Niko od nas, kao vlasnika šteneta/psa, se nije previše značajno bavio kako oči utiču kod psa na učenje. Uglavnom smo vodili rasprave da li vide svet u crno beloj boji ili da nas tako “tužno” gledaju i da vide kroz nas, našu dušu. S druge strane znali smo da se ljutimo na njih ako neke stvari ne vide i mislili smo da su “ćoravi” ili da ih boli briga... Razumevanje kako čulo vida kod šteneta, potom psa, funkcioniše je bitno da bi razumeli i samog našeg mezimca i olakšalo nam suživot sa njim i omogućilo nam da ga razumemo bolje i da nam olakša njegovu socijalizaciju i učenje.

Anatomija čula vida

Čulo vida možemo da podelimo, da kažemo, u tri dela:
- Adneks oka (spoljašnja struktura ili u slobodnom prevodu prateći delovi oka)

- Očna jabučica

- Neuronski putevi

‍

Adneks (spoljšnja struktura oka) čine:

- Očna duplja – koštano ležište lobanje;

- Donji i gornji očni kapci – nabori kože i mišića koji štite oko spolja, recimo kao za treptanje, kako bi “obložili” oko;

- Treći kapak – unutrašnji zaštitni kapak koji je specifičan za životinje;

- Suzni aparat – on služi za proizvodnju i odvođenje suznog filma;

- Ekstraokularni mišići – popračno prugasti mišići koji služe za pokretanje očne jabučice

Očna jabučica ovde, da kažemo tako, spadaju svi elementi koji se odnose na samu strukturu “oka” kao optičkog aparata. Očna jabučica se sastoji, pa da kažemo tako, od tri glavna elemenata plus dva prateća, koji čine nju samu, a to su, redom:

1. Spoljašnji omotač

• Rožnjača – prozirni prednji deo oka, koji da kažemo ima ulogu prozora i na taj način štiti oko i pomaže u prelamanju svetlosti pre nego ista stigne do sočiva idr.
• Beonjača – beli, čvrsti, zid oka, koji da kažemo ima ulogu štita, s kojima brani unutrašnje njegove delove

2. Srednji omotač – uvea

• Dužica – obojeni prsten sa zenicom u sredini, koji uz pomoć određenih mišića skuplja i širi zenicu, sadrži melanin, koji određuje boju (svetlije ili tamnije oko – potpuni izostanak daje “plavo” oko) i koji potpomaže indirektno oštrinu oka
• Cilijarno telo – ovaj deo drži sočivo, ono je mišićno-vaskularni deo, koji na određeni način potpomaže psu da izoštri predmete na različitim udaljenostima
• Sudovnjača – ovde se nalaze krvni sudovi iza same mrežnjače, potpomaže na određeni način rad vidnih ćelija, upija suvišnu svetlost jer sadrži veliku koncentraciju melanina u svom donjem delu i dr.
• Tapetum lucidum – možemo ga nazvati “reflektujućim ogledalom” unutar sudovnjače, omogućuje izuzetan noćni vid psu, on omogućava da slab izvor svetlosti vidi daleko jače (mogu videti čak i do 5 puta bolje od ljudi u mraku)

3. Nervni omotač

• Mrežnjača – ovde su u vidu senzora implemetirani štapići, čepići i zona area centralis

4. Sadržaj jabučice kao dioptrijskog aparata

• Očna vodica – tečnost u prednjoj i zadnjoj komori oka, koji “održava” pritisak i samim tim održava oblik oka, hrani delove oka bez krvnih sudova i dr.
• Sočivo – prozirna struktura za fokusiranje svetlosti, deluje, pa da kažemo, kao prirodna lupa koja usmerava svetlost precizno i dr.
• Staklasto telo – vrsta želea koja ispunjava samu unutrašnjost jabučice, čini oko 80 procenata zapremine oka i utiče da ne dođe do deformacije oka i dr.

Neuronski putevi ovde se podrazumevaju elektro – provodljive “niti” koje kreću od izlaza iz očne jabučice i prolaze kroz lobanju i prenose “neobrađene” informacije do različitih cenatara u mozgu na dalju analizu.

• Optički nerv – snop nervnih vlakana koji izlazi iz zadnjeg dela očne jabučice, on svetlosne i vizuelne signalne koji su pretvoreni u električne impulse (čepići i štapići imaju tu ulogu) u vidu “saobraćajne mreže” prosleđuje dalje
• Optička raskrsnica – ona služi za ukrštanja nervnih vlakana iz oba oka, što potom pruža mogućnost mozgu da kombinuje slike iz levog i desnog oka i da na osnovu toga stvori jasnu trodimenzionalnu sliku (omogući percepciju prostora i dubine), gde se između 75% do 85% vlakana npr. levog oka kreće ka desnoj hemisferi mozga i obrnuto, 75% do 85% vlakana desnog oka se kreće ka levoj hemisferi mozga. Kod ljudi je taj odnos 50% - 50%.
• Optički trakt - “saobraćajna mreža” nervnih vlakana, koja nakon raskrsnice kreće ka dubljim delovima mozga radi obrade i samog prepoznavanja slika i pokretanja refleksa. Najveći deo njih završi u jednom delu talamusa, a odatle se dalje prosleđuje do vizuelnog korteksa (nalazi se u potiljačnom režnju mozga) u kome pas “vidi” i prepoznaje konkretne predmete, oblike i pokrete. Jedan deo njih ide ka određenoj regiji srednjeg dela mozga, koja služi za reflekse psa, npr. nagli pokreti koje je uočio perifernim vidom, recimo kao odskakanje loptice, gde okreće celo telo, a ne samo oči, prema tom “predmetu”.
• Subkortikalni centri primanja signala
• Optička radijacija – predstavlja puteve kojima se šalju informacije iz talamusa do kore velikog mozga
• Kora velikog mozga i limbički sistem -  gde se vrši “prepoznavanje", gde amigdala služi za aktiviranje straha ili agresije, a hipokampus za memoriju i učenje.

Oštrina vida, periferni vid i percepcija boja

‍

Štene progleda negde između desetog i četrnaestog dana, ono se rađa sa zatvorenim kapcima i štiti oko od svetlosti, dok se još uvek nervni završeci formiraju. Primarno do tog momenta, pas za orijentaciju koristi, čulo mirisa i dodira.

Kada dođe do otvaranja kapaka, vid šteneta je izrazito zamućen, nemaju percepciju oštrine predmeta, objekata i ne mogu da procene dubinu (recimo kada bi krenuli ka stepenicama). Sposobno je da prati samo svetlost, senke, krupne pokrete.

Između negde treće i pete nedelje kreće da se razvija percepcija prostora i dubine. Kreće da uočava braću i sestre, majku, kreće da prati objekte u pokretu, i kreće u tom periodu da im se razvija tapetum lucidum, što im omogućava da vide noću.

Između šeste i osme nedelje štene dostiže jasnoću vida zrele jedinke. Polako počinje da koordiniše vid sa motoričkim sposobnostima za taj uzrast. U stanju je da fokusira “objekte” koji za njega imaju određenu emocionalnu vrednost, da izbegava različite prepreke i da ostvari direktan kontakt očima. U ovom periodu štene kreće da razvija čepiće (služe za vid u boji). Psi ne vide crno beli svet, već ga vide u plavo žutim nijansama (dihromatski vid), ali ne razlikuju crvenu i zelenu boju. Recimo zelena trava, njenu boju može da percipira kao belu, svi, najčešće kao sivkasto žućkastu, a crvenu percipira (recimo izrazito crvena jabuka) kao tamno sivu...

Pas je da kažemo “kratkovid”, recimo ono šta bi mi ljudi videli sa detaljima na 20m udaljenosti, taj isti nivo preciznosti pas može da ima, ako mu je taj “objekat” na udaljenosti od oko 5m. Ima izuzetaka kod pojedinih rasa pasa kod kojih je rađena stručna selekcija, ali to danas treba držati sa rezervom, psi su postali sociološki fenomen, jer svet pasa je globalno u poslednjih trideset godina postao ozbiljna industrija gde se primarno gleda profit.

Međutim, pas ne vidi jasno predmete (hranu recimo) ako mu je na odaljenosti manjoj od 25 cm, jer dolazi do zamućivanja vida.

Kod nas ljudi je periferni vid, pa da kažemo, ograničenje na 180 stepeni, kod pasa, zavisno od pozicije očiju, može da bude 240 stepeni do 250 stepeni (npr. nemački ovčar, belgijski ovčar, bokser, rotvajler, bigl, vesti, patuljasti šnaucer i dr.), ili od 270 stepeni do 290 stepeni (npr. hrtovi, jazavičari i dr.)

Zbog širokog vidnog polja, prostor u kome se slike iz oba oka preklapaju je uži i iznosi oko 30 stepeni do 60 stepeni i ovaj deo utiče na procenu dubine kod pasa (kada stojimo na udaljenosti od 20m od psa i kada čučnemo pas može da ima utisak kao da smo se u treptaju oka teleportovali za nekih još tih dvadeset metara). Kod nas ljudi taj deo preklapanja slika iz oba oko je oko 140 stepeni.

Kod vida je dominantna takozvana vizuelna traka koja je "puna" ganglijskih ćelija i štapića i ona omogućava psu da detektuje promene u intezitetu svetlosti i mikropokrete ali pas na njenoj samoj periferiji ne registruje doslovno nikakve detalje i oblike (ona je dominantna kod centralnog vida psa).

Ljudsko oko prestaje da primećuje treptaje svetlosti na 50 Hz do 60 Hz (zbog ovoga mi vidimo jasnu sliku na savremenim televizorima, mobilnim aparatima), kod pasa je ova "granica" na oko 75 Hz do 80 Hz (recimo stari televizori su za njih davali treptaje svetlosti kao što bi na nas delovao stroboskop).

Pas neuporedivo bolje detektuje brze, nagle pokrete od čoveka, može ih registrovati i na udaljenosti od oko 900 metara, gde pas može reagovati refleksno. Ali ako se recimo vlasnik psa ekstremno sporo pomera, nema naglih pokreta, može se desiti da ga pas uopšte vizuelno ne registruje i na udaljenosti od oko 100 metara, ne bi pravio razliku između nas i saobraćajnog znaka. Pošto pas primarno reaguje na promenu inteziteta svetla i pokret, slika, mi i saobraćajni znak mu izgledamo kao da smo se "stopili" sa pozadinom, statični smo, pas nas "doživljava" kao sliku "mrtve prirode".

Psi neuporedivo bolje vide od nas ljudi u mraku, možda čaki i do šest puta bolje, u smislu detektovanja prostora, svetlosti i oblika (i dalje imaju “problem” sa statičnim predmetima, on će primetiti isti na nekoj udaljenosti ali ga neće jasno prepoznati, a mi ljudi isti ne bi uopšte ni registrovali na toj nekoj udaljenosti). “Slika” koju imaju je svetla, ima nedostak boja i jasnoće. Crne objekte detektuju, pa da to tako kažemo, kao jednu tamnu “mrlju” (recimo velika crna lopta u mraku je za njih kao ekstremno taman krug u odnosu na ostatak prostora).

Vid i učenje kod štenaca

Bitan razvojni put za štenad, gde uče putem imprinting-a jeste prepoznavanje majke i braće i sestara (retko oca, jer odgajivači često vode ženke na parenje kod mužjaka), gde kroz taj proces uče da prepoznaju svoju speciju. Izazov  za vlasnike koji su udomili štene sa ulice, koje je bilo napušteno, pre nego je progledalo, može da bude izostanak ovakve “informacije” i to može dovesti do problema u komunikaciji sa drugim psima kasnije u budućnosti.

Negde, okvirno, izmedju četvrte i osme nedelje starosti, uče se komunikaciji kroz interakciju sa svojom majkom i braćom i sestrama. Uče da povezuju vizuelne signale kao što su podignute ili spuštene uši, podignut ili spušten rep, pomeranje glave u stranu, prevrtanje na ledja, “ogoljeni” zubi majke, položaj tela za igru (naklon za igru), sa posledicama koje slede nakon takvih “slika”. Izazov koji može da nastane za budućeg vlasnika šteneta/psa, ako pas nije imao ovakvu “školu” zbog malog broja štenadi u leglu ili ako smo imali samo jedno štene (što je čest slučaj kod manjih pasa ili rasa manjeg rasta), pa može doći do neželjenih reakcija ili ponašanja iz straha. Kada imamo jedno štene u leglu, ono nije bilo u mogućnosti da uči jačinu ugriza, nije bilo u mogućnosti da uči o deljenju resursa. Ako su štenci prerano odvojeni od majke, to može dovesti do čudnog ili čak agresivnog ponašanja takvih pasa jer sinapse u mozgu nisu primile sve neophodne informacije, kako bi se potom, uz našu dalju socijalizaciju i habituaciju, prihvatljivo ponašali u urbanoj sredini.

U periodu od šeste do osme nedelje života, načelno, kreću da prate i našu gestikulaciju, da nas gledaju i prate naše pokrete očima. U životinjskom svetu su retka specija koja je sposobna za učenje kroz posmatranje čoveka. U ovom periodu im se razvija socijalna kognicija. Zahvaljujući njenom razvoju, mogu da “traže” našu pomoć, pod uslovom da smo sa njima uspostavili primarni KONTAKT, kada se nađu pred nekim novim i nepoznatim predmetom koji ih zbunjuje, tako što bi “tražili” podršku, nekada pogledom, “čitajući” izmedju ostalog i naš govor tela (pas koristi recimo dominantno čulo mirisa i sluha potom u ovakvoj interakciji sa nama), da se uveri da li je bezbedno.

Pseći mozak je podložan socijalizaciji načelno do 16 nedelje starosti. Do ovog perioda bi ga trebalo izlagati postepeno, shodno jedinci koja je ispred nas, različitim “slikama” ljudi, objekata, ponašanja i dr. Preventivno treba da delujemo na štene kako bi izbegli sva nepoželjna ponašanja u budućnosti. Šta zna da bude čest problem vlasnicima “prolećnih štenadi”, ili udomljenih štenadi, jeste da vide određeni profil ljudi koji se kreću opušteno, bez masivne i tamne garderobe, pa kada dođe zima, svi imamo velike zimske kapute i jakne, kape koje nam skrivaju oči, kišobrane, otežano se nekako krećemo, to je za “prolećno štene” nepoznata informacija, on je nema u svojoj bazi podataka i može na nju da reaguje iz pozicije straha koja može da dovede i do onog nepoželjnog ponašanja za ljude. Ovde smo i kod zablude da psi vole decu, jer ako pas nije imao spoznaju o reakcijama deteta i njihovom kretanju indirektno kroz proces socijalizacije, za njega dete koje se tetura, maše ručicama, pišti od ushićenja i trči ka njemu, pas ga može doživeti kao pretnju i reagovati na potpuno nepoželjan način. Nažalost, ako štene ne izložimo na adekvatan način i kretanju starijih ljudi, koje je uglavnom otežano, sa različitim pomagalima ili populaciji stanovništva koja iz zdravstvenih razloga koristi različita pomagala, naš pas može da ih percipira takođe iz pozicije straha, možemo imati reakciju koja je nepoželjna. Kako praktično kroz proces socijalizacije i habituacije ne možemo doslovno pokriti sve situacije, sve slike, kao preventivna mera nam ostaje da upravljamo štenetom/psom, kao što bi upravljali automobilom, da sve vreme osmatramo “saobraćaj” i da defanzivno “vozimo” naše štene/psa.

U celom procesu vizuelne socijalizacije i habituacije, treba da vodimo računa da štene u ovom procesu ne preplavimo informacijama, kako ne bi došlo do “preopterećenja” mozga. Neki algoritam koji bi trebalo da pratimo u ovom procesu je: od jednostavnog ka složenom, od sporog ka brzom. U prevodu, držimo štene na nešto većoj udaljenosti od neke prometne ulice, kojom se kreću automobili, motocikli, on će naglo kretanje i automobila i motocikla detektovati, ali mi se igramo lagano sa našim štenetom/psom, pa nakon prolaska tog stimulusa potvrđujemo ga i glasom (Sundjer Bob glas, i hranom koja za štene/psa ima visoku vrednost i omiljenim mu plenom - “igračka”). Postepeno se možemo približavati stimulusu vremenom, jer ovde ne igra samo na socijalizaciju i habituaciju čulo vida zasebno, nego je uključeno i čulo mirisa i čulo sluha i čulo dodira i čulo ukusa i koristimo priliku za razvoj nagona psa.

‍

Deo koji je važan jeste faza puberteta ali ne treba ovu fazu poistovećivati sa ljudima. U zavisnosti od pola, veličine jedinki koje su ukrštane, “određene” selekcije pri parenju kod različitih rasa i dr., do ulaska u ovu fazu se može desiti i sa 5 meseci starosti šteneta i može trajatii do 24 meseca, nakon čega sledi period koji se u slengu zove period stabilizacije (ojačana ponašanja i naučene radnje se utvrđuju), koji može trajati i do četvrte godine starosti jedinke. Šta je bitno za ovaj period, ne samo za čulo vida, kada je reč o socijalizaciji i habituaciji, nego je važno i za ostala čula kod psa, a to je da zbog “naleta” hormona u različitim fazama, određene radnje, reči budu “blokirane” u mozgu (ne da se pravi “blesav”, nego doista ne registruje), pa se često misli da pas ne sluša ili se iznenadimo kako nam se pas najednom plaši kese koja šuška... Treba ovo uvek imati u vidu, ne treba vršiti presiju i sprovoditi sistem “čvrsta ruka” u vidu dresure u njenom tradicionalnom obliku, nego treba posmatrati ponašanje psa, njegove reakcije i nekada se vratiti na početke habituacije, bez očajavanja, nego sve treba da posmatramo kao sam proces razvoja našeg mezimca.

Karantin i desenzitizacija

Kada dovedemo štene u naš dom, većina nas čeka da prođe period karantina kako bi sprečili da pas oboli od nekih zaraznih bolesti, koje mogu da budu i pogubne za naše štene. Većina nas gleda da se ponaša odgovorno u tim trenucima, međutim imamo problem vezan za period socijalizacije koji nas neće čekati, nažalost, i gde može da trpi mentalno zdravlje šteneta. Kako bi ovo premostili, možemo vršiti simulacije sa našim štenetom u stanu, gde isti princip možemo koristiti i za desenzitizaciju. Sam proces možemo sprovoditi kroz "igru" tako što kada smo ostvarili određeni nivo kontakta sa našim štenetom, možemo krenuti sa tim da neko od naših ukućana oblači velike kapute, jakne, da simuliramo otežano kretanje, da kao pomagalo za kretanje koristimo stolice, daske za peglanje, usisivače. Mogu nam u celom procesu pomoći prijatelji koji će glumiti te neke "čudne ljude". Sa štenetom/psom možemo biti na prozoru, gde će vizuelno pratiti kretanja ljudi, vozila različitih. Princip u socijalizaciji i desenzitizaciji treba da bude, kao što smo ranije pomenuli, od jednostavnog ka složenom, od sporog ka brzom.

Zablude i zanimljivosti vezane za štenad/pse

Jedna od stavari na koju štenci/psi reaguju jeste kada se direktno krećemo ka njima naglim pokretom, kada ih “fiksiramo” pogledom, kada se nadvijamo nad njima, kada krećemo rukom ka njima na bilo koji način, mogu ovakve “signale” da dožive kao pretnju i da reaguju na različite načine, a neki od njih su za nas ekstremno neprihvatljivi.

Psi zavisno od otpornosti na stres, uspešnosti procesa socijalizacije i habituacije, kognitivnih predispozicija, temperamenta, izraženosti nagona, dubine i jačine izgrađenog KONTAKTA mogu različito da reaguju na velike objekte koji im se približavaju da li su to ljudi, automobili, kamioni i njihove reakcije mogu da budu neutralne, mogu da budu takve da pokušavaju da pobegnu ili mogu da pokažu znake prenešene agresije.

Isti pas može različito da reaguje na isti stimulus u različitim delovima dana, zavisno od toga koliko je bio opterećen različitim intezitetima istih ili koliko je vremena prošlo između istih, a da je to njemu bilo dovoljno da “regeneriše” svoj nervni sistem od kortizola. Pa tu se javlja onaj deo “jao ne znam šta mu je, do sada nikada ovako nije reagovao”, kada pas nepoželjno odreaguje na nekoga ko je ušao u njegov intimni prostor, a pre toga su njegova čula vida, mirisa, sluha, dodira bila veoma izložena ekstremnim stimulusima koja su “preplavila” njegov mozak (za jednog isti stimulusi ne predstavljaju napor, za drugog mogu da budu ekstreman napor). Ovde se krije i onaj detalj gde vlada mišljenje da se upoznajemo sa psom tako što mu pružimo nadlanicu da nam onjuši, a to je ulazak u intimnu zonu psa. Kada želimo da se “upoznamo” sa štenetom, psom, zarad pravilnog razvoja šteneta i poštovanja jedinke kao psa, tu inicijativu ostavimo njima i poštujemo te njihove “granice”, nisu igračka i zabava.

Ljudima bude zanimljivo kada pas izvršava određene radnje na pokret ruke, vizuelni signal, jer kreću iz ubeđenja da nas pas razume kada razgovaramo sa njim, pa im ovo izgleda fascinantno. Naučiti psa da izvršava određene radnje na pokret ruke ili ruku je daleko zahvalnije nego kada psa istim radnjama učimo da reaguje na naš verbalni signal, jer pokret je uvek isti (štene/pas brže uči vizuelno), za razliku od našeg glasa. Ovaj vid “rada” sa psom uz čulo dodira i mirisa se primenjuje kod pasa koji su gluvi, sa određenim radnjama za čuveno DOĐI gde dominantnu ulogu ima čulo dodira. Sa “zdravim” štencima, psima, kao uvod možemo koristiti i koristimo vizuelne elemente, da bi olakšali sam proces učenja šteneta/psa (da se podsetimo od jednostavnog ka složenom, od sporog ka brzom) ali primarno je da reaguju na verbalni signal. Pas da bi odreagovao na vizuelni signal – pokret, treba da bude skoncentrisan na nas, i ako je na većoj udaljenosti teško može da detektuje naše pokrete, pa iako su nagli, zbog “šuma” pozadine. Kroz primenu svih čula u procesu socijalizacije i habituacije, mi treba da bildujemo mozak psa, da mu jačamo otpornost na stres, a to postižemo koristeći sve nama raspoložive alate koji stimulišu sva njihova čula. Same vežbe, kao što je sedi recimo, ne treba da nam one bude cilj kao cilj, nego kroz nju gledamo kako pas vremenom reaguje sve brže i brže na nju, što znači da smo istoj dali ekstremno veliku emocionalnu vrednost psu, da mu nervi daleko brže sprovode informacije, da je duže skoncentrisan na nas i dr. a kroz ovo bildujemo, opet, taj mozak i nervni sistem. Školovanje (obuka) šteneta/psa je mehanički rad, gde umesto kao u dresuri koristimo mehanički prinudu, ovde koristimo mehanički određene nagone očekujući da pas izvršava određene radnje, bez dubljeg razumevanja celog procesa, nažalost. Cilj treba da bude socijalizacija, habituacija i jačanje nervnog sistema psa a za posledicu se imaju i pored i sedi i lezi i dođi i čekaj i dr. (i mi koristimo ove termine školovanje – obuka ali opet, samo kao lingvistički most, jer to često pretražujete zbog informacija po internetu).

‍

Tekst treba posmatrati kao informativni vodič zasnovan na trenutnim naučnim saznanjima, uz napomenu da se nauka o psima stalno razvija. Svaki pas je jedinka za sebe, stoga navedene savete treba prilagoditi specifičnom karakteru i potrebama ljubimca; ovaj materijal, kao ni naš praktičan rad, ne obuhvata delatnost dresure ili veterinarskog tretiranja životinja.

‍

Literatura:

Naslovna fotografija - Marc-Olivier Jodoin - black and brown wolf painting

Color vision in the dog

Vision in dogs

Veterinary Ophthalmology

Photopigments of dogs and foxes and their implications for canid vision

The Domestication of Social Cognition in Dogs

Miller's Anatomy of the Dog

De Lahunta's Veterinary Neuroanatomy and Clinical Neurology

Genetics and the Social Behavior of the Dog (prvo izdanje)

Caring for the brains of young pups

‍

‍

Povezani tekstovi:

Čulo mirisa

Čulo sluha

Strahovi kod pasa

Kada strah postane problem

Emocije - pas vs. čovek

Nužda psa - učenje

Osnovna znanja o učenju

Socijalizacija šteneta/psa

TRANSPORTER - predstavlja?

TRANSPORTER - učenje

‍

‍

‍_{Pravna napomena o zaštiti autorskih prava i uslovima korišćenja sadržaja}

_{Svi tekstovi, autorski članci, edukativni materijali i ostali autorski sadržaji objavljeni na internet stranici urbandog.rs predstavljaju intelektualnu svojinu autora i zaštićeni su Zakonom o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i 66/2019).}

_{Uredništvo stranice urbandog.rs sa zadovoljstvom podržava obrazovanje, širenje znanja i razvoj svesti o dobrobiti životinja. Sa ciljem da podstaknemo učenje i naučnoistraživački rad, korišćenje našeg autorskog sadržaja dozvoljeno je isključivo pod sledećim pravno definisanim uslovima:}

_{1. Uslovi za opšte citiranje i preuzimanje odlomaka}

_{U skladu sa članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, dozvoljeno je bez autorske naknade i bez traženja posebne dozvole citiranje kraćih odlomaka i izvoda iz tekstova u svrhu prikaza, kritike, polemike ili opšteg informisanja javnosti. Prilikom svakog citiranja odlomaka obavezno je kumulativno ispuniti sledeće uslove:}

• _{Jasno navođenje izvora: Mora se eksplicitno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs).}
• _{Direktan hiperlink: Obavezno je postavljanje aktivnog, direktnog i vidljivog linka (URL adrese) koji vodi do originalnog teksta sa kojeg je odlomak preuzet.}
• _{Navođenje autora: Mora se jasno navesti ime i prezime autora teksta, ukoliko je ono naznačeno na blogu.}
• _{Srazmernost obima: Preuzeti odlomak mora biti u granicama opravdanih svrhom citiranja (kraći, smisleni isečak teksta koji ne menja kontekst originalnog rada, a ne preuzimanje kompletnog teksta ili njegovog većeg dela).}

_{2. Izuzeci za potrebe obrazovanja i istraživačkog rada učenika i studenata}

_{U skladu sa članom 43. i članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, a sa ciljem pružanja doprinosa obrazovnom sistemu i akademskoj zajednici, dozvoljeno je besplatno korišćenje, obrada i citiranje tekstova sa ovog bloga učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima svih nivoa studija, isključivo za potrebe izrade:}

• _{školskih referata, prezentacija i domaćih zadataka,}
• _{seminarskih i istraživačkih radova,}
• _{diplomskih, master, specijalističkih i doktorskih radova.}

_{Korišćenje sadržaja u ove obrazovne svrhe dozvoljeno je bez traženja prethodne pisane saglasnosti uredništva, uz strogo poštovanje pravila o navođenju izvora:}

1. _{Pravilno citiranje: U samom radu (ili u bibliografiji/literaturi na kraju rada) mora se jasno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs) i tačna URL adresa preuzetog teksta.}
2. _{Integritet sadržaja: Tekst se ne sme modifikovati na način koji menja smisao autorskog dela ili narušava ugled autora.}
3. _{Nekomercijalni karakter: Radovi u kojima se tekstovi koriste ne smeju se javno distribuirati, prodavati niti koristiti radi ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne i komercijalne koristi.}

_{3. Zabrana neovlašćenog korišćenja i pravne posledice}

_{Bilo koji drugi oblik korišćenja sadržaja, što uključuje, ali se ne ograničava na: kompletno kopiranje i prenošenje tekstova na druge internet portale, komercijalnu eksploataciju, štampana izdanja ili adaptaciju bez prethodne izričite pisane saglasnosti uredništva stranice urbandog.rs, najstrože je zabranjen.}

_{Svaka povreda autorskih prava koja odstupa od gorenavedenih zakonskih izuzetaka biće procesuirana podnošenjem tužbe nadležnim sudskim organima, u skladu sa građansko-pravnom i krivično-pravnom zaštitom predviđenom pozitivnim propisima Republike Srbije.}

‍

‍