Kognitivni procesi kod pasa su široka tema i biće obrađivani u više tekstova. Ovaj tekst je samo detaljniji prikaz mehanizama vezanih za osnovne oblike učenja. Kratko ćemo opisati kako oni funkcionišu i naglasiti neka važna pravila ponašanja koja iz njih proističu.

Klasično uslovljavanje ili uslovni refleks, Pavlov je otkrio upravo na psima. Kada je hranio pse tokom istraživanja procesa varenja, primetio je da psi počinju da luče pljuvačku već kada čuju korake osobe koja donosi hranu, pre nego što im se prinese hrana. Neutralna draž, na primer, otvaranje frižidera svaki put pre nego što psu damo da jede, ubrzo će postati uslovna draž, i pas će vrlo brzo početi da dolazi čim čuje zvuk otvaranja frižidera, jer je naučio da sledi hrana.

Instrumentalno uslovljavanje Skiner je opisao tako što pacov ili golub u kavezu imaju taster i ako slučajno pritisnu taj taster, dobiju hranu. Mali ispitanici vrlo brzo su učili da treba da pritisnu taster kako bi došli do hrane, iako su do nje isprva dolazili slučajno. Ponašanje se učvršćuje pozitivnim potkrepljenjem, odnosno nagradom.

Ovaj oblik učenja koristimo tako što čekamo da pas slučajno ispolji određeno ponašanje koje mi zatim nagradimo, ili tako što određenim akcijama postignemo da pas izvrši radnju koju od njega očekujemo, i onda to nagradimo.

‍

Kako razlikujemo klasično i instrumentalno uslovljavanje?

Klasično uslovljavanje se često odvija van naše kontrole, na neki način pasivno, jer se automatski asocijativno povezuje da posle određenog stimulusa sledi određena reakcija. Na primer, ako svaki put kada uzmemo povodac izvedemo psa u šetnju, on će vrlo brzo naučiti da kada uzmemo povodac sledi šetnja, čak i ako to činimo svaki put u različito vreme. Dovoljno će biti samo da krenemo ka mestu gde povodac stoji.

Instrumentalno uslovljavanje je proces kojim mi upravljamo, i koji zahteva da pas prvo izvrši neku radnju tj. ponašanje, a onda da usledi nagrada koja učvršćuje to ponašanje. Na primer, pas stoji, mi mu kažemo SEDI, šaka sa nagradom je u visini njegove njuške, zatim u blagom luku polako pomeramo šaku iznad pseće glave prema njegovom repu. Pas će pratiti našu šaku, podizaće glavu na gore i unazad, i zbog prirode tog kretanja spuštaće zadnjicu ka podu. Čim dotakne zadnjicom pod, dajemo nagradu i hvalimo psa.

Važna pravila vezana za uslovljavanje

Kada želimo da pas nešto nauči uslovljavanjem, ključan je redosled radnji, kao u navedenom primeru za SEDI. Uvek prvo izgovorimo reč tj. "komandu", zatim sledi akcija kojom utičemo na psa da uradi onošto od njega očekujemo, i onda nagrada. Posle određenog broja ponavljanja biće dovoljno da izgovorimo reč tj. "komandu" i pas će ponoviti akciju koju smo nagradom učvrstili.

Ne sme da prođe mnogo vremena između postupka i nagrade, nagrada i hvaljenje treba da uslede odmah posle ponašanja koje želimo da učvrstimo.

Da bi se naučena reakcija učvrstila, potrebno je mnogo ponavljanja. Nekada nam deluje da pas brzo savlada “komandu”, ali je puno ponavljanja potrebno da bi se ona toliko učvrstila da pas reaguje željenim ponašanjem u najrazličitijim mogućim uslovima, bez obzira na sva okolna dešavanja koja mu odvlače pažnju.

Nagradu dajemo isključivo kada je pas “poslušao”, tj. izvršio ono što od njega očekujemo.

Dugoročno gledano, najbolje se učvršćuju ponašanja kada se potkrepljenje daje nepravilno, tj. ne daje se svaki put, ali sa time počinjemo tek u kasnijim fazama, u početku potkrepljenje dajemo svaki put.
‍‍

Averzivno uslovljavanje

Averzivno uslovljavanje je učenje da izbegavamo određeno ponašanje, jer je ono praćeno kaznom, tj.neprijatnim dražima, negativnim potkrepljenjem.

Još je Skiner utvrdio da je nagrađivanje daleko efikasnije nego kažnjavanje. Kažnjavanje, ne samo što može biti štetno, već se njime samo privremeno ukidaju nepoželjna ponašanja, koja se ponovo pojavljuju čim nema kazne.

‍

Preporuke za neželjena ponašanja

Kao što smo naglasili, nagrađivanje je efikasnije od kažnjavanja.

Za odučavanje od neželjenog ponašanja odmah treba da usledi velika nagrada. Na primer, da uprostimo zarad lakšeg razumevanja, ako ne želimo da pas leži na nameštaju, kažemo DOLE, spustimo psa sa nameštaja, i odmah usledi nagrada.

Za odučavanje od neželjenog ponašanja najbolje je reagovati pre njegove akcije, već kada vidimo da postoji namera da se popne recimo na fotelju. Izgovorimo recimo NE i ako pas odustane, takođe odmah usledi nagrada.

Važna je doslednost u našem ponašanju. Ako želimo da pas nešto ne radi, onda ne treba nikada to da dozvolimo. Pas ne zna šta je ponekad i vrlo brzo “osvaja teritoriju”. Takođe je važno da svi članovi porodice budu usaglašeni, a ne da neko dozvoljava određeno ponašanje, a neko “grdi” psa zbog istog.

‍

Emocionalno uslovljavanje

‍Emocionalno uslovljavanje je vrsta klasičnog uslovljavanja gde se za stimulus vezuju emocionalne reakcije. Zamislimo da je Pavlov, kada je ulazio u prostoriju sa psima, svaki put uključivao svetlo, a ubrzo posle toga emitovao glasnu buku koja bi preplašila pse. Vrlo brzo psi bi počeli da osećaju strah čim bi uključio svetlo. Ovaj vid uslovljavanja nam je važna tema zbog strahova. Takve reakcije se brzo i lako stiču, lako se generalizuju na slične situacije, i teško se gase.

‍

Važna pravila da ne dođe do neželjenog emocionalnog uslovljavanja

Važne reči tj. "komande" SEDI, LEZI, DOĐI, kao i ime psa, nikada ne izgovaramo ljutitim tonom i ne vezujemo za negativne emocije, tj. za strah koji kod psa izazivamo. Pas na te reči treba da ima isključivo pozitivne asocijacije, tj. pohvalu i nagradu.

Nikada ne grdimo psa kada nam dođe na poziv, bez obzira šta je pre toga uradio. Često viđeno ponašanje vlasnika pasa, da kada pas uradi nešto pogrešno (na primer, pojede neku hranu napolju), vlasnik ga pozove imenom, pas dođe i onda ga on grdi ili kažnjava, potpuno je pogrešno.

‍

Još neki važni mehanizmi vezani za učenje uslovljavanjem

Gašenje predstavlja postepeni nestanak uslovljene reakcije kada više nema bezuslovne draži. Kada bi naš pas, koji inače dotrčava na zvuk otvaranja frižidera (uslovljena reakcija), jer uvek posle toga dobija hranu, prestao da dobija hranu kada otvorimo frižider, posle određenog broja ponavljanja njegova reakcija bi se potpuno ugasila i on više ne bi dolazio kada čuje da otvaramo frižider.

Važno pravilo je da naučene reakcije koje želimo da održimo moramo povremeno da “osvežavamo”, da ih potkrepljujemo kako se one ne bi ugasile. Zbog toga kažemo da sa psom radimo kroz čitav život, povremeno “osvežavajući” ono što smo naučili.

Gašenje nam ide na ruku kada želimo da eliminišemo nepoželjne reakcije, tako što na njih ne reagujemo, ne potkrepljujemo ih.

Habituacija ili navikavanje je jedan od najjednostavnijih vidova takozvanog “negativnog” učenja, a to znači da organizam sve slabije i na kraju uopšte ne reaguje na vitalno nebitne draži koje se ponavljaju. Na primer, odojče se u početku trgne i prekine da sisa kada čuje zvuk zvona, ali sa ponavljanjem zvuka zvona, njegova reakcija na zvono postepeno slabi i na kraju potpuno nestaje.

Adaptacija čula je pojava u opažanju da čula menjaju svoju osetljivost na određene promene u stimulusima. Na primer, miris kome smo duže vreme izloženi više ne osećamo.

Ove tri pojave vezane za smanjeno reagovanje ili nereagovanje veoma su važne u procesu socijalizacije i učenja. Gašenje se odnosi na već naučene, uslovljene reakcije koje se mogu ugasiti, habituacija se odnosi na urođene reakcije koje postepeno nestanu jer nisu od značaja, a adaptacija čula je fiziološki proces na nivou samog čula, bez učešća svesti.

Prvi važan aspekt je da kroz proces socijalizacije, između ostalog, pas treba da nauči da ne reaguje na nevažne stimuluse. Jedini način da ne reaguje na razne šumove, svetlosne signale ili buku, jeste da im bude izložen i da se na njih adaptira. Zbog toga kažemo da je u uzrastu najpogodnijem za proces socijalizacije važno da pas bude izložen što većem broju stimulusa. Naravno, uvek kontrolisano i primereno uzrastu psa.

Drugi važan aspekt vezan je za reči koje koristimo, a želimo da pas na njih uvek reaguje (ime psa, DOĐI, SEDI, itd). Trudimo se da ih ne ponavljamo puno puta, a da posle toga ne usledi ništa, jer će pas da se navikne da ih čuje u pozadini i prestaće da reaguje na njih. Važno je da te reči, koje u svakodnevnom govoru zovemo komandama,“ne trošimo u prazno”, već da ih koristimo prvo samo u procesu vežbanja  - kada je pas skoncentrisan na nas i na ono što očekujemo od njega, tj. kada znamo da će pas moći da izvrši ono što od njega očekujemo i da to potom i nagradimo, i na taj način učvršćujemo.

Tako, na primer, nećemo štene od nekoliko meseci dozivati da dođe u sred igre sa drugim psom, jer su male šanse da će ono prekinuti igru i doći do nas. Time ćemo samo smanjiti značaj reči DOĐI, jer će se štene navići da je u pozadini čuje bez ikakve posledice koja usledi.

Zbog toga prvo vežbamo i učvršćujemo naučeno u kontrolisanim uslovima, sa što manje okolnih distrakcija. To je često i objašnjenje zašto pas hoće nešto da posluša u kući, a neće napolju, jer napolju ima daleko više stimulusa koji mu odvlače pažnju, prvenstveno mirisa.

Kada pas nešto ne savlada u procesu socijalizacije i kasnije se pojavi neko neželjeno ponašanje (na primer, pas je odrastao u prizemlju, a kasnije se preselimo na više spratove i pas se plaši stepeništa), imamo tehnike, takođe zasnovane na principima uslovljavanja, kojima pokušavamo da rešimo ili umanjimo problem.

‍

Sistematska desenzitizacija i kontrauslovljavanje

Sistematska desenzitizacija je postepeno “razuslovljavanje” nekog naučenog, nepoželjnog odgovora, na primer, straha. Suština je da kada je pas smiren i opušten bude izložen veoma malim “dozama” onoga čega se plaši, toliko malim da ne izazivaju anksioznost, i da se te “doze ”vremenom povećavaju.

Kontrauslovljavanje podrazumeva da izazivanjem poželjnog odgovora sprečavamo javljanje drugog (pravimo novi put u mozgu psa, kako da reaguje na isti stimulus), nepoželjnog odgovora (ne menja se ponašanje psa, daje se "alat" psu da prevaziđe "stres"). Stanje straha inkopatibilno je sa stanjima kao što je zadovoljstvo. Očekuje se da pojava zadovoljstva onemogući pojavu straha, i zato kada se pas plaši mi dajemo hranu kako bi zadovoljstvom zbog hrane inhibirali strah.

Najbolja je kombinacija ove dve tehnike. Jednostavno rečeno, da veoma kontrolisano i postepeno uvodimo psa u situacije kojih se plaši, i pritom ga glasno hvalimo i nagrađujemo.

Na primer, ako se pas plaši stepeništa, u početku samo prilazimo stepeništu i to nagrađujemo, postepeno se približavajući, zatim napredujući stepenik po stepenik, dok na kraju ne postignemo da pas može da ide uz i niz stepenice. Ovaj proces zahteva strpljenje i motivaciju vlasnika.

Ovo su samo neki osnovni principi. Još detalja na ove teme možete naći u tekstovima na temu socijalizacije, čula kod pasa, o emocijama i strahovima. Linkove možete naći u nastavku teksta.

‍

Tekst treba posmatrati kao informativni vodič zasnovan na trenutnim naučnim saznanjima, uz napomenu da se nauka o psima stalno razvija. Svaki pas je jedinka za sebe, stoga navedene savete treba prilagoditi specifičnom karakteru i potrebama ljubimca; ovaj materijal, kao ni naš praktičan rad, ne obuhvata delatnost dresure ili veterinarskog tretiranja životinja.

‍

Literatura

Naslovna fotografija - A wolf and its pup in a lush forest setting, showcasing natural wildlife interactions - autor Dominique BOULAY‍

Effect of cooperative care training on physiological parameters and compliance in dogs undergoing a veterinary examination – A pilot study

Does training method matter? Evidence for the negative impact of aversive-based methods on companion dog welfare

Effects of 2 training methods on stress-related behaviors of the dog (Canis familiaris) and on the dog-owner relationship

Dominance in Domestic Dogs: A Quantitative Analysis of Its Behavioural Measures

Radonjić, Slavoljub (1992) Psihologija učenja, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva

Trebješanin, Žarko (2000) Rečnik psihologije, Beograd, Stubovi kulture

‍

‍Povezani tekstovi:

Čulo mirisa

Čulo sluha

Čulo vida

Čulo dodira

Čulo ukusa

Strahovi kod pasa

Kada strah postane problem

Emocije - pas vs. čovek

Nužda psa - učenje

Osnovna znanja o učenju

Socijalizacija šteneta/psa

TRANSPORTER - predstavlja?

TRANSPORTER - učenje

Ljubomora

‍

‍_{Pravna napomena o zaštiti autorskih prava i uslovima korišćenja sadržaja}

_{Svi tekstovi, autorski članci, edukativni materijali i ostali autorski sadržaji objavljeni na internet stranici urbandog.rs predstavljaju intelektualnu svojinu autora i zaštićeni su Zakonom o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i 66/2019).}

_{Uredništvo stranice urbandog.rs sa zadovoljstvom podržava obrazovanje, širenje znanja i razvoj svesti o dobrobiti životinja. Sa ciljem da podstaknemo učenje i naučnoistraživački rad, korišćenje našeg autorskog sadržaja dozvoljeno je isključivo pod sledećim pravno definisanim uslovima:}

_{1. Uslovi za opšte citiranje i preuzimanje odlomaka}

_{U skladu sa članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, dozvoljeno je bez autorske naknade i bez traženja posebne dozvole citiranje kraćih odlomaka i izvoda iz tekstova u svrhu prikaza, kritike, polemike ili opšteg informisanja javnosti. Prilikom svakog citiranja odlomaka obavezno je kumulativno ispuniti sledeće uslove:}

• _{Jasno navođenje izvora: Mora se eksplicitno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs).}
• _{Direktan hiperlink: Obavezno je postavljanje aktivnog, direktnog i vidljivog linka (URL adrese) koji vodi do originalnog teksta sa kojeg je odlomak preuzet.}
• _{Navođenje autora: Mora se jasno navesti ime i prezime autora teksta, ukoliko je ono naznačeno na blogu.}
• _{Srazmernost obima: Preuzeti odlomak mora biti u granicama opravdanih svrhom citiranja (kraći, smisleni isečak teksta koji ne menja kontekst originalnog rada, a ne preuzimanje kompletnog teksta ili njegovog većeg dela).}

_{2. Izuzeci za potrebe obrazovanja i istraživačkog rada učenika i studenata}

_{U skladu sa članom 43. i članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, a sa ciljem pružanja doprinosa obrazovnom sistemu i akademskoj zajednici, dozvoljeno je besplatno korišćenje, obrada i citiranje tekstova sa ovog bloga učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima svih nivoa studija, isključivo za potrebe izrade:}

• _{školskih referata, prezentacija i domaćih zadataka,}
• _{seminarskih i istraživačkih radova,}
• _{diplomskih, master, specijalističkih i doktorskih radova.}

_{Korišćenje sadržaja u ove obrazovne svrhe dozvoljeno je bez traženja prethodne pisane saglasnosti uredništva, uz strogo poštovanje pravila o navođenju izvora:}

1. _{Pravilno citiranje: U samom radu (ili u bibliografiji/literaturi na kraju rada) mora se jasno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs) i tačna URL adresa preuzetog teksta.}
2. _{Integritet sadržaja: Tekst se ne sme modifikovati na način koji menja smisao autorskog dela ili narušava ugled autora.}
3. _{Nekomercijalni karakter: Radovi u kojima se tekstovi koriste ne smeju se javno distribuirati, prodavati niti koristiti radi ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne i komercijalne koristi.}

_{3. Zabrana neovlašćenog korišćenja i pravne posledice}

_{Bilo koji drugi oblik korišćenja sadržaja, što uključuje, ali se ne ograničava na: kompletno kopiranje i prenošenje tekstova na druge internet portale, komercijalnu eksploataciju, štampana izdanja ili adaptaciju bez prethodne izričite pisane saglasnosti uredništva stranice urbandog.rs, najstrože je zabranjen.}

_{Svaka povreda autorskih prava koja odstupa od gorenavedenih zakonskih izuzetaka biće procesuirana podnošenjem tužbe nadležnim sudskim organima, u skladu sa građansko-pravnom i krivično-pravnom zaštitom predviđenom pozitivnim propisima Republike Srbije.}

‍

‍

‍

‍

‍

‍

‍