Temperament
Iako se reč temperamentan koristi za „vatrene“ ili „strastvene“ osobe, reč temperament odnosi se i na osobe čije reakcije nisu tako burne, za koje nekada u žargonu kažemo, na primer, „mrtav-hladan“ ili „flegma“.
Temperament, karakteristike i komponente
Sa čime mešamo temperament
Temperament se često meša ili preklapa sa pojmovima kao što su ličnost, crta ličnosti, karakter, karakterna osobina ili raspoloženje. Zbog toga želimo da napravimo bar okvirno razgraničenje, jer je temperament samo jedan od aspekata celokupne ličnosti. Crte ličnosti koje grade strukturu ličnosti relativno su opšte odlike, trajne i dosledne. Često su definisane kao dimenzije, na primer, dominantnost-submisivnost ili introverzija-ekstraverzija. Za razliku od crta ili karakternih osobina koje se razvijaju kroz život, temperament je u velikoj meri urođen. I za razliku od raspoloženja koje se može menjati i više puta u toku dana, temperament je relativno trajna biološka odlika koja utiče i na celokupnu ličnost i njen razvoj, naše karakterne osobine, kao i na naše preovlađujuće raspoloženje.
Šta je temperament i kakva je njegova uloga u reagovanju
Temperament čine urođeni mehanizmi koji određuju jačinu, brzinu, trajanje i način našeg reagovanja. Od toga kakvog smo temperamenta zavisi koliko se lako ili često uzbuđujemo, koliko to uzbuđenje traje i kojim je emocijama obojeno.
Čim se spomenu emocije, mi, ljudi, najčešće pomislimo na razne složene emocije svojstvene nama. S obzirom da je ovo blog o psima, na koje se, takođe odnosi sve što je rečeno o temperamentu, možda je bolje umesto emocije reći afektivni ton. To je emocionalna obojenost duševnih procesa i stanja, može imati razne kvalitete, a nekada se odnosi samo na dimenziju osećaja prijatnosti ili neprijatnosti koji mogu pratiti određene doživljaje. Osećaj prijatno ili neprijatno je kod pasa i mnogih drugih životinja već lakše zamisliti.
Biološka osnova temperamenta kroz istoriju, Hipokrat i Galen
Temperament određuju telesna konstitucija, autonomni nervni sistem i endokrini sistem, što su na neki način, i bez biohemijskih laboratorija i ostale moderne aparature, znali i Stari Grci. Hipokrat u petom veku pre nove ere govori o četiri telesne tečnosti koje određuju zdravlje i ponašanje, a Galen u drugom veku pre nove ere uvodi pojam temperamenta i razlikuje ih četiri – kolerik, sangvinik, melanholik i flegmatik – u zavisnosti od toga koja od telesnih tečnosti o kojima je Hipokrat govorio preovlađuje. Ni Ivan Pavlov se, preko dvadeset vekova kasnije, nije udaljio od ove tipologije temperamenata, ali ju je objašnjavao razlikama u funkcionisanju nervnog sistema, tj. dominacijom, u većoj ili manjoj meri, jednog od dva suprotna procesa – ekscitacije ili inhibicije.
Četiri temperamenta dobijamo kada ukrstimo dve dimenzije: sporo-brzo reagovanje i slabo-snažno reagovanje. Pojednostavljeno rečeno, kolerik ima brze i snažne reakcije, flegmatik ima spore i slabe reakcije, melanholik ima spore i snažne reakcije, a sangvinik brze i slabe reakcije.
Četiri tipa temperamenta
Trebješanin ih u svom Rečniku psihologije ovako opisuje:
Koleričan temperament je karakterističan po tome da se lako uzbudi i ima snažne reakcije. Žučan, plahovit, nagao, teško kontroliše afekte.
Melanholičan temperament odlikuju spore, ali snažne i dugotrajne reakcije, gde neretko dominira afekt potištenosti, bezvoljnosti ili žalosti.
Flegmatičan temperament je karakterističan po retkim, sporim i slabim reakcijama, često ravnodušan, hladnokrvan ili trom.
Sangviničan temperament prepoznatljiv je po brzim, slabim i kratkotrajnim reakcijama. Lako se uzbudi, lako menja raspoloženje koje je mahom vedro.
Doprinos Ivana Pavlova psihologiji i proučavanju nervne aktivnosti
Posvetimo se detaljnije Pavlovu, koje je dobio Nobelovu nagradu za istraživanja procesa varenja, ali su najvažnija bila njegova istraživanja više nervne aktivnosti. Verovatno jedino ime i prezime na svetu koje svakoga ko je čuo za ivana Pavlova, u sto posto slučajeva asocira prvo na psa. I to s razlogom, jer je Ivan Pavlov na psima došao do svih svojih velikih otkrića koja su zauvek promenila psihologiju, iako sam nije bio psiholog. Bio je, kako navodi Pečjak, skeptičan prema psihologiji kao nauci, verovatno je smatrajući suviše subjektivnom i spekulativnom, a nedovoljno egzaktnom.
Pavlov otkriva uslovni refleks
Pavlov je otkrio i sistematično istražio uslovni refleks i pojavu koju danas zovemo klasično uslovljavanje. Detaljno je opisao gašenje i spontano obnavljanje uslovnih refleksa, procese generalizacije i diferencijacije nadražaja. Svoja otkrića je povezao sa centralnim nervnim sistemom, koji je video kao regulator odnosa između organizma i okoline, i to kroz proces opažanja i kroz proces učenja novih veza između stimulusa koje kroz sva naša čula opažamo i funkcija koje se odvijaju u organizmu. U moždanoj kori se aktivnost neprekidno odvija u dva različita i međusobno suprotna oblika – jedan je ekscitacija (proces nadraživanja ili pobuđivanja), drugi je inhibicija (proces kočenja, usporavanja ili zaustavljanja reakcije). Jedan deo mozga ne može istovremeno biti i ekscitiran i inhibiran. Na primer, kada spavamo, veći deo mozga je inhibiran, ali su neki delovi aktivni (zahvaljujući tome, na primer, majka i u snu čuje svoje mladunče ako se ono oglasi, jer taj deo njenog mozga „ne spava“).
Pavlov otkriva tri temeljne karakteristike nervnog sistema
Uzimajući u obzir procese ekscitacije i inhibicije, Pavlov je govorio o tri temeljne karakteristike nervnog sistema: snaga, pokretljivost i ravnoteža.
Snaga nervnog sistema
Kada je u pitanju snaga, razlikuje snažne i slabe nervne sisteme. Slabi nervni sistemi su veoma reaktivni, brzo odgovaraju na nadražaje i veoma su osetljivi. Nasuprot tome, snažni su spori i manje osetljivi, funkcionišu nesmetano i u prisustvu veoma intenzivnih draži. Iako nam to paradoksalno zvuči, reakcije slabog nervnog sistema su snažnije, uzbuđenje je veće. Na primer, pas sa slabim nervnim sistemom će se više uplašiti i teže smiriti od psa sa snažnim nervnim sistemom.
Pokretljivost nervnog sistema
Kada je u pitanju pokretljivost, razlikuje mobilne i inertne nervne sisteme. Govorimo o brzini promene između ekscitacije, uzbuđenja (kada imamo reakciju) i inhibicije (kada se zaustavlja reakcija). Za pokretljiv nervni sistem karakteristično je brzo uspostavljanje novih odgovora, a za inertan sporo. Pokretljiv se brže prilagođava promenama od inertnog koji je sporiji u reakcijama.
Uravnoteženost nervnog sistema
Kada je u pitanju uravnoteženost, govorimo da li je uravnotežen odnos između ekscitacije i inhibicije. Kod uravnoteženog nervnog sistema, oba procesa su slične snage, a kod neuravnoteženog, jedan od ta dva procesa je snažan drugi slab (na primer, uzbuđenje je snažno, a inhibicija slaba).
Povezivanje tipova nervne aktivnosti sa četiri temperamenta
Na osnovu tih karakteristika Pavlov razlikuje tipove nervne aktivnosti koji odgovaraju Hipokratovoj klasifikaciji četiri temperamenta. U Pavlovljevoj tipologiji, koleričnom temperamentu odgovara snažan, neobuzdani (neuravnoteženi) tip, flegmatičnom temperamentu odgovara snažan, miran (uravnotežen i inertan) tip, sangviničnom živahan (snažan, uravnotežen i pokretljiv) tip, a melanholičnom temperamentu odgovara slab tip funkcionisanja nervnog sistema.
Opis tipova nervne aktivnosti kod pasa
Kolerik ima snažan i neuravnotežen tip nervne aktivnosti (na primer, pas jako reaguje na nadražaje, a kočnice mu slabe, teško uči komande koje zahtevaju samokontrolu, lako plane i teško se smiruje). Sangvinik ima snažan, uravnotežen i pokretljiv (na primer, pas pun energije napolju i raduje se aktivnostima, a kod kuće miran, lako se prilagođava promenama). Flegmatik ima snažan, uravnotežen i inertan, teško pokretljiv (na primer, psu je potrebno više vremena da odreaguje, ali stabilan, teško ga je izbaciti iz takta). Melanholik ima slab tip nervne aktivnosti kod kojeg su i ekscitacija i inhibicija slabe, pa ga karakteriše izuzetna osetljivost i niska otpornost na stres (na primer, pas koji teško podnosi jake stimuluse, plašljiv, na oprezu, u stresnim situacijama može potpuno da se zamrzne).
Ustanovio je i opisao eksperimentalnu neurozu, koja se javljala kada su psi stavljani pred kontradiktorne ili preteške zadatke, a kojoj su posebno bile podložne životinje neuravnoteženog nervnog sistema. Na istim dimenzijama koje opisuju temeljne karakteristike nervnog sistema Pavlov je opisao i neka duševna stanja i dotakao se na taj način i psihopatologije ljudi.
Pregled dotadašnjih istraživanja temperamenta pasa, studija Džons i Goslinga
Čitav period istraživanja temperamenta kod pasa sve do 2005. godine, Džons i Gosling saželi su u studiju koja predstavlja često citiran pregled i procenu istraživanja na ovu temu. Oni navode da proučavanje temperamenta pasa privlači sve veću pažnju istraživača koji dolaze iz različitih oblasti i donose različite perspektive. Literatura koju su proučili razlikovala se prema metodi procene temperamenta, ispitivanim rasama, starosti pasa, okruženja u kojima je istraživanje obavljano, prema tome da li se ispitivani sterilisani ili nesterilisani psi.
Kao i u svakom istraživanju, uvod je posvećen glavnoj temi i tu nalazimo još jedan sažetak saznanja o temperamentu kod pasa. Tu je i nezaobilazni Ivan Pavlov koji je započeo istraživački rad na temu temperamenata kod pasa, ali autori napominju da se ova proučavanja nisu razvila u veliku istraživačku oblast, osim kada su u pitanju ljudi, iako postoji interesovanje za temperament pasa među vlasnicima pasa, među onima koji se bave obukom, među profesionalnim odgajivačima, kao i onima koji se bave udomljavanjem pasa.
Terminološke razlike i preklapanja između temperamenta i ličnosti
Bave se, naravno, i terminima temperament i ličnost. Jedna od razlika u korišćenju ova dva termina jeste i razlika u naučnoj disciplini kojoj pripadaju istraživači povezani sa svakim od njih. Istraživanja na životinjama i bebama češće koriste termin temperament, dok istraživanja na deci i odraslim ljudima češće koriste termin ličnost. Ali, često se koriste i kao sinonimi.
Kod ljudi se temperament nekada definiše kao nasledna sklonost koja se rano javlja, traje kroz čitav život i čini osnovu ličnosti. Kažu da ni tu definiciju ne prihvataju svi koji se bave ljudima, ali da se istraživači životinja još manje slažu oko toga kako definisati temperament i dodaju da se u nekim slučajevima „temperament“ koristi očigledno samo da bi se izbegla reč „ličnost“, uz koju idu i optužbe za antropomorfizam tj. pripisivanje ljudskih osobina životinjama.
Većina teorijskih i empirijskih istraživanja o ličnosti sprovedena je na ljudima, ali psiholozi koji se bave ličnošću ljudi imaju različita usmerenja i često se razlikuju po konstruktima ličnosti koje ističu i jedinstvena definicija ne postoji. Autori naglašavaju da razlika između temperamenta i ličnosti nije dosledno održana u literaturi i da oni u ovom radu usvajaju široku radnu definiciju koja obuhvata oba konstrukta – koriste termin „temperament“ gde god je moguće, ali i termin „ličnost“ tamo gde je prikladnije, na primer za radove koji eksplicitno govore o ličnosti.
Metodologija i ciljevi u istraživanjima ponašanja pasa
Istraživanja temperamenta kod pasa obuhvaćena ovom studijom razlikovala su se u metodološkoj strogosti i sprovođena su na različite načine: kao baterija testova (skup testova koji se zadaju kao celina), kao ocenjivanje pojedinačnih pasa (prikupljanje informacija o pojedinačnom psu, na primer, od vlasnika), kao stručna procena prototipova rasa (informacije su prikupljane od eksperata, na primer, trenera, kinoloških sudija ili veterinara) i kao test posmatranja (procene i opisi osobina pasa koje se mogu uočiti u njihovom prirodnom okruženju). Peti način su bila istraživanja koja su kombinovala više ovih metoda.
Istraživanja su imala i različite ciljeve. Na primer, ispitivanje obrazaca ponašanja specifičnih za rase, zatim predviđanje uspešnosti odraslih policijskih pasa na osnovu ponašanja štenaca. Velika većina testiranih pasa ispitivana je u kontekstu rada, na primer, psi vodiči ili policijski psi, dok je proučavan relativno mali broj kućnih ljubimaca ili pasa iz prihvatilišta.
Koji su psi bili najčešći ispitanici u obuhvaćenim istraživanjima
Najzastupljenije rase
Labrador retriver i nemački ovčar bile su najčešće zastupljene rase, što je i razumljivo jer su to bile dve najčešće registrovane rase. One su zajedno činile 32% ispitivanih pasa, a sam nemački ovčar je bio ubedljivo najčešće testirana rasa, on je činio 26% svih testiranih pasa. Međutim, kažu Džons i Gosling, malo je urađeno na ispitivanju mogućnosti uopštavanja ovih nalaza na druge rase. Jedno od istraživanja koje je poredilo temperament među rasama ispitivalo je velike populacije nemačkog ovčara i labrador retrivera i otkrivene su značajne razlike u temperamentu. Drugo istraživanja bavilo se razlikama između grupa rasa (npr. terijeri, goniči, pastirski psi, itd.) i takođe potvrdilo značajne razlike među rasama, što ukazuje da neke grupe rasa pokazuju jedinstvene obrasce temperamenta.
Najčešći uzrast
Pored pristrasnosti kada su u pitanju rase, istraživanja obuhvaćena ovom studijom su bila prostrasna i kada je uzrast bio u pitanju. Većinom su “ispitanici” bili štenci i mladi psi, retko stariji od četiri godine. Zbog toga se malo znalo kako starost oblikuje temperament psa i još važnije ne zna se tačka u kojoj se temperament stabilizuje, tako da se osobine odraslog psa mogu predvideti na osnovu ponašanja šteneta.
Sterilisani ili nesterilisani psi
Studija je donela još jedan važan uvid. Velika većina procenjivanih pasa bila je polno zrela, a retka istraživanja koja su se bavila uticajem kastracije odnosno sterilizacije na temperament, pokazala su da nekastrirani mužjaci imaju najveću verovatnoću da pokažu agresivno ponašanje, dok su nesterilisane ženke imale najmanju verovatnoću da ispolje agresivno ponašanje. Studija Podberčeka i Serpela takođe je otkrila nešto drugo – kastracija psa zbog toga što ispoljava agresivno ponašanje ne smanjuje buduću agresiju. Ovo je svakako važna tema, jer je agresivno ponašanje čest problem među vlasničkim psima.
Sedam ključnih dimenzija temperamenta pasa prema ovoj studiji
Najinteresantniji nalaz ove studije za našu temu jeste da je sažimanjem velikog broja osobina koje su ispitivane obuhvaćenim istraživanjima identifikovano sedam širokih dimenzija temperamenta: reaktivnost, strašljivost, aktivnost, društvenost, podložnost obuci, submisivnost i agresivnost.
Odnos i preklapanje između strašljivosti i reaktivnosti
Najčešće ispitivana dimenzija temperamenta bila je strašljivost, ali osobine iz dimenzije strašljivosti često su bile svrstane i u dimenziju reaktivnosti, što ukazuje na određeno teorijsko i empirijsko preklapanje između ove dve dimenzije, što je postavilo pitanje da li se ove dve dimenzije mogu dovoljno dobro razlikovati ili ih je bolje posmatrati kao dva aspekta jedne šire, nadređene kategorije.
Povezanost društvenosti sa podložnošću obuci
Društvenost je takođe često proučavana, ali osobine svrstane pod ovu dimenziju ponekad su takođe bile kategorisane u okviru dimenzije podložnosti obuci. Autori studije smatraju da ovo preklapanje može biti podstaknuto činjenicom da je interesovanje za ljude ključno i za društvenost i za zainteresovanost za obuku, a da bi trebalo ispitati u kojoj meri društvenost određuje podložnost obuci, kao i kako na najbolji način izdvojiti podložnost obuci kao posebnu dimenziju.
Uticaj aktivnost
Aktivnost je, naravno, bila predmet mnogih obuhvaćenih istraživanja i pokazalo se da se nivo aktivnosti značajno menja sa godinama. Međutim, postojali su i dokazi da aktivnost može ublažiti ili pojačati ispoljavanje drugih osobina, što je bilo potrebno dodatno istražiti.
Evaluacija metodološke pouzdanosti i validnosti testova
Ispostavilo se da se jako malo istraživanja bavilo pouzdanošću tj. proverom da li se ponavljanjem pod istim uslovima dobijaju isti rezultati. Ona istraživanja koja su proveravala pouzdanost su ohrabrujuća, pokazala su da se temperament može meriti na pouzdan način. Slično važi i za validnost (valjanost) tj. proveru da li test stvarno meri ono što treba da meri, jako malo istraživanja je proveravalo validnost.
Autori studije naglašavaju da njihov pregled sugeriše da testovi na mladim štencima nisu validni prediktori njihovog budućeg ponašanja. S obzirom na to da se testovi za štence široko koriste, a da se njihova validnost retko ispituje, ovaj nalaz ima posledice za rad u primenjenim i istraživačkim kontekstima i da je neophodno ispitati validnost testova. Čini se da su istraživači koji rade u kontekstu prihvatilišta posebno zabrinuti za pitanja merenja, jer je validnosti najčešće proverana u istraživanjima koja su se bazirala na procenama pojedinačnih pasa, često u istraživanjima u kojima su korišćeni psi iz prihvatilišta. Međutim, autori naglašavaju da ovakva osnovna pitanja, kao što je validnost testova, treba da brinu sve istraživače temperamenta pasa.
Ograničenja generalizacije ovih rezultata i naučni proboji koji su usledili
Zbog tih ograničenja rezultati ove studije nisu se mogli generalizovati na celokupnu populaciju pasa, ali su bili odlična smernica za dalja istraživanja. Ne samo da je ova studija dala pregršt smernica, već su se desili i proboji u nauci, kao što su korišćenje genetike, korišćenje moderne tehnologije za analizu ogromnih baza podataka, biohemijske analize o uticaju hormona i nerotransmitera, otkriće miror neurona, etološka istraživanja i povezanost ličnosti čoveka i psa), što je omogućilo pronalaženje odgovora na pitanja koja su postavljena u studiji o temperamentu Džons i Goslinga.
Standardizovani su stestovi za merenje ponašanja koji su poudaniji i validniji, izvrženo je sekvencioniranje genoma koje je razbilo stereotipe o rasama, istraživan je uticaja hormona i neurotransmitera na epigenetiku i temperament psa, a sve više se istražuje povezanost ličnosti vlasnika i ličnosti psa, gde je otkriće miror neurona takođe pružilo važna objašnjenja. U ovom tekstu držaćemo se tema vezanih za temperament kao mahom biološku osnovu koja u sadejstvu sa sredinom utiče na razvoj ličnosti i određuje ponašanje psa, iako se u mnogim radovima koji isključivo spominju ličnost govori o crtama koje su zapravo izdvojene i kod Goslinga kao odlike temperamenta.
Adam Mikloši o povezanosti osobina ličnosti i temperamenta pasa
Mikloši, jedan od najvećih savremenih etologa pasa, u svojoj knjizi iz 2015. takođe govori o ličnosti i temperamentu. On naglašava da psi nemaju “ličnost” u našem smislu te reči i striktno se drži ponašanja. Kada govori o „osobinama“ kod pasa on govori o osobinama ponašanja, pod kojom treba smatrati ona ponašanja kod psa koja su dosledna tokom vremena i ispoljavaju se u različitim kontekstima. Skup više međusobno povezanih (koreliranih) osobina ponašanja čini crtu ličnosti koja je karakteristika višeg reda u odnosu na osobine.
Terminološki problemi i mešanje koncepata u analizi ponašanja
Međutim, on odmah naglašava da se taj jednostavan koncept često krši. Prvo tako što se mešaju termini temperament i ličnost, drugo što za pse nije osmišljena specifična nomenklatura za osobine, već se, govoreći o osobinama, nekada misli na ponašanje (na primer, jurenje se navodi kao osobina, a u pitanju je specifičan oblik lovačkog ponašanja), nekada na emocije (na primer, plašljivost se navodi kao osobina), nekada na sposobnost za obuku (na primer, veština učenja tj. saradnje orijentisane prema ljudima se navodi kao osobina). Običnim jezikom govoreći, „mešaju se babe i žabe“.
Klonindžerov psihobiološki model ličnosti i struktura nervnog sistema
Kada govori o povezanosti osobina ličnosti i temperamenta koji je uveden kako bi se označili dinamični aspekti ponašanja, Mikloši se osvrće, između ostalih, i na Klonindžerov koncept temperamenta.
Prikazaćemo ukratko ovaj koncept ličnosti, koji je između ostalog zasnovan na neurofarmakološkim i neurobihevioralnim studijama i ljudi i životinja, zbog toga što se u proceni pasa vrlo često koriste koncepti preuzeti iz psihologije ljudi. U centralnom nervnom sistemu pasa se odvijaju isti ovi procesi i to znamo sa mnogo više sigurnosti nego što znamo, na primer, da su psi ljubomorni, ćudljivi, tvrdoglavi, i slično. Dobar je i kao prikaz uloge temperamenta u celokupnom sistemu ličnosti, a i kao još jedno upozorenje da ne pripisujemo psima olako naše aspekte ličnosti, jer je naša ličnost daleko složenija.
Klonindžer i saradnici (od kojih je jedan i naš psihijatar Dragan Švrakić) u svom psihobiološkom modelu ličnosti govore o sedam dimenzija ličnosti, tri dimenzije karaktera i četiri dimenzije temperamenta. Dimenzije temperamenta zasnivaju se, navodi Džamonja, na osnovama funkcionalne organizacije centralnog nervnog sistema koja leži u osnovi klasičnog uslovljavanja i instrumentalnog učenja. Pretpostavlja se da su sistemi u mozgu organizovani kao nezavisni sistemi za aktivaciju, održavanje i inhibiciju ponašanja, kao odgovor na stimuluse iz sredine. Crte temperamenta određuju način reagovanja na nove situacije, u odnosu na opasnost (kaznu) i pozitivno potkrepljenje (nagradu).
Uloga pretkonceptualnih sklonosti i perceptualnog pamćenja u temperamentu
Klonindžer i saradnici uz to navode još jednu odliku dimenzija temperamenta, a to je da one uključuju pretkonceptualne sklonosti tj. predispozicije u perceptualnom pamćenju i formiranju navika. Ovo možda zvuči teško razumljivo, ali je važno da bismo razumeli o koliko bazičnom nivou govorimo kada je u pitanju temperament. Ova odlika govori o tome da su tu uključeni procesi koji se odvijaju na nivou koji ne podrazumeva svesno razmišljanje i logičke koncepte, već automatske urođene reakcije. Naš mozak sve vreme prikuplja informacije kroz čula, ali to nisu neke činjenice kao kada pamtimo neki broj ili podatak, već fizičke informacije o svetu koji nas okružuje a kojih mi nismo ni svesni (zvuci, oblici, mirisi, opasnosti...), i u tom procesu se formiraju navike kako ćemo automatski reagovati na informacije iz okoline. Taj proces se, naravno, odvija, i kod pasa, i kod drugih živih bića, zavisno od stepena razvijenosti njihovih čula i nervnog sistema.
Četiri dimenzije temperamenta i pripadajući neurotransmiterski sistemi
Temperament je emocionalni aspekt ličnosti, nasledan je i stabilan tokom vremena i uključuje četiri dimenzije, a svaka je povezana sa specifičnim neurotransmiterskim sistemom koji reguliše odgovor pojedinca na stimuluse iz okruženja.
Potraga za novinama: odnosi se na skup navika da se aktivira i inicira ponašanje, povezana sa bazičnom emocijom besa ili gneva, sklonost ka traženju novih iskustava, nagrada i stimulusa, povezana sa aktivnošću dopamina.
Izbegavanje kazne ili štete: dispozicija za inhibiciju ili prekid ponašanja, korespondira sa bazičnom emocijom straha, sklonost ka izbegavanju neprijatnih situacija, neizvesnosti i kazne, vodi ka opreznosti, plašljivosti i pesimističnom ponašanju, povezana sa aktivnošću serotonina.
Zavisnost od nagrade: nasleđena osnova za održavanje i kontinuitet tekućeg ponašanja, povezana sa emocijom ljubavi, sklonost ka održavanju ponašanja koja drugi nagrađuju, vođena društvenim odobravanjem, povezana sa aktivnošću noradrenalina.
Perzistencija (upornost): sklonost ka istrajnosti u zadacima uprkos preprekama, umoru ili frustraciji. Povezana je sa opštom aktivacijom puteva nagrađivanja u mozgu.
Na primer, ako osoba ima izraženu dimenziju izbegavanja štete, mozak kao da je „programiran“ da u novoj situaciji prvo vidi opasnost i pre nego što razmislimo da li opasnost zaista postoji.
Genetska nezavisnost i funkcionalna povezanost dimenzija temperamenta
Studije na blizancima, navodi Džamonja, pokazale su da su ove dimenzije nasledne u procentu od 50-65%. Iako genetski nezavisne, ove dimenzije su funkcionalno povezane. Njihova međusobna interakcija zapravo dovodi do određenih obrazaca ponašanja, tako da način odgovora na kaznu, nagradu ili novinu može da se razlikuje kod osoba sa isto razvijenom jednom dimenzijom, ako su im ostale dimenzije drugačije izražene.
Koncept karaktera kod Klonindžera i povezanost sa temperamentom
Koncept karaktera kod Klonindžera, navodi Džamonja, razvijen je kao sinteza različitih teorijskih koncepata o kognitivnom i socijalnom razvoju, koncepata iz humanističke i transpersonalne psihologije i empirijskih podataka. Karakterne crte nastale su kroz procese socijalnog učenja, ali na naslednim osnovama temperamenta, i razvijaju se kasnije kroz procese kognitivnog učenja, pamćenja i konceptualnog mišljenja baziranih na različitim strukturama centralnog nervnog sistema. Sposobnost da se misli o odnosima selfa i drugih (self-objekt diferencijacija) koja se razvija do treće godine predstavlja osnovu za razvoj karakternih crta kao internalizovane reprezentacije selfa i spoljnog sveta. Interakcija između self-koncepta i primarnih emocija generiše kompleksniji sistem sekundarnih emocija kao što su stid, ponos, empatija. Ove emocije povratno pokreću dalji razvoj karaktera i optimiziraju individualnu adaptaciju. Može se reći da razvoj karaktera predstavlja nelinearna funkciju temperamenta, porodičnih i kulturoloških uticaja i slučajnih životnih okolnosti i događaja. Tri dimenzije karaktera su samousmerenost, kooperativnost i self-transcendencija.
Procena temperamenta pasa kroz merenje aktivnosti i impulsivnosti
Vratimo se onome što Mikloši govori o povezanosti osobina i temperamenta.
Merenje aktivnosti
Jedna od najopštijih osobina ponašanja jeste aktivnost ili samoinicijativno kretanje, koja se često meri kao jednostavna količina kretanja u prostoru. Aktivnija životinja ima veće šanse da naiđe na stimuluse ili predmete, ali pokazuje i kraću pažnju prema njima. Sedenje na jednom mestu uz neprekidno pomeranje delova tela takođe se može smatrati aktivnošću. Primeri za to su trešenje noge, okretanje glave, češkanje šapom i slično.
Vas i saradnici merili su aktivnost kod pasa, koristeći upitnik za ljudski poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD), prepravljen i prilagođen prirodi pasa, i pokazali postojanje dve glavne osobine: aktivnost–impulsivnost i nepažnja, i one su bliske istim tim osobinama kod ljudi. Mlađi psi su opisani kao aktivniji, impulsivniji i nepažljiviji. Trenirani psi su imali manje poena na skali nepažnje. Kubinji i saradnici uporedili su zatim ove ocene sa ocenama posmatrača koji su gledali video-snimke testova ponašanja tih istih pasa i posmatrači su se slagali sa vlasnicima u proceni aktivnosti. Treba napomenuti da postoje i druge mere aktivnosti. To su učestalost promene položaja tela, promena radnje ili pomeranje delova tela – glave, ušiju i repa.
Impulsivnost
Prethodno pomenuti upitnik nije mogao da razdvoji aktivnost i impulsivnost u zasebne osobine temperamenta, ali impulsivnost i aktivnost nisu isto. Impulsivne jedinke obično odlikuje brza reakcija na stimulaciju, što znači kratko vreme čekanja pre reakcije. Odlikuju ih i ubrzano delovanje, kao i teškoće u kočenju sopstvenih reakcija. Impulsivniji pas može ranije da napadne jer ima niži prag za pokretanje akcije. On može da ujede snažnije i može brže da zaoštri sukob nego manje impulsivan pas.
Pojedinačne razlike u impulsivnosti ne vide se samo u agresivnom ponašanju, već i u reakcijama na prijatne stimuluse, kao što je hrana. Rajt i saradnici su na kućnim psima primenili takozvani test izbora sa odloženom nagradom. Psi su mogli ili da čekaju duže za veću količinu hrane, ili da odmah dobiju manju količinu hrane. Psi su pokazali veliku razliku u vremenu čekanja. Ono se kretalo od 7 do 25 sekundi i ove vrednosti su bile povezane sa procenom impulsivnosti koju su vlasnici dali u upitniku.
Izvođenje neke radnje ili uzdržavanje od nje često se opisuje kao oblik samokontrole. Miler i saradnici su pokazali da na ovu sklonost utiče prethodno iskustvo. Psi koji su bili primorani da pokažu poslušnost (da sede na komandu) bili su manje uporni u rešavanju nerešivog zadatka. Oni su takođe bili impulsivniji (ili odvažniji) kada su prilazili opasnom psu, što sve pokazuje kako se odlike temperamenta mogu donekle menjati u skladu sa individualnim iskustvom.
Ove i druge osobine temperamenta mogu na različite načine da utiču na ponašanje tj. na to kako će se određena crta ličnosti ispoljiti kod konkretnog psa. Jedinke koje su aktivnije i impulsivnije mogu se takođe doživeti kao hrabrije ili društvenije. Treba napomenuti da životinje, a naročito psi i ljudi, mogu deliti veći broj osobina temperamenta nego crta ličnosti. To uključuje i iste genetske i neurološke mehanizme koji leže u osnovi temperamenta.
Rizik od antropomorfizma
Mikloši podseća da koncepti temperamenta, ličnosti i emocija nose rizik od antropomorfizma. Mi automatski pretpostavljamo da su reči koje koristimo za označavanje složenijih mentalnih stanja validne i za opise pripadnika drugih vrsta. Kada posmatramo psa u parku i zaključimo da je to, na primer, „druželjubivo“ stvorenje, „druželjubivost“ može biti samo naš doživljaj, a drugi ljudi koji posmatraju mogu imati drugačiju procenu i drugačiju „definiciju“ druželjubivosti. Treba da imamo na umu da i „druželjubivost“ moramo da opišemo kroz ponašanje, kao i kroz neurološku i genetsku osnovu, tako da sama reč služi samo da imenujemo nešto, ali nije pouzdan izvor informacija o psu o kome govorimo.
Procena temperamenta pasa uz pomoć standardizovanog upitnika, poljsko istraživanje
Ajzenkova teorija ličnosti – povezanost Ajzenkovog modela sa Pavlovljevim tipovima nervnog sistema
Vratimo se opet nakratko teorijama ličnosti kod ljudi. Iako je na zapadnu psihologiju daleko najviše uticalo otkriće uslovnih refleksa i uslovljavanja, neke fiziološki usmerene teorije ličnosti se približavaju Pavlovljevom shvatanju tipova nervnih sistema. Takva je, na primer, Ajzenkova teorija ličnosti.
Hans Ajzenk definiše ličnost kroz tri osnovne dimenzije, od kojih je jedna ekstraverzija-introverzija. U podeli teorija ličnosti na one koji u razvoju ličnosti stavljaju naglasak na biološki, urođeni deo i na one koji stavljaju naglasak na uticaj sredine na razvoj ličnosti, Ajzenk spada u prvu grupu. On je Jungovu tipologiju na ekstraverte i introverte povezao sa Pavlovljevim klasičnim uslovljavanjem. Otkrivena je pozitivna korelacija između ekstraverzije i introverzije i Pavlovljevih tipova nervnog sistema. Ajzenk je smatrao da je faktor esktravertnost-introvertnost istovetan snazi nervnog sistema – snažan nervni sistem odgovara ekstraverziji, a slab introverziji.
Ekstraverzija-introverzija kao dimenzija ličnosti
Ekstravertne ličnosti imaju urođeno brži i jači proces kočenja (inhibicije) u mozgu, zbog čega teže i sporije uče kroz klasično uslovljavanje, a brzo 'gase' naučene reakcije. Sa druge strane, introvertne ličnosti imaju jači proces pobuđivanja (ekscitacije), pa se znatno brže uslovljavaju, a stečene reakcije sporije gase.
Jednostavnim jezikom govoreći, ekstraverti imaju urođeno nizak nivo pobuđenosti, pa im je potrebnija stimulacija spolja, dok introverti imaju visoku urođenu pobuđenost mozga, zbog čega izbegavaju preintenzivne spoljašnje draži kako ne bi bili preplavljeni.
Primena dimenzije ekstraverzija-introverzija na procenu temperamenta pasa
Nismo slučajno stigli do Ajzenka, već zato što je upravo o njegovoj dimenziji ekstraverzija-introverzija reč u jednom istraživanju koje se bavilo procenom temperamenata kod pasa. Pse su procenjivali životinjski bihejvioristi (stručnjaci za ponašanje životinja) i veterinari, odgovarajući na upitnik u kome je traženo da odgovore na pitanja koja pokrivaju 24 karakteristike i ponašanja pasa u njihovom prirodnom okruženju. Na osnovu posmatranja i odgovora utvrđen je temperament pasa i životinje su razvrstane u jednu od dve grupe ličnosti: introvertne ili ekstrovertne.
Razlika između temperamenta i ličnosti
I autori ovog istraživanja, Karpinjski i saradnici, govore o razlici između ličnosti i temperamenta, koji se u psihologiji koriste za opisivanje različitih načina osećanja i ponašanja, a i u etološkoj literaturi su to dva osnovna termina. Ličnost se shvata kao skup psiholoških crta koje određuju reakciju životinje na datu situaciju, a temperament je deo ličnosti koji se shvata kao urođena sklonost ka ispoljavanju određenih crta. Temperament se definiše kao biološki i nagonski deo ličnosti i on se uvek prvi ispoljava. Budući da je prvenstveno određen urođenim fiziološkim mehanizmima, što je još Pavlov otkrio, promene u temperamentu izazvane su i pubertetom i starenjem, ali i faktorima životne sredine. Temperament je relativno konstantan, tako da pas u svojoj prvoj i svojoj desetoj godini može imati iste crte temperamenta, iako se one manifestuju drugačije, zavisno od razvojnog doba. Temperament utiče na razvoj ličnosti i njenih crta i ima veoma jak uticaj kod štenaca, dok kasnije uticaj stečenog iskustva postaje značajan. I naglašavaju, naravno da se temperament ne može oceniti kao dobar ili loš.
Autori se pozivaju na Ajzenkovu teoriju i dimenziju ličnosti ekstraverzija-introverzija. Podela na ekstrovertne i introvertne tipove ličnosti predstavlja jednu od najtačnije i najlakše identifikovanih dimenzija ljudske ličnosti, a spomenimo i navod autora da su pojedini naučnici uočili analogije između crta ličnosti ljudi i pasa i da se tipovi ličnosti koji identifikovani na osnovu rezultata ankete mogu smatrati analognim ljudskoj ekstravertnosti ili introvertnosti, što je potvrđeno i izborom prideva koji su korišćeni. Dodaju i to da je to uobičajen nalaz i u studijama o drugim životinjskim vrstama, kao što su mačke, šimpanze i konji.
Rezultati istraživanja
Kakvi su rezultati ovog istraživanja? Istraživanje je potvrdilo da se psi po temperamentu, na osnovu procene određenih osobina od strane ljudi, mogu jasno podeliti na ekstravertne (oko 61% pasa) i introvertne (oko 39% ispitanih pasa). Ekstravertni psi su imali osobine kao što su: pametan, veseo, nestrpljiv, hrabar, društven, radoznao, glasan, hiperaktivan, teritorijalan, dominantan i neposlušan. Introvertni psi imali su sledeće osobine: tvrdoglav, lenj, alav, sklon osamljivanju, stidljiv, plašljiv, nepredvidiv, nepoverljiv, nesiguran, agresivan, rasejan i oprezan.
Ukratko, ličnost se posmatra kao skup mentalnih crta koje određuju reakciju životinje na datu situaciju. Međutim, autori naglašavaju da uprkos brojnim sprovedenim studijama, još uvek ne postoji potpuno pouzdana metoda za jasnu procenu ličnosti pasa. Mnogi istraživači razvijaju inovativne metode kako bi pouzdano procenili crte karaktera životinja. Poznavanje crta ličnosti pasa korisno je pri izboru životinje za specifičnu ulogu, na primer, kao psa vodiča, spasioca ili terapeuta. Poboljšanje efikasnosti udomljavanja pasa iz prihvatilišta takođe postaje sve važnije, zbog čega raste potreba za kraćim i efikasnijim upitnikom koji bi omogućio nešto bržu procenu i selekciju pasa pri udomljavanju, odlasku kod veterinara i slično.
Povezanost temperamenta pasa sa hromonima i neurotransmiterima
Za razliku od prethodnog istraživanja koje se zasniva samo na procenama ljudi, studija čije nalaze predstavljamo ispitivala je validnost Vesen testa procene temperamenta analizirajući njegovu povezanost sa fiziološkim parametrima — kortizolom i serotoninom. Psi su prošli modifikovani Vesen test koji se sastojao od sedam podtestova: urođeno samopouzdanje, socijalizacija, stabilnost na buku, stabilnost na kretanje, želja za igrom i plenom, ponašanje u stresnim situacijama i separacija.
Pokazalo se da stabilniji, bolje prilagođeni i manje agresivni psi (oni sa višim ocenama na testu temperamenta) pokazuju niže nivoe stresa na fiziološkom nivou i bolju emocionalnu regulaciju, kao i da su subjektivne ocene ponašanja u korelaciji sa objektivnim biološkim markerima merenim iz pljuvačke. Ovi rezultati potvrđuju da je Vesen test validan alat koji realno odražava biološko stanje psa, a ne samo subjektivno mišljenje ocenjivača.
Psi sa lošijim ponašanjem i slabijom stabilnošću imali su značajno viši nivo kortizola, a psi koji su ostvarili visoke ocene na testu temperamenta imali su značajno više koncentracije serotonina u poređenju sa psima koji su imali niske ocene. Viši serotonin se u nauci generalno povezuje sa smirenošću i manjom sklonošću ka reaktivnosti ili odbrambenoj agresiji. Gledano zajedno, ovi nalazi sugerišu da kortizol i serotonin mogu biti povezani sa određenim aspektima reaktivnosti na stres i emocionalne regulacije kod pasa koji su u vezi sa temperamentom.
Ovi rezultati potvrđuju korisnost procena temperamenta koje su validirane kroz fiziološke mere, kao što su kortizol i serotonin, i doprinose boljem razumevanju odnosa između temperamenta, ponašanja i endokrine funkcije pasa.
Mikloši o fiziološkim korelatima stresa i agresivnosti
I Mikloši govori o istraživanjima fizioloških korelata crta ličnosti i temperamenta, posebno o serotoninu i kortizolu kao korelatima stresa i agresivnosti.
Fiziološki korelati stresa
Situacije i stimulusi koji izazivaju strah aktiviraju HPA (hipotalamus-hipofiza-nadbubreg) osu koja priprema odgovor organizma koji se zatim prati kroz promene krvnog pritiska i nivoa kortizola u situaciji stresa. Psi opisani kao skloni stresu imali su više nivoe krvnog pritiska i pulsa od pasa koji su manje osetljivi i takvi psi su bili opisani kao plašljivi i imali su poteškoće u adaptaciji na nove situacije.
Veze sa osobinama ličnosti nisu pronađene, već je porast nivoa kortizola bio vezan za određeni stimulus. Neki stimulusi, kao buka, nisu doveli do povećanja nivoa kortizola kod testiranih pasa, ali je simulirana grmljavina udvostručila njegov nivo. Zabeležen je porast nivoa kortizola kod pasa koji su bili odvojeni od svojih psećih saputnika i ostavljeni sami. Nivo kortizola kod izolovanog psa opadao kada bi mu se pridružio čovek, ali ne i drugi pas, dok istraživači nisu pronašli nikakvu vezu između nivoa kortizola u krvi i osobina ličnosti dobijenih na osnovu upitnika.
Fiziološki korelati agresivnosti
Kada su psi kategorisani kao hrabri (pokazuju tendenciju ka kontranapadu), plašljivi (pokazuju submisivnu tendenciju) ili ambivalentni (ispoljavaju pasivnost i ponašanja skretanja pažnje), koncentracija kortizola nakon pretnje bila je najveća u ambivalentnoj grupi. Ovo sugeriše da su ambivalentni psi, koji pokazuju nesigurnost u tome kako da reaguju na čoveka koji im preti, bili pod najvećim stresom, za razliku od ostalih pasa koji su se oslanjali na jednu ili drugu taktiku (napad ili povlačenje) kako bi rešili situaciju.
Nivoi kortizola i serotonina takođe su bili povezani sa agresivnim ponašanjem. Psi koji su pokazivali agresivnost imali su mnogo viši nivo kortizola u krvi i značajno niži nivo serotonina. To se pokazalo kod pasa koji su opisani kao psi sa ofanzivnom agresijom prema članovima porodice, ili sa defanzivnom agresijom tokom interakcije sa nepoznatim čovekom, na primer, prilikom prilaženja.
Genetska istraživanja povezanosti rase psa sa ponašanjem
U časopisu Science 2022. objavljena je studija koja je sakupila rezultate sekvenciranja DNK preko dve hiljade pasa (uključujući čistokrvne pse, mešance, namenski odgajane radne pse i takozvane seoske pse, pse koji slobodno lutaju), kao i rezultate anketa o ponašanju pasa koje je popunilo preko osamnaest hiljada vlasnika pasa.
Autori kažu da su moderne rase pasa izum novijeg datuma, u odnosu na celokupnu istoriju pseće vrste, u okviru koga se teži i fizičkom idealu i čistoći porekla, a pretpostavlja se da poreklo rase pojedinačnih pasa predviđa njihov temperament i ponašanje.
Rasa psa ne može u potpunosti da predvidi buduće ponašanje psa
Ova obimna studija, međutim, kao rezultat navodi da rasa pruža malu prediktivnu vrednost za pojedinačne jedinke, i da objašnjava tek 9% varijacija u ponašanju. Kada su u pitanju naslednije osobine, koje su više diferencirane među rasama, kao što je podložnost dresuri (odgovaranje na smernice i komande), poznavanje porekla rase može učiniti predviđanja ponašanja donekle preciznijim. Za manje nasledne osobine, koje su manje diferencirane među rasama, kao što je agonistički prag, rasa ne pruža gotovo nikakve informacije. Agonistički prag u ponašanju životinja i pasa označava granicu tolerancije, odnosno tačku u kojoj pas odlučuje da odgovori na pretnju, strah ili neprijatnost kroz agonističko ponašanje (koje uključuje odbrambene reakcije poput režanja, lajanja, pokazivanja zuba, bežanja ili, u krajnjem slučaju, napada), a ova studija pokazuje da na osnovu pripadanja određenoj rasi ne možemo nikako predvideti ovaj aspekt ponašanja psa.
Studija je obuhvatila i mešance kako bi testirala genetski uticaj porekla određene rase na ponašanje i to uporedila sa odgovorima iz anketa vlasnika čistokrvnih pasa. Za neke osobine, poput poslušnosti pasa koji vode poreklo od border kolija, potvrđen je genetski uticaj rase koji se poklapa sa odgovorima iz ankete. Ali za društvenost prema ljudima kod pasa koji vode poreklo od labrador retrivera, nije pronađen značajan uticaj.
Određena ponašanja (poput zavijanja kod haskija, aportiranja kod zlatnih retrievera ili usmeravanja stada kod border kolija) jesu češća u tim specifičnim grupama pasa, ali nijedna osobina nije prisutna kod apsolutno svih pasa unutar jedne rase.
Geni povezani sa ponašanjem su zajednički svim psima
Pokazano je takođe da iako su identifikovani genetski regioni povezani sa ponašanjem pasa, ovi geni nisu specifični za rase, već su zajednički celokupnoj populaciji pasa. Dakle, selektivno parenje uspešno diferencira gene za fizički izgled unutar rasa, ali geni za ponašanje nisu "zaključani" na isti način, što znači da rasa ne određuje karakter psa.
Poligenska priroda ponašanja
Utvrđeno je da su karakteristike ponašanja koje se pripisuju modernim rasama poligenske, pod uticajem okruženja i prisutne, u različitom procentu učestalosti, kod svih rasa. Poligenske znači da određeno ponašanje psa nije kontrolisano samo jednim jedinim "genom za ponašanje", već je rezultat kombinovanog delovanja stotina ili hiljada različitih gena, od kojih svaki ima mali pojedinačni uticaj.
Autori sugerišu da ponašanja koja se doživljavaju kao karakteristična za moderne rase potiču od hiljada godina poligenske adaptacije koja prethodi nastanku samih rasa, dok se moderne rase razlikuju prvenstveno po estetskim osobinama.
Za razliku od jednostavnih osobina (poput dužine dlake ili boje očiju, koje često zavise od samo jednog ili nekoliko gena), osobine poput društvenosti, agresivnosti ili podložnosti dresuri izuzetno su složene. Pošto je u igri ogroman broj gena, nemoguće je selektivnim uzgojem (koji traje tek oko 150 do 200 godina za moderne rase) "zaključati" sve te gene u identičnu kombinaciju kod svakog psa unutar iste rase. Zbog toga se štenci iz istog legla mogu karakterno potpuno razlikovati.
Rasa nije garancija kako će se pas ponašati
Moderne rase se, navode autori studije, obično opisuju kroz karakteristične temperamente (npr. hrabri, privrženi ili skloni dresuri) i sklonosti u ponašanju na osnovu njihove navodne istorijske funkcije (na primer, čuvanje stada ili lov). Pretpostavka je da poreklo rase pojedinačnog psa može predvideti njegov temperament i ponašanje, pa se DNK testovi za pse reklamiraju kao alati za upoznavanje ličnosti psa i njegove potrebe za dresurom. Međutim, studija otkriva da su razlike u ponašanju unutar iste rase skoro jednake razlikama u ponašanju između različitih rasa, što ukazuje na to da su takva predviđanja podložna greškama čak i kod čistokrvnih pasa.
To samo govori u prilog činjenici da kada poželite psa određene rase čiji ste opis pročitali, jako mali deo ponašanja tog psa će biti određen time što on pripada određenoj rasi, a svi drugi faktori će imati presudniju ulogu – od intrauterinog života i procesa u organizmu majke, zatim majčinog ponašanja tokom odgoja štenaca, od ishrane i sredinskih uslova tokom ranog razvoja, od načina na koji su štenci tretirani tokom kritičnog perioda za socijalizaciju (a to je period dok su još kod odgajivača), i na kraju naravno od ponašanja članova porodice kojoj pas pripadne i njihovog odgoja psa.
Naravno da ovde ne govorimo samo o rasnim psima ili o mešancima koje uzimamo iz kućnih legala, već i o psima nađenim na ulici. Želimo samo da naglasimo da nema garancija kakav će pas biti kad odraste, pa tako ni pripadanje rasi ne daje tu garanciju. Može se očekivati da rasni pas izgleda približno standardu svoje rase, ali ni „preci svetskih šampiona“ često ne izrastu u pse koji su spremni za „svetski tron“, već imaju neke „mane“. Pas nije predmet koji kupujemo sa nekakvom garancijom, on je živo biće, individua za sebe, u tome i jeste najveća lepota.
Analiza naučnih radova i pristrasnost stručnjaka u upotrebi termina
U mnogim radovima koji se bave ovom temom govori se o pitanju subjektivnosti ljudi kada procenjuju pse, a sa druge strane, često nemamo drugi pristup do onoga što želimo da istražimo, jer pas ne može ništa da nam kaže o tome kako se oseća, šta ga je isprovociralo, zašto se nečega plaši, ili kako donosi odluke. Tu stupamo na već poznati „klizavi“ teren naših emocija, sami donosimo zaključke, uvereni da tačno znamo šta se unutar našeg psa odvija, šta on misli i oseća.
Rezultati jedne studije, koja je obuhvatila i analizirala 765 naučnih radova u časopisu Journal of Veterinary Behavior, odlično pokazuju koliko čak i stručnjaci mogu biti pristrasni, koliko često nismo objektivni u svojim opisima, i koliko moramo biti oprezni u upotrebi psiholoških termina kada govorimo o životinjama.
Uticaj konteksta i moralnog okvira na izbor termina koje koristimo
Cilj studije je bio da se identifikuju obrasci koji utiču na upotrebu termina temperament i ličnost, uključujući faktor konteksta, ali i moralna razmatranja. Istraživačke oblasti kao što su psihologija odnosa između ljudi i životinja i etika životinja, istražuju jezik kao polje u kome se manifestuje moralno uvažavanje životinja u antropocentričnom pogledu na svet, gde je čovek u centru, a sve drugo se vrednuje kroz to koliko je korisno čoveku. Upotreba određenih termina može signalizirati osnovni moralni okvir, otkrivajući kako su životinje pozicionirane unutar moralnih razmatranja.
Kako se vrednovanje životinja ogleda u terminima koje koristimo
Ispostavilo se da izbor da li kažemo „ličnost” ili kažemo „temperament” nije neutralan, već zavisi od konteksta okruženja i moralnog odnosa prema životinjama. Terminologija u naučnoj literaturi o životinjama sve više favorizuje "ličnost" umesto "temperamenta", čime se nagoveštava veće moralno uvažavanje životinja.
I ovo istraživanje definiše temperament kao urođenu karakteristiku ponašanja izraženiju u ranoj razvojnoj fazi, dok se ličnost posmatra kao složeniji obrazac formiran interakcijom temperamenta i sredine. Studija ističe da upotreba termina "ličnost" kod životinja implicira viši stepen svesti i složenosti u poređenju sa tradicionalnim izrazom "temperament". Dok se „temperament” češće koristi za domaće životinje koje se koriste u instrumentalne svrhe, termin „ličnost” dominira kod kućnih ljubimaca i ukazuje na viši moralni status. Instrumentalne vrednosti označavaju tretiranje životinja kao resursa za ostvarivanje ljudskih ciljeva, pri čemu se njihova vrednost meri isključivo kroz koliko su nam od koristi (primarno kod farmskih, a sekundarno kod kućnih ljubimaca), nasuprot njihovoj unutrašnjoj, intrinzičnoj vrednosti. Studija ukazuje da naučnici koriste termin „temperament“ za životinje sa visokom instrumentalnom vrednošću, a „ličnost“ za one sa nižom „upotrebnom“ vrednošću.
Tekstualna analiza je pokazala da je temperament dominirao u naslovima do 2014. godine, nakon čega je termin ličnost počeo češće da se koristi. Pronađene su značajne povezanosti između terminologije, grupe životinja, okruženja pre istraživanja i moralne vrednosti. Temperament je pretežno bio povezan sa uzgajanim životinjama i primarno instrumentalnim vrednostima. Nasuprot tome, ličnost je najviše bila povezana sa kućnim ljubimcima i životinjama koje žive slobodno, kao i sa unutrašnjim ili sekundarno instrumentalnim vrednostima.
Ova studija otkriva sistematske pristrasnosti u upotrebi termina ličnost i temperament, pod uticajem okruženja pre istraživanja, vrsta i moralnih razmatranja. Autori studije naglašavaju potrebu za eksplicitnim promišljanjem o terminološkim izborima i njihovim etičkim implikacijama po životinje, zasnovanim na savremenom razumevanju svesnosti i etike životinja. Ova tema je posebno aktuelna, s obzirom na sve veću integraciju nauke o dobrobiti životinja, bihevioralnih nauka i etike, kao i na sve veće društveno prepoznavanje životinja kao moralno relevantnih pojedinaca.
Temperament pasa – umesto zaključka
Temperament je biološka podloga, urođena, genetska osnova koja je povezana sa radom nervnog sistema psa, a ličnost se razvija kasnije, kada temperament dođe u interakciju sa životnim iskustvom i okruženjem.
Psi se razlikuju – kao i ljudi, uostalom – po tome koji im je prag reagovanja na nadražaje, koliko im je stimulacije potrebno da bi aktivirali nagon za plenom ili prepoznali pretnju. Psi sa niskim pragom brzo reaguju na plen ili pretnju (ulaze u jurenje ili reaktivnost), dok oni sa visokim pragom ostaju duže smireni. Te razlike nisu mane, već su često i namerno tako oblikovane od strane ljudi kroz proces selekcije.
Ličnost nastaje interakcijom temperamenta i okruženja. Urođene sklonosti psa se nadograđuju kroz iskustva poput rane socijalizacije, treninga, stresa i iskustva u porodici. Zato se čak i psi iz istog legla ponašaju različito: temperament postavlja potencijal za moguće reagovanje, ali okruženje onda oblikuje ponašanje.
Zbog različitih temperamenata i različitog iskustva, ne postoji trening koji je univerzalan. Pristup koji stabilizuje jednog psa, može preopteretiti i uznemiriti nervni sistem drugog psa. Snažna reakcija psa na stimulus nije neposlušnost, već način na koji je njegov nervni sistem biološki programiran da opaža svet. Psi visokog nagona, visoke osetljivosti ili opreza potpuno drugačije procesuiraju okolinu od onih koji su stabilniji i neutralniji.
Iako temperament određuje koliko brzo se pas uzbudi i koliko mu treba da se oporavi od stresa, to nije nešto konačno, već pažljivom procenom prilagođavamo ponašanje određenom psu. Umesto da nametnemo kruta očekivanja ili da njegovo ponašanje tumačimo kao „inat” ili „neposlušnost”, potrebno je da razumemo kako njegov nervni sistem prirodno reaguje i da tome prilagodimo obuku.
Literatura:
Miklósi, Á. (2015) Dog Behaviour, Evolution, and Cognition, Oxford University Press
Morrill, K. et al.(2022) Ancestry-inclusive dog genomics challenges popular breed stereotypes
Trebješanin, Ž. (2000) Rečnik psihologije, Stubovi kulture, Beograd
Pravna napomena o zaštiti autorskih prava i uslovima korišćenju sadržaja
Svi tekstovi, autorski članci, edukativni materijali i ostali autorski sadržaji objavljeni na internet stranici urbandog.rs predstavljaju intelektualnu svojinu autora i zaštićeni su Zakonom o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i 66/2019).
Uredništvo stranice urbandog.rs sa zadovoljstvom podržava obrazovanje, širenje znanja i razvoj svesti o dobrobiti životinja. Sa ciljem da podstaknemo učenje i naučnoistraživački rad, korišćenje našeg autorskog sadržaja dozvoljeno je isključivo pod sledećim pravno definisanim uslovima:
1. Uslovi za opšte citiranje i preuzimanje odlomaka
U skladu sa članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, dozvoljeno je bez autorske naknade i bez traženja posebne dozvole citiranje kraćih odlomaka i izvoda iz tekstova u svrhu prikaza, kritike, polemike ili opšteg informisanja javnosti. Prilikom svakog citiranja odlomaka obavezno je kumulativno ispuniti sledeće uslove:
Jasno navođenje izvora:Mora se eksplicitno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs).Direktan hiperlink:Obavezno je postavljanje aktivnog, direktnog i vidljivog linka (URL adrese) koji vodi do originalnog teksta sa kojeg je odlomak preuzet.Navođenje autora:Mora se jasno navesti ime i prezime autora teksta, ukoliko je ono naznačeno na blogu.Srazmernost obima:Preuzeti odlomak mora biti u granicama opravdanih svrhom citiranja (kraći, smisleni isečak teksta koji ne menja kontekst originalnog rada, a ne preuzimanje kompletnog teksta ili njegovog većeg dela).
2. Izuzeci za potrebe obrazovanja i istraživačkog rada učenika i studenata
U skladu sa članom 43. i članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, a sa ciljem pružanja doprinosa obrazovnom sistemu i akademskoj zajednici, dozvoljeno je besplatno korišćenje, obrada i citiranje tekstova sa ovog bloga učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima svih nivoa studija, isključivo za potrebe izrade:
školskih referata, prezentacija i domaćih zadataka,seminarskih i istraživačkih radova,diplomskih, master, specijalističkih i doktorskih radova.
Korišćenje sadržaja u ove obrazovne svrhe dozvoljeno je bez traženja prethodne pisane saglasnosti uredništva, uz strogo poštovanje pravila o navođenju izvora:
Pravilno citiranje:U samom radu (ili u bibliografiji/literaturi na kraju rada) mora se jasno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs) i tačna URL adresa preuzetog teksta.Integritet sadržaja:Tekst se ne sme modifikovati na način koji menja smisao autorskog dela ili narušava ugled autora.Nekomercijalni karakter:Radovi u kojima se tekstovi koriste ne smeju se javno distribuirati, prodavati niti koristiti radi ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne i komercijalne koristi.
3. Zabrana neovlašćenog korišćenja i pravne posledice
Bilo koji drugi oblik korišćenja sadržaja, što uključuje, ali se ne ograničava na: kompletno kopiranje i prenošenje tekstova na druge internet portale, komercijalnu eksploataciju, štampana izdanja ili adaptaciju bez prethodne izričite pisane saglasnosti uredništva stranice urbandog.rs, najstrože je zabranjen.
Svaka povreda autorskih prava koja odstupa od gorenavedenih zakonskih izuzetaka biće procesuirana podnošenjem tužbe nadležnim sudskim organima, u skladu sa građansko-pravnom i krivično-pravnom zaštitom predviđenom pozitivnim propisima Republike Srbije.
Škola za pse i vlasnike UrbanDOG, Molerova 40 (Vračar), Beograd
