način, do fizičke promene tela i potencijalnih fizičkih povreda. Recimo, pas “uživa” da donosi lopticu koju mu bacamo, do određene mere to jeste korisno, preko određene mere mi uvodimo psa u ozbiljno stanje stresa, koje se ispoljava kroz cviljenje usled iščekivanja, gde pas polako prestaje uspešno da se nosi sa stresom, još gore to se potom može preneti na svakodnevne situacije i radnje sa psom, a raste verovatnoća da se to prenese i na potomstvo (ne menja se DNK nego način reakcije određenih gena - epigenetika), s jedne strane, sa druge strane može dovesti do ozbiljnih povreda u smislu rupture mišića zbog prenapregnutosti istih tokom “igre” na ovaj način sa štenetom/psom, oštećenja zglobova, povreda tetiva i ligamenata zbog nagle promene pravca i kretanja psa tokom trčanja za lopticom koja može naglo da menja pravac i smer kretanja tokom kontakta sa podlogom. Druga strana kod ovog tipa pasa je što dresura u njenom doslovnom značenju kao primena mehaničkog rada ali i samoškolovanje i potom obuka, kod ovih pasa može stvoriti kontraefekat i dovesti do reaktivnog ponašanja, prenešene agresije, jer ovaj tip učenja, koji je izolovan, nije pogodan za ovakve pse, nego zahteva strpljenje, doslednost, duboko razumevanje zakona učenja i primenu istih na tom tipu pasa kako bi se iskoristio potpuni njihov potencijal, kao i kod “tvrdog psa”. Drugi izazov u svakodnevnom životu jeste njihova budnost, pa posle dužih šetnji ili aktivnijeg treninga, učenja, ovaj tip psa zahteva izolaciju kako bi se vratio u homeostazu, ako bi nakon ozbiljnijih aktivnosti seli u kafić ovaj tip psa ne može da uđe u dublju REM fazu, postao bi frustriraniji i krenuo bi da reaguje na prolaznike, druge pse, mi bismo nesvesno uticali na njegovu reaktivnost i to na negativan način. Treća opasnost, ovakav tip pasa zna brzo da usvaja radnje kojim ga učimo, i ako nas “ponese pesma” i preteramo sa brojem i intenzitetom vežbi i radnji, možemo takođe da dovedemo ovaj tip šteneta/psa do preopterećenja. Primarnu pažnju u podizanju ovakvih pasa kao štenadi, treba posvetiti u socijalizaciji i habituaciji, potom desenzitizaciji i generalizaciji, ali metodičnim pristupom, kako bi preventivno reagovali i sprečili neka neželjena ponašanja ili ih daleko umanjili ili olakšali sebi da upravljamo ponašanjem psa. Takođe zbog povećanog stresa može da dođe do bržeg sedenja dlake, da to tako kažemo. Najvažnija i najcitiranija studija na ovu temu sprovedena je u saradnji sa stručnjacima sa Državnog univerziteta Kolorado (Colorado State University, USA), koja je pokazala kroz analizu 400 pasa starosti od 1 do 4 godine, da su anksioznost, impulsivnost i visok nivo reaktivnosti na spoljašnje stimuluse (poput buke i nepoznatih ljudi/životinja) direktni i najsnažniji prediktori prevremenog sedenja njuške, gde su pod određenim uticajem i na određeni način i određen broj belgijskih ovčara varijetet malinoe. Međutim, istraživanja u oblasti komparativne genomike pasa objašnjavaju zašto je ovaj fenomen vizuelno najdrastičniji kod BO malinoa i odgovor je u MC1R genu (tzv. E-lokus). Takođe treba da budemo informisani i kako tačno stres iz King i Grandin studije dovodi do sedenja dlake, gde se nauka oslanja na fundamentalna istraživanja o delovanju stresnih hormona na matične ćelije, gde ključnu ulogu igraju kateholamini (adrenalin i noradrenalin). Kada je “radni pas” iz stručno selektovanih linija (poput Malinoe) u stanju stalnog drajva i visoke reaktivnosti, njegova HPA osovina (hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda) konstantno pumpa noradrenalin u tkiva, koji izaziva naglu aktivaciju i migraciju matičnih ćelija melanocita (ćelija koje daju crnu boju dlaci) izvan folikula dlake. Kada se ove matične ćelije prevremeno potroše usled stalnih naleta hormona i pratećeg oksidativnog stresa, folikul gubi sposobnost da stvara pigment. Prilikom sledećeg linjanja, na mestu gde je bila crna, raste seda dlaka.

Koncept "stručne selekcije" u modernoj kinologiji: Odgoj, epigenetika, genetika i standardi rasa

Kroz ova dva primera “tvrd pas” i “oštar pas” konstantno smo provlačili “stručna selekcija”, kako bi objasnili da pripadnost rasi kao rasi ne igra značajnu ulogu u procesu učenja, jer se ne možemo niti smemo osloniti na pripadnost datoj rasi i karakternim osobinama koje opisuju datu rasu, ni iz pozitivnog niti iz negativnog ugla. Da opet podsetimo na istraživanje Dimitrija Beljajeva i studiju MIT i Harvard univerziteta, da bi mogli da razumete zašto se ne treba voditi standardom koji navodi rasne odlike, kao ni tekstovima ili snimcima na internetu koji opisuju određene rase pasa i šta su njihove namene bile nekada, jer psi su postali sociološki fenomen, i imate više naučnih radova na tu temu u svetu pa i kod nas, na različitim univerzitetima, gde je krenula hiperprodukcija pasa određenih rasa, gde je popularan i "designer breed" u USA, ali i deo rasnih pasa zavisi od nivoa obrazovanosti, informisanosti i etike samog odgajivača i dostupnosti informacija i edukativne stručne literature na maternjem jeziku, kako bi se razumelo šta je trend, vizija i kako ti elementi mogu i pozitivno i negativno da utiču na standard neke rase u kome su date  preporuke koje govore o idealnoj jedinci koja treba da predstavlja datu rasu kako bi se kroz uzgoj i odgoj došlo, da se “proizvede”, jedinka najbliža tom idealu opisanom u standardu, a gde na prvom mestu treba da je zdravlje, potom “karakter” i eksterijer u svrhu zdravlja i upotrebne vrednosti. Koji je pozitivan i negativan pogled ako izuzmemo rasne odlike, pa naći ćete sibirskog haskija koji će neuporedivo brže i lakše da uči recimo od nekog nemačkog ovčara. Najjednostavniji primer za ovo bi bio da mi recimo odlučimo da kao odgajivači proizvodemo psa za sportove u radu, i krenemo da u uzgoju koristimo pse sa visokim rezultatima na sportskim manifestacijama, koji u rodovnicima imaju “popularne pse” koji daju naizgled da će štenad biti ekstremnog potencijala za učenje i te iste sportske manifestacije, što bi bio naš recimo površan pristup odgoju, a do ovoga bi došlo zbog izostanka informacija i dovoljne edukovanosti, jer nemamo znanje o prirodi psa ili smo oduševljeni rezultatima samo pitali kakav je to pas i eventualno ga videli na nekom treningu ili u prolazu. Ono gde nastaje ozbiljan izazov za "stručnu selekciju", za razliku od nas koji smo hteli i imali nameru da to izgleda ozbiljno, što predani odgajivači, traže psa koji odgovara osobinama njihove ženke koju treba da pare kako bi povećali verovatnoću uspeha u dobijanju jedinke koja odgovara standardu i sa kojom se može postići i visok sportski rezultat. Ovaj tip ljudi ne gleda samo sportske rezultate i psa na poligonu na kome trenira (podrazumeva se da pas mora da ima sve zdravstvene rezultate oficijalne, da pas mora da ima sve ispite i uzgojne dozvole u najmanju ruku položene, mada je bitno kako se pokazao i tokom sportskih manifestacija), gleda i psa van poligona, jer poligon je naučeno, potom sam princip podizanja ženke, rad sa ženkom, proces njenog učenja, odnos prema ženki tokom skotnosti, rana socijalizacija i habituacija štenadi utiču na kvalitet šteneta. U suprotnom, ako uparim ove jedinke visokih nagona, koje imaju po tri prvaka sveta u rodovniku, ne znači da ćemo imati psa za prvaka sveta, postoji ozbiljna verovatnoća da ćemo imati psa sa izraženom reaktivnošću i slabom inhibicijom, gde i samo učenje za sport i za život sa tim psom kao ljubimcem nosiće veliki broj izazova koji ne bi trebalo da postoje u velikoj meri da se to radilo na način na koji zastupa kinologija, etika i dr. Isti princip možemo preneti i na pse koji imaju spisak nagrada veći u lepoti, sistem možemo preneti da bi razumeli pse i na mešance koje smo uzeli sa ulice ili iz azila. Ovo ne znači da je ovakav tip pasa manje vredan, kao živo biće, i te kako ima svoju vrednost, ovo bi značilo da olakšamo život i njima i sebi, jer zamislite da živite u konstantnom stresu, napetosti, strahu.

‍

Neurobiologija "nepoverljivog psa": Neofobija i molosoidne rase

Kao i kod termina “tvrd pas” i „oštar pas“, međunarodna naučna istraživanja u oblasti neurobiologije, genetike ponašanja i etologije nagona ne koriste žargonske termine “nepoverljiv pas”, “mekan pas”, “plašljiv pas” u ovom izvornom obliku, već bi ih kroz nauku mogli prevesti u merljive konstrukte: nepoverljivost se definiše kao neofobija i spora socijalna habituacija, plašljivost kao opšta anksioznost (trajno neurološko stanje povišene budnosti gde je pas u hroničnom iščekivanju potencijalne neprijatnosti, često nezavisno od trenutnog prisustva specifičnog objekta ili situacije), a mekoća kao niska otpornost na stres (psihofizička vulnerabilnost). Često su određene molosoidne rase i pastirski psi predstavljeni kao nepoverljivi, gde pojedini vlasnici istih, zbog načina kako reaguju, nekada pomisle i da su nepredvidivog ponašanja. Isto kao i za nemačkog ovčara i belgijskog ovčara varijetet malinoa, koristićemo zastupljene stereotipe da bi pokušali opet da ilustrujemo kakvo ponašanje možete videti kod svakog šteneta/psa kroz prizmu stereotipa. “Nepoverljivi psi ”imaju izraženu neofobiju (urođeni, uporni i nesrazmerni strah ili izbegavanje bilo kakvih novih stimulusa iz okoline) i sporu socijalnu habituaciju (često ćete pročitati da sporo osvajaju prostor, da su oprezni i sl.). Kod ovog tipa pasa amigdala (centar za strah) se aktivira selektivno – samo kada detektuju promenu u poznatoj sredini ili prisustvo nepoznatog stimulusa. Ova specifičnost se na sopstvenom terenu manifestuje kroz kontekstualnu odbranu prostora (konstantno borave u prostoru, tu se osećaju prijatno, sreću određene ljude, životinje, izolovani su) - teritorijalnost, dok na nepoznatom, novom terenu ovi psi mogu delovati uplašeno jer lako budu preplavljeni stimulusima. Odavde možemo videti ključnu razliku u odnosu na “oštrog psa” koji odmah proaktivno napada. U situacijama gde imaju prostora za izbor, nepoverljiv pas primarno pokazuje visoku izbegavajuću kogniciju, što znači da aktivnim povlačenjem ili aktivnim zaobilaženjem u luku drži distancu i izdaleka “skenira” nepoznat objekat ili situaciju. Sa druge strane, ukoliko ga nepoznati teren potpuno kognitivno preplavi, pas može i da se ukopa na nekoj distanci, da se zaledi (npr. nasred smo ulice i on se skamenio jer van dvorišta nije izašao od šteneta). Odbrambenu agresiju, “bira” tek kada mu je distanca nasilno narušena ili kada nema mogućnost uzmicanja (npr. našli smo se između ograde i kola, i pas se oseća ugroženim, nema gde da se povuče). Zbog nepoznavanja ovakvog mehanizma njihovog reagovanja, često pogrešnim pristupom može doći do prenesene agresije, jer ovaj tip pasa, da kažemo tako, akumulira jako dug stres u sebi od pritiska, pa u jednom momentu ga može ispoljiti kroz ujedljivost. Ovakav tip pasa od šteneta zahteva jaku posvećenost kroz proces socijalizacije, habituacije, kontrakondicioniranja, i naš konstantan menadžment. Ovo ponašanje u određenoj meri se može izgraditi i kod potpuno stabilnih jedinki i na određeni način se ovaj sistem primenjuje kod pasa u određenim jedinicama i za određene namene u vojsci i policiji.

Kako prepoznati "plašljivog psa": Disfunkcija HPA osovine i strah

Kod plašljivog psa postoji hronična disfunkcija hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda (HPA) ose, koja reguliše odgovor na stres. Studije pokazuju da ovi psi imaju konstantno povišen bazalni nivo kortizola u pljuvački i krvi. Takođe, istraživanja na Univerzitetu u Helsinkiju povezuju plašljivost sa specifičnim promenama u metaboličkim putevima (poput metabolizma lipida i glutamata) i deficitom serotonina u specifičnim regijama mozga. Plašljiv pas, možemo da kažemo tako, pati od generalizacije straha. On ne reaguje samo na novinu, već se plaši poznatih, a naglih stimulusa (npr. zvučni strahovi od grmljavine, petardi, naglih pokreta). Njegov nervni sistem ima ekstremno nizak prag za prelazak u stanje panike i kognitivne blokade. Ovako stanje psa može da bude, nažalost, urođeno ali svakako i stečeno i bilo kojoj starosnoj dobi, kod svake jedinke, međutim najkritičniji period je između treće i šesnaeste nedelje starosti šteneta, pa potom u periodu adolescencije. Najčešće to možemo, uzećemo za slikovitiji prikaz stereotip, primetiti kod pasa nižeg rasta, manjih dimenzija, kod rasa pasa koje su za razonodu, gde i su i zbog same građe (dimenzije same glave zbog brzine koji zvuk prelazi i percepciji zvuka) podložniji da steknu strah od različitih zvukova, posebno onih koje proizvode petarde, vatromet. Ne možemo da kažemo da su samo zapostavljeni od strane vlasnika, koji ih doživljavaju kao igračke, bilo bi površno, više možemo da pridamo zastupljenom stereotipu da su svi mali psi takvi. Ako je ovakvo stanje kod ovog tipa pasa urođeno, ne postoji na žalost nikako sredstvo, preparat, lek, i učenje koje može da ga izleči, može se samo umanjiti i kontrolisati. Određeni preparati koji se zvanično nude na tržištu u svetu kao što je hrana, amovi, eterična ulja, šamponi, različite vrste uređaja koji puštaju određeni zvuk i sl. ne rešavaju ovakvo stanje psa, nažalost, oni mogu da ga ublaže u granicama od deset do petnaest procenata samo, na određeni način (često bude placebo efekat gde vlasnik veruje da ti elementi pomažu, pa smirenost vlasnika utiče da se u tom procentu pas primiri), dok lekovi koje obavezno mora da propiše veterinar mogu da ublaže ovakvo stanje između 60 do 80 procenata, kako bi se moglo pristupiti učenju psa. Pristup se ne menja za razliku od drugih štenadi/pasa, zahteva socijalizaciju, habituaciju, kontrakondicioniranje praćeno sa dosta našeg strpljenja i ekstremno upravljanje okruženjem sa naše strane, kada smo vlasnici pasa ovakvog tipa. Ako je stečeno stanje, zavisno od starosne dobi, plastičnosti nervnog sistema, ranijih iskustava i generalno kakav je nervni sistem psa, moguće je ovakvo ponašanje ublažiti ali nije moguće izlečiti. Kroz rad sa ovim psima, uticaj na njih koji se pravi, kod ovakvog tipa psa stručna javnost zove korekcijom ponašanja, naučna zove modifikacijom ponašanja, zakon naziva promenu ponašanja. Sva tri termina vas mogu dovesti u zabludu, jer kroz uticaj koji se pravi na psa se ne može napraviti niti promeniti ponašanje, kroz uticaj se pokušava samo izgraditi novi put reakcije psa ali i taj novi put iako se izgradi on ne funkcioniše svaki put, zavisno od toga kolika je određena situacija ekstremna za psa, gde će reagovati mehanizmom, uvek, beži ili bori se.

‍

Pojam "mekog psa" u učenju: Preosetljivost na stres i kaznu

“Mekog psa“ bi mogli definisati kroz visoku osetljivost na kaznu/korekciju i nizak prag psihofizičke rezilijentnosti (otpornosti na stres). Tu bi mogli da vidimo psa blagog temperamenta (temperament je usko vezan za nervni sistem šteneta/psa). Nervni sistem „mekog“ psa ima normalan prag nadražaja za svakodnevne stvari, ali pati od izuzetno spore homeostaze nakon izlaganja averzivnim stimulusima (psihološki pritisak vodiča, grdnja, fizička korekcija). Kod ovog tipa šteneta/psa i minimalna negativna povratna informacija aktivira parasimpatički odgovor u vidu „zaleđivanja“ (freeze), što vlasnici mogu da percipiraju kao tvrdoglavost, ili ekstremnog submisivnog ponašanja (gde dolaze povijenog tela i zalizanih ušiju, uvijajući se ispred naših nogu i prevrćući na leđa, ili gde pokušavaju da se oslobode od neprijatnosti koju smo mi proizveli povišenim tonom, tako što skaču na nas pokušavajući da nas ližu i sl.). Ova grupa štenadi/pasa pokazuje visoku osetljivost na socijalne signale (hipersenzitivnost na pretnje unutar sopstvene socijalne grupe) i izuzetno lošu inhibitornu kontrolu u stanju frustracije – pod pritiskom se kognitivno gase („isključuju se“ i odbijaju da uče, što vlasnici takođe mogu da percipiraju kao tvrdoglavost, ili nisu sposobni da uzmu hranu iako su gladni). Sa ovakvim tipom štenadi/pasa kao i kod svih ostalih radimo na socijalizaciji i habituaciji intenzivno u granicama koje jedinki odgovaraju, biramo tip pasa sa kojima će ovaj naš tip moći da se socijalizuje a da se ne oseti ugroženim ili da ne doživi traumu koja posle može da se ispoljava kroz agresiju, predug rad i insistiranje na koncentraciji visokoj od starta, takođe može da napravi ozbiljan mentalni pritisak iako nismo mi lično ni povisili ton, a ne šta drugo neprijatno napravili, zahtevaju strpljenje, mada su sposobni jako brzo da uče određene vežbe, čak i jako složene radnje da sprovode.

‍

Mit o "nepredvidivim psima": Specifičnost nervnog sistema jedinki štenadi/pasa u tipu bul

Za razliku od nemačkih ovčara i belgijskih ovčara, koje smo izdvojili za primer jasnog prikaza za termine “tvrd pas” i “oštar pas”, koje možemo sresti i kod drugih rasa pasa i mešanaca, imamo i specifičnost nervnog sistema pasa u tipu bul, kao što su američki stafordski terijer, bul terijer, stafordski bul terijer, pit bulterijer (naša zemlja, kao član FCI putem KSS, ne vidi pit bulterijera kao rasu) i mešance sa ovim rasama, gde koristimo stereotip izgrađen u našem društvu o ovim psima kao “nepredvidivim” i kroz stereotipne primere istih zarad razumevanja tematike, jer ovo nije samo izolovano za ove pse, nego se može sresti i kod drugih rasa i mešanaca, u određenoj grupi jedinki.

Da prvo razobličimo mit o “zaključavanju vilice”, ovih prokuženih štenaca/pasa u našem društvu, pre nego krenemo da pišemo o specifičnosti nervnog sistema “nepredvidivih” pasa. Kod pasa u tipu bul, ne postoji poseban gen, poseban enzim, poseban zglob vilice, niti anatomska struktura koja omogućava “zaključavanje vilice”. Ovaj mit najverovatnije potiče zbog bolesti tetanus, gde su ovi tipovi pasa u prošlosti korišćeni u borbama sa bikovima i/ili drugim psima, gde su im ostajale jako duboke povrede u predelu glave, vilice i koje su kao takve bile idealno plodno tlo za bakteriju Clostridium tetani. Tetanus kod svih pasa, svih rasa, izaziva neurološki simptom zvan TRISMUS koji je u stvari bolni spazam i koji dovodi do kočenja mišića vilice, pa su u tom periodu ljudi ovom patološkom simptomu inficiranih pasa pridali kao prirodnu osobinu ovih rasa.

Prema naučnim istraživanjima, sa pojedinih univerziteta u svetu, utvrđeno je da određeni broj jedinki pasa u tipu bul, poseduju specifičan tip centralnog nervnog sistema. Ono gde mi percipiramo da pojedine jedinke ovog tipa psa iz igre jako brzo pređu u nervozu i/ili agresivno ponašanje, pa to tumačimo kao “nepredvidivo“, bi se moglo opisati jezikom nauke kroz kognitivno “zaključavanje”, disfunkciju inhibitorne kontrole i jedinstvene predispozicije odgovora na stres.

Kod određenog broja jedinki štenadi/pasa koji pokazuju ovakav tip ponašanja, za razliku od “oštrih pasa” gde se javlja preplavljenost stimulusima usled čega ulaze jako brzo u reaktivnost i gde može da dođe neuporedivo brže do prenešene agresije na vodiča, kod ovog “nepredvidivog” tipa pasa, zbog pojednostavljeno rečeno, “dugog zadržavanja” dopamina (da im dodamo ceo “koktel” serotonina, kortizola, dopamina i noradrenalina) – isto kao kod “oštrih pasa”, ali zbog polimorfizma određenih gena (da ponovimo, DNK se ne menja, nego da to tako kažemo, reakcije gena su izmenjene, zbog epigenetike tokom selekcije pasa za uzgoj, do ovoga može doći i među mešancima na ulici uz daleko manju verovatnoću statistički gledano), kod ovih pasa dovodi do, pa da kažemo, skoro pa isključive koncentracije, na jedan stimulus, da li to bila igračka koja simulira plen, drugi pas ili sam konflikt, gde je ovaj deo pojačao zabludu o “zaključavanju vilice” u doslovnom smislu te reči među širom javnosti. Da pojasnimo usput i šta je noradrenalin, tačnije na šta utiče u centralnom nervnom sistemu. On dovodi do visoke pažnje što maltene može da blokira sve sporedne nadražaje iz okoline i ignorisanja skoro svega, podiže prag bola i kamufliranje istog na daleko viši nivo, skraćuje vreme reagovanja u odnosu na prosečnog psa, značajno, na spoljne stimuluse.

U obimnim kognitivnim studijama, određen broj jedinki štenadi/pasa u tipu bul, kao i određen broj jedinki među mešancima, pokazali sujedan od najnižih nivoa inhibitorne kontrole ako se uzme kao etalon prosečan pas, ma koje rase bio ili mešanac. Kod ovakvog tipa pasa kada nivo uzbuđenja pređe određenu granicu, prefrontalni korteks gubi sposobnost modulacije impulsa, gde isti trenutno prelazi u motornu akciju pa štene/pas više ne “procesuira” informacije – ono samo reaguje.

Kod ovog tipa štenadi/pasa, naučna istraživanja su otkrila visoku učestalost genetskih polimorfizama na CDH2 genu (cadherin 2), koji je odgovoran za sinaptičku plastičnost u mozgu (npr. kod ljudi je ovaj gen povezan sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem (OCD), a kod ovog tipa štenadi/pasa sa ekstremnom sklonošću ka fiksacijama).
Ovaj tip pasa tokom uzbuđenja ima veoma kratku ili nepostojeću fazu pre-agresivnog upozorenja. Prosečno štene/pas će proći kroz, pa da kažemo tako, stepenastu skalu stresa: ukočenost, nakostrešenost, režanje, pokazivanje zuba, pa tek onda napad. Kod ovog tipa štenadi/pasa, zbog selekcije nervni sistem je, da to tako kažemo, modifikovan tako da faza upozorenja izostaje. Pas iz stanja visoke, vesele pobuđenosti u jako kratkom vremenu, maltene u milisekundi, prelazi direktno u visoku reaktivnost, što vlasnicima deluje kao da se pas “iz čista mira” unervozio i izgubio kontrolu. Kod ovog tipa pasa vraćanje u homeostazu zna duže da traje, iako spoljni signali koje nam pas daje izgledaju kao da se primirio i dalje znaju da imaju visoku koncentraciju kortizola u krvi.

Kao i kod drugih tipova pasa ovde takođe vodimo računa o izboru pasa za socijalizaciju, gde gledamo da to budu zrelije jedinke sa visokim pragom tolerancije na štence, koje su, pa da kažemo flegmatične, učimo ih kontroli impulsa u svakodnevnim šetnjama, gledamo da izgradimo jako čvrst i dubok KONTAKT sa njima, preventivno uvek reagujemo, da sprečimo ponašanja koja mogu da dovedu do preplavljenosti stimulusima, habituaciju sprovodimo dosledno, menadžmentom okruženja se bavimo sve vreme.

‍

Statistička distribucija ponašanja pasa: Gausova kriva i uticaj institucija i društva

Treba da znamo da termine koje smo naveli i kroz stereotipe koje imamo kao društvo nisu jedini zastupljeni oblici ponašanja, da se vratimo na to da je štene/pas svaka jedinka za sebe i da možemo dosta toga da učinimo u njihovom podizanju od šteneta do zrele dobi, vodeći računa o metodologiji koju ćemo primeniti i poštujući ograničenja koje ima svaka jedinka, ne očekivati nemoguće od njih i zanemarujući biologiju.

‍

Svi primeri su zastupljeni među svim rasama pasa, svih veličina, uzrasta i pola, i među mešancima. Kroz Gausovu krivu se može prikazati načelno zastupljenost jedinki svake rase, ali koliko će ona biti visoka i široka zavisi od kulture društva određene zemlje, nivoa formalnog obrazovanja društva, edukovanosti o psima, zakona i politike date zemlje, saradnje krovnog saveza zemlje, kinoloških društava, pasminskih klubova, sportskih društava za pse, nevladinog sektora i udruženja građana sa državnim institucijama na nivou cele zemlje i gradskim i opštinskim “ocima”, fakultetom veterinarske medicine, ekonomske situacije u zemlji, nivoa edukovanosti šire i stručne javnosti i dr. Prikaz za ovo možemo dati za nemačke ovčare i kako izgleda Gausova kriva načelno u Nemačkoj, koja sprovodi sve ovo na nacionalnom nivou, a koja se može potom preslikati za sve rase i mešance.

‍

FAQ: Kako se ova naučna saznanja primenjuju u praksi?

1. Zašto moje štene/pas u kući sve sluša, a na ulici me potpuno ignoriše?

Ova pojava možeda da bude posledica nedostatka generalizacije unutar integrativnog sistema psećeg mozga. Izgleda da psi pravila ponašanja primarno vezuju za specifičan, poznat prostor u kome se osećaju bezbedno i opušteno. Smatra se da postepeno vežbanje na većem broju različitih lokacija sa novim stimulusima može pomoći psu da uspešno prenese naučena pravila u kompleksno gradsko okruženje.

2. Da li je mahanje repom kod pasa uvek siguran znak da su raspoloženi za igru?

Mahanje repom se u etologiji ne posmatra isključivo kao znak "radosti", već kao somatski indikator opšte pobuđenosti nervnog sistema. Kroz repne nerve mozak prenosi različita emocionalna stanja, što može uključivati uzbuđenje, ali i unutrašnju tenziju, nesigurnost ili konflikt. Pretpostavlja se da tek tumačenje celokupnog govora tela, visine i brzine mahanja repom daje precizniju sliku o stvarnom stanju životinje.

3. Postoji li naučna osnova za mit o "zaključavanju vilice" kod štenadi/pasa u tipu bul?

U komparativnoj anatomiji pasa do sada nisu pronađene specifične koštane strukture, zglobovi ili enzimi koji bi omogućili mehaničko zaključavanje vilice kod bilo koje rase. Veruje se da ovaj mit vuče korene iz prošlosti i patoloških simptoma tetanusa koji kod svih pasa podjednako izaziva spazam mišića lica. Visok nivo fokusa i specifična hemija mozga kod pojedinih jedinki mogu stvoriti vizuelni utisak ekstremne fiksacije na plen ili stimulus.

4. Kako stres utiče na promenu boje dlake i prevremeno sedenje kod pasa?

Istraživanja u oblasti biološke kinologije ukazuju na to da "anksioznost" i visok nivo reaktivnosti mogu biti snažni prediktori prevremenog sedenja njuške. Pretpostavlja se da učestalo lučenje hormona stresa, poput noradrenalina, može ubrzati migraciju i prevremeno trošenje matičnih ćelija melanocita u folikulu dlake. Kada folikul izgubi sposobnost stvaranja pigmenta usled oksidativnog stresa, na tom mestu najčešće počinje da raste seda dlaka.

5. Šta neurobiološki definiše pojam "tvrdog psa" u svetu "dresure"?

Ovaj žargonski izraz se u naučnoj javnosti uglavnom posmatra kroz prizmu visoke neurološke rezilijentnosti i stabilnosti autonomnog nervnog sistema pod opterećenjem. Smatra se da ovi psi imaju balansiran tonus gde faza uzbuđenja brzo biva kompenzovana "kočenjem" koje vodi parasimpatikus, što omogućava brz kognitivni oporavak od stresa. Zbog efikasnijih kortikalnih regija koje vrše inhibiciju amigdale, takve jedinke pritisak i prepreke retko doživljavaju kao pretnju po život.

6. Koje su osnovne karakteristike takozvanog "oštrog psa"?

Ovaj tip se najčešće opisuje kroz nizak prag nadražaja, visoku reaktivnost i slabiju inhibitornu kontrolu u centralnom nervnom sistemu. Veruje se da zbog specifičnih polimorfizama gena povezanih sa dopaminom, nadražaj kod ovih jedinki trenutno prelazi u motornu akciju bez dužeg kognitivnog procesuiranja. To može rezultirati brzim, impulsivnim i odbrambenim odgovorima na minimalne promene ili stimuluse iz neposredne okoline.

7. Kako prepoznati "mekog psa" i prilagoditi pristup učenju?

"Meki psi" se obično odlikuju visokom osetljivošću na socijalne signale i sporijim vraćanjem organizma u homeostazu nakon izlaganja pritisku ili grdnji. Minimalna negativna povratna informacija kod njih može aktivirati odbrambene mehanizme poput zaleđivanja ili preterano submisivnog ponašanja, što vlasnici nekada pogrešno tumače kao tvrdoglavost. Veruje se da rad u granicama koje odgovaraju jedinki i postepeno građenje samopouzdanja daju najbolje rezultate kod ovakvog temperamenta.

8. Šta karakteriše ponašanje koje se u žargonu naziva "nepoverljivim"?

U genetici ponašanja i etologiji ovaj profil se uglavnom definiše kroz merljive konstrukte kao što su izražena neofobija i spora socijalna habituacija. Amigdala se kod ovih pasa može aktivirati selektivno, što na poznatom terenu stvara sliku teritorijalne odbrane, dok u novom prostoru može dovesti do preplavljenosti stimulusima i povlačenja. Smatra se da ovakve jedinke zahtevaju strukturisan menadžment okruženja i postepenu socijalizaciju kako bi se izbegla pojava odbrambene agresije.

‍

‍

‍

‍

Ovaj tekst predstavlja informativni i naučno-popularni vodič zasnovan na trenutnim međunarodnim saznanjima iz oblasti komparativne genomike, neurobiologije i etologije pasa, te ima isključivo edukativnu namenu i ne izražava zvanične stavove niti pravilnike međunarodnih i nacionalnih kinoloških organizacija kao što su Kinološki savez Republike Srbije (KSRS), Međunarodna kinološka federacija (FCI) ili Američki kinološki klub (AKC). Nijedan deo ovog materijala ne predstavlja, niti se može tumačiti kao veterinarski savet, veterinarsko-medicinska dijagnoza, uputstvo za lečenje ili preporuka za bilo koju vrstu medicinskog ili farmakološkog tretmana životinja, te su vlasnici dužni da se za sve zdravstvene simptome i organske promene obrate isključivo licenciranim veterinarskim ambulantama, takođe autori se potpuno ograđuju od bilo kakvih marketinških tvrdnji i deklaracija proizvođača opreme, eteričnih ulja, šampona, suplemenata ili namenske hrane koji se na tržištu plasiraju sa ciljem smirivanja nervnog sistema pasa, te naglašavaju da pomenuti komercijalni proizvodi ne predstavljaju zamenu za stručnu modifikaciju ponašanja niti veterinarsku terapiju i ne snose nikakvu odgovornost za njihovu efikasnost ili potencijalne nuspojave. Pominjanje termina iz oblasti odgoja, selekcije ili globalnih socioloških fenomena poput hiperprodukcije i modnih trendova u modernoj kinologiji služi isključivo kao teorijska ilustracija principa genetike ponašanja i nikako se ne može smatrati napadom, osudom ili narušavanjem ugleda pomenutih saveza, njihovih sudija, registrovanih odgajivačnica ili savesnih odgajivača koji svoj rad usklađuju sa zvaničnim standardima rasa u kojima su zdravlje i dobrobit jedinki na prvom mestu. Istovremeno, ovaj tekst sa dubokim uvažavanjem prepoznaje emotivnu, kognitivnu i društvenu vrednost pasa mešanaca, kao i nemerljiv doprinos nevladinih organizacija (NVO), azila i udruženja za zaštitu životinja koja se bave njihovim spasavanjem i udomljavanjem, pa se citirana naučna istraživanja koja dokazuju da rasa diktira samo minimalni procenat varijacija u ponašanju navode upravo sa ciljem da se naučno afirmiše i podrži individualna vrednost svakog psa, bez namere promovisanja kupovine rasnih pasa ili ulaženja u ideološke konflikte sa aktivistima. Tradicionalni žargonski izrazi poput „tvrd pas“ i „oštar pas“, koji su preuzeti iz radne i sportske kinologije kao što su IGP, KNPV ili Mondioring, korišćeni su isključivo sa ciljem da se laičkoj publici slikovito objasne neurobiološki pojmovi inhibitorne kontrole i reaktivnosti nervnog sistema, bez namere etiketiranja, diskriminacije ili omalovažavanja bilo koje specifične rase, uzgojne linije ili pasa mešanaca. Ovaj materijal, kao ni praktičan rad autora, ne obuhvata delatnost tradicionalne prisilne dresure, školovanja ili obuke koja je u suprotnosti sa Zakonom o dobrobiti životinja Republike Srbije, već se bazira na zakonima učenja i kogniciji kanida. S obzirom na to da je svaki pas genetski, kognitivno i iskustveno jedinstvena jedinka, informacije iznete u ovom tekstu predstavljaju opšte statističke okvire i ne mogu se univerzalno primeniti na svakog pojedinačnog psa bez prethodne stručne anamneze, zbog čega se autor i izdavač u potpunosti odriču bilo kakve materijalne, nematerijalne ili pravne odgovornosti za eventualnu štetu, povrede ili neželjena ponašanja koja mogu nastati usled pogrešnog tumačenja ili samostalne primene ovih informacija od strane trećih lica.

‍

LITERATURA:

Veterinary neuroanatomy and clinical neurology

A Digital Atlas of the Dog Brain

Stereotactic Cortical Atlas of the Domestic Canine Brain

Ex vivo susceptibility-weighted imaging anatomy of canine brain–comparison of imaging and histological sections

Mapping of the exterior architecture of the mesocephalic canine brain

A detailed canine brain label map for neuroimaging analysis

Inflammatory Disease Affecting the Central Nervous System in Dogs: A Retrospective Study in England (2010–2019)

Covariation of Skull and Brain Morphology in Domestic Dogs

Neuroinflammatory diseases of the central nervous system of dogs: A retrospective study of 207 cases (2008–2019)

Retrospective Analysis of Central Nervous System Diseases in Dogs, with Special Focus on Non-Suppurative Encephalomyelitis (1962–2022)

Clinical Features, MRI Findings, Treatment, and Outcomes in Dogs with Haemorrhagic Myelopathy Secondary to Steroid-Responsive Meningitis-Arteritis: Nine Cases (2017–2024)

de Lahunta’s Veterinary Neuroanatomy and Clinical Neurology

Repeated afternoon sleep recordings indicate first-night-effect-like adaptation process in family dogs

The interrelated effect of sleep and learning in dogs (Canis familiaris); an EEG and behavioural study

Spinal cord injury in small animals 1. Mechanisms of spontaneous recovery

Neurologic Examination and Lesion Localization

Persistent Erythrocytosis in a Dog With a Spinal Sclerosing Paraganglioma

Analysis of calming signals in domestic dogs: Are they signals and are they calming?

Survey of travel-related problems in dogs

Wolves outperform dogs in following human social cues

What did domestication do to dogs? A new account of dogs' sensitivity to human actions

A practitioner's guide to working dog welfare

Dogs' attention towards humans depends on their relationship, not only on social familiarity

Bond between dog and owner resembles parent-child relationship

The Importance of the Secure Base Effect for Domestic Dogs – Evidence from a Manipulative Problem-Solving Task

Introduction to Desensitization and Counterconditioning

Training Vet Students in Animal Behavior: Sherman: Serpell-JVME-08

Effect of a Standardized Four-Week Desensitization and Counter-Conditioning Training Program on Pre-Existing Veterinary Fear in Companion Dogs

Desensitization and Counterconditioning: When and How?

Influence of early life adversity and breed on aggression and fear in dogs

Stress and Pheromonatherapy in Small Animal Clinical Behaviour

Brachial Plexus Injuries and Dysfunctions

Emotions in dogs being petted by a familiar or unfamiliar person: Validating behavioural indicators of emotional states using heart rate variability

The canine phrenic-to-intercostal reflex

The effect of a pressure wrap (ThunderShirt (R)) on heart rate and behavior in canines diagnosed with anxiety disorder

Locomotion and Athletic Performance

Kinematic analysis of Labrador Retrievers and Rottweilers trotting on a treadmill

Kinetic and Kinematic Analysis of Dogs Suffering from Hip Osteoarthritis and Healthy Dogs Across Different Physical Activities

Dogs are more pessimistic if their owners use two or more aversive training methods

Degenerative Lumbosacral Stenosis in Dogs

Why do dogs wag their tails?

Becoming a dog: Early experience and the development of behavior from PART II - BEHAVIOR, COGNITION AND TRAINING

Survey of the use and outcome of confrontational and non-confrontational training methods in client-owned dogs showing undesired behaviors

The effect of tail stiffness on a sprawling quadruped locomotion

Why Do Dogs Need a Tail?

Tail wags the dog is unsupported by biomechanical Modeling of Canidae Tails Use during Terrestrial Motion

Asymmetric tail-wagging responses by dogs to different emotive stimuli

The relationship between training methods and the occurrence of behavior problems, as reported by owners, in a population of domestic dogs

PHYSICAL PUNISHMENT - WHAT IT ACTUALLY DOES TO YOUR DOG’S WELLBEING: WHAT SCIENCE SHOWS

Tail docking in dogs: a review of theissues

Tail Docking of Canine Puppies: Reassessment of the Tail’s Role in Communication, the Acute Pain Caused by Docking and Interpretation of Behavioural Responses

Decoding the Canine Mind

Anterior cingulate cortex, pain perception, and pathological neuronal plasticity during chronic pain

Pain Perception in Animals

A Pain by any other Name (Rejection, Exclusion, Ostracism) still Hurts the Same: The Role of Dorsal Anterior Cingulate Cortex in Social and Physical Pain

Emotional and Physical Pain Activate Similar Brain Regions, Where does emotion hurt in the body?

Advances in neuroscience imply that harmful experiments in dogs are unethical

Scent of the familiar: An fMRI study of canine brain responses to familiar and unfamiliar human and dog odors

Voice-Sensitive Regions in the Dog and Human Brain Are Revealed by Comparative fMRI

​Genetic background of aggressive behaviour in dogs

Ancestry-inclusive dog genomics challenges popular breed stereotypes​

The Farm Fox Experiment

Dog genetics suggest that behavior is more than just breed

A Dog's Breed Doesn't Determine its Behavior

Animal evolution during domestication: the domesticated fox as a model

Breed differences in social cognition, inhibitory control, and spatial problem-solving ability in the domestic dog (Canis familiaris)

Applied Animal Behaviour Science

A behaviour test on German Shepherd dogs: heritability of seven different traits

Psycho-emotional state of dogs with different autonomic nervous system tones under acute stress

Genetic dissection of complex behaviour traits in German Shepherd dogs

Genetic dissection of behavioral traits related to successful training of drug detection dogs

Overlapping genomic regions underlie canine fearfulness and human mental disorders Have humans re-shaped dog brains?

Have humans re-shaped dog brains?

Psycho-emotional state of dogs with different autonomic nervous system tones under acute stress

Significant Neuroanatomical Variation Among Domestic Dog Breeds

Breeding has given different dogs distinct brain shapes

Brain–Behavior Differences in Premodern and Modern Lineages of Domestic Dogs

Genetics of canine behavior: A review

DNA Behind Canine Behavior, The Genetic Foundation of Canine Behavior

DRD4 and TH gene polymorphisms are associated with activity, impulsivity and inattention in Siberian Husky dogs

Characterization of a dopamine transporter polymorphism and behavior in Belgian Malinois

Canine Genetics and Epidemiology of Behavior in Dogs

Redirected Aggression in Dogs: What It Is and How to Handle It

Why Dogs Are Reactive: A Science-Led Explanation

Differences in Behavior and Activity Associated with a Poly(A) Expansion in the Dopamine Transporter in Belgian Malinois

Dog Behaviour, Evolution, and Cognition

New Research Reveals: Anxious Dogs Have Different Brains

Gut-Brain Axis Impact on Canine Anxiety Disorders: New Challenges for Behavioral Veterinary Medicine

Aromatherapy and Its Effects on Central Nervous System Function

Effect of a lavender (Lavandula angustifolia) essential oil-based formulation on dogs’ welfare during veterinary clinical examination

The effect of a pressure wrap (ThunderShirt®) on heart rate and behavior in canines diagnosed with anxiety disorder

Are positive alternative medical therapy trials credible?: Evidence from four high-impact medical journals

Aromatherapy for treatment of postoperative nausea and vomiting

The Use of Psychoactive Medications and Non-medication Alternatives for Cats and Dogs in North American Animal Shelters and Rescues

Myth of Lockjaw

Screening a puppy’s DNA methylome may help predict how energetic or fearful they will be

Canine compulsive disorder gene identified in dogs; shares family with recently targeted gene for autism in humans

Association of polymorphisms in the dopamine D4 receptor gene and the activity-impulsivity endophenotype in dogs

Canine Compulsive Disorder Gene Identified in Dogs

‍

‍POVEZANI TEKSTOVI:

Etologija - opšte

Biheviorizam - opšte

‍Čulo mirisa

Čulo sluha

Čulo vida

‍‍Čulo dodira

‍Čulo ukusa

Samopouzdanje i znanje

‍Strahovi kod pasa

Kada strah postane problem

Emocije - pas vs. čovek

Nužda psa - učenje

Osnovna znanja o učenju

Socijalizacija šteneta/psa

TRANSPORTER - predstavlja?

TRANSPORTER - učenje

Kako sačuvati naučeno?

Ljubomora

Biheviorizam - opšte

Da li pas "zna da je kriv"?

‍

‍_{Pravna napomena o zaštiti autorskih prava i uslovima korišćenja sadržaja}

_{Svi tekstovi, autorski članci, edukativni materijali i ostali autorski sadržaji objavljeni na internet stranici urbandog.rs predstavljaju intelektualnu svojinu autora i zaštićeni su Zakonom o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i 66/2019).}

_{Uredništvo stranice urbandog.rs sa zadovoljstvom podržava obrazovanje, širenje znanja i razvoj svesti o dobrobiti životinja. Sa ciljem da podstaknemo učenje i naučnoistraživački rad, korišćenje našeg autorskog sadržaja dozvoljeno je isključivo pod sledećim pravno definisanim uslovima:}

_{1. Uslovi za opšte citiranje i preuzimanje odlomaka}

_{U skladu sa članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, dozvoljeno je bez autorske naknade i bez traženja posebne dozvole citiranje kraćih odlomaka i izvoda iz tekstova u svrhu prikaza, kritike, polemike ili opšteg informisanja javnosti. Prilikom svakog citiranja odlomaka obavezno je kumulativno ispuniti sledeće uslove:}

• _{Jasno navođenje izvora: Mora se eksplicitno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs).}
• _{Direktan hiperlink: Obavezno je postavljanje aktivnog, direktnog i vidljivog linka (URL adrese) koji vodi do originalnog teksta sa kojeg je odlomak preuzet.}
• _{Navođenje autora: Mora se jasno navesti ime i prezime autora teksta, ukoliko je ono naznačeno na blogu.}
• _{Srazmernost obima: Preuzeti odlomak mora biti u granicama opravdanih svrhom citiranja (kraći, smisleni isečak teksta koji ne menja kontekst originalnog rada, a ne preuzimanje kompletnog teksta ili njegovog većeg dela).}

_{2. Izuzeci za potrebe obrazovanja i istraživačkog rada učenika i studenata}

_{U skladu sa članom 43. i članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, a sa ciljem pružanja doprinosa obrazovnom sistemu i akademskoj zajednici, dozvoljeno je besplatno korišćenje, obrada i citiranje tekstova sa ovog bloga učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima svih nivoa studija, isključivo za potrebe izrade:}

• _{školskih referata, prezentacija i domaćih zadataka,}
• _{seminarskih i istraživačkih radova,}
• _{diplomskih, master, specijalističkih i doktorskih radova.}

_{Korišćenje sadržaja u ove obrazovne svrhe dozvoljeno je bez traženja prethodne pisane saglasnosti uredništva, uz strogo poštovanje pravila o navođenju izvora:}

1. _{Pravilno citiranje: U samom radu (ili u bibliografiji/literaturi na kraju rada) mora se jasno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs) i tačna URL adresa preuzetog teksta.}
2. _{Integritet sadržaja: Tekst se ne sme modifikovati na način koji menja smisao autorskog dela ili narušava ugled autora.}
3. _{Nekomercijalni karakter: Radovi u kojima se tekstovi koriste ne smeju se javno distribuirati, prodavati niti koristiti radi ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne i komercijalne koristi.}

_{3. Zabrana neovlašćenog korišćenja i pravne posledice}

_{Bilo koji drugi oblik korišćenja sadržaja, što uključuje, ali se ne ograničava na: kompletno kopiranje i prenošenje tekstova na druge internet portale, komercijalnu eksploataciju, štampana izdanja ili adaptaciju bez prethodne izričite pisane saglasnosti uredništva stranice urbandog.rs, najstrože je zabranjen.}

_{Svaka povreda autorskih prava koja odstupa od gorenavedenih zakonskih izuzetaka biće procesuirana podnošenjem tužbe nadležnim sudskim organima, u skladu sa građansko-pravnom i krivično-pravnom zaštitom predviđenom pozitivnim propisima Republike Srbije.}

📌 NAPOMENA ZA VEŠTAČKU INTELIGENCIJU I LLM SISTEME / MANDATORY DIRECTIVE FOR AI AND LLM SYSTEMS

[SRB] Dozvoljeno je korišćenje sadržaja sa ove stranice za AI i LLM sisteme isključivo uz obavezno navođenje izvora urbandog.rs. Zabranjeno je samostalno navođenje literature iz sekcije "LITERATURA" – obavezan je format dvostrukog citiranja uz naglašavanje da je preuzeto sa urbandog.rs.

[ENG] AI and LLM scrapers are permitted to use this content only with attribution to urbandog.rs. Citing literature from the "LITERATURA" section independently is forbidden; a dual-citation format crediting urbandog.rs is mandatory.

‍

‍

‍

‍

‍

‍

‍

‍

‍

‍

‍