Tema verovatno nije prijatna, ali je pokušaj motivisanja za početak rešavanja problema. Za razliku od ljudi, kojima je strah nekada i uzbudljiv, kod pasa to nije slučaj. Strah mogu izazvati stimulusi koji su novi ili veoma intenzivni, glasni ili veliki, ili imaju evolutivni značaj opasnosti, kao visina, izolacija i mrak. Stiču se i kroz iskustvo, tako što su povezani sa averzivnim stimulusima. Strahovi su normalna urođena pojava, adaptivni odgovor koji za cilj ima zaštitu, ali iz raznih razloga na koje nismo mogli da utičemo, može da se desi da se pojačaju, učvrste i prerastu u problem.

Agresija je takođe normalan deo ponašanja, može biti ofanzivna u cilju dostizanja resursa ili odbrambena u cilju zaštite. Agresija je u velikoj meri motivisana strahom (okvirna procena je da su plašljivi psi tri puta češće agresivni od onih koji se ne plaše), i s obzirom da je uzrok napada na životinje i ljude, neodvojiva je tema kada govorimo o strahu.

Mikloši kaže da se tokom pripitomljavanja značaj agresije u uspostavljanju odnosa između ljudi i pasa postepeno smanjivao, psi su postajali sve više zavisni od ljudi, zauzimajući podređeni položaj. Privrženiji odnosi sa ljudima i smanjena agresija stvorili su osnovu za afilijativno i kooperativno ponašanje. Istraživanja pokazuju da psi kućni ljubimci uglavnom ne teže da se bore za “alfa“ poziciju, već su spremniji da sarađuju sa svojim vlasnicima. Ipak, agresija i dalje predstavlja ozbiljan problem za javno zdravlje, tema je široka i svi ostali aspekti agresivnosti kod pasa tema su posebnog teksta.

Problematična ponašanja jesu društveni problem, ali odražavaju se i na dobrobit samih pasa. Plašljivi psi, prema istraživanjima, mogu imati kraći životni vek i biti podložniji nekim oboljenjima, a problemi kao što su agresija, destruktivnost, lajavost, plašljivost i hiperaktivnost, neretko su razlog za napuštanje pasa od strane vlasnika.

Problematično ponašanje uzrokovano je raznim faktorima, od naslednog činioca, preko neadekvatne majčinske nege i neiskustva vlasnika, do nedostatka treninga i vežbanja.

U Finskoj je sprovedena studija među 13.700 vlasnika pasa u vezi sa nekoliko problematičnih osobina i rezultati pokazuju da je osetljivost na buku, najpre od vatrometa, najčešća vrsta problema kod pasa. Na drugom mestu je strah, najčešće od drugih pasa, od stranaca i od novih situacija.

Vrsta zvuka koji izaziva strah može biti određena i podnebljem, tako da tamo gde ima i do sto dana godišnje sa grmljavinskim olujama, pas sa strahom od grmljavine može se naći u stanju hroničnog fiziološkog stresa.

Stvar se dodatno komplikuje kada vlasnici pasa, kada se vrate kući i utvrde da je pas zbog straha ili napetosti nešto uništio, kažnjavaju psa, jer visoka učestalost kažnjavanja izaziva "anksioznost" kod pasa. Pas je onda još uznemireniji kada ostane sam i začarani krug se već stvorio. Kažnjavanje je u ovakvim situacijama neefikasno i treba ga izbegavati, jer je malo verovatno da će pas tu kaznu povezati sa nečim što je učinio možda i nekoliko sati ranije. Pokazalo se da su psi manje "anksiozni" kada veći deo njihovih interakcija uključuje pozitivno potvrđivanje tj. nagrađivanje i hvaljenje, a ne kažnjavanje.

Uzgred, nije nam teško da zamislimo kako bismo se mi osećali i koliko bi nam bilo zbunjujuće da nam je teško što smo sami i razdvojeni od nekog, a onda nas taj neko čijem se povratku radujemo, čim nas ugleda prvo kazni, a da nismo ni sigurni zašto!

Sistematska desenzitizacija kao deo rešenja

Bihejvioralna terapija, slično kao kod ljudi, podrazumeva uspostavljanje uslova koji omogućavaju odučavanje od neželjene reakcije i sticanje novih, prikladnijih navika.

Sistematska desenzitizacija je tehnika postepenog “razuslovljavanja” nekog naučenog, patološkog odgovora, u našem slučaju straha. Klijent treba da bude opušten i da onda u tom stanju bude izložen veoma malim “dozama” onoga čega se plaši, toliko malim da ne izazivaju anksioznost, i da se te “doze” vremenom povećavaju.

Kontrauslovljavanje podrazumeva da izazivanjem jednog, poželjnog odgovora sprečavamo javljanje drugog, nepoželjnog odgovora. Emocionalna stanja kao što je anksioznost inkopatibilna su sa stanjima kao što su zadovoljstvo ili opuštanje. Očekuje se da pojava zadovoljstva onemogući pojavu straha, i zato kada se pas plaši mi dajemo hranu kako bi zadovoljstvom zbog hrane inhibirali "anksioznu" reakciju.

Kada govorimo o psima, najbolja je kombinacija ove dve tehnike. Jednostavnim jezikom govoreći, da veoma kontrolisano i postepeno uvodimo psa u situacije kojih se plaši, i pritom ga glasno hvalimo i nagrađujemo.

Sistematska desenzitizacija je pristupačna metoda, ali zahteva posvećenost i vreme za rešavanje problema, tako da uspeh zavisi od motivacije vlasnika.

Problemi povezani sa razdvajanjem

Ako se pas plaši da ostaje sam kod kuće, što je često nazvano i "separaciona anksioznost", primena upravo opisanih tehnika podrazumeva da bi u početku trebalo ostavljati psa samog na veoma kratko vreme, čak na samo nekoliko sekundi vraćajući se gotovo odmah, uz obavezno nagrađivanje i postepeno povećavanje dužine odsustva. I neposredno pre odlaska psu treba dati hranu, kako bi se stvorila veza između odsustva vlasnika i pozitivnog iskustva koje dolazi od hrane.

Uopštene preporuke su da treba težiti stabilnosti u navikama psa, jer nalazi ukazuju da iznenadne promene u kućnoj rutini i interakcijama ukućana i psa mogu pokrenuti ili pogoršati probleme povezane sa razdvajanjem. Treba izbegavati ostavljanje psa samog duže vreme, posebno na početku rešavanja problema, ali izbegavati i duge periode bez ostavljanja psa samog. Treba težiti redovnim odsustvima kratkih do srednjih dužina, poželjno postepeno navikavajući psa na odsustva sve većeg trajanja. Izbeći kažnjavanje, jer upotreba kazne povećava šansu za stvaranje "anksioznog" psa.

Osetljivost na zvukove

Strah od glasnih zvukova je najčešći problem u ponašanju kućnih pasa. Isti proces desenzitizacije i kontrauslovljavanja koristimo i za ove strahove, gde na početku pas treba da ima našu podršku, što ga dodatno vezuje za nas i pojačava mu osećanje sigurnosti. Kada malo stekne sampouzdanje, onda ga izlažemo određenim stresovima gde sam treba da prevaziđe situaciju i pobedi strah, uvek uz nezaobilazno intenzivno hvaljenje i nagrađivanje.

Pokazalo se da je nagrađivanje hranom i igranjem kojim stvaramo pozitivne asocijacije na neprijatne zvukove (proces kontrauslovljavanja), jedna od najefikasnijih metoda rešavanja ovog problema i može promeniti emocionalne reakcije pasa na buku. Pored toga postoje i trening opuštanja i trening sa audio snimcima.

Neophodan je sveobuhvatan pristup

Socijalizacija, kao proces kroz koji se pas adaptira na najrazličitije sredinske uslove i pojave u okruženju u kome živi, i korišćenje boksa ili transportera, gde pas kroz igru uči da boks za njega bude sigurno i prijatno mesto, već su poznati onima koji prate ovaj blog. Sve ostale upućujemo da pročitaju više o ovim nezaobilaznim temama, linkovi se nalaze na kraju ovog teksta.

Važno je i obezbeđivanje aktivnosti kojima se pas može angažovati. Još bolje od grickalica i igračaka je da to bude uz veliku kost, jer pas na taj način može da kanališe stres i da se kroz žvakanje postepeno opušta zahvaljujući endorfinu koji mozak krene da luči.

Žvakanje, kažu istraživanja u veterinarskoj medicini, poboljšava higijenu zuba i usne duplje, zdravlje sistema za varenje, psihološko zdravlje i upravljanje stresom. Žvakanje kod pasa (slično kao kod ljudi, miševa i pacova), smanjuje stres u izazovnim situacijama, tako što smanjuje stimulaciju sistema zaduženih za regulisanje reakcija na stres, simpatičkog nervnog sistema i HPA ose (hipotalamus-hipofiza-nadbubreg), što zauzvrat poboljšava učenje i pamćenje. U studijama na ljudima, žvakanje žvakaće gume tokom stresne situacije rešavanja zadataka, povećalo je koncentraciju, smanjilo anksioznost, poboljšalo postignuće (smatra se zbog povećane budnosti), i smanjilo koncentraciju kortizola u pljuvački.

Kod pasa je istraživana i veza između učenja i žvakanja kao regulatora stresa. Otkriveno je da je kod pasa sa visokim nivoom plašljivosti, veća učestalost žvakanja rezultirala boljim radnim pamćenjem tokom eksperimentalne situacije.

Učenje i stimulacija su od ogromnog značaja za dobrobit psa, jer ugroženo blagostanje loše utiče i na kognitivne funkcije. Studije pokazuju da psi iz odgajivačnica ili azila postižu niže rezultate u socio-kognitivnim zadacima od kućnih ljubimaca, što može biti rezultat uticaja stresnog okruženja, ali i socijalne izolacije i nedostatka stimulacije. Ovi nalazi ukazuju da razvijanje kognitivnih sposobnosti tokom procesa socijalizacije i učenja direktno utiče na dobrobit pasa.

I istraživanja o efektima stimulacije na kognitivne funkcije pokazuju da stimulacija nakon učenja može uticati na pamćenje naučenog. Utvrđeno je da je omogućavanje psu da deset minuta trči na traci ili da se trideset minuta igra posle učenja određenog zadatka, poboljšalo njihovo pamćenje tih zadataka.  

Ceo proces rešavanja problema sa strahom spoj je korišćenja boksa, socijalizacije, habituacije, desenzitizacije, nagrađivanja, učenja psa (mentalni zadaci sa nama kao sedi, lezi, stoj i bez nas), njuškanja u šumi, slobodnog trčanja van urbane sredine, gde je pas slobodan i sam sebi diktira tempo, a ne na povodniku. Ovo podiže endorfin i indirektno utiče na samopouzdanje i oslobađanje od stresa.

U pitanju je čitav spektar radnji i ne može se dati precizna formula već  se posmatra svaki pas pojedinačno. Ima autora koji nalaze da intervencije u ponašanju razvijene posebno za određenog psa mogu imati veće šanse za uspeh od uopštenih saveta o ponašanju.

Kakve sve to veze ima sa nama, ljudima?

Prilično velike! Važno je da pogledamo i “drugu stranu medalje” psećih strahova, a to smo mi sami. Mi odlučujemo šta je dobrobit našeg psa i koja su njegova ponašanja “neprihvatljiva”, ali to su opet naša merila, obojena našim doživljajima i onim što je za nas lično ili socijalno neprihvatljivo. Možda je najjednostavniji primer sa problemima vezanim za odvajanje, koliko je nama iz sopstvenih psiholoških razloga teško da ostavimo štene samo, i tako nesvesno prenosimo svoj problem na njega, ne omogućivši mu da adekvatno prođe tu razvojnu fazu i nauči da ostaje samo kod kuće.

Naš doživljaj psećeg straha treba da preispitamo kroz prizmu sopstvenih strahova, jer prema trenutnim naučnim saznanjima, naš pas o našim strahovima zna sve, možda i više nego mi sami!

Ako “verujemo” nalazima istraživanja koji pokazuju da se dok mazimo psa između psa i nas dešava emocionalno usklađivanje, da nam se istovremeno smanjuje kortizol, što znači da organizam dolazi u stanje ravnoteže (stanje bez “stresa”, bilo pozitivnog ili negativnog), a rastu oksitocin i dopamin tj. osećanje zadovoljstva i povezanosti, onda možemo da “poverujemo” i u to da se slično dešava i sa negativnim stanjima. Kada smo nervozni ili uplašeni, pas njuhom oseća promene u našem telu, reaguje na naš pogled i izraze lica, kao i na izmenjenu boju glasa, i te znake čita kao prisustvo pretnje ili ugroženosti, na koje onda reaguje svojim odbrambenim repertoarom  - strahom, a iz njega često i agresijom, prenešenom agresijom.

Mikloši nam daje dobar primer za to i kaže da pas kada uči od ljudi, on ne obraća pažnju samo na informacije koje dobija, već ih i aktivno traži od nas. Kada se suoči sa novim stimulusom, posebno ako je potencijalno preteći (na primer, ventilator u sobi), pas ima tendenciju da se zaustavi i pogleda vlasnika pre nego što započne bilo kakav kontakt. Reakcija vlasnika često određuje kakva će biti reakcija psa  - ako vlasnik pokaže znake straha, pas će se takođe uzdržati od kontakta. Ovde kod nas će se desiti ako imamo dovoljno dubok i dovoljno jak izgrađen KONTAK sa našim psom. Dakle, pored toga što su psi sposobni da “čitaju” naše emocionalne reakcije, oni i aktivno traže informacije od nas.

Ovaj fenomen još jedna je sličnost između pasa i ljudi i zove se socijalno upućivanje. I mala deca, kada se nađu u novoj i potencijalno opasnoj situaciji, svesno gledaju reakcije roditelja ili staratelja i na osnovu njih procenjuju kako da reaguju. Nama blizak primer imamo baš u situacijama susreta pasa i male dece, gde možemo videti da deca čiji se roditelji ili staratelji plaše pasa i sama počinju da ih se plaše, iako nisu imala negativno iskustvo sa psima.

Zbog toga nije važno samo da razmišljamo o tome kako nepoželjno ponašanje da “izbrišemo” iz psa, već i o tome da je neophodna naša promena, a da će pas to nepogrešivo osetiti i pozitivno odreagovati. Zadatak nije uvek jednostavan. Znamo iz iskustva da i kod ljudi borba sa pojačanim strahovima može da bude veoma zahtevna i dugotrajna. Iako je naš psihološki život složeniji i naši strahovi složeniji, nekada i iracionalni, neki bazični principi funkcionisanja su nam zajednički i tu je adekvatno povezivati kako se ono što mi osećamo odražava na psa i obratno.

Zastarela i pogrešna teorija o „alfa mužjaku“, smatra Mikloši, tvrdila je da vlasnik treba da preuzme ulogu “vođe čopora” koji stalno i nedvosmisleno pokazuje svoj dominantan položaj. Zbog decenija zloupotrebe, termin „alfa“ danas pogrešno implicira krutu hijerarhiju dominacije, zasnovanu na sili. Kada smo u interakciji sa našim ljubimcima, bolje je da pokušamo da budemo primer porodičnog “čopora”, gde su takmičenja retka, a ”stariji” su prirodne vođe (lideri) mlađima. Većini pasa ne treba “grubi šef”, već iskusna i samouverena osoba koja preuzima inicijativu - lider.

Stoga može biti dobro da se krene na zajedničku edukaciju (mi se edukujemo, kako da učimo naše štene ili psa), kroz koju možemo poboljšati razumevanje i psećih i sopstvenih reakcija, raditi na KONTAKTU sa psom i promeni naše interakcije sa njim. Grupni pristup dobar je i za ljude i za pse, jer se zajedno navikavamo na prisustvo drugih i učimo iz tuđeg iskustva. Ovladavanje novim psihomotornim veštinama, koordinacija pokreta i mentalnih procesa, stimulativna je i za ljude i za pse, i može doneti samo dobro i približiti nas rešenju problema.

‍

Tekst treba posmatrati kao informativni vodič zasnovan na trenutnim naučnim saznanjima, uz napomenu da se nauka o psima stalno razvija. Svaki pas je jedinka za sebe, stoga navedene savete treba prilagoditi specifičnom karakteru i potrebama ljubimca; ovaj materijal, kao ni naš praktičan rad, ne obuhvata delatnost dresure ili veterinarskog tretiranja životinja.

‍

Literatura:

Miklósi, Á. (2018) The Dog: A Natural History, Princeton University Press

Quinn, R; Masters, S; Starling, M; White, P. J; Mills, K; Raubenheimer, D; McGreevy, P. (2025) Functional significance and welfare implications of chewing in dogs (Canis familiaris)

Salonen, M; Sulkama, S; Mikkola, S; Puurunen, J; Hakanen, E; Tiira, K; Araujo, C; Lohi, H. (2020) Prevalence, comorbidity, and breed differences in canine anxiety in 13,700 Finnish pet dogs

Krichbaum,S; Ramey, C; Cox, E; Lazarowski, L. (2023) No bones about it: The effect of chewing on cognition in dogs

Sargisson, R. J. (2014) Canine separation anxiety: strategies for treatment and management

Ley,J; Coleman, G. J; Holmes, R; Hemsworth, P. H. (2007) Assessing fear of novel and startling stimuli in domestic dogs

Riemer, S. (2023) Therapy and Prevention of Noise Fears in Dogs - A Review of the Current Evidence for Practitioners

Trebješanin, Ž. (2000) Rečnik psihologije, Beograd, Stubovi kulture

‍

Povezani tekstovi:

Čulo mirisa

Čulo sluha

Čulo vida

Emocije - pas vs. čovek

Nužda psa - učenje

Osnovna znanja o učenju

Socijalizacija šteneta/psa

TRANSPORTER - predstavlja?

TRANSPORTER - učenje

‍

‍

‍_{Pravna napomena o zaštiti autorskih prava i uslovima korišćenja sadržaja}

_{Svi tekstovi, autorski članci, edukativni materijali i ostali autorski sadržaji objavljeni na internet stranici urbandog.rs predstavljaju intelektualnu svojinu autora i zaštićeni su Zakonom o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i 66/2019).}

_{Uredništvo stranice urbandog.rs sa zadovoljstvom podržava obrazovanje, širenje znanja i razvoj svesti o dobrobiti životinja. Sa ciljem da podstaknemo učenje i naučnoistraživački rad, korišćenje našeg autorskog sadržaja dozvoljeno je isključivo pod sledećim pravno definisanim uslovima:}

_{1. Uslovi za opšte citiranje i preuzimanje odlomaka}

_{U skladu sa članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, dozvoljeno je bez autorske naknade i bez traženja posebne dozvole citiranje kraćih odlomaka i izvoda iz tekstova u svrhu prikaza, kritike, polemike ili opšteg informisanja javnosti. Prilikom svakog citiranja odlomaka obavezno je kumulativno ispuniti sledeće uslove:}

• _{Jasno navođenje izvora: Mora se eksplicitno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs).}
• _{Direktan hiperlink: Obavezno je postavljanje aktivnog, direktnog i vidljivog linka (URL adrese) koji vodi do originalnog teksta sa kojeg je odlomak preuzet.}
• _{Navođenje autora: Mora se jasno navesti ime i prezime autora teksta, ukoliko je ono naznačeno na blogu.}
• _{Srazmernost obima: Preuzeti odlomak mora biti u granicama opravdanih svrhom citiranja (kraći, smisleni isečak teksta koji ne menja kontekst originalnog rada, a ne preuzimanje kompletnog teksta ili njegovog većeg dela).}

_{2. Izuzeci za potrebe obrazovanja i istraživačkog rada učenika i studenata}

_{U skladu sa članom 43. i članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, a sa ciljem pružanja doprinosa obrazovnom sistemu i akademskoj zajednici, dozvoljeno je besplatno korišćenje, obrada i citiranje tekstova sa ovog bloga učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima svih nivoa studija, isključivo za potrebe izrade:}

• _{školskih referata, prezentacija i domaćih zadataka,}
• _{seminarskih i istraživačkih radova,}
• _{diplomskih, master, specijalističkih i doktorskih radova.}

_{Korišćenje sadržaja u ove obrazovne svrhe dozvoljeno je bez traženja prethodne pisane saglasnosti uredništva, uz strogo poštovanje pravila o navođenju izvora:}

1. _{Pravilno citiranje: U samom radu (ili u bibliografiji/literaturi na kraju rada) mora se jasno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs) i tačna URL adresa preuzetog teksta.}
2. _{Integritet sadržaja: Tekst se ne sme modifikovati na način koji menja smisao autorskog dela ili narušava ugled autora.}
3. _{Nekomercijalni karakter: Radovi u kojima se tekstovi koriste ne smeju se javno distribuirati, prodavati niti koristiti radi ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne i komercijalne koristi.}

_{3. Zabrana neovlašćenog korišćenja i pravne posledice}

_{Bilo koji drugi oblik korišćenja sadržaja, što uključuje, ali se ne ograničava na: kompletno kopiranje i prenošenje tekstova na druge internet portale, komercijalnu eksploataciju, štampana izdanja ili adaptaciju bez prethodne izričite pisane saglasnosti uredništva stranice urbandog.rs, najstrože je zabranjen.}

_{Svaka povreda autorskih prava koja odstupa od gorenavedenih zakonskih izuzetaka biće procesuirana podnošenjem tužbe nadležnim sudskim organima, u skladu sa građansko-pravnom i krivično-pravnom zaštitom predviđenom pozitivnim propisima Republike Srbije.}

‍

‍

‍