Osnovna znanja o učenju
Pojmovi koji se koriste u okviru obuke ljudi i pasa, a često i pojmovi koje svakodnevno koristimo pričajući o psima i ljudima, pripadaju jednim delom i psihologiji, čiji predmet izučavanja nije samo čovek, već i ostale životinje. Pored složenosti definisanja pojmova kao što su psiha, svest, duša, mišljenje i tako dalje, važno je imati na umu da u psihologiji postoje različite škole i pravci koji na jedne te iste pojave i fenomene često gledaju različito, nekada i dijametralno suprotno.
S obzirom na razlike između naše dve vrste, bez obzira na suživot pasa i ljudi više od petnaest hiljada godina tokom kojih smo uzajamno uticali jedni na druge, mi i dalje o nekim procesima kod pasa možemo znati samo posredno, iz posmatranja njihovog ponašanja, bilo to u svakodnevnom životu, ili i u eksperimentalnim uslovima.
U tom procesu je važno da izbegnemo dve zamke. S jedne strane, da ne odemo u preveliko pojednostavljivanje životinja kao bića instinkata u odnosu na koje je čovek jedino biće koje može da misli i oseća. S druge strane, da ne odemo u antropomorfizam i da o drugim životinjama zaključujemo na osnovu sopstvenog iskustva ili im pripisujemo neke osobine zato što nas njihovo ponašanje pojavno podseća na ponašanje ljudi. Na primer, pas otvori vilice i raširi usta, a mi kažemo da se pas smeje.
Čovek teži tome da svemu pripiše neko značenje. Ta težnja je najlakše uočljiva kod ispitivanja testom Roršahovih mrlja, u kome svašta možemo da vidimo u nestrukturisanim mrljama mastila. Tako i ponašanju drugih životinja pripisujemo razna značenja baš zbog toga što ne znamo tačno ”šta je u njihovim glavama”. Veoma nam je teško da zamislimo kako se odvija proces mišljenja koji nije direktno vezan za reči i govorni jezik za koje je naš proces mišljenja neodvojivo vezan.
Ono što sa sigurnošću možemo da kažemo jeste da jedinke unutar svake vrste nekako međusobno komuniciraju, da imaju svoje jezike pomoću kojih se sporazumevaju. Naprimer, jezik pčela veoma je kompleksan. One komuniciraju pomoću pokreta, ili, kako neki to zovu, pčelinjeg plesa.
Nešto što je pre ne tako mnogo godina bilo nezamislivo tvrditi, sada je sve prihvaćenije, a to je da životinje imaju osećanja, kao i da imaju određeni oblik svesti, štoje ranije smatrano isključivo ljudskom odlikom. Kembrička deklaracija o svesnosti iz 2012. navodi da i ne-ljudske životinje imaju neuroanatomske, neurohemijske i neurofiziološke supstrate svesnih stanja, kao i kapacitet da postupaju sa namerom. Prema ovim naučnicima, dovoljno dokaza ukazuje na to da ljudi nisu jedinstveni u posedovanju neuroloških supstrata koji generišu svest. Naravno da je i ovo stanovište kritikovano, ali ono ostaje veoma važno, posebno kada govorimo o dobrobiti životinja i obazrivosti u njihovom korišćenju za razne čovekove potrebe, gde su neretko tretirane kao potrošna roba.
Sve ovo govorimo najviše da bismo ukazali na složenost ovog polja i na neophodan oprez kada smo uvereni da znamo šta psi misle i osećaju, ili kada ih u nekim aspektima poredimo sa ljudima, čemu smo često skloni. Postoji teren na kome možemo biti mnogo sigurniji, a to je učenje. Psihologija je puno saznavala o procesima učenja upravo kroz eksperimente na životinjama, pa su tako za definisanje najvažnijih oblika učenja najčešće vezani karakteristični opiti sa određenim životinjskim vrstama koji su doveli do revolucionarnih saznanja.
Tako su zaklasično uslovljavanje znak prepoznavanja Pavlovljevi psi, za instrumentalno uslovljavanje Skinerovi pacovi i golubovi, za učenje putem pokušaja i pogrešaka Torndajkove mačke, za utiskivanje Lorencove patke i guske, a za učenje putem uviđanja Kelerove šimpanze. To ne znači da su ovi oblici učenja vezani samo za pomenute životinjske vrste, već samo da su opiti na toj određenoj vrsti doveli do otkrića i opisa određenog oblika učenja, pri čemu taj oblik učenja može biti zastupljeni kod drugih vrsta. Razlikovanje ovih osnovnih oblika učenja može biti od koristi i tokom procesa socijalizacije i obuke pasa i ljudi.
Klasično uslovljavanje
Klasično uslovljavanje jeoblik učenja koji je Pavlov otkrio slučajno, tako što je tokom istraživanja procesa varenja primetio da psi počinju da luče pljuvačku, ne kada dobiju hranu, već ranije tokom priprema – kada se upali svetlo u prostoriji ili se čuje zvuk zvona. Posle određenog broja ponavljanja davanja hrane uz prethodno emitovanje određenog zvuka, pas je počinjao da luči pljuvačku i kada čuje samo taj zvuk. Neutralna draž, kao što je na primer otvaranje frižidera svaki put pre nego što psu damo da jede, ubrzo će postati uslovna draž, i pas će vrlo brzo početi da dolazi čim čuje zvuk otvaranja frižidera, jer je naučio da sledi obrok.
Instrumentalno ili operantno uslovljavanje
Instrumentalno ili operantno uslovljavanje je oblik učenja koji je Skiner opisao na osnovu svojih eksperimenata sa pacovima i golubovima. Pacov ili golub u takozvanoj Skinerovoj kutiji ima taster i kada pritisne taj taster dobije hranu. Iako isprva slučajno pritisnu taster, ispitanici su vrlo brzo učili kako da dođu do hrane. Željeno ponašanje se potkrepljuje, učvršćuje nagradom. Važan detalj je da se najbolje učvršćuju ponašanja kada se potkrepljenje daje nepravilno, tj. ne daje se svaki put.
Skiner je ekperimentalno utvrdio da je za oblikovanje ponašanja bolje koristiti nagrađivanje, nego kažnjavanje. Nagrađivanjem se usvajaju nova ponašanja, dok se kažnjavanjem samo privremeno ukidaju nepoželjna ponašanja, koja se ponovo pojavljuju čim nema kazne. Kažnjavanje može nekada čak i da učvrsti nepoželjno ponašanje.
Učenje putem pokušaja i pogrešaka
Učenjeputem pokušaja i pogrešaka je Torndajk opisao zahvaljujući svojim eksperimentima sa mačkama. On je držao gladnu mačku u kavezu pored kojeg je bilo parče ribe. Mačka pokušava na razne načine da dohvati ribu, i u jednom trenutku slučajno povuče kanap koji pomeri rezu na vratima kaveza. Tokom vremena mačka sve brže, sa sve manje grešaka,dolazi do tačnog rešenja i povlači kanap koji otvara vrata kaveza.
Učenjeputem pokušaja i pogrešaka i instrumentalno uslovljavanje su veoma slični, samošto se kod instrumentalnog uslovljavanja sistematski potkrepljuje određenaradnja koju želimo da učvrstimo, a kod učenja pokušajima i pogreškama se nasumično ispoljavaju različite reakcije od kojih jedna slučajno dovodi do cilja, čime se ostale reakcije postepeno eliminišu, a nagrađivana tj. potkrepljena reakcija se učvršćuje.
Averzivno uslovljavanje
Averzivno uslovljavanje je učenje da izbegavamo određeno ponašanje, jer je ono praćeno kaznom, tj.neprijatnim dražima.
Učenje utiskivanjem
Učenje utiskivanjem je oblik ranog učenja i vezano je za kritički period i instinktivno ponašanje. Etolog Konrad Lorenc ga je opisao kod pataka i gusaka, čiji tek izlegli mladunci trče za svakim objektom koji se kreće i emituje ritmičke glasove određene jačine. Ako je taj objekat, umesto njihove majke, na primer, čovek, mladunče ćese vezivati za njega, a kritički period za razvoj ove funkcije koja mladuncima obezbeđuje zaštitu i opstanak, često je prvi dan po rođenju. Ovde slikovito vidimo koliko je važan kritički period za razvoj određene fuknkcije ili ponašanja. Na primer, za učenje govora kod ljudi kritički period je do pete ili šeste godine, ako se sa učenjem govora počne tek posle toga, učenje je otežano.
Vratimo se na pomenuti pojam ranog učenja. Prema jednoj od hipoteza psihologije učenja, učenje koje je prvo po redu ima trajne efekte. Prve naučene reakcije imaju šanse da ostanu dominantne i trajne, i kasnijim problemima se pristupa sa stanovišta prethodnih iskustava, sa već naučenim načinima reagovanja. Bilo bi najbolje sa učenjem početi što ranije, a ne da pas prvo stekne neke loše navike koje onda pokušavamo da ispravimo. Naravno, učenje uvek mora biti prilagođeno uzrastu i onome što pas u određenom razvojnom periodu može da savlada. Iz raznih razloga nije uvek moguće početi sa učenjem odmah, što ne znači da pas neće i kasnije moći nešto da nauči, ali će svakako biti potrebno nešto više vremena i truda.
Učenje po modelu
Učenje po modelu, vrsta socijalnog učenja, je učenje kroz proces ugledanja, oponašanja i identifikacije u odnosu na uzor ili model. Za ovaj oblik učenja je važno i kakve su posledice ponašanja na koje se ugledamo. Ovo je važno zbog rasprave o tome da li će jednostavna izloženost, na primer, nasilničkom i agresivnom ponašanju dovesti do oponašanja agresivnosti. Eksperimenti su pokazali da može doći do imitiranja agresivnog ponašanja, ako je naš model ispoljio agresivno ponašanje koje je prošlo nekažnjeno ili je, pak, bilo nagrađeno.
Učenje uviđanjem
Učenje uviđanjem predstavlja rešavanje problema putem sagledavanja i uviđanja bitnih odnosa u problemskoj situaciji. Kelerov šimpanza je uvideo kako uz pomoć štapa ili sanduka da dohvati bananu. Nisu samo primati sposobni da koriste alate i rešavaju problemske situacije, određeni oblik uviđanja postoji i kod drugih vrsta. Za uviđanje je karakteristično da se naglo dolazi do rešenja (takozvani aha-doživljaj), da se u narednoj sličnoj situaciji ide pravo ka rešenju, bez pokušaja i pogrešaka, kao i da se naučeno rešenje generalizuje i na drugeslične situacije.
Genetika ponašanja proučava nasledne osnove različitih oblika ponašanja. Često je pominjana studija univerziteta Emory koja otkriva da miševi mogu naslediti naučenu osetljivost na miris. Miševi steknu strah od određenog mirisa tako što u kontaktu sa tim mirisom dobijaju elektrošokove, a njihovi potomci pokazuje veću osetljivost na isti miris iako nikada nisu bili izloženi elektrošokovima.
Istraživanja o afektivnom vezivanju, atačmentu, donela su razna saznanja o načinu na koji se jedinke neke vrste, ili u ovom našem slučaju, pripadnici različitih vrsta, pasa i ljudi, međusobno povezuju. Prema ranijim psihološkim shvatanjima ljubav bebe ili mladunčeta prema majci dolazi isključivo iz potrebe za hranom, ali istraživanja sa majmunima pokazala su da će majmunče koje je odvojeno od svojemajke i odgajano sa veštačkom majkom, radije izabrati veštačku majku koja je topla i mekana, iako nema mleka, nego veštačku žičanu majku koja ima mleka. Afektivno vezivanje je, dakle, primarna, nasleđena potreba.
Ipak, i sa eksperimentima treba biti obazriv. Pored toga što rezultati mogu biti pogrešno interpretirani ili nekada i zloupotrebljeni, dešava se i da ponovnim sprovođenjem istraživanja po identičnoj metodologiji budu dobijeni drugačijir ezultati. Najvažnije od svega je pomenuti i surovost mnogih eksperimenata koji su sprovođeni, kako na životinjama, tako i na ljudima. Srećom, znanje je prikupljano i pre nastanka psiholoških laboratorija, a o svim živim bićima i dalje učimo i van eksperimentalnih situacija, iz svakodnevnog deljenja života sa njima.
Još pre svih navedenih eksperimenata Darvin je rekao da je teško posumnjati u to da je ljubav psa prema čoveku postala instinktivna, a dodali bismo da isto važi i za čovekovu ljubav prema psu. Tokom obuke jeste od najvećeg značaja instrumentalno uslovljavanje i nagrađivanje, pri čemu ne nagrađujemo samo mi psa, već je i nama postignuće našeg psa takođe nagrada koja učvršćuje naše pravilno postupanje prema njemu, ali, tek zajedno sa našom dubokom povezanošću koju u ovom procesu dalje razvijamo gradeći kontakt sa psom, dobijamo taj ”čarobni napitak” na kome se zasniva zajedničko učenje i socijalizacija.
Literatura
1. Radonjić, Slavoljub (1992) Psihologijaučenja, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
2. Trebješanin, Žarko (2000) Rečnik psihologije, Beograd,Stubovi kulture
3. Low,P. The Cambridge Declaration on Consciousness. Proceedings of the Francis CrickMemorial Conference, Churchill College, Cambridge University, July 7 2012, pp1-2.
Povezani tekstovi:
SOCIJALIZACIJA PSA - https://www.urbandog.rs/blog/socijalizacija-psa
TRANSPORTER - predstavlja - https://www.urbandog.rs/blog/boks-kavez-za-pse---sta-treba-da-predstavlja
Zašto nas štene "gricka"? - https://www.urbandog.rs/blog/zasto-nas-stene-gricka
