Strah je uzbuđenje koje je neretko kod ljudi povezano sa uživanjem, bila to vožnja na rolerkosteru, čitanje „strašnih“ bajki kada smo bili deca, ili strahovanje za junake u trilerima, dramama ili horor filmovima koje gledamo. U realnom životu strahovi nam često predstavljaju neprijatnost, uprkos tome što nas štite i omogućavaju snalaženje u slučaju opasnosti. Često priželjkujemo da nam budu što manja smetnja u svakodnevnom životu, na poslu, u odnosima, ili u životu koji delimo sa psima.

Na strahove kod psa je najbolje obratiti pažnju u što ranijem uzrastu i postupati preventivno, ali i sa odraslim psom koji je već razvio neki pojačani strah napredak je uvek moguć. Možda neki strahovi nisu potpuno izlečivi, ali su “zalečivi” i pravilnim postupanjem mogu biti ublaženi, što se pozitivno odražava i na psa i na nas.

Pre nego što pređemo na konkretnija uputstva i savete, obratimo pažnju na osnovna znanja o strahovima. Živi svet funkcioniše tako što neprestano mora da održava ravnotežu. Situacije “stresa”, “frustracije” ili “neravnoteže” sastavni su deo života i neprestano moramo da im se prilagođavamo. “Stres”, pored svakodnevnih značenja (užurbani život ili problemi na poslu), može se odnositi na sve  - glad, žeđ, buku, ili opasnost na koje moramo da reagujemo, sve do složenijih mentalnih izazova.

Za strah, kao i za svaki drugi “stres”, nije cilj ukloniti sve izvore straha, jer pas neće naučiti da se nosi sa njim, ali ne smemo ni dozvoliti da strah bude preveliki i da prevaziđe mogućnosti psa da ga savlada. Kada intenzitet ili trajanje straha prevazilaze razvojne kapacitete, tada može nastati podloga za kasnije patološke posledice.

Urođeni i razvojni strahovi

Najraniji urođeni strahovi i kod pasa i kod ljudi jesu strah od jakog zvuka i strah od izmicanja podloge ili gubitka tla pod nogama. Tako odojče ne treba da živi u potpunoj tišini, ali ne treba ni da bude izloženo radu glasne bušilice u svojoj neposrednoj blizini. Beba ili štene se nekada uplaše glasnog, neprijatnog zvuka, mogu da plaču ili cvile, ali onda usledi reakcija majke koja umiruje i tako vraća organizam u ravnotežu.

Razvojni strahovi su normalna pojava u određenim fazama odrastanja i sazrevanja. Sa druge strane imamo strahove koji su preterano snažni i nekontrolisani, ili kod ljudi iracionalni, i tek onda možemo da govorimo o fobiji, anksioznosti i sličnim poremećajima.

Strah od odvajanja jedan je od važnih razvojnih strahova, tj. faza u razvoju. Zamislimo trenutak kada mladunče treba da počne da se odvaja od majke i osamostaljuje, ali mora da uči da se i samo zaštiti od opasnosti. Iako pod stalnim budnim okom majke, strah od odvajanja čini da mladunče ne ode “predaleko”, nego da postupno uči o sredini u kojoj kasnije treba samostalno da se snalazi. Kada kažemo “anksioznost”, to nas asocira na dijagnozu i patološko stanje, a ovaj strah je normalna pojava, bez njega razvoj ne može pravilno da se odvija.

Kod bebe taj strah počinje da se javlja oko osmog meseca života, kada ona počinje da negoduje zbog odvajanja od majke i pokazuje strah u prisustvu nepoznatih osoba. Kod šteneta se takav strah javlja oko osme nedelje života.

Kada postoji neko preterano negativno iskustvo u periodu kada se beba ili mladunče nosi sa ovim strahom, onda može da se razvije takozvana separaciona anksioznost, koja može biti preterano intenzivan strah, nekada i poremećaj. Zato je postupanje u tim uzrastima veoma važno za dalji razvoj.

Nije dobro ni da štene bude predugo samo, ali nije dobro ni da nikada ne bude samo, jer u oba slučaja neće moći da se nosi sa kasnijim realnim životnim situacijama kada mora da ostaje samo kod kuće, ili bude odvojeno od članova porodice.

Poređenja sa decom koristimo samo da bismo ukazali na sličnost razvojnog procesa, ali uvek moramo imati na umu da su razlike između naše dve vrste velike.

Razlike između pasa i ljudi kada je upitanju strah

I pas može imati posledice negativnih iskustava i razviti neko poremećeno ponašanje ili pojačani, patološki strah. Pokušajmo kada kažemo da je pas anksiozan, da mu ne pripišemo sopstveni doživljaj anksioznosti. Na stranu što ne možemo da znamo kakav je njegov subjektivni doživljaj, ali jeste sigurno da su naši doživljaji “natopljeni” sadržajima koji su psima nedostupni. Pas mnogo bolje i detaljnije opaža svoje okruženje, bolje oseća mirise i čuje i ono što mi ne čujemo, ali naši doživljaji su obojeni svim sadržajima koji su do nas došli i kroz usvojeno znanje. Zbog toga je moguće da čovek razvije strah od ajkula, iako živi u delu sveta gde ajkula nema, može imati strah od miša od koga mu ne preti nikakva opasnost, ili se plašiti nečega što predstoji u daljoj budućnosti. Mi se možemo intenzivno plašiti leta avionom ili javnog nastupa koji treba da usledi za šest meseci, i taj strah može biti toliko intenzivan, da preraste u fobiju i utiče na naše ponašanje i funkcionisanje.

Pas ne razmišlja o tome da mi za šest meseci idemo na letovanje i da će on zbog odvajanja od nas patiti u pansionu za pse. Psi takve strahove nemaju, oni ne predviđaju "tako daleko" i ne plaše se nečega sa čime nisu imali direktno iskustvo. Njihovi strahovi su posledica neke situacije u njihovom okruženju koja je u tom trenutku, na primer, bila nesavladiva i pohranjena je u njihovoj “mirisnoj” i “emocionalnoj” memoriji koje su kod pasa tesno povezane.

Psi, dakle, imaju strah od realne opasnosti koji se zbog jačine emocionalne reakcije, može pojačati i generalizovati, pa onda i slični okidači pokrenu istu reakciju straha. Kao, na primer, kada pas stekne strah u veterinarskoj ordinaciji, pa se onda uplaši i druge ordinacije pored koje samo prolazi, jer prepozna karakteristične mirise ordinacije koje je upamtio na mestu gde se strah prvobitno pojavio.

Može se plašiti i zato što uz pomoć njuha oseća naš strah u određenoj situaciji. Ili se plaši nas jer njuhom oseti da smo uznemireni ili razdražljivi i pre nego što smo ušli u kuću, a nama zbog toga deluje da pas “zna da je kriv” što je obavio nuždu u kući u našem odsustvu.

Psi mogu da razlikuju emocionalne informacije u ljudskim izrazima lica, vokalizacijama i govoru tela i da reaguju u skladu sa tim, ali sada se zna da pas i njuhom, svojim primarnim čulom, detektuje naše emocije preko njihovih hemijskih signala, tj. hormona i neurotransmitera koji se tom prilikom luče. Rezultati ukazuju na to da ljudski emocionalni hemijski signali mogu uticati na ponašanje pasa. Otkriveno je da pas reaguje određenim ponašanjem i kada je prisutan samo hemijski signal ljudskog straha, takozvani “miris straha”, dok je sam čovek udaljen i zaklonjen, tako da pas nije mogao da čuje njegov glas, niti da vidi izraz njegovog lica, ili govor tela.

Kod kućnih ljubimaca se javlja nekoliko stanja tj. ponašanja povezanih sa strahom, kao što su separaciona anksioznost, fobije od određenih zvukova, kao i agresija povezana sa strahom, i oni su tema posebnih tekstova na ovom blogu.

Kakva je naša uloga u ovom procesu?

Prvo da naglasimo da nema idealnih životnih uslova, a ni idealnog razvoja. Važni su okruženje i ishrana, ali i stimulacija i igra, kao i kod svih sisara. Razni faktori igraju ulogu, nasleđe, konstitucija, sredinski faktori, majčinska nega, naše postupanje, i tako dalje. Zbog toga smo na početku govorili o “stresu” koji je neizbežan, jer na neke stvari ne možemo da utičemo.

Važno je kako pas izlazi na kraj sa strahom, zbog toga što on na strah reaguje agresijom, a to se onda nepovoljno odražava na razne aspekte zajedničkog života pasa i ljudi, od ujedljivosti do napada na druge pse.

Kada imate psa kao kućnog ljubimca, nema potpune garancije u tome da li je pas iz kućnog legla ili uličnog, niti da li je rasni pas ili mešanac. Nekada i čovek koji je uključen u odgoj legla može praviti greške, kao što i ulični štenci u dovoljno dobrim uslovima, kada majka ima sigurno skrovište i izvor hrane, i nije previše uplašena od opasnosti, mogu proći proces ranog razvoja i odvajanja od majke dovoljno dobro.

U jednoj finskoj studiji koja je obuhvatila preko tri hiljade kućnih pasa, ispitivano je koji su faktori životne sredine vezani za plašljivost pasa, za osetljivost na buku, i za separacionu anksioznost. Utvrđeno je da su psi koji se plaše imali manje iskustava socijalizacije i niži kvalitet majčinske nege tokom štenećeg doba. Još jedno značajno otkriće je da su psi sa navedenim strahovima imali manje svakodnevne vežbe. Nalazi ukazuju na to da je za dobrobit pasa, kao i kod ljudi i glodara, važno iskustvo iz ranog razvoja i kvaliteta majčinske nege, ali i socijalizacije i svakodnevne vežbe. Dobra strana ovih nalaza jeste što više šetnje sa psom i fizičke aktivnosti i za nas može samo biti od koristi!

Socijalizacija je ključna u pravilnom odgoju

Kroz taj proces se pas adaptira na različita okruženja i sredinske uslove u kojima će živeti, i polako se uči osnovnim pravilima koja važe u novoj porodici i okruženju. Ali, kao što smo govorili na početku, “stres” i izazovi kojima izlažemo psa uvek moraju biti dobro odmereni i prilagođeni njegovom uzrastu i konstituciji, kako ga ne bismo preplašili. Pas treba uz puno nagrađivanja svakog napretka u ponašanju koje želimo da učvrstimo, postepeno da usvaja granice u tome šta sme i šta ne sme da radi. Kao što se trudimo da dete ne učimo da pliva tako što ga bacimo u duboku vodu i čekamo da “propliva”, niti očekujemo da predškolsko dete zna da se ponaša i može da uživa na času matematike u srednjoj školi.

O socijalizaciji detaljno možete čitati u posebnom tekstu na ovom blogu. Koliko je ona važna možemo videti iz zaključaka studije sprovedene na preko sedamsto pasa, koji pokazuju da su psi za koje su vlasnici smatrali da se „dobro ponašaju“ imali duži životni vek. Utvrđeno je da psi sa ekstremnim strahom od nekih objekata ili pojava, kao i anksioznošću zbog razdvajanja, imaju povećanu učestalost kožnih oboljenja. Ima pokazatelja da stres od života pod strahom može imati negativne efekte na zdravlje i životni vek kućnog ljubimca.

Transporter ili boks mogu biti od pomoći

Svaki pas ima u ranom iskustvu „brlog“ kao mesto sigurnosti, jer kuja pred štenjenje pravi brlog i za to bira tamno i skrovito mesto. Psi će često u kući i sami izabrati neko slično mesto gde će provoditi vreme, nekada ispod stola ili ispod kreveta.

Kada ih ostavimo same kod kuće, psi se osećaju izopšteno iz čopora i osećaju nesigurnost, jer je to u prirodi najveća kazna za njih. Jedan od načina da se pas nosi sa strahom zbog toga što je sam, jeste korišćenje boksa ili transportera, a kompletan postupak navikavanja možete naći u posebnim tekstovima na ovom blogu.

Ukratko, boks treba da postane „znak sigurnosti“ za psa, da mu bude sigurna luka koja ga podseća na taj brlog u kome se osećao bezbedno i njegovo sigurno mesto dok mi nismo tu. Važno je da pas nikada ne ide u boks po kazni, da na njega ima isključivo pozitivne asocijacije, da mu tamo bude sigurno i prijatno.

Kroz postupak navikavanja koji se odvija isključivo kroz igru sa nama, pas povezuje boks i sa našim mirisom i prijatnim emocijama, što mu pojačava osećanje sigurnosti. Nekada može da dobije veliku kost da glođe u boksu, jer žvakanje smanjuje napetost, posebno ako još uvek menja zube. Psi inače spavaju 12-14 sati dnevno, štenad i do 18 ili 20, tako da boks može biti idealan za to. Na sve te načine boks postaje mesto sigurnosti.

Vremenom učimo psa da odlazi u boks kada mu mi to kažemo da bismo to mogli da upotrebimo kada znamo da sledi neugodna situacija za psa, kao što je odvajanje od nas ili, na primer, kada nam dođe neko ko ne voli pse. Mi psa na taj način uvedemo u prostor siguran i prijatan za njega. Ovo nikako nema veze sa onim „u ćošak“, gde su mala deca išla po kazni. Boks se nikada ne koristi kao kazna, baš da bi postao prijatno i sigurno mesto.

Za male i srednje pse korisno je i za vožnju gradskim saobraćajem, gde je obavezno da se naš pas nalazi u transporteru.

Nekoliko završnih odrednica

Nema jedinstvenog recepta, rešavanje zavisi od samog problema. Brza rešenja obično imaju kratkoročne efekte, problem zahteva da se posveti malo vremena i da se bude istrajan da bi se promena učvrstila.

Promena je uvek postepena, može da se postigne u jednom okruženju, ali onda treba da se generalizuje i na druga okruženja. Slično kao kada učimo za školu, kod kuće imamo utisak da smo potpuno savladali gradivo, a onda kada odgovaramo na času, nove okolnosti i pritisak učine da ne možemo to znanje i da pokažemo. Tako sa psom prvo vežbamo na jednom mestu, a zatim odlazimo u druge situacije u kojima ima više elemenata kojima pas treba da se prilagodi, veća gužva ili više buke.

Važna je i naša promena u pristupu i ponašanju. Pas njuhom jako dobro oseća naše emocije i raspoloženje, i teško možemo da ga “prevarimo”. Ako se mi plašimo određenih situacija, od psa to ne možemo “sakriti”. Naša promena će se odraziti na to da se pas opusti, a svaki njegov napredak u ponašanju se povratno pozitivno odražava na nas i naše osećanje zadovoljstva, a upravo to pas njuhom nepogrešivo oseća. I tako, “u krug”, promene podstiču jedna drugu.

Život sa psom zahteva posvećenost i odgovornost, ali ako nam je kontakt sa njim izvor zadovoljstva i uživamo u tome, bićemo motivisani da uložimo trud, bilo u prevenciju, bilo u stvari koje ne idu kako treba. To će nam zasigurno biti višestruko uzvraćeno.

‍

‍

Tekst treba posmatrati kao informativni vodič zasnovan na trenutnim naučnim saznanjima, uz napomenu da se nauka o psima stalno razvija. Svaki pas je jedinka za sebe, stoga navedene savete treba prilagoditi specifičnom karakteru i potrebama ljubimca; ovaj materijal, kao ni naš praktičan rad, ne obuhvata delatnost dresure ili veterinarskog tretiranja životinja.

‍

Literatura

Early Life Experiences and Exercise Associate with Canine Anxieties

The effects of fear and anxiety on health and lifespan in pet dogs

Not just avoidance: dogs show subtle individual differences in reacting to human fear chemosignals

Trebješanin, Ž. (2000) Rečnik psihologije, Beograd, Stubovi kulture

Naslovna slika: a small dog is hiding under a blanket (autor: Jefferson Sees)

‍Povezani tekstovi:

Čulo mirisa

Čulo sluha

Emocije - pas vs. čovek

Nužda psa - učenje

Osnovna znanja o učenju

Socijalizacija šteneta/psa

TRANSPORTER - predstavlja?

TRANSPORTER - učenje

‍

‍

‍_{Pravna napomena o zaštiti autorskih prava i uslovima korišćenja sadržaja}

_{Svi tekstovi, autorski članci, edukativni materijali i ostali autorski sadržaji objavljeni na internet stranici urbandog.rs predstavljaju intelektualnu svojinu autora i zaštićeni su Zakonom o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i 66/2019).}

_{Uredništvo stranice urbandog.rs sa zadovoljstvom podržava obrazovanje, širenje znanja i razvoj svesti o dobrobiti životinja. Sa ciljem da podstaknemo učenje i naučnoistraživački rad, korišćenje našeg autorskog sadržaja dozvoljeno je isključivo pod sledećim pravno definisanim uslovima:}

_{1. Uslovi za opšte citiranje i preuzimanje odlomaka}

_{U skladu sa članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, dozvoljeno je bez autorske naknade i bez traženja posebne dozvole citiranje kraćih odlomaka i izvoda iz tekstova u svrhu prikaza, kritike, polemike ili opšteg informisanja javnosti. Prilikom svakog citiranja odlomaka obavezno je kumulativno ispuniti sledeće uslove:}

• _{Jasno navođenje izvora: Mora se eksplicitno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs).}
• _{Direktan hiperlink: Obavezno je postavljanje aktivnog, direktnog i vidljivog linka (URL adrese) koji vodi do originalnog teksta sa kojeg je odlomak preuzet.}
• _{Navođenje autora: Mora se jasno navesti ime i prezime autora teksta, ukoliko je ono naznačeno na blogu.}
• _{Srazmernost obima: Preuzeti odlomak mora biti u granicama opravdanih svrhom citiranja (kraći, smisleni isečak teksta koji ne menja kontekst originalnog rada, a ne preuzimanje kompletnog teksta ili njegovog većeg dela).}

_{2. Izuzeci za potrebe obrazovanja i istraživačkog rada učenika i studenata}

_{U skladu sa članom 43. i članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, a sa ciljem pružanja doprinosa obrazovnom sistemu i akademskoj zajednici, dozvoljeno je besplatno korišćenje, obrada i citiranje tekstova sa ovog bloga učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima svih nivoa studija, isključivo za potrebe izrade:}

• _{školskih referata, prezentacija i domaćih zadataka,}
• _{seminarskih i istraživačkih radova,}
• _{diplomskih, master, specijalističkih i doktorskih radova.}

_{Korišćenje sadržaja u ove obrazovne svrhe dozvoljeno je bez traženja prethodne pisane saglasnosti uredništva, uz strogo poštovanje pravila o navođenju izvora:}

1. _{Pravilno citiranje: U samom radu (ili u bibliografiji/literaturi na kraju rada) mora se jasno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs) i tačna URL adresa preuzetog teksta.}
2. _{Integritet sadržaja: Tekst se ne sme modifikovati na način koji menja smisao autorskog dela ili narušava ugled autora.}
3. _{Nekomercijalni karakter: Radovi u kojima se tekstovi koriste ne smeju se javno distribuirati, prodavati niti koristiti radi ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne i komercijalne koristi.}

_{3. Zabrana neovlašćenog korišćenja i pravne posledice}

_{Bilo koji drugi oblik korišćenja sadržaja, što uključuje, ali se ne ograničava na: kompletno kopiranje i prenošenje tekstova na druge internet portale, komercijalnu eksploataciju, štampana izdanja ili adaptaciju bez prethodne izričite pisane saglasnosti uredništva stranice urbandog.rs, najstrože je zabranjen.}

_{Svaka povreda autorskih prava koja odstupa od gorenavedenih zakonskih izuzetaka biće procesuirana podnošenjem tužbe nadležnim sudskim organima, u skladu sa građansko-pravnom i krivično-pravnom zaštitom predviđenom pozitivnim propisima Republike Srbije.}

‍