Nije retkost od vlasnika pasa čuti da je pas uradio nešto njima “za inat”, izgrickao neki predmet, obavio nuždu u stanu ili na nedozvoljenom mestu. U ovom kontekstu nije baš jednostavno baviti se tom temom, jer da bismo mogli da govorimo o tome da li postoji inat kod pasa, trebalo bi da nam bude jasno šta je to inat kod ljudi.

U pitanju je turcizam, stigao iz arapskog, ali je ovde dobio status kulturološkog fenomena, "neprevodivog" na druge jezike, i smatra se specifičnim za ljude sa ovih prostora. Ispostavlja se da je dosta širok pojam, iako svi“znaju” šta je. Za početak nije jasno da li je pozitivan ili negativan, najbliže istini bi bilo da inat u verovanju ljudi može biti i koristan i štetan. U “definisanju” inata i šta znači inatiti se, od rečničkih definicija do tekstova na tu temu, nailazimo na prkos, tvrdoglavost i rigidnost, svađu i prepiranje, biti pakostan i osvetoljubiv, ali i na motivaciju i rezilijentnost, isterivanje pravde, izazivačko suprotstavljanje nečijoj volji.

Psihologija nam ne nudi definiciju. Crte ličnosti koje grade strukturu ličnosti relativno su opšte odlike, trajne i dosledne. Često su definisane kao dimenzije, na primer, dominantnost-submisivnost ili introverzija-ekstraverzija. Teorija ima više, neke navode pet, neke sedam osnovnih crta ličnosti. Nešto uže su psihičke osobine, karakteristike ličnosti, one mogu biti i hipotetički konstrukti do kojih su psiholozi došli analizom spoljašnjeg ponašanja i na osnovu introspektivnih izveštaja ispitanika. I njih se trudimo da operacionalno definišemo kako bismo ih mogli meriti, ali ni tu ne nailazimo na inat.

Možda bi inat mogao biti svrstan u stereotipe, ukalupljene predstave o pripadnicima nekih grupa, bio to neki socijalni sloj, verska ili etnička grupa, rasa, i tako dalje. Stereotipi su široko rasprostranjeni, stiču se tokom socijalizacije, a tvorac termina, Lipman, definisao ih je kao “slikeu našim glavama” koje nam pružaju okvire za objašnjenje nečega o čemu nismo dovoljno obavešteni. Neko iskustvo se generalizuje i usklađuje sa mišljenjem većine, jer na taj način smanjujemo doživljaj da nam je nešto nepoznato ili neobjašnjivo.

Iako nas to možda udaljava od pasa, može biti od koristi da prikažemo ukratko jedno od naučnih shvatanja inata iz srodne nauke, antropologije, koje je zapravo često citirano u popularnim tekstovima na ovu temu. Naš antropolog, BojanJovanović, autor je studije o inatu i pravi važnu razliku između inata i prkosa, iako oba imaju zajedničko poreklo u suprotstavljanju. Prkos je suprotstavljanje radi ostvarenja određenog cilja, dok je inat suprotstavljanje radi samog suprotstavljanja. Kada ne činimo ono što bi trebalo, jer „nećemo zato što nećemo”, ili nešto činimo samo ”zato što nam se hoće”, mi se inatimo.

Inat može biti infantilan iiracionalan, a korene, po Jovanoviću, ima u tradicionalnom patrijarhalnom sistemu vrednosti, gde postoji pojačana represivnosti rigidnost. Od dece se očekuje da budu poslušna i pokorna, a na njihovo pitanje Zašto, najčešći odgovor je Zato što jatako kažem. Dete pokušava toj autoritarnosti da se suprotstavi svojom samovoljom. Inadžijski mentalitet i iracionalni bunt nastali su kao istorijska posledica dugotrajnog ropstva, prisile i slepog izvršavanja naredbi. O inadžijskom obrascu ponašanja možemo govoriti kao posledici autoritarnih naredbi i prisili njihovog bespogovornog izvršavanja, bez obzira na njihovu neopravdanost i pogrešnost.

Formulacije tipa „proradio je naš inat”, kao neka narasla moć koja je dovela do promene i preokreta, pogrešne su i neadekvatne, smatra Jovanović, jer inat nije pozitivni pokretač da se živi, radi, stvara i pobeđuje. Za razliku od prkosnog suprotstavljanja kao načina da se stigne do cilja, inadžija nema za cilj da preinači postojeće stanje u svoju korist,već samo da trenutno iskaže moć svoje volje.

‍

Inaćenje može biti i svojevrsna osveta nad onim što oličava prepreku, a osvetničko svojstvo inata sadržano je u želji da se suprotstavljanjem nanese šteta drugome. Iako tom prilikom i inadžija trpi štetu, on tuđu štetu koja može biti i manja od njegove doživljava kao ličnu korist.

Ukoliko ovu osenčenost našeg bića, kaže Jovanović, sagledamo i u smislu kolektivnog, onda u inatu kao crti mentaliteta možemo prepoznati i konkretne uzroke psihopatoloških pojava javnog društvenog života.

Da se kratko vratimo psihologiji, u istraživanju na temu pakosti i merenja pakosnog ponašanja, autori ističu da je pakost ili zloba nedovoljno proučen konstrukt koji je praktično ignorisan u literaturi iz oblasti psihologije ličnosti, socijalne i kliničke psihologije, ali ističu nalaze istraživanja u drugim oblastima. Evolucioni biolozi pakost definišu kao ponašanje koje donosi negativne posledice kako onome ko ga vrši, tako i onome nad kim se vrši. Bihevioralni ekonomisti govore o spremnosti pakosne osobe da podnese lični trošak kako bi smanjila ekonomsku dobit drugoga, čak i kada od toga nema nikakve direktne koristi. Ovakva shvatanja imaju sličnosti sa Jovanovićevim viđenjem inata, ili bar njegovim osvetničkim svojstvom.

Nema potrebe da se posebno bavimo shvatanjima inata kao pozitivnog ponašanja, jer se psima pripisuje inat najčešće kada urade nešto pogrešno tj. zabranjeno “nama za inat”. Iz svega navedenog jasno je koliko je inat kompleksna psihološka pojava kod ljudi, ne samo na nivou pojedinca, već i na kolektivnom nivou ovih prostora. S te strane gledano, jasno je da ga psi nemaju, već da mi nešto sopstveno “prepoznajemo” u njima. Za inat su, kao i osvetoljubivost, potrebne složenije kognitivne sposobnosti procene i planiranja situacije koje psi prema sadašnjim naučnim saznanjima ne poseduju.

Šta sve može da ispolji pas što mi prepoznajemo kao inat?

Adolescencija

I kod pasa postoji period adolescencije u kome se javljaju promene u ponašanju psa koje mi možemo pogrešno tumačiti kao inat. Ovom specifičnom periodu razvoja psa posvećujemo poseban tekst, ovde ćemo se samo osvrnuti u kontekstu problematičnog ponašanja.

Istraživanja ukazuju na to da psi u adolescenciji (oko 8. meseca) prolaze kroz fazu "uvećane neposlušnosti" prema vlasnicima. Otkrivena je prolazna faza konfliktnog ponašanja specifičnog za odnos sa vlasnikom (smanjena sposobnost učenja i odziv na signale - "komande"), i to češće kod pasa čije je ponašanje ukazivalo na manje siguran atačment u odnosu na vlasnika. Psi koji su pokazivali slabiju afektivnu vezanost za vlasnika (manje siguran atačment), više su ispoljavali konfliktno ponašanje u ovom uzrastu.  Promena u odnosima roditelj-adolescent ima sličnosti sa promenom u odnosu vlasnik-pas i ovi rezultati ukazuju na adolescenciju kao osetljiv period za odnos između psa i vlasnika.

Druga studija analizirala je komentare vlasnika pasa starosti između dvanaest nedelja i dve godine i otkrila da vlasnici problematično ponašanje pasa tokom adolescencije percipiraju kao “namerno” i “prkosno”, za razliku od „nestašnog” ponašanja kod mlađih štenaca. Ovi nalazi su važni upravo zbog toga kako mi percipiramo ponašanje psa i kako onda na osnovu svog doživljaja reagujemo prema psu.

“Tvrdoglavost”

Ljudi često inat poistovećuju sa tvrdoglavošću, a tvrdoglavost je i nešto na šta se žale i pojedini vlasnici pasa. U opisu nekih rasa (ovde će biti poseban tekst koji će govoriti o rasama i rasnim razlikama, kolike su doista onee), stoji tvrdoglavost kao odlika. Međutim, oni koji se na naučnom nivou bave psima smatraju da je pripisivanje tvrdoglavosti psima antropomorfizam i to problematično ponašanje opisuju kroz dimenziju sposobnost za učenje (podložnost obuci - trainability).

Često se “tvrdoglavim” rasama smatraju rase koje se "stručnim" jezikom nazivaju nezavisnim rasama. Za razliku od takozvanih kooperativnih rasa, koje su stručnom selekcijom birane za saradnju sa čovekom (na primer određene "linije" ovčara, retrivera, ptičara), nezavisne rase rade samostalnije od čoveka (na primer, terijeri, nordijski psi, hrtovi, goniči), i te rase se nekada smatraju težim za obuku. Istraživanje je pokazalo da su nezavisne rase uspešnije u učenju određenog zadataka od kooperativnih rasa, ali kada uče po modelu, tj. gledanjem drugih pasa kako obavljaju zadatak, a ne kada je demonstrator čovek. Autori ovog istraživanja kažu da se ti rezultati dobro uklapaju u ekološki validan okvir evolutivne prošlosti formiranja rasa pasa, u kojoj su kooperativne rase selektovane zbog njihove interaktivnosti sa ljudima, dok su samostalne rase često morale da rade zajedno sa drugim pripadnicima svoje vrste. Važno je naglasiti detalj vezan za ovo istraživanje da su psi-ispitanici bili pripadnici nekoliko desetina različitih rasa, kao i da pas demonstrator nije obavezno pripadao istoj rasi kao pas koji je učio zadatak od njega, već je demonstrator bio pas specijalno obučen da pokaže zadatak.

Još jedan zanimljiv nalaz dobili su istraživači koji su integrisali podatke o ponašanju preko četrnaest hiljada pasa, pripadnika preko sto različitih rasa, sa genetskim profilima pasa. Zanimljivo je da je odlika sa najvišim nivoom naslednosti među rasama bila upravo sposobnost za obuku (trainability), a odmah iza nje su agresija usmerena prema strancima, nagon za poterom tj. jurenje (chasing), kao i afektivna vezanost i traženje pažnje, što je u skladu sa hipotezom da su ova ponašanja bila važni ciljevi selekcije tokom formiranja modernih rasa. Iako studija ukazuje na snažan uticaj genetike na nivou rase, autori ističu da to opisuje prosečne vrednosti u populaciji, ali da okruženje, socijalizacija i individualni životni uslovi i dalje igraju ogromnu ulogu u tome kako će se ponašati svaki pojedinačni pas  - nasleđe je samo potencijal, ne i garancija!

Iako su istraživanja sprovedena na rasnim psima, sigurno je da i mešanci koji često među svojim precima imaju rasne pse, mogu “vući” neke od ovih naslednih osobina i predispozicija za određena ponašanja.

“Osobine” kod štenadi/pasa

S obzirom da spominjane odlike mogu nekoga asocirati na osobine ili karakteristike ličnosti, važno je da istaknemo da, slično problematici poređenja pasa i ljudi u polju emocija, i kada zađemo u polje osobina ili crta ličnosti otvaramo novu problematiku, a to je da li psi imaju “ličnost” u našem smislu te reči.

Mikloši pravi jasnu distinkciju i objašnjava da je za životinje poželjnija uža i operativnija definicija, koja naglašava doslednost u ponašanju tokom vremena i u različitim kontekstima. Ako se pretpostavi da pas ispoljava određeno ponašanje na relativno predvidiv način tokom vremena i u sličnim kontekstima, onda se ono može označiti kao osobina ponašanja. Važna razlika između osobine ponašanja i crta ličnosti jeste u tome što se, po konvenciji, crte ličnosti obično smatraju karakteristikama višeg reda koje se sastoje od određenog skupa međusobno povezanih (koreliranih) osobina ponašanja.

Ovaj relativno jednostavan koncept se, nažalost, kaže on, često krši. Prvo, tako što se mešaju osobine ponašanja i crte ličnosti, drugo, tako što ne postoji specifična nomenklatura za osobine ličnosti, pa se nazivi korišćeni u te svrhe nekada odnose na ponašanja, a nekada na emocije ili druge antropomorfne kategorije (na primer, „plašljivost“ se odnosi na emociju, „poslušnost tj. sposobnost za obuku“ na veštinu učenja i saradnje usmerene na čoveka, „jurenje“ se odnosi na specifičan oblik lovačkog ponašanja). I kao treće, često se mešaju termini temperament i ličnost, koje mnogi autori, nažalost, koriste naizmenično.

Iako Mikloši naglašava da psi nemaju “ličnost” u našem smislu te reči, rase se međusobno mogu porediti prema nekim osobinama. Utvrđeno je da psi ovčari i kooperativni lovački psi (kao što suiz odredjenih "linij" poenteri i retriveri) imaju visoku sposobnost učenja, dok je za pse za pratnju i razonodu i goniče prijavljeno da se teže obučavaju. Terijeri su opisani kao hrabriji od goniča i ovčara, a druge studije su ih takođe okarakterisale kao energične, uzbuđene i reaktivne. I on naglašava da, uprkos uzgoju čistokrvnih pasa, nabavka takvog psa ne garantuje obrazac ponašanja koji je karakterističan za tu rasu. Veliki deo varijacija unutar same rase uzrokovan je faktorima životne sredine, iskustvom i interakcijom između gena i spoljašnje sredine.

Važan faktor je i kako procenjujemo pse. Jedna mogućnost je da se ponašanje pasa posmatra i kvantifikuje na osnovu serije testova ponašanja. Druga mogućnost je korišćenje upitnika za prikupljanje podataka o uobičajenom ponašanju psa, oslanjajući se na mišljenje vlasnika. “Mana” ovih testova jeste što je odgovore nemoguće u potpunosti odvojiti od percepcije i doživljaja vlasnika.

Odlike koje smo spominjali, kao što susposobnost za učenje (trainability), agresija prema strancima i tako dalje, zapravo su i faktori C-BARQ testa koji je osmišljen tako da obezbedi standardizovanu procenu temperamenta i ponašanja pasa. I autori ovog testa naglašavaju da, iako se on ponekad opisuje kao vrsta procene ličnosti pasa, C-BARQ test meri učestalost i ozbiljnost problema u ponašanju kod vlasničkihi upotrbnih pasa.

Da rezmiramo, o psima najviše saznajemo posmatrajući njihovo ponašanje, dok o tome šta se unutarnjih odvija i kakvi su njihovi doživljaji možemo samo posredno da zaključimo. Tokom tog procesa moguće je napraviti pogrešne zaključke češće nego što nam se na prvi pogled čini. Delom to činimo iz neznanja, delom iz sopstvenog superiornog uverenja da smo sigurni da mi najbolje znamo šta naš pas “misli i oseća” i zašto se ponaša na određeni način, pritom mu često pripisujući razna svojstva (na primer, inaćenje), koja on ne poseduje, ili bar ne poseduje u meri u kojoj mi to tvrdimo.

Šta možemo da zaključimo i kako da postupamo?

Problemi u ponašanju psa koje tumačimo kao inat mogu biti reakcija na neku frustraciju, nekada i na nedostatak stimulacije. Takva ponašanja nisu smišljeno “uperena protiv nas”, već je pas morao nekako da se rastereti napetosti. Može biti u pitanju sposobnost za učenje koja kod našeg psa zahteva promenu pristupa. Nekada je i strah taj koji može da “blokira” psa i da on ostavlja na nas utisak tvrdoglavosti, a zapravo je uplašen.

Važno je šta u nama izazove ponašanje psa koje nas podseća na inat i kakva je naša reakcija na takvo ponašanje. Kada smo uvereni da radi nešto “nama za inat”, pretpostavka je da on to radi “namerno” i “smišljeno”, da nam se za nešto “sveti”, i iz tog pogrešnog uverenja može uslediti naša pogrešna reakcija, na primer da psa kaznimo. Nikad nije suvišno ponoviti da kažnjavanje može da poveća anksioznost kod psa, anksioznost onda psa odvodi u novo problematično ponašanje, i tako se stvara začarani krug.

Važno je da preispitamo svoja tumačenja psećeg ponašanja i pokušamo da napravimo promenu u sopstvenom ponašanju prema njemu, a pas će na to sigurno odreagovati. Možda mu je potrebno više aktivnosti, ili pozitivniji pristup sa više nagrađivanja, možda se nečega plaši zbog čega onda pokazuje problematično, po nama “inadžijsko” ponašanje.

Sve nas ovo vraća na važnost poznavanja tema kao što su socijalizacija, učenje i strahovi kod pasa, vraća nas na potrebu da se bolje upoznamo sa odlikama čula našeg psa i kako se specifičnosti njegove osetljivosti na mirise ili zvukove odražavaju na njegovo ponašanje. Linkovi za tekstove na sve ove teme nalaze se u nastavku ovog teksta.

‍

‍

Tekst treba posmatrati kao informativni vodič zasnovan na trenutnim naučnim saznanjima, uz napomenu da se nauka o psima stalno razvija. Svaki pas je jedinka za sebe, stoga navedene savete treba prilagoditi specifičnom karakteru i potrebama ljubimca; ovaj materijal, kao ni naš praktičan rad, ne obuhvata delatnost dresure, školovanja, obuke ili veterinarskog tretiranja životinja.

‍

Literatura:

Naslovna fotografija - My Dad is tougher than your dad

Jovanović B. (2008) Psihologija inata Polja

Marcus, D. K, Zeigler-Hill, V, Mercer, S.H. & Norris, A. L. (2014) The Psychology of Spite and the Measurement of Spitefulness

‍Asher, L, England, G. C. W, Sommerville, R. & Harvey, N. D. (2020) Teenage dogs? Evidence for adolescent-phase conflict behaviour and anassociation between attachment to humans and pubertal timing in thedomestic dog

‍MacLean, E. L, Snyder-Mackler, N, vonHoldt, B. M & Serpell, J. (2019) Highly heritable and functionally relevant breed differences in dog behaviour

‍Owczarczak-Garstecka,S. C, Da Costa, R. E. P, Harvey, N. D, Giragosian, K, Kinsman, R. H, Casey, R. A, Tasker, S. & Murray, J. K. (2023) “It’s Like Living with a Sassy Teenager!”: A Mixed-Methods Analysis of Owners’ Comments about Dogs between the Ages of 12 Weeks and 2 Years

‍Miklósi, Á. (2015) Dog Behaviour, Evolution, and Cognition, Oxford University Press

‍‍Miklósi, Á. (2018) The Dog: A Natural History, Princeton University Press

‍Lugosi, C. A, Udvarhelyi Toth, K. M, Dobos, P. & Pongracz, P. (2024) Independent, but still observant-dog breeds selected for functional independence learn better from a conspecific demonstrator than cooperative breeds in a detour task

C-BARQ

Trebješanin, Žarko (2000) Rečnik psihologije, Beograd, Stubovi kulture

‍

‍Povezani tekstovi:

Čulo mirisa

Čulo sluha

Čulo vida

‍‍Čulo dodira

‍Čulo ukusa

Strahovi kod pasa

Kada strah postane problem

Emocije - pas vs. čovek

Nužda psa - učenje

Osnovna znanja o učenju

Socijalizacija šteneta/psa

TRANSPORTER - predstavlja?

TRANSPORTER - učenje

Kako sačuvati naučeno?

Ljubomora

Da li pas "zna da je kriv"?

‍

‍_{Pravna napomena o zaštiti autorskih prava i uslovima korišćenja sadržaja}

_{Svi tekstovi, autorski članci, edukativni materijali i ostali autorski sadržaji objavljeni na internet stranici urbandog.rs predstavljaju intelektualnu svojinu autora i zaštićeni su Zakonom o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i 66/2019).}

_{Uredništvo stranice urbandog.rs sa zadovoljstvom podržava obrazovanje, širenje znanja i razvoj svesti o dobrobiti životinja. Sa ciljem da podstaknemo učenje i naučnoistraživački rad, korišćenje našeg autorskog sadržaja dozvoljeno je isključivo pod sledećim pravno definisanim uslovima:}

_{1. Uslovi za opšte citiranje i preuzimanje odlomaka}

_{U skladu sa članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, dozvoljeno je bez autorske naknade i bez traženja posebne dozvole citiranje kraćih odlomaka i izvoda iz tekstova u svrhu prikaza, kritike, polemike ili opšteg informisanja javnosti. Prilikom svakog citiranja odlomaka obavezno je kumulativno ispuniti sledeće uslove:}

• _{Jasno navođenje izvora: Mora se eksplicitno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs).}
• _{Direktan hiperlink: Obavezno je postavljanje aktivnog, direktnog i vidljivog linka (URL adrese) koji vodi do originalnog teksta sa kojeg je odlomak preuzet.}
• _{Navođenje autora: Mora se jasno navesti ime i prezime autora teksta, ukoliko je ono naznačeno na blogu.}
• _{Srazmernost obima: Preuzeti odlomak mora biti u granicama opravdanih svrhom citiranja (kraći, smisleni isečak teksta koji ne menja kontekst originalnog rada, a ne preuzimanje kompletnog teksta ili njegovog većeg dela).}

_{2. Izuzeci za potrebe obrazovanja i istraživačkog rada učenika i studenata}

_{U skladu sa članom 43. i članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, a sa ciljem pružanja doprinosa obrazovnom sistemu i akademskoj zajednici, dozvoljeno je besplatno korišćenje, obrada i citiranje tekstova sa ovog bloga učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima svih nivoa studija, isključivo za potrebe izrade:}

• _{školskih referata, prezentacija i domaćih zadataka,}
• _{seminarskih i istraživačkih radova,}
• _{diplomskih, master, specijalističkih i doktorskih radova.}

_{Korišćenje sadržaja u ove obrazovne svrhe dozvoljeno je bez traženja prethodne pisane saglasnosti uredništva, uz strogo poštovanje pravila o navođenju izvora:}

1. _{Pravilno citiranje: U samom radu (ili u bibliografiji/literaturi na kraju rada) mora se jasno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs) i tačna URL adresa preuzetog teksta.}
2. _{Integritet sadržaja: Tekst se ne sme modifikovati na način koji menja smisao autorskog dela ili narušava ugled autora.}
3. _{Nekomercijalni karakter: Radovi u kojima se tekstovi koriste ne smeju se javno distribuirati, prodavati niti koristiti radi ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne i komercijalne koristi.}

_{3. Zabrana neovlašćenog korišćenja i pravne posledice}

_{Bilo koji drugi oblik korišćenja sadržaja, što uključuje, ali se ne ograničava na: kompletno kopiranje i prenošenje tekstova na druge internet portale, komercijalnu eksploataciju, štampana izdanja ili adaptaciju bez prethodne izričite pisane saglasnosti uredništva stranice urbandog.rs, najstrože je zabranjen.}

_{Svaka povreda autorskih prava koja odstupa od gorenavedenih zakonskih izuzetaka biće procesuirana podnošenjem tužbe nadležnim sudskim organima, u skladu sa građansko-pravnom i krivično-pravnom zaštitom predviđenom pozitivnim propisima Republike Srbije.}

‍

‍

‍

‍

‍

‍

‍

‍

‍

‍