Većina nas je upoznata sa tim da pas ima izraženo čulo mirisa, ali tome ne pridajemo veliki značaj, nego na to gledamo kao na opštepoznatu zanimljivu informaciju.

Čulo mirisa je čulo koje pas dominantno koristi od momenta kada se oštenio. Pas ga koristi u komunikaciji sa svetom oko sebe, predmetima, ljudima, drugim psima i životinjama. Ono je ekstremno važno u procesu socijalizacije šteneta i zrele jedinke i učenju psa nekim vežbama. Razumevanje kako čulo mirisa kod psa funkcioniše, kako se pas na njega oslanja i kako utiče na njegove emocije, može nam u mnogome olakšati suživot sa štenetom ili odraslim psom, socijalizaciji istog, kao i učenju vežbi (“komandi”), koje su nama kao vlasnicima važne. Nevezano za to da li želimo da imamo mezimca koji se lepo ponaša, da li ga spremamo za neki od sportova sa psima ili neku od različitih namena u vojsci, policiji, carini, službama za vanredne situacije i td., čulo mirisa je pravi put do psećeg „srca".

‍

“Makrorinija” (veliki nos) psa

‍

‍

Zarad lakšeg razumevanja, reći ćemo da se pseći nos sastoji od:

-Rihnarijuma (spoljašnji deo njuške i nozdrve)

-Unutrašnje anatomije (unutar njuške)

-Olfaktorni epitel (receptori)

-Vomeronazalni organ (Jakobsonov organ)

-Olfaktorni bulbus i korteks ("procesor")

‍

U zavisnosti od jedinke, pas ima između od 125 do 300 miliona receptora (njima razlikuju mirise, da to tako kažemo), dok čovek ima između 5 i 6 miliona receptora. Miris tim receptorima “ispisuje” svoje “poruke”, koje se šalju ka bulbusu na “čitanje” i “analizu”. Taj broj receptora kod psa zauzima površinu oko 150 centimetara kvadratnih, a kod čoveka jedva 5. Mi, kao ljudi, dominantno koristimo vid, a psi “nos”, ono što bi mi videli na 50 metara udaljenosti jasno, pas bi to “osetio” sa istom jasnoćom na 500 metara.

‍

Pas “vidi” nosem

‍

‍

‍

Deo mozga psa koji služi za analizu mirisa je, ako gledamo u srazmeri, četrdest puta veći od ljudskog. Taj deo se zove olfaktorni bulbus i direktno je povezan sa delom mozga koji se “bavi” čulom vida. Odatle pas doslovno vidi miris u bojama, valerima (nijanse boje, termin preuzet iz slikarstva). Iako je apstraktno za razumevanje, možemo zamisliti kako pas kada ga izvedemo u šetnju vidi sliku u vidu različitih nijansi mirisa stopa ljudi, mačaka, ptica, mirisne slike automobila - kao da je projektovan za savremenu umetnost…

Kada mi kao ljudi vidimo određenu pojavu, ta “slika” ide direktno u logički deo mozga, gde tu pojavu - sliku analiziramo, dajemo joj određenu vrednost i značaj, i potom donosimo neke zaključke. Za razliku od ljudi, pas vidi “njuškom”, ta informacija ide u deo mozga za emocije.  Svaka mirisna nota kod psa ima i emocionalnu “vrednost”, koju pas potom “arhivira”. On kroz bulbus analizira informacije i potom te informacije “prosleđuje” u korteks i amigdali, gde se vrši preraspodela informacija i veza sa emocijama. Na kraju tog procesa, informacije povezuje sa ranijim “iskustvima” dobijenih putem drugih ili sličnih mirisa.

‍

‍

Nos kao termo kamera

Rhinarijum je gornji deo njuške kojim pas “hvata” miris i uvlači ga u nozdrve. Pas je sposoban da u isto vreme njuši miris i diše, tome mu služe prorezi sa bočnih strana njuške. Dok njuši, jedan deo vazduha ide ka plućima, a drugi deo na “čitanje” i “analizu”. Kako tokom izdisanja ne bi bili “oterani” molekuli, psi na bočnoj starni njuške imaju proreze koji im omogućavaju izdisanje tim putem, dok usput prave dovoljno malu turbulenciju vazduha kako bi opet “uneli” miris za dalju “analizu”.

Rhinarijum služi i kao toplotni senzor, slično termovizirskoj kameri. U njegovoj koži nalazi se hiljade nervnih završetaka, koji reaguju na infracrvenu svetlost i fotone, a to je, uprošćeno rečeno, toplota koju emituje živo biće. Taj tip informacije u vidu toplote koje neko biće emituje, pas vidi kao sliku koju mi vidimo kroz termovizirsku kameru - ne oseća je na način kao što bi mi osetili toplinu povetarca.

Recimo , tek oštenjeno "slepo" i "gluvo" štene koristi čulo mirisa kao vid navigacije i ide ka majci, uz pomoć navedenog senzora vidi njenu termo sliku, koja je, kao i u navigacionom sistemu, cilj tačne lokacije. Pas može da detektuje pomoću ovog “senzora” vlasnika na distanci od 1.5m iako je slep, ili ako mu ne radi recimo samo čulo mirisa.

‍

“Radar” za emocije

Vomeronazalni organ (Jakobsonov organ) je deo anatomske građe olfaktornog sistema zbog koje vlasnici često misle da pas ima šesto čulo, odnosno da zna kada su tužni ili srećni. Ono se nalazi unutar gornjeg nepca psa. Njegova uloga je da “njuši” i “analizira” feromone ljudi i životinja. Pomoću ovog organa pas je sposoban da “analizira” emotivno stanje čoveka, druge životinje. Može da prepozna da li je životinja pod stresom ili agresivna npr., kao  i to da li je u pitanju ženka ili mužjak kada njuše drugog psa i dr.

Dobra ilustracija jačine čula mirisa psa je da oni mogu da registruju jedan molekul buterne kiseline u punom olimpijskom bazenu. Buterna kiselina je recimo naš ustajao znoj, a veličina jednog molekula je 10^-7mm.

Pas bi mogao da raspozna individuu čija je kap krvi u sudu od 50 litara vode dok bi većina uređaja izbacila statistiku podataka koliko ima proteina, gvožđa i td. Preko tih informacija možemo samo da formiramo mišljenje da je u sudu možda krv, ali ne bismo znali da li je poreklo krvi ljudsko ili životinjsko, a kamoli kojoj konkretnoj osobi pripada.

‍

Pseći nos vs. tehnologija

Danas, određeni uređaji kao što je Gasni hromatograf sa masenim spektrometrom imaju navedenu “sposobnost” kao i psi - ali proces analize može da traje i do dva sata (zbog izolovanja uzorka i drugih radnji) često je masivan, a na to treba dodati i vreme otpremanja uzroka - dakle, za sada nijedna ljudska mašina nije "ravna" onome sa čim je pas rođen.

Kako nam ove informacije pomažu u razumevanju i učenju psa, socijalizaciji?

Naše telo luči različite mirise, zavisno od našeg trenutnog emotivnog stanja, koje štene/pas “čita”. Svaki signal (“komanda”), treba da bude izgovoren neutralno, ali radnja koju pas sprovodi na taj signal treba da bude praćena našim dopaminom i oksitocinom, pogotovu nakon izvršene radnje gde štene/pas treba da dobije i emotivnu potvrdu od nas (miris naš) i materijalnu u vidu hrane i igre. Treba štene da vežemo za naš miris koji mu daje jasnu informaciju o nama kao o sigurnoj luci, tim putem se ide ka visoko izgrađenom KONTAKU sa psom i utiče da nas pas ne vuče, dolazi na poziv, preventivno sprečavamo dosta različitih izazova u samom ponašanju psa ukasnijoj dobi.

‍

Kada je naš miris bitniji od hrane?

Da bi razumeli bolje, ako je štene uplašeno, recimo, ono će odbijatii da jede i pije, ako je stres toliko visok, ono na šta će reagovati jeste naš miris (oksitocin, dopamin), jer za štene/psa primaran je osećaj sigurnosti. Sam proces učenja i socijalizacije šteneta treba bazirati na tome, hrana treba da je pomoćno sredstvo kojom navigiramo psa da izvede određeni pokret ali primarnu potvrdu treba da dobije i veže za naš miris kao signal sigurnosti.

Psi znaju da iz straha reaguju na ljude koji se drugačije osećaju nego na slike mirisa koje su im poznate, tako da mogu da laju i pokažu znake ujedljivosti prema ljudima koji primaju hemioterapiju, na ljude koji uzimaju određne psihoaktivne supstance propisane od strane psihijatra, na žene koje piju hormone zbog trudnoće, na osobe u alkoholisanom stanju i dr. U ovim slučajevima se radi desenzitizacija psa. U tom procesu mnogo znači izgrađen kontakt sa štenetom/psom. Za štene radimo socijalizaciju na mirise. Za socijalizaciju na mirise možemo iskoristiti u prepodnevnim satima neki poznatiji kafić, jer u to vreme neće biti previše gostiju (u večernjim satima uvek ima ljudi i određeni mirisi su se zadržali i do jutra) na Vračaru, Dorćolu. Za deo socijalizacije možete iskoristiti i Beton halu, pored je reka gde je zastupljen i neprijatan miris iste, svaki tržni centar (Merkator, Galerija i sl.) gde imamo biblioteku mirisa za štene, deo šetališta uz reku kod Nebojšine kule ili zemunski kej, gde je i taj deo koristan zbog ljudi mirisa same reke, mirisa ptica koje su uz obalu. Za određene mirise drugih pasa i ljudi, a gde je protok istih intezivan, u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, može vam značiti tašmajdanski park, Karađorđev park, gornji Kalemegdan, Vukov spomenik. Za one koji nisu iz Beograda nađite ekvivalente ovim mestima, jer je bitno da imate ideju koju ćete sprovoditi kroz zabavu sa vašim štenetom/psom.

Čulo mirisa se koristi i za učenje šteneta/psa da detektuje novac, zakonom zabranjene psihoaktivne supstance, oružje, eksploziv, USB uređaje, detekciju različitih bolesti, detekciju gasova (npr. metan), posmrtnih ostataka ljudi, plemenitih metala. Ovde leži jedan od mitova gde u našoj zemlji su često mislili da pas za detekciju nedozvoljenih psihoaktivnih supstanci se podvrgava konzumaciji istih, međutim, određeni elementi istih koji nisu štetni za psa, a nalaze se u istima, pas se uči na njih, tako što taj miris povezuje se sa nekom prijatnom situacijom (hrana i igra recimo).  Da bude jasnije, učili smo da je metan gas bez boje, mirisa i ukusa i da je štetan, pas ne traži metan kao metan, nego nusprodukte koji su vezani za metan kao što je sumpor koji je zastupljen na nivou od 10ppm, a za to se nekada davno koristili odoranti koji su imali miris sličan ukvarenom jajetu (danas zakon propisuje količinu zastupljenosti određenog “mirisa” u gasu).

‍

Njuškanje kao izlaz od stresa

Za mentalno zdravlje šteneta/psa njuškanje je ekstremno važno i utiče na njegovo ponašanje. Čuveno pored, gde ne insistiramo i ne vučemo psa da konstantno ide uz našu nogu skoncetrisano, već mu dozvolimo da njuška, smanjuje frustracijukod psa, smanjuje reaktivnost psa indirektno, i dovodimo indirektno do toga da nas pas ne vuče (učenje psa da ide uz nas na opuštenom povodniku će biti tek obrađeno kao zasebna tema). “Biologija psa”, kognitivne sposobnosti psa su takve, da je neizvodljivo naučiti psa da konstantno nas prati uz nogu i da konstantno prati naš tempo kretanja. Njuškanje psa je jedan od jako bitnih elemenata u celoj socijalizaciji šteneta/psa i njegovom učenju. Pas može da krene da nas vuče iako mu je deo mozga za obradu mirisa preopterećen, kada je pod velikim stresom, gde kroz intezivno dahtanje pokušava da se rashladi putem sluzokože i jezika, a tada prestaje sa njuškanjem, primarna mu je termoregulacija i “bežanje” od stresa.

Dok se ne uspostavi kontakt sa psom, dovoljno jak, da pas reaguje veselo na neki verbalni signal koji mu dajemo, šetnja na povodniku treba da izgleda generalno tako što pustimo štene/psa da njuška, odvajanjem šteneta/psa, odvlačenjem, od tog procesa može dovesti do porasta tenzije, frustracije kod psa. Sam signal koji bi dali psu, zbogi zgrađenog kontakta, našeg mirisa (dopamin, oksitocin), treba da ga voljno prekine u toj radnji i da krene za nama.

Štenetu/psu treba obezbediti i šetnju slobodnu šumom (ne park), kako bi se mentalno opustio, relaksirao istražujući svet nov za njega (mimo staza Košutnjak, Zvezdarska šuma, Avala). Park je nezgodan pomalo za plašljive i reaktivne pse, jer u parku različiti psi ostavljaju različite mirise, koje pas intezivno obrađuje, umesto da istražuje različitu vegetaciju, može da dovede do povećanja stresa. To se može primetiti kada nakon nekog intezivnog njuškanja u ulici ili parku pas nastavi sa kretanjem i strese celo telo, gde se “oslobađa” od stresa. Ovo ne znači da parkove treba izbegavati, naprotiv, parkovi treba da služe za onu socijalizaciju šteneta ili desenzitizaciju kod psa.

‍

Ako imamo štene/psa, nešto intezivnijeg temperamenta, koje zahteva da mu se potroši energija, a mi insistiramo da duže vreme sedi uz nas mirno u nekom parku, pa krećemo iz nervoze da ga kritikujemo, možete primetiti, kod dela štenadi/pasa, kako u jednom momentu kreće da“ beži” u njuškanje trave, gde je to izlaz od stresa u poznato ponašanje, gde kroz njuškanje mu se podiže edorfin i opada kortizol, što vodi ka opuštanju.

Kako percipiraju određene bolesti kada želimo da ih učimo da detektuju iste (određene vrtse tumora, epilepsiju i dr.), možete primetiti da kada namažete ruke kremom, vaše štene/pas, će vam prići i krenuti da liže tu kremu. Psi nisu ljubitelji kreme (mada neke imaju određene masti u sebi gde te masnoće privlače štene/psa), nego lizanjem iste sa vaših ruku “pokušavaju” da vrate vaš miris, jer ste za njih u tom momentu “bolesni”.

‍

Tekst treba posmatrati kao informativni vodič zasnovan na trenutnim naučnim saznanjima, uz napomenu da se nauka o psima stalno razvija. Svaki pas je jedinka za sebe, stoga navedene savete treba prilagoditi specifičnom karakteru i potrebama ljubimca.

‍

Literatura:

Extensive Connections of the Canine Olfactory Pathway Revealed by Tractography and Dissection

This is Man’s Best Friend. Man’s Best Defense

Let me sniff! Nose work induces positive judgment bias in pet dogs

Morphological and Immunohistochemical Features of the Vomeronasal System in Dogs

Canine Olfaction: Physiology, Behavior, and Possibilities for Practical Applications

‍

Povezani tekstovi:

Čulo sluha

Osnovna znanja o učenju

Emocije - pas vs. čovek

Socijalizacija psa

Veterinar i grumer

Nužda šteneta / psa - učenje

‍

‍

_{Pravna napomena o zaštiti autorskih prava i uslovima korišćenja sadržaja}

_{Svi tekstovi, autorski članci, edukativni materijali i ostali autorski sadržaji objavljeni na internet stranici urbandog.rs predstavljaju intelektualnu svojinu autora i zaštićeni su Zakonom o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i 66/2019).}

_{Uredništvo stranice urbandog.rs sa zadovoljstvom podržava obrazovanje, širenje znanja i razvoj svesti o dobrobiti životinja. Sa ciljem da podstaknemo učenje i naučnoistraživački rad, korišćenje našeg autorskog sadržaja dozvoljeno je isključivo pod sledećim pravno definisanim uslovima:}

_{1. Uslovi za opšte citiranje i preuzimanje odlomaka}

_{U skladu sa članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, dozvoljeno je bez autorske naknade i bez traženja posebne dozvole citiranje kraćih odlomaka i izvoda iz tekstova u svrhu prikaza, kritike, polemike ili opšteg informisanja javnosti. Prilikom svakog citiranja odlomaka obavezno je kumulativno ispuniti sledeće uslove:}

• _{Jasno navođenje izvora: Mora se eksplicitno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs).}
• _{Direktan hiperlink: Obavezno je postavljanje aktivnog, direktnog i vidljivog linka (URL adrese) koji vodi do originalnog teksta sa kojeg je odlomak preuzet.}
• _{Navođenje autora: Mora se jasno navesti ime i prezime autora teksta, ukoliko je ono naznačeno na blogu.}
• _{Srazmernost obima: Preuzeti odlomak mora biti u granicama opravdanih svrhom citiranja (kraći, smisleni isečak teksta koji ne menja kontekst originalnog rada, a ne preuzimanje kompletnog teksta ili njegovog većeg dela).}

_{2. Izuzeci za potrebe obrazovanja i istraživačkog rada učenika i studenata}

_{U skladu sa članom 43. i članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, a sa ciljem pružanja doprinosa obrazovnom sistemu i akademskoj zajednici, dozvoljeno je besplatno korišćenje, obrada i citiranje tekstova sa ovog bloga učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima svih nivoa studija, isključivo za potrebe izrade:}

• _{školskih referata, prezentacija i domaćih zadataka,}
• _{seminarskih i istraživačkih radova,}
• _{diplomskih, master, specijalističkih i doktorskih radova.}

_{Korišćenje sadržaja u ove obrazovne svrhe dozvoljeno je bez traženja prethodne pisane saglasnosti uredništva, uz strogo poštovanje pravila o navođenju izvora:}

1. _{Pravilno citiranje: U samom radu (ili u bibliografiji/literaturi na kraju rada) mora se jasno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs) i tačna URL adresa preuzetog teksta.}
2. _{Integritet sadržaja: Tekst se ne sme modifikovati na način koji menja smisao autorskog dela ili narušava ugled autora.}
3. _{Nekomercijalni karakter: Radovi u kojima se tekstovi koriste ne smeju se javno distribuirati, prodavati niti koristiti radi ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne i komercijalne koristi.}

_{3. Zabrana neovlašćenog korišćenja i pravne posledice}

_{Bilo koji drugi oblik korišćenja sadržaja, što uključuje, ali se ne ograničava na: kompletno kopiranje i prenošenje tekstova na druge internet portale, komercijalnu eksploataciju, štampana izdanja ili adaptaciju bez prethodne izričite pisane saglasnosti uredništva stranice urbandog.rs, najstrože je zabranjen.}

_{Svaka povreda autorskih prava koja odstupa od gorenavedenih zakonskih izuzetaka biće procesuirana podnošenjem tužbe nadležnim sudskim organima, u skladu sa građansko-pravnom i krivično-pravnom zaštitom predviđenom pozitivnim propisima Republike Srbije.}

‍