_{Predji na često postavljana pitanja}

‍

Psi liče na svoje vlasnike, psi poboljšavaju mentalno i fizičko zdravlje ljudi – od tih široko rasprostranjenih stereotipa lako stižemo i do izreka u kojima je neko veran, gladan, umoran ili besan kao pas, da „ne laje pas sela radi, nego sebe radi“, da „pas koji laje ne ujeda“, da je nešto nevažno, jer „pas laje vetar nosi“.

Na prvi pogled, ovi stereotipi i izreke tj. simbolika koju pas ima u njima, govore o našem doživljaju pasa i odnosu prema njima, ali govore i o našem odnosu SA njima, jer pas je učesnik u tom odnosu. Međutim, to nije baš jednostavno, posebno kada dođemo do tako suptilne teme kao što je „ličnost“. U ovaj tekst bi trebalo da stane sve znanje o razvoju pseće i ljudske vrste da bi moglo da se objasni kako su pas i čovek međusobno uticali jedan na drugog. Čovek u priličnoj meri može da bude zahvalan životinjama, bilo da ih je konzumirao ili koristio kao alat i pomoć, za to što se razvio u vrstu kakva je danas. Ali, od svih životinjskih vrsta, između psa i čoveka razvio se najsloženiji odnos, nećemo reći jedinstven odnos između neke dve vrste u prirodi, ali svakako jedinstven za čoveka.

Između činjenica i popularnih tekstova

Psi, posebno naš odnos sa njima, sve više su predmet naučnih istraživanja najsavremenijim metodama kojima se služe psihologija, biologija, neurologija, endokrinologija i druge nauke i naučne discipline. Tako ćemo u popularnim tekstovima o psima često naići na temu hormona i neurotransmitera, osobina ličnosti, ili nalaza dobijenih snimanjem magnetnom rezonancom. Paradoksalno je da što više saznajemo o psima zahvaljujući svim mogućim naučnim alatima koje možemo da iskoristimo, uključujući i veštačku inteligenciju, sve je fascinantnije šta sve pogrešno tumačimo u njihovom ponašanju, a posebno je zadivljujuće šta sve psi „znaju“ o nama koristeći isključivo sopstvene resurse, svoja čula i procese učenja i mišljenja. O tome se može čitati u drugim tekstovima na ovom blogu, o čulima kod pasa, o strahovima i nekim zabludama o tome šta psi osećaju ili ne osećaju. Ovde više želimo da naglasimo da, koliko god moćna bila nauka, nekada se olako naučna saznanja predstavljaju u popularnim tekstovima kao „konačne istine“ o psima i ljudima.

Zamke u mišljenju i „slepe mrlje” istraživača

Poziv na oprez dolazi i iz same psihologije „na sopstveni račun“. Profesor socijalne psihologije, Dragan Popadić, govori o tome kako psihološka ispitivanja proširene kognicije otkrivaju brojne oblike grešaka u mišljenju i iracionalnog mišljenja koji dalje odvode u pogrešne zaključke i praznoverice. On, međutim, naglašava da ljudi imaju pogrešna uverenja, ne zato što pogrešno razmišljaju, već pogrešno razmišljaju zato što su društveno uslovljeni da imaju pogrešna uverenja. Jedan vid grešaka u mišljenju ispoljava se već u odnosu prema samim činjenicama, o čijem postojanju ili nepostojanju se sudi na neracionalnim osnovama.

Popadić pretpostavlja da „prag neverice“ i „prag lakovernosti“ zavise od ličnih karakteristika, ali i od karakteristika dominantnih ideoloških uverenja. Još je interesantnija konstatacija da se „prag neverice“ i „prag lakovernosti“ mogu konstatovati i među naučnicima (psiholozima) u njihovoj naučnoj praksi. Možemo da kažemo da, koliko god se trudili oko metodologije i nacrta istraživanja i standardizacije testova, uvek može da se provuče neka „slepa mrlja“ i zaključke ne možemo uzimati u potpunosti „zdravo za gotovo“. Pokušaćemo da nađemo ravnotežu između „neverice“ i „lakovernosti“ i da predstavimo barem mali deo raznovrsnosti istraživanja na temu povezanosti osobina pasa i ljudi.

Metodologija i izazovi – kako izmeriti ličnost psa

Prikazani rezultati ukazuju na neke pravilnosti i povezanosti, ali više govore o tome da je tema kompleksna. Dobijene rezultate ne bi trebalo izvlačiti iz konteksta i donositi konačne zaključke, jer nijedno istraživanje ne može da obuhvati sve relevantne faktore, posebno kada je u pitanju odnos između dve različite vrste, od kojih jedna ne može da nam da direktne odgovore o svojim unutrašnjim stanjima i doživljajima koji su sastavni deo nečega što zovemo „ličnost“.

Dve studije analiziraju nalaze više istraživanja, tako da je time obuhvaćen veći obim dobijenih rezulata. Novija istraživanja ulaze sve dublje u analizu psihološke usklađenosti čoveka i psa, većinom se oslanjajujući na standardizovane upitnike koje čovek popunjava – one koje procenjuju ličnost čoveka, kao i one u kojima procenjuje osobine sopstvenog psa. Pored toga izabrali smo i dva istraživanja u kojima se za pse koriste testovi ponašanja, o čemu smo govorili u tekstu Ličnost. U njima nisu procene pasa dobijene od njihovih vlasnika, već imamo i objektivne posmatrače koji su deo istraživačkog tima na osnovu čijeg se posmatranja psa u test-situaciji procenjuju osobine psa.

‍

„Kakav vlasnik, takav pas“?

U istoimenom istraživanju Jana Bender i saradnici  sažimaju rezultate petnaest istraživanja, ne bi li dali odgovore na dva pitanja – da li vlasnici i njihovi psi liče jedni na druge po izgledu i da li vlasnici i njihovi psi imaju slične osobine ličnosti.

Skoro sva objašnjenja spoljašnje i unutrašnje sličnosti između pasa i njihovih vlasnika autori dele na dve glavne hipoteze. Prva je hipoteza o sličnosti usled izbora: psi i ljudi se uklapaju zbog svoje sličnosti jer ljudi izaberu određenog psa. Druga je hipoteza da pas i vlasnik postaju slični tokom vremena koje provode zajedno.

Sličnosti u osobinama

Kada je u pitanju sličnost u osobinama, pregled studija je pokazao umereno, ali dosledno preklapanje u osobinama ličnosti između ljudi i njihovih pasa. Sličnosti su najizraženije na dimenzijama ekstraverzije i neuroticizma, kao i saradljivosti. Više o „velikih pet“ dimenzija ličnosti (neuroticizam, otvorenost, ekstraverzija, saradljivost i savesnost) može se naći u tekstu Ličnost na ovom blogu.

Bender i saradnici navode nalaz Dodmana, Brauna i Serpela da osobine vlasnika kao što su saradljivost, neuroticizam, ekstraverzija i savesnost utiču na ponašanje pasa u različitim domenima i navode nekoliko statistički značajnih korelacija.

Psi čiji vlasnici imaju visok neuroticizam, nisku savesnost ili nisku ekstraverziju, imaju značajno veći strah od stranaca.

Psi čijji vlasnici imaju visok neuroticizam ili nisku saradljivost češće uriniraju kad ostanu sami.

Psi čiji vlasnici imaju visok neuroticizam pokazuju učestaliju agresiju usmerenu prema vlasniku.

Autori studije navode i rezultate Plikhana, Šnajdera i Delfabra.

Psi čiji vlasnici imaju višu savesnost pokazuju veću motivaciju, druželjubivost, ekstraverziju i fokus na trening.

Psi čiji vlasnici imaju nižu savesnost imaju povišen neuroticizam.

Psi čiji su vlasnici ekstravertni pokazuju niži neuroticizam, manje su plašljivi i nesigurni.

Psi čiji su vlasnici ekstravertniji i imaju niži neuroticizam pokazuju veću druželjubivost.

Psi čiji vlasnici imaju visok neuroticizam imaju povišenu agresivnost.

Moguća objašnjenja za sličnost u osobinama

Emocionalna konvergencija

Postoji mogućnost da dolazi do emocionalne konvergencije, odnosno do fenomena da oni koji provode mnogo vremena zajedno s vremenom postaju emocionalno sličniji. Pretpostavlja se da zbog konvergentne evolucije psi postaju sličniji ljudima u nekim aspektima, kao i da su pripitomljavanjem razvili posebne društveno-kognitivne sposobnosti, što omogućava znatno bolju međusobnu saradnju i današnju blisku vezu ove dve vrste.

Istraživanja na ljudima pokazala su da određene osobine opadaju tokom životnog veka, na primer, otvorenost ka iskustvu, neuroticizam i saradljivost. Upravo za ove osobine su vlasnici u studiji Turčana i saradnika prijavili da opadaju i kod njihovih pasa tokom života.

Bender i saradnici navode da možda i kod pasa, kao i kod ljudi, dolazi do opadanja ovih osobina sa godinama zbog emocionalne konvergencije, odnosno tendencije da psi emocionalno „preslikavaju“ opadanje vlasnikovih osobina. Ovo objašnjenje može biti ograničeno činjenicom da psi stare znatno brže od svojih ljudskih saputnika i ta asinhronost u njihovom razvoju mogla bi da spreči da se procesi emocionalne konvergencije odvijaju na isti način kao u međuljudskim odnosima.

Međusobna koregulacija

Drugo moguće objašnjenje za uočene sličnosti u osobinama moglo bi biti da se tokom vremena dešava međusobna koregulacija. Za razliku od emocionalne konvergencije, gde partneri vremenom postepeno usklađuju svoje procene i emocionalne reakcije, koregulacija je dinamična interakcija u kojoj svaka jedinka kontinuirano utiče na ponašanje i emocije one druge.

Primer sa neuroticizmom

Analizirana istraživanja pokazuju da su, na primer, viši nivoi neuroticizma kod vlasnika povezani sa odloženim izvršenjem komande „sedi“ kod pasa. Slično pokazuju i nalazi prema kojima pružanje dodatnih verbalnih informacija pored same komande smanjuje poslušnost psa u izvršavanju te komande.

Zahvaljujući procesu koregulacije, vlasnik sa visokim neuroticizmom mogao bi da se ponaša nervoznije i nedoslednije prema svom psu, što zauzvrat može uticati na raspoloženje i ponašanje psa. Visoki nivoi neuroticizma su povezani sa čestim promenama raspoloženja i nestabilnošću, a ambivalentnost u ponašanju takvih vlasnika izaziva sličnu ambivalentnost i kod psa, kao i sklonost ka prikupljanju više znakova iz okruženja pre nego što se preduzme neka akcija.

Kada je u pitanju uticaj psa na vlasnika, pas sa visokim neuroticizmom može pokazivati visok nivo anksioznosti, što opet može učiniti da se vlasnik psa oseća anksioznije i napetije. Sve to može da rezultira opštim visokim nivoom neuroticizma u dijadi, što je uobičajena karakteristika u dijadnim odnosima u kojima se stres i drugi oblici emocionalne uznemirenosti prelivaju sa jednog učesnika odnosa na drugog i obratno. Ove interpretacije odgovaraju rezultatima Turčana i saradnika koji su pronašli najveće sličnosti u osobinama između pasa i njihovih vlasnika upravo na domenu neuroticizma.

Kako vlasnik utiče na psa

Bender i saradnici navode da su istraživanja uključena u njihovu studiju pronašla dokaze da ličnost vlasnika utiče na psa, ali je manji broj studija pokazao da je ličnost psa uticala na vlasnika. Ova asimetrija mogla bi da odražava to da vlasnik vrši veći uticaj na psa nego obrnuto.

Potkrepljenje

Jedan od mogućih mehanizama putem kojeg vlasnik može vršiti uticaj jeste potkrepljenje – vlasnici svesno ili nesvesno potkrepljuju ponašanje svog psa, u zavisnosti od stepena u kojem ono nalikuje njihovom sopstvenom tipičnom ponašanju, što autori nazivaju sklonost ka „sebi sličnom“.

Učenje po modelu

Drugi mogući mehanizam je učenje po modelu i imitacija. Postoji teorija da su psi tokom svoje duge istorije pripitomljavanja razvili sposobnost da se afektivno vežu za pripadnike druge vrste, da su razvili osetljivost za ljudsku komunikaciju, kao i uopšteno obraćanje pažnje na ponašanje ljudi, što je sve pogodovalo razvoju socijalnog učenja, kao što je učenje po modelu.

Pretpostavimo, na primer, da psi čiji su vlasnici visoko na skali ekstraverzije imaju mnogo prilika da posmatraju socijalne scene, pa bi mogli početi da imitiraju određene sekvence ponašanja ili emocionalne sekvence iz obrazaca interakcije svog vlasnika. Vlasnik zatim ta ponašanja dodatno potkrepljuje, što psa tokom vremena čini još društvenijim. Autori, međutim, naglašavaju da ​je nauka i dalje oprezna i debatuje o tome da li su i u kojoj meri životinje zaista sposobne da imitiraju ljude (da li je to svesna imitacija ili ​je rezultat dugotrajnog zajedničkog života i prilagođavanja),​ kao i da ima kontradiktornih rezultata.

Da li je sličnost u osobinama možda samo privid

Pored dve početne hipoteze – o sličnosti zato što mi izaberemo takvog psa ili sličnosti koja između pasa i vlasnika nastaje tokom vremena – postoji još jedna mogućnost: da je sličnost samo prividna, a ne „stvarna“, što bi značilo da postojeći odnos i privlačnost čine da opažamo veću sličnost sa psom, nezavisno od stvarne sličnosti.

Pretpostavka da je sličnost uzrokovana isključivo vlasnikovom percepcijom detaljno je ispitana. Pored vlasnikove procene ličnosti psa, pse su procenjivale i bliske osobe kao nezavisni ocenjivači, kako bi se procenila stvarna ličnost psa. Navedeni rezultati Turčana i saradnika jesu pokazali malu razliku u ocenama ličnosti psa koje su dali vlasnici i koje su dale bliske osobe, ali je i dalje postojala sličnost između vlasnika i psa u svim merenim dimenzijama ličnosti, osim u savesnosti, što potvrđuje da sličnost psa i vlasnika nije samo posledica pristrasnosti u vlasnikovom opažanju.

I Gosling, Kvan i Džon pokazali su da su procene vlasnika i porodice u upitnicima, kao i zapažanja nezavisnih posmatrača, međusobno uporedive i da je korelacija među njima visoka. Ove metodološke provere potvrđuju pouzdanost procene ličnosti pasa na osnovu odgovora vlasnika. Rezultati ukazuju na to da sličnost između psa i vlasnika nije puki rezultat vlasnikove percepcije.

Sličnost u fizičkom izgledu – zašto psi i njihovi vlasnici liče?

Bender i sa​radnici navode da se sličnosti u izgledu između pasa i vlasnika mogu javiti tokom vremena ili da vlasnici kada biraju psa, biraju sebi sličnog psa. Prema hipotezi o sličnosti tokom vremena, sličnost između ljudskih partnera proizlazi iz sličnog načina života ili iz drugih mehanizama, poput sve veće povezanosti.

Da li biramo psa sličnog sebi po izgledu?

Hipoteza o sličnosti usled izbora može se objasniti bilo preferencijom prema onome što nam je slično ili efektom puke izloženosti. Preferencija prema sebi sličnom je evolutivno zasnovana na uparivanju na osnovu sličnosti, koje ne samo da utiče na odabir životnih partnera kod ljudi, već može uticati i na odabir pasa od strane budućih vlasnika. Efekat puke izloženosti pretpostavlja da se sopstveni izgled, jednostavno zato što smo mu često izloženi, posmatra kao poznati ideal, te stoga igra ulogu u odabiru psa. Autori ističu da efekat puke izloženosti, za razliku od preferencije prema sopstvenoj sličnosti, ne pruža biološki relevantno objašnjenje adaptivnih razloga, zbog čega je preferencija prema onome što je slično nama superiornija i adekvatnija za procenu.

Navedeno je šest studija koje su pronašle dokaze za hipotezu da psi i mi ličimo jer mi biramo takvog psa, i sve su imale uporediv nacrt: od ispitanika je traženo da spoje fotografije ljudi i pasa. Uprkos metodološkoj sličnosti dobijani su različiti rezultati. Na primer, nalazi Nakadžime koji ukazuju na to da je regija očiju dovoljna za tačno povezivanje fotografija vlasnika i psa, teško je uskladiti sa nalazima Najlanda i saradnika, koji su otkrili da su frizura i oblik tela važni aspekti sličnosti psa i vlasnika. Autori studije ipak ne isključuju mogućnost da druge karakteristike ili čak druge crte lica mogu biti važne za percepciju sličnosti, jer postoje čak i dokazi o sinhronizaciji pokreta psa i vlasnika. Ovo bi moglo imati uticaja na percipiranu sličnost u svakodnevnom životu. Čini se, dakle, da je sličnost očiju, kako je utvrdio Nakadžima, verovatno važan ali ne i jedini aspekt sličnosti između vlasnika i psa.

Rezime autora na temu sličnosti u izgledu glasi da sličnost raste tokom vremena samo kada je u pitanju telesna težina, dok je efekat izbora psa proučavan i dokazan u mnogo većoj meri. Fizička sličnost uglavnom je posledica izbora psa, sa mogućim izuzecima koji su verovatno ograničeni na mali deo karakteristika koje se mogu modifikovati sinhronizacijom ponašanja.

Da li pas i mi vremenom postajemo sve sličniji po osobinama?

Sve studije na temu unutrašnje sličnosti predlažu objašnjenja u okviru hipoteze o sličnosti koja se razvija tokom vremena, pri čemu su uzajamna koregulacija i potkrepljivanje verovatno najjasnije objašnjenja kako se sličnost razvija.

Generalni zaključak ove studije je da su pronađeni dokazi za hipotezu da vlasnici biraju pse koji liče na njih same, kao i dokazi koji potvrđuju hipotezu da psi i njihovi vlasnici tokom vremena postaju sličniji u pogledu osobina ličnosti.

‍

Kompatibilnost ličnosti i afektivne vezanosti - šta čini dobar „spoj“ čoveka i psa

Šta je afektivna vezanost?

Afektivna vezanost ili atačment je, najšire rečeno, odnos između bebe ili mladunčeta i roditelja ili staratelja koji se uspostavlja tokom prvih meseci života. Primarna potreba nije potreba za hranom, već upravo potreba za toplinom i vezanošću, a afektivna vezanost definisana je kao sposobnost traženja blizine ili kontakta sa drugom jedinkom. Stilovi afektivne vezanosti su sigurni, anksiozni, izbegavajući i dezorganizovani, i oni se mogu prepoznati i kod odraslih ljudi.

Bender i saradnici sproveli su još jednu analizu više istraživanja (ovog puta 29 studija), kako bi utvrdili šta čini funkcionalan i uspešan „par“ čoveka i psa.  S obzirom na to da se pokazalo da zadovoljavajući suživot sa psom donosi fizičke i psihološke prednosti za ljude, a da disfunkcionalno vlasništvo usled problema u ponašanju pasa vodi do sve većeg broja napuštanja životinja, autori su želeli da ispitaju koji su to odlučujući faktori funkcionalnog i zadovoljavajućeg odnosa između psa i čoveka koji deli život sa njim, zatim kako se oni razlikuju od stvarne motivacije vlasnika prilikom nabavke psa, sve sa ciljem da se utvrdi kako se može unaprediti budući odnos sa psom, kada neko tek planira da uzme psa.

Generalni zaključak autora jeste da individualni aspekti ličnosti i vezivanja, kao i njihove određene kombinacije, mogu uticati na suživot sa psom, bilo na negativan ili pozitivan način. Istakli bismo još jedan važan zaključak – dok su mnoge studije izvestile da su opšti izgled i to da je pas sladak među najvažnijim motivima vlasnika pri izboru psa, ova studija sugeriše da bi budući vlasnici umesto toga trebalo više da se fokusiraju na aspekte ličnosti i vezivanja u procesu nabavke psa. Kompatibilnost između vlasnika i njihovih pasa može biti prednost tako što može preduprediti probleme u ponašanju pasa i njihove štetne posledice, između ostalog i napuštanje pasa.

Koji „spojevi“ su se pokazali kao dobri, a koji kao negativni

Kompatibilnost kao spoj sličnosti

Kompatibilnost može postojati tamo gde postoji sličnost – studija je pokazala da su kompatibilne spojeve činili čovek i pas sa sličnim izražavanjem osobina kao što su toplina, deljenje stvari i uživanje u trčanju i aktivnostima na otvorenom.

Kompatibilnost kroz međusobno dopunjavanje

Kompatibilnost psa i vlasnika ispoljila se i kroz međusobno dopunjavanje – vlasnici su se dobro uklapali sa psima koji poseduju viši nivo osobina otvorenosti, saradljivosti i neuroticizma u odnosu na njih same. Vlasnici su prijavljivali veće zadovoljstvo kada je njihov pas bio otvoreniji i društveniji od njih samih. Takvi psi deluju pozitivno na zatvorenije vlasnike. Sami autori kažu da je za dokaze vezane za neuroticizam potrebna dodatna potvrda.

Kada je reč o odnosu dominacije i submisivnosti, autori navode da se najbolje uklapaju suprotnosti (bilo da je pas submisivan, a vlasnik dominantan, ili obrnuto), mada se kombinacija dominantnog psa i submisivnog vlasnika u praksi pokazuje kao izazovna za vlasnika.

‍Šta čini funkcionalni odnos, a šta donosi potencijalni rizik

Funkcionalni odnos između psa i vlasnika povezan je sa sledećim odlikama vlasnika: veliki broj emotivnih veza vlasnika, otvorenost, saradljivost, savesnost i empatija.

Nasuprot tome, izbegavajući stil vezanosti, visok nivo neuroticizma, nizak nivo socijalne poželjnosti i tendencija ka preteranom vezivanju mogu se smatrati potencijalnim faktorima rizika koji se često sreću kod vlasnika u disfunkcionalnim parovima. Utvrđeno je da se preterana vezanost javlja kod osoba koje su razvedene, udovci ili udovice, ili žive bez dece – što je potencijalno u korelaciji sa posmatranjem psa kao ljudskog bića. Ovi faktori mogu predstavljati dodatne rizike za stvaranje preterano jake afektivne veze sa psom, što može rezultirati disfunkcionalnim odnosom.

Zaključak autora je da ako vlasnici procenjuju sebe kao nekoga ko ima nizak nivo osobina povezanih sa funkcionalnim vlasništvom ili nekoga ko poseduje neke od faktora rizika, može biti važno da izaberu psa koji ima više pozitivnih osobina, a manje potencijalnih faktora rizika.

Osobine kod pasa koje su povezane sa zadovoljavajućim odnosom uključuju energiju, privrženost, inteligenciju, otvorenost, saradljivost i prijemčivost za obuku. Sa druge strane, faktori rizika kod pasa mogu uključivati socijalni strah, slab angažman u obuci, teritorijalnost i sklonost ka uništavanju predmeta.

Pored ovih zapažanja o kompatibilnosti, studije koje istražuju problematično ponašanje pasa takođe naglašavaju važnost uslova iz okruženja, metode obuke i količinu vremena koju vlasnik provodi sa psom. Ono što se obično smatra „dobrim ophođenjem prema psu“ već može doprineti sprečavanju problema u ponašanju, posebno onih koji su povezani sa agresijom. Još jedan važan faktor su adekvatna očekivanja od držanja psa, na primer očekivanja u vezi sa negom, jer su nerealna očekivanja glavni faktor rizika za napuštanje pasa. Pre donošenja odluke o uzimanju psa dobro bi bilo informisati se šta ta odluka donosi u smislu posvećenosti i obaveza koje u tom trenutku preuzimamo.

Kratko rečeno, sve je važnije od izgleda psa i psa ne bi trebalo birati prema izgledu!

‍

Uloga temperamenta vlasnika u usklađivanju odnosa psa i čoveka i u socijalnom i kognitivnom ponašanju psa

U većini istraživanja vlasnik popunjava upitnike o sebi i o psu, a ovde je izvor informacija o psu posmatranje njegovog ponašanja od strane objektivnog posmatrača-istraživača u nekoj od test-situacija. Ovo finsko istraživanje koje su sproveli Kujala i saradnici obuhvata čak 440 parova pas-vlasnik. Ispitivana je povezanost temperamenta vlasnika, odnosa između psa i vlasnika kako ga opaža sam vlasnik, i ponašanja psa u tri testa ponašanja.

Testovi ponašanja na kojima su psi procenjivani

Test izbora objekta meri sposobnost psa da koristi socijalno-komunikativne znake ljudi, odnosno ljudske neverbalne gestove kao znak za pronalaženje skrivene poslastice. Autori navode da psi u izvršavanju ovog zadatka nadmašuju čak i šimpanze.

Test sa cilindrom meri inhibitornu kontrolu psa kroz procenu sposobnosti psa da kontroliše sopstvene postupke kako bi dobio poslasticu, nasuprot impulsivnom delovanju na osnovu prve reakcije.

Test nerešivog zadatka procenjuje strategiju psa u rešavanju problema da bi se razjasnilo da li je strategija psa usmerena na čoveka ili je nezavisna.

Testovi korišćeni za vlasnike

Za procenu temperamenta je korišćen revidirani Upitnik o temperamentu za odrasle (ATQ-R26) koji obuhvata četiri glavna podfaktora: ekstraverziju (sklonost ka pozitivnim iskustvima i druželjubivost), negativni afektivitet (sklonost ka negativnim doživljajima kao što su strah ili tuga), voljnu samoregulaciju tj. kontrolu (sposobnost kognitivne kontrole nad sopstvenim postupcima) i senzornu orijentaciju (sklonost ka uočavanju detalja u okruženju).

Povezanost faktora temperamenta sa dimenzijama ličnosti „velikih pet“

Ove dimenzije temperamenta koreliraju sa dimenzijama ličnosti iz modela „velikih pet“, i to: ekstraverzija sa ekstraverzijom, neuroticizam iz „velikih pet“ sa negativnim afektivitetom na testu temperamenta, savesnost sa voljnom samoregulacijom tj. kontrolom, i otvorenost ka iskustvu iz „velikih pet“ u korelaciji je sa senzornom orijentacijom. Senzorna orijentacija ili kognitivna osetljivost predstavlja ljudsku sklonost ka automatskom usmeravanju pažnje na suptilne i niskointenzivne draži, kako iz spoljašnjeg, tako iz unutrašnjeg sveta.

Za procenu odnosa između psa i vlasnika odabrana je Monaš skala (MDORS), koja kvantifikuje tri faktora: emocionalnu bliskost između psa i vlasnika, doživljeni teret držanja psa i interakciju između psa i vlasnika.

Kako je temperament povezan sa odnosom pas-vlasnik, a kako sa postignućem psa na testovima ponašanja

Sveukupno, rezultati su pokazali da je temperament vlasnika psa umereno snažno povezan sa odnosom između psa i vlasnika, dok je slabo povezan sa nekim aspektima socijalnog i kognitivnog ponašanja psa. Takođe, čini se da je temperament vlasnika različito povezan sa ponašanjem pasa koji pripadaju ovčarskim (prva FCI grupa rasa) i primitivnim rasama (peta FCI grupa).

Povezanost osobina vlasnika sa njegovim doživljajem odnosa sa psom

Viši rezultati vlasnika psa na skali negativnog afektiviteta bili su povezani sa višim rezultatima i na skali emocionalne bliskosti sa psom i na skali doživljenog tereta držanja psa. Vlasnici pasa sa visokom negativnom emocionalnošću, odnosno vlasnici koji imaju sklonost da brinu o budućnosti i lako doživljavaju osećanja tuge i straha, imali su veći doživljaj tereta držanja psa, ali i veći doživljaj emocionalne bliskosti sa psom. Jedno od mogućih objašnjenja autora za ove rezultate jeste da za ove vlasnike psi mogu biti posebno važan izvor emocionalne podrške u svakodnevnom životu, iako istovremeno doživljavaju posedovanje psa kao ograničavajuće i opterećujuće, verovatno zato što im je pas dodatni izvor brige.

Viši rezultati na skali voljne samoregulacije (kognitivna sposobnost kontrole sopstvenih postupaka uprkos sopstvenim emocijama) bili su povezani sa nižim rezultatima na skalama emocionalne bliskosti i doživljenog tereta – što je bolja voljna samoregulacija tj. kontrola vlasnika, niži je doživljeni teret držanja psa, ali je i niži doživljaj emocionalne bliskosti sa psom.

Aktivnost psa tokom rešavanja zadataka i odnos sa vlasnikom

Visoka aktivnost psa povezana je sa niskom emocionalnom bliskošću i sa slabom interakcijom između psa i vlasnika. Visoka aktivnost psa povezana je sa dužim vremenom koje pas provodi primenjujući nezavisnu strategiju rešavanja problema, a kraćim vremenom provedenim u strategiji rešavanja problema usmerenoj na čoveka.

Aktivnost tokom rešavanja zadatka i opšta aktivnost

Autori naglašavaju da su merili aktivnost psa tokom rešavanja zadataka, a ne njegovu opštu aktivnost. Pokazalo se da veća aktivnost i nezavisnost psa u testovima smanjuju emocionalnu bliskost vlasnika. Nasuprot tome, ponašanje usmereno na čoveka i traženje pažnje povećavaju osećaj povezanosti.

Ovaj nalaz naizgled protivreči ranijem istraživanju Veteje i saradnika, gde je dugoročna aktivnost psa, merena na nedeljnom nivou, bila povezana sa većom bliskošću. Autori to objašnjavaju razlikom u tipu aktivnosti.

Dugoročna aktivnost podrazumeva više fizičke aktivnosti koja zavisi od vlasnika, što jača bliskost.

Situaciona aktivnost (u testu) odražava uzbuđenje i spontano kretanje psa tokom rešavanja zadatka.

Psi sa visokom situacionom aktivnošću imali su manje zajedničkih aktivnosti sa vlasnikom. Autori nude dva objašnjenja za to: ili ovi psi zbog visokog uzbuđenja ređe usmeravaju energiju na vlasnika, ili su prirodno nezavisniji (što je potvrdio i test nerešivog zadatka), zbog čega saradnja sa njima predstavlja veći izazov za vlasnika.

Odlike vlasnika i njegov doživljaj tereta držanja psa (perceived costs)

Temperament vlasnika psa je glavni faktor koji utiče na doživljeni teret – što su povišenije voljna samoregulacija (kontrola) i ekstraverzija (sposobnost lakog doživljavanja pozitivnih iskustava vlasnika), to je doživljaj tereta držanja psa bio manji.

Dodatne varijable u životu vlasnika

Što se tiče dodatnih varijabli u životu vlasnika, nađene su neke povezanosti: veći broj dece povezan je sa većim doživljajem tereta držanja psa i slabijom interakcijom između psa i vlasnika. Takođe, veći broj pasa povezan je sa slabijom interakcijom između psa i vlasnika, ali i sa manjim doživljajem tereta držanja psa. Veći broj dece u porodici povezan je i sa manjim doživljajem emocionalne bliskosti između čoveka i psa, što može biti posledica toga što se psi doživaljaju više kao deca kod onih koji nemaju dece. Status kastracije/sterilizacije psa nije imao uticaj, ali vlasnici mužjaka imaju manji doživljaj tereta u poređenju sa vlasnicima ženki. Možda bi jedan od razloga za veći teret držanja ženke bilo teranje kroz koje prolazi u proseku dva puta godišnje.

Temperament vlasnika i grupa rasa kojoj pas pripada

Temperament vlasnika ne utiče isto na sve pse – to zavisi od grupe rasa kojoj pas pripada. Visok negativan afekat vlasnika (stres i anksioznost) povezan je sa lošijim rezultatima pastirskih pasa na testu izbora objekta, dok na primitivne rase uopšte ne utiče.

Pastirski psi

Pošto su pastirski psi (npr. border koli, nemački ovčar) genetski selektovani za saradnju sa čovekom, oni su izuzetno osetljivi na ljudske gestove i signale. Zbog te urođene usmerenosti na čoveka, ovi psi lakše „upijaju“ negativnu emocionalnost vlasnika — poput nesvesnih negativnih povratnih informacija ili povišenog nivoa kortizola (hormona stresa). Taj stres im praktično blokira kognitivne i socijalne veštine, pa teže tumače ljudske znake tokom zadataka.

Primitivne rase

Sa druge strane, rase koje kroz istoriju rade nezavisno (primitivne rase) potpuno su „neosetljive“ na temperament vlasnika. Njihovo ponašanje i uspeh na testovima ostaju nepromenjeni bez obzira na to da li je vlasnik smiren ili napet.

‍

„Savršeni par“ – kompatibilnost u odnosu čoveka i psa

Bender i saradnici takođe su sproveli istraživanje u kome nisu korišćeni samo upitnici za procenu, već su psi procenjivani na testovima ponašanja u kojima su izvršavali određene zadatke. Autori su pokušali da pronađu „savršen spoj“, odnosno da razumeju kompatibilnost u parovima pas i čovek. Ispitana su 92 para među kojima je bilo pasa vodiča, policijskih pasa, porodičnih pasa i školovanih pasa, kao što su psi spasioci ili psi za asistenciju u školi. Ideja je bila da se ispita kako kompatibilnost osobina ličnosti utiče na funkcionalnost odnosa i na njihov učinak kao tima u izvršavanju zadataka.

Autori se na početku rada kratko osvrću na usklađivanje ličnosti u međuljudskim odnosima, naglašavajući da su najviše u fokusu partnerski odnosi, a da je pitanje kompatibilnosti u prijateljstvima, radnim odnosima i ostalim socijalnim odnosima relativno slabo ispitano. Ne treba naglašavati da su empirijska istraživanja dinamike odnosa u dijadama čovek-pas još ređa.

Šta je sve procenjivano u ovom istraživanju?

Procenjivano je izvođenje dva zadatka, preskakanje prepreka i zadatak pokazivanja u kome pas treba da pokaže gde se nalazi skrivena hrana ili predmet. Zatim su procenjivani ličnost psa, ličnost vlasnika, zadovoljstvo odnosom i afektivna vezanost vlasnika za psa, odnosno atačment.

Šta je otkriveno?

Otkriveno je da karakterna sličnost podiže subjektivno zadovoljstvo vlasnika odnosom, ali za praktičnu funkcionalnost i radni učinak važniji je karakter samog psa tj. njegova otvorenost i ekstraverzija.

Učinak u oba zadatka najveći je kod parova u kojima su psi otvoreniji i ekstrovertniji, nezavisno od osobina vlasnika. Ekstrovertni psi koji su radoznali i otvoreni prema okolini pokazuju veću motivaciju za rad i bolje komuniciraju sa vodičem tokom savladavanja prepreka. Za dobar rad na poligonu pas bi trebalo da bude radoznao i energičan.

Zadovoljstvo odnosom najveće je kada su i čovek i pas manje otvoreni i manje saradljivi.

Prema „velikih pet“, saradljivost podrazumeva poverenje, saosećajnost i potrebu da se pomogne drugima. Vlasnik sa visokim nivoom saradljivosti mogao bi se opisati kao popustljiv i topao, izbegava konflikte. Kod pasa se saradljivost opisuje kao druželjubivost, odsustvo agresije, prijemčivost za obuku.

Osobe sa nižim nivoom otvorenosti često preferiraju stabilna i predvidiva okruženja, što može doprineti smanjenju konflikata unutar odnosa ukoliko su oba partnera slična u tom pogledu. Ljudi koji su manje otvoreni za nova iskustva najviše uživaju u odnosu sa psom koji deli iste takve preferencije (mirniji pas koji ne traži stalno novu stimulaciju).

Saradljivost i učinak na zadacima

Timovi u kojima i čovek i pas imaju visoku saradljivost (toplina, empatija, izbegavanje konflikta) ostvaruju lošije rezultate na poligonu sa preprekama. Kod njih želja za harmonijom nadmašuje ambiciju, što ometa disciplinu i fokus neophodne za brze motoričke zadatke. Najveća tačnost zato je postignuta kod manje saradljivih parova.

Treba napomenuti da se od radnih pasa svakako očekuje da ostvare dobar učinak u pogledu poslušnosti i svojih naučenih veština, ali da vlasnicima porodičnih pasa niža uspešnost u zadacima možda nije toliko važna i da se tu uspešnost rešavanja ne odražava na odnos sa psom.

Razlika u zadatku sa preprekama i u zadatku sa skrivenim predmetom

Svi navedeni rezultati odnose se na uspešnost na poligonu sa preprekama, ali ne i na uspešnost u zadatku sa skrivenim predmetom. Dok poligon može omogućiti ambicioznijim timovima (koje ne „ometa“ visoka saradljivost i snažna potreba za harmonijom) da pokušaju da ostvare brzo vreme sa minimalnim brojem grešaka, zadatak sa skrivenim predmetom stavlja veći naglasak na komunikaciju između psa i vlasnika.

Kompatibilnost karaktera i afektivna vezanost

Još jedan važan nalaz jeste da afektivna vezanost nema direktne veze sa „slaganjem“ u karakterima. Suprotno očekivanjima, studija nije otkrila da kompatibilnost ličnosti direktno utiče na nivo afektivne vezanosti tj. atačmenta. Emocionalna vezanost i privrženost prema psu razvijaju se nezavisno od toga da li nam pas karakterno odgovara ili ne. Možemo biti vezani za psa iako nam zajedničko funkcionisanje ili rad na zadacima ne idu lako. Pokazalo se i da je afektivna vezanost veća za ekstravertne pse.

‍

Povezanost ličnosti i afektivne vezanosti vlasnika i psa

Prikazaćemo rezultate istraživanja Kortez i saradnika, na ne mnogo velikom uzorku, ali su i ovde procenjivani ličnost i afektivna vezanost uz pomoć tri upitnika – „big five“ za procenu ličnosti vlasnika, DPQ za procenu ličnosti psa i CENSHARE upitnika za procenu afektivne vezanosti vlasnika za ljubimca.

Reći ćemo nešto više o DPQ testu ličnosti pasa. Razvili su ga i standardizovali Džons i Gosling i taj test u obliku upitnika procenjuje ličnost psa na pet dimenzija ili faktora, od kojih svaki uključuje nekoliko poddimenzija.

Plašljivost (strah od ljudi, nesocijalni strahovi, strah od pasa, strah od fizičkog kontakta sa ljudima (fear of handling). Agresivnost prema ljudima (generalna agresivnost, situaciona agresivnost). Agresivnost prema životinjama (agresija prema psima, nagon za plenom, dominacija nad drugim psima). Aktivnost/uzbuđenje (uzbuđenje, razigranost, aktivno učestvovanje, društvenost tj. prijatnost kao saputnika). Prijemčivost za obuku (sposobnost učenja, podložnost kontroli)

Dobijeni rezultati

Visoka afektivna vezanost vlasnika za psa, kao i visoka ekstraverzija vlasnika, povezani su sa manjim strahom kod psa, dok je visok neuroticizam kod vlasnika povezan sa većim strahom kod psa.

Visoka afektivna vezanost vlasnika za ljubimca povezana je i sa većim uzbuđenjem kod psa.

Veća savesnost kod vlasnika, kao i veća otvorenost kod vlasnika, povezani su sa većom „responzivnošću“ psa tj. sa boljom reakcijom na komande i boljom saradljivošću psa.

Visoka agresivnost psa povezana je sa manjom afektivnom vezanošću vlasnika za ljubimca. Pitanje je da li se vlasnik teže vezuje za psa koji pokazuje problematično ponašanje i stvara mu stres, ili je pas čiji vlasnik nije vezan za njega plašljiviji i agresivniji.

‍

Povezanost osobina ličnosti i doživljaja zadovoljstva psom

Ovo istraživanje Kerb i saradnika pokušava da utvrdi da li podudaranje ličnosti psa i vlasnika utiče na doživljaj zadovoljstva vlasnika svojim psom, između ostalog, i sa idejom da bolje „uparivanje“ vlasnika i budućih pasa smanji broj napuštanja pasa i na kraju eutanazije napuštenih životinja.

Često u istraživanjima nije naveden taj podatak, ali ovde znamo da su ispitanici sami izabrali svog psa. Osamdeset procenata ispitanika čine vlasnice pasa. Na osnovu prethodnih istraživanja, izabrano je 45 osobina, grupisanih u osam dimenzija ličnosti koje se mogu primeniti i na pse i na ljude, i kreirani su upitnici za procenu ličnosti vlasnika i procenu ličnosti psa.

Dimenzije ličnosti koje su procenjivane

U pitanju je sledećih osam dimenzija: 1. društven, otvoren ili stidljiv, povučen; 2. agresivan ili strašljiv; 3. glasan, bučan ili tih, miran; 4. smiren ili uznemiren, anksiozan; 5. razigran ili trom, usporen; 6. privržen, nežan ili neprivržen, hladan; 7. kreativan, radoznao ili nekreativan, neradoznao; 8. zavisan ili nezavisan. Zadavan je i upitnik zadovoljstva psom.

Podudaranje osobina psa i vlasnika koje čine zadovoljstvo odnosom sa psom

Korelacije između nivoa zadovoljstva psom i podudaranja ličnosti psa i vlasnika otkrile su samo četiri osobine koje su značajno povezane sa visokim zadovoljstvom vlasnika svojim ljubimcem. Kada su vlasnik i pas usklađeni u ovim konkretnim navikama i karakteristikama, vlasnik prijavljuje znatno veći nivo sreće i ispunjenosti u odnosu. To su sklonost ka deljenju stvari tj. poseda, ljubav prema trčanju na otvorenom, sposobnost slaganja sa drugima i sklonost ka destruktivnom ponašanju. Zanimljiv je ovaj poslednji nalaz – da su vlasnici koji sami imaju destruktivnije ili haotičnije sklonosti tolerantniji i zadovoljniji psima koji pokazuju slično ponašanje. Autori napominju da ostaje otvoreno pitanje da li ovakvi ljudi podsvesno biraju slične pse, ili njihove navike direktno podstiču destruktivnost kod ljubimca.

Odlike vlasnika koje su povezane sa zadovoljstvom psom

Nađena je i povezanost zadovoljstva svojim psom i nekih osobina samih vlasnika. Visoko zadovoljstvo psom nađeno je kod vlasnika koji imaju visok nivo motivacije za vežbanje, imaju viši nivo kreativnosti, i koji ne uništavaju stvari i ne insistiraju da sve bude po njihovom u svakodnevnom životu.

Analiza zadovoljstva vlasnika pokazala je da je većina njih izuzetno zadovoljna svojim psom.

I ovo istraživanje nam pokazuje da pse ne treba da biramo prema tome što nam se sviđa njihov fizički izgled, već bi vlasnici pre usvajanja trebalo da procene sopstveni stil života i potraže psa koji se poklapa sa njihovim osobinama, kao što su nivo fizičke aktivnosti ili društvenosti.

Ograničenja primene „velikih pet“ dimenzija ličnosti na pse

Važan deo ovog istraživanja je i napomena autora da uzimanje modela ljudske ličnosti kao što je „velikih pet“ i njegovo primenjivanje na životinje neki autori smatraju problematičnim, jer se ne mogu svi faktori iz tog modela direktno primeniti na pse. Nabrojaćemo neke nalaze koji to potkrepljuju, a izneti su u ovom članku, jer nam to pomaže da objektivnije posmatramo nalaze istraživanja.

Savesnost nije potvrđena kod pasa

Gosling i Džon uočili su da je savesnost pronađena samo kod ljudi i šimpanzi. Drejper, kao i Svartberg i Forkman, zaključili su da su neuroticizam i otvorenost ka iskustvu primenjivi samo na ljude, dok Lej, Kolman i Benet ističu da bazične osobine iz modela „velikih pet“ možda ne funkcionišu najbolje u opisivanju ponašanja pasa, prvenstveno zbog toga što se ista osobina kod ljudi i pasa ispoljava na različiti način.

Različito ispoljavanje određene osobine kod ljudi i kod pasa

Neuroticizam se kod ljudi ispoljava kroz razgovor i razmišljanje o svojim brigama i strepnjama, a kod pasa kroz ponašanje kao što su koračanje „gore-dole“ (neprestano hodanje uz i niz ogradu, na primer), ponovljeno proveravanje mesta i predmeta, i cviljenje. Otvorenost ka iskustvu kod pasa nije ličila na otvorenost ka iskustvu kod ljudi jer je obuhvatala lakoću reagovanja psa na obuku iz poslušnosti i lakoću sa kojom je pas mogao da se nauči kućnom redu. Ekstraverzija kod pasa izjednačava se sa visokim nivoom energije, što nije u potpunosti odgovarajuće, jer pas može biti energičan kada je vreme za šetnju, ali možda neće prilaziti nepoznatim ljudima na ekstrovertan način.

‍

Karakteristike vlasnika i problemi u ponašanju pasa

Navešćemo i jedno istraživanje koje su sproveli Džejgo i Serpel ispitujući povezanost između učestalosti problema u ponašanju pasa i različitih aspekata ponašanja vlasnika, kao i interakcije između vlasnika i psa. Ideja je bila da se ispitaju stereotipi kao što su „nema loših pasa, već samo loših vlasnika“, zatim da vlasnici koji „razmaze“ ljubimce ili ih tretiraju kao osobe, češće imaju pse problematičnog ponašanja, ili da puštanje psa da pobedi u kompetitivnim igrama može razviti probleme vezane za dominaciju, i tako dalje. Svi koji imaju pse susreću se sa ovakvim stereotipima rasprostranjenim u toj populaciji. Korišćeni su upitnici koje je popunilo preko sedamsto vlasnika pasa i otkriven je određen broj statistički značajnih povezanosti.

Da li je vlasniku to prvi pas

Nađena je povezanost između vlasnika koji prvi put imaju psa i učestalosti agresije vezane za dominaciju – agresije u situacijama hranjenja, disciplinovanja i „hendlovanja“, kao i agresije u ograničenom prostoru. Ostali oblici agresivnosti nisu bili značajno povezani sa tim da li je to vlasniku prvi pas ili ne.

Kod vlasnika koji prvi put imaju psa češće se javljaju problemi povezani sa razdvajanjem, strah od drugih pasa, strah od glasnih zvukova, kao i strah od saobraćaja. Moguće je da su oni koji prvi put imaju psa bili skloniji prezaštićivanju psa ili je u pitanju nedostatak iskustva i znanja kako da pomognu psu da savlada situacije koje izazivaju strah.

Samo jedan separacioni problem, a to je defekacija povezana sa odvajanjem, bio je statistički značajno rasprostranjeniji kod pasa čiji su vlasnici već imali psa pre toga, nego kod onih koji imaju psa prvi put.

Psi vlasnika kojima je to prvi pas skloniji su različitim manifestacijama preterane uzbuđenosti, kao i uzbuđenosti u kolima.

Nedostatak iskustva kao uzrok problema ili različita percepcija problema

Dva su moguća razloga za sve ove nalaze – nedostatak iskustva pri izboru psa i manjak iskustva u hendlovanju i efektivnom komuniciranju sa psom i mogućim neadekvatnim odgovorima na ponašanje psa. Još važnija moguća interpretacija ove razlike, navode autori, jeste razlika u percepciji onih kojima je to prvi pas i onih koji već imaju ranije iskustvo sa psom. Oni koji po prvi put imaju psa nemaju dovoljno iskustva i znanja o tome šta je „normalna“ učestalost psećih ponašanja i mogu eventualno da preuveličavaju probleme.

Da li je bilo obuke iz poslušnosti

Kada pas i vlasnik prođu obuku iz poslušnosti manja je agresija kada vlasnik posveti pažnju nekom drugom, manja je učestalosti kompetitivne agresije, ima manje problema povezanih sa razdvajanjem kao što su vršenje nužde zbog razdvajanja, kao i manje bežanja i lutanja. Tumačenje ovih rezultata je prema autorima kompleksno, jer je veća verovatnoća da će vlasnici problematičnih pasa krenuti na programe obuke u cilju smanjenja problema, i u tom slučaju nismo sigurni da li vlasnici koji idu na obuku iz poslušnosti percipiraju ponašanje svojih pasa kao manje problematično, ili obuka stvarno pomaže u smanjenju ovih problema.

Razlog držanja psa

Nađena je još jedna važna povezanost – psi čiji vlasnici biraju i uzimaju pse prevashodno zbog vežbanja manje pokazuju agresiju vezane za dominaciju i posesivnost. Moguće objašnjenje jeste interaktivniji stil vlasnika koji uzima psa zbog vežbanja, a to je stil vođen od strane vlasnika, gde on stalno organizuje neku interaktivnu aktivnost sa psom u svrhu vežbanja. Drugi razlozi za izbor i držanje psa su bili društvo, zaštita, kao i bavljenje uzgojem i izložbama. Psi koje su vlasnici držali zbog izložbi i uzgajanja pokazivali su manje agresije vezane za dominaciju, a razlog može biti to što su ovi psi trenirani da podnose invazivne postupke hendlovanja (pregleda, dodirivanja itd.), kao i duge periode fizičkog sputavanja i ograničavanja.

‍

Individualne razlike među psima i ličnost vlasnika

Prikazaćemo rezultate istraživanja sprovedenog u Bosni i Hercegovini, na temu odnosa indivdualnih razlika među psima i osobina ličnosti njihovih vlasnika, jer su dragoceni podaci dobijeni na ovim prostorima s obzirom na veoma mali broj istraživanja na ove teme. I ovde preko osamdeset posto uzorka čine vlasnice pasa. Primenjen je DPQ test ličnosti pasa i petofaktorski model ličnosti ljudi, poznatiji kao „velikih pet“.

Krstinić navodi da istraživanja pokazuju da psi i vlasnici često dele iste osobine i da je to „ogledalo osobina“ vidljivo kod aktivnih ljudi koji maju aktivne pse, dok ljudi sa pretežno negativnim osobinama ličnosti češće imaju anksiozne ili agresivne pse. Navodi i Čopika, po kome bi ta sličnost mogla biti posledica toga što vlasnici biraju pse koji odgovaraju njihovom životnom stilu, ili toga što svakodnevna interakcija i zajednička iskustva dovode do toga da pas postaje sličan vlasniku tokom vremena, upijajući emocionalna stanja i navike vlasnika.

Rezultati ovog istraživanja pokazuju sledeće povezanosti osobina ličnosti ljudi i pasa.

Psi ekstrovertnijih vlasnika su manje plašljivi, lakši za podučavanje i poslušniji.

Psi vlasnika sa većom saradljivošću su manje agresivni kako prema ljudima, tako i prema drugim životinjama, poslušniji su, manje plašljivi, te aktivniji i skloniji uzbuđenju.

Savesni vlasnici, tj. oni sa izraženom disciplinom, dobrom organizovanošću i odgovornošću, biraju poslušne, lako podučive pse, koji su manje skloni plašljivosti.

Vlasnici sa povišenom crtom neuroticizma imaju pse koji su plašljiviji, teži za saradnju i podučavanje, na šta može uticati emocionalna nestabilnost vlasnika. Ovde je važno pitanje da li ovakvi vlasnici biraju takve pse, ili ostvaruju određeni uticaj na psa zbog čega pas razvija takve osobine. Osobe sa povišenim neuroticizmom mogu imati česte promene raspoloženja, doživljavati neprijatne emocije intenzivnije, što sa druge strane može direktno uticati na povećan nivo stresa i preplašenosti kod pasa. Teža saradnja i podučivost mogu biti rezultat vlasnikovih poteškoća u održavanju stabilnosti odnosa i sopstvenih osećaja nesigurnosti koje prenose na psa.

Vlasnici koji su otvoreni ka iskustvu biraju pse koji su sposobniji za obuku i poslušniji (podložniji kontroli), što može odražavati njihovu sklonost ka istraživanju novih stvari i spremnosti na nove izazove. Takvim ličnostima odgovara pas koji je prilagodljiv, aktivan i može učestvovati sa vlasnikom u raznim aktivnostima i izazovima.

Autorka zaključuje da ekstrovertniji, saradljiviji, savesniji i manje neurotični vlasnici imaju pse koji su manje plašljivi i poslušniji. A sa druge strane saradljiviji i otvoreniji vlasnici imaju aktivnije i pse sklonije uzbuđenju.

Možemo reći da što je osobina neuroticizma u proseku izraženija to je veća verovatnoća da će pas imati povišenu plašljivost. Dobijeni rezultati sugerišu da osobine ličnosti vlasnika nemaju doprinos objašnjenju agresivnosti pasa prema ljudima, kao ni objašnjenju agresivnosti pasa prema životinjama, tj. nije nađena povezanost određenih crta ličnosti vlasnika sa agresivnošću njihovih pasa.

‍

Nalazi koji su dobijeni u više prikazanih istraživanja

Neuroticizam vlasnika povezan je sa nesigurnošću psa. Emocionalna nestabilnost vlasnika direktno se preliva na psa. Kroz gotovo sva istraživanja se provlači isti nalaz: vlasnici sa visokim neuroticizmom, skloni brizi i anksioznosti, imaju pse koji su plašljiviji, nesigurniji, podložniji stresu i teži za saradnju. Svakako treba imati na umu da pas ne počinje svoj razvoj dolaskom kod vlasnika, već da i intrauterini život, ponašanje majke, rani razvoj i iskustvo, kao i drugi faktori mogu stvoriti podlogu za nesigurnost i strahove kod pasa.

Saradljivost, koja se u nekim našim izvorima prevodi kao prijatnost i podrazumeva empatiju, izbegavanje konflikta i težnju harmoniji u odnosu sa drugima, važan je aspekt odnosa sa psom. Visoka saradljivost i psa i vlasnika može loše uticati na radni učinak na određenim zadacima, ali istovremeno može biti ključ za opšte zadovoljstvo odnosom sa psom u svakodnevnom životu. Ekstraverzija i saradljivost vlasnika vezani su za harmoničniji odnos sa psom i lakše vaspitanje. Ekstravertniji i saradljiviji vlasnici imaju pse koji pokazuju znatno manje strahova, bolje reaguju na komande i lakše se podučavaju kućnom redu i poslušnosti.

Fizički izgled psa najmanje je važan kriterijum za izbor psa. Iako većina ljudi bira psa na osnovu toga što je „sladak”, nauka upozorava da to može biti prečica do disfunkcionalnog odnosa. Visoko zadovoljstvo odnosom sa psom nastaje kroz kompatibilnost – sklad nivoa energije, aktivnosti i stilova života vlasnika i psa.

Nezavisnost kod psa može biti mač sa dve oštrice, jer ljudi podsvesno više uživaju i osećaju veću bliskost sa psima koji su fokusirani na čoveka i koji u problematičnim situacijama traže njihovu pažnju i pomoć.

Umesto zaključka

Pas nije samo nemi posmatrač u našem životu, već aktivni učesnik koji može biti ogledalo naših emocija, discipline ili stresa. Sve prikazane studije pokazuju da je veza između čoveka i psa previše kompleksna da bismo je sveli na proste stereotipe ili krute definicije. Iako psihologija i dalje pokušava bolje da razume karakter pasa, jedno je sigurno: naša i pseća ličnost neraskidivo su povezane. Kompatibilnost nije mit, a svest o sopstvenom temperamentu, potrebama i navikama može smanjiti rizik od nerazumevanja i napuštanja životinja.

Ipak, u praksi kompatibilnost ne mora obavezno da znači da pas treba da bude identičan nama. Iako neke studije sugerišu da sličnost donosi veće zadovoljstvo, u realnom životu razlika između psa i nas može delovati i motivišuće. Nešto aktivniji pas može podstaći fizički manje aktivne ljude da se pokrenu i promene životne navike. Na sličan način, ljudima sa manje socijalnih interakcija druželjubiviji pas može pomoći u uspostavljanju kontakata, dok onima koji su preplavljeni svakodnevnom interakcijom sa velikim brojem ljudi, šetnja sa psom može pružiti preko potreban mir.

Sve ovo, naravno, važi u slučaju da planiramo uzimanje psa i da imamo priliku da ga biramo, što nikako ne znači da nećemo ostvariti duboku vezu sa psom koga smo pronašli na ulici ili u prirodi. Biranje psa isključivo na osnovu spoljašnjeg izgleda ili uopštenih opisa rase predstavlja rizik, jer su individualne razlike unutar iste rase velike. Istinski „recept“ za dobar suživot podrazumeva sticanje zajedničkog iskustva, zajednički rad i obostrano prilagođavanje. Kakve god rezultate mi postizali na testovima ličnosti, i bez obzira na to da li pas ima „savršeni pedigre“ ili je mešanac sa ulice, napredak i oblikovanje odnosa su uvek mogući. Na to kakve će osobine pas na kraju ispoljiti utiču mnogi faktori, ali jedan od važnijih faktora smo mi sami i naš način ophođenja prema njemu.

‍

‍

FAQ: Najčešća pitanja vlasnika za dresuru i vaspitanje štenadi / pasa i sublimirani odgovori

1. Da li je istina da psi vremenom počnu da liče na svoje vlasnike?

• Delimično, ali ne onako kako se obično misli. Pregled petnaest istraživanja koji su sproveli Bender i saradnici pokazao je da je fizička sličnost između psa i vlasnika uglavnom posledica izbora, a ne zajedničkog života. Ljudi nesvesno biraju psa koji im je nečim sličan, bilo zbog evolutivno zasnovane sklonosti ka onome što nam je slično, bilo zbog efekta puke izloženosti — sopstveni izgled nam je toliko poznat da ga doživljavamo kao neku vrstu ideala. Šest studija u kojima su ispitanici spajali fotografije ljudi i pasa potvrdilo je da to spajanje nije slučajno, mada se nalazi razlikuju oko toga šta tačno prepoznajemo: Nakadžima je našao da je regija očiju dovoljna, dok Najland i saradnici ističu frizuru i oblik tela. Jedina osobina za koju je potvrđeno da sličnost raste tokom vremena jeste telesna težina. Sve ostalo je bilo tu i pre nego što ste psa doveli kući.

2. Da li moja anksioznost i nervoza zaista utiču na to kako se moj pas ponaša?

• Kroz gotovo sva prikazana istraživanja provlači se isti nalaz: vlasnici sa visokim neuroticizmom — skloni brizi, čestim promenama raspoloženja i intenzivnom doživljavanju neprijatnih emocija — imaju pse koji su plašljiviji, nesigurniji i teži za saradnju. Bender i saradnici objašnjavaju to koregulacijom: nervozniji i nedosledniji postupci vlasnika izazivaju sličnu ambivalentnost kod psa, koji onda skuplja više znakova iz okruženja pre nego što bilo šta preduzme. Kujala i saradnici našli su i da taj efekat ne važi jednako za sve pse — ovčarski psi, genetski selektovani za saradnju sa čovekom, izrazito su osetljivi na negativan afekat vlasnika, dok kod primitivnih rasa taj uticaj nije nađen. Važna ograda: reč je o korelacijama, ne o dokazanoj uzročnosti, i pas svoj razvoj ne počinje dolaskom kod vas — na njegovu sklonost ka strahu utiču i intrauterini period, ponašanje majke i rana iskustva.

3. Ako moj pas ima problem u ponašanju, znači li to da sam ja loš vlasnik?

• Ne. Džejgo i Serpel ispitali su preko sedamsto vlasnika upravo da bi proverili stereotip „nema loših pasa, samo loših vlasnika". Našli su da se kod onih kojima je to prvi pas češće javljaju agresija vezana za dominaciju, problemi pri razdvajanju i strahovi od glasnih zvukova i saobraćaja. Ali sami autori navode dva moguća objašnjenja, i drugo je jednako važno kao prvo: pored manjka iskustva, u pitanju može biti i razlika u percepciji — ko prvi put ima psa ne zna šta je uobičajena učestalost nekog psećeg ponašanja, pa problem lakše preuveličava. Slično važi i za nalaz o obuci: vlasnici problematičnih pasa češće i kreću na programe obuke, pa se iz podataka ne može razlučiti da li obuka smanjuje probleme ili ti vlasnici naprosto drugačije procenjuju ponašanje svog psa.

4. Da li pas i ja treba da budemo slični da bismo se dobro slagali?

• Ne nužno, i odgovor zavisi od toga šta vam je cilj. Analiza 29 studija pokazala je da kompatibilnost nastaje na dva načina — kroz sličnost (toplina, sklonost deljenju, uživanje u trčanju i aktivnostima napolju) i kroz međusobno dopunjavanje. Vlasnici prijavljuju veće zadovoljstvo kada je pas otvoreniji i društveniji od njih samih, jer takvi psi dobro deluju na zatvorenije ljude. Zanimljiv je i nalaz iz istraživanja sa testovima ponašanja: karakterna sličnost podiže subjektivno zadovoljstvo odnosom, ali za radni učinak je važniji karakter samog psa — otvoreniji i ekstrovertniji psi bolje prolaze na poligonu, nezavisno od osobina vlasnika. Timovi u kojima su i čovek i pas visoko saradljivi imaju čak lošije rezultate na zadacima sa preprekama, jer želja za harmonijom nadmašuje ambiciju. Za porodičnog psa to najčešće nije ni važno.

5. Na osnovu čega treba birati psa ako ne po izgledu?

• Prema prikazanim istraživanjima, fizički izgled je najslabiji mogući kriterijum, iako je za većinu ljudi presudan. Bender i saradnici izričito preporučuju da se budući vlasnici umesto na izgled fokusiraju na aspekte ličnosti i vezivanja, jer nerealna očekivanja i nesklad u ponašanju spadaju među glavne faktore rizika za napuštanje psa. Kao osobine povezane sa zadovoljavajućim odnosom navode se energija, privrženost, otvorenost, saradljivost i prijemčivost za obuku, a kao faktori rizika socijalni strah, slab angažman u radu, teritorijalnost i sklonost ka uništavanju. Kerb i saradnici našli su da se zadovoljstvo najviše vezuje za usklađenost u svega nekoliko konkretnih navika — deljenju stvari, ljubavi prema trčanju napolju i slaganju sa drugima. Ali sve ovo važi samo ako birate. Pas pronađen na ulici nije lošiji izbor: individualne razlike unutar iste rase veće su od razlika između rasa, a odnos se gradi zajedničkim iskustvom i radom.

‍

‍

‍

‍

‍

Napomena o nameni i granicama teksta

Namena

Ovaj tekst informativno-edukativne je prirode. Prikazuje saznanja iz oblasti psihologije ličnosti, socijalne psihologije i etologije, zasnovana na objavljenoj naučnoj literaturi dostupnoj u vreme objavljivanja. Nauka se razvija i saznanja se dopunjuju.

Zašto tekst ne može da zameni rad uživo

Ono što se u svakodnevnom govoru naziva dresurom, obukom ili školovanjem psa, ovde nije opisano kao postupak sa merama i zagarantovanim ishodom. Ovaj tekst opisuje principe učenja — pojam širi od svakog od njih.

Ono što nauka opisuje su principi i zakonitosti — ne ishod kod pojedinačne jedinke. Svaki pas ima svoju istoriju, zdravstveno stanje, prag reagovanja i biološke granice, a učenje teče ciklično: napredak i nazadovanje smenjuju se prirodno, naročito u adolescenciji.

Zato isti postupak kod dva psa ne daje isti rezultat, i to nije greška u primeni nego svojstvo procesa. Iz teksta se ne može proceniti pojedinačna situacija — ovde su izneta saznanja, ne gotovi obrasci.

Granice ovog materijala

Ovaj tekst nije veterinarski nalaz, dijagnoza ni uputstvo za lečenje. Za zdravstvena pitanja i za procenu ponašanja konkretnog psa obratite se veterinaru.

O korelacijama, testovima i izboru psa

Prikazani nalazi su korelacije — opisuju da se dve pojave javljaju zajedno, ne da jedna izaziva drugu. Iz podatka da vlasnici sa određenom osobinom češće imaju pse sa određenim ponašanjem ne sledi da su tu osobinu preneli na psa.

Nalazi opisuju prosečne vrednosti u grupama, ne pojedinačan par. Prikazani testovi — DPQ, ATQ-R, MDORS i drugi — sprovode se uz obučenog ispitivača; iz ovog teksta ne može se izvesti procena sopstvenog psa ni sopstvene ličnosti.

Ovo nije vodič za izbor psa niti merilo da li je neki par „pogrešan". Pas koji već živi sa vama nije loš izbor zato što se neka osobina ne poklapa — odnos se gradi zajedničkim iskustvom i radom, bez obzira na poreklo psa.

Odgovornost

Odluke o svom psu donosi vlasnik. Primena informacija iz ovog teksta je na sopstvenu procenu i odgovornost čitaoca. Autori i platforma urbandog.rs ne odgovaraju za štetu nastalu primenom bez stručne procene konkretne situacije.

‍

‍

‍

LITERATURA

Popadić, D. (2024) Društvena uslovljenost odnosa prema empirijskim podacima

Jones, A. C. (2008) Development and validation of a dog personality questionnaire

Bender, Y. et al. (2025)  Like owner, like dog –A systematic review about similarities in dog-human dyads

Bender, Y. et al. (2023) What makes a good dog-owner team? – A systematic review about compatibility in personality and attachment

Kujala, M. V. et al. (2023) Modulation of dog–owner relationship and dog social and cognitive behavior by owner temperament and dog breed group

Bender, Y. (2026) Perfect match – Understanding personality based compatibility in dog-owner dyads

Curb, L. A. (2013) The Relationship between Personality Match and Pet Satisfaction among Dog Owners

Jagoe, A. & Serpell, J. (1996) Owner characteristics and interactions and the prevalence of canine behaviour problems

Cortez, M. (2019)  Dog and Owner Personalities: ACorrelational Study

Krstinić, N. (2024) Odnos individualnih razlika među psima i osobina ličnosti njihovih vlasnika

Trebješanin, Ž. (2000) Rečnik psihologije, Stubovi kulture, Beograd

‍

‍

Edukacija i dalji koraci u razumevanju pasa

• Sličnost u osobinama meri se istim dimenzijama kojima je opisana ličnost psa.
• Da li se pas plaši ili sarađuje, koliko god vlasnik uticao, počinje od onoga što pas donosi rođenjem — temperamenta..

‍

‍

_{‍Pravna napomena o zaštiti autorskih prava i uslovima korišćenja sadržaja}

_{Svi tekstovi, autorski članci, edukativni materijali i ostali autorski sadržaji objavljeni na internet stranici urbandog.rs predstavljaju intelektualnu svojinu autora i zaštićeni su Zakonomo autorskom i srodnim pravima Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i66/2019).}

_{Uredništvo stranice urbandog.rs sa zadovoljstvom podržava obrazovanje, širenje znanja i razvoj svesti o dobrobiti životinja. Sa ciljem da podstaknemo učenje i naučnoistraživački rad, korišćenje našeg autorskog sadržaja dozvoljeno je isključivo pod sledećim pravno definisanim uslovima:}

_{1. Uslovi za opšte citiranje i preuzimanje odlomaka}

_{U skladu sa članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, dozvoljeno je bez autorske naknade i bez traženja posebne dozvole citiranjek raćih odlomaka i izvoda iz tekstova usvrhu prikaza, kritike, polemike ili opšteg informisanja javnosti. Prilikom svakog citiranja odlomaka obavezno je kumulativno ispuniti sledeće uslove:}

• _{Jasno navođenje izvora: Mora se eksplicitno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs).}
• _{Direktan hiperlink: Obavezno je postavljanje aktivnog, direktnog i vidljivog linka (URL adrese) koji vodi do originalnog teksta sa kojeg je odlomak preuzet.}
• _{Navođenje autora: Mora se jasno navesti ime i prezime autora teksta, ukoliko je ono naznačeno na blogu.}
• _{Srazmernost obima: Preuzeti odlomak mora biti u granicama opravdanih svrhom citiranja (kraći, smisleni isečak teksta koji ne menja kontekst originalnog rada, a ne preuzimanje kompletnog teksta ili njegovog većeg dela).}

_{2. Izuzeci za potrebe obrazovanja i istraživačkog rada učenika istudenata}

_{U skladu sa članom 43. i članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, a sa ciljem pružanja doprinosa obrazovnom sistemu i akademskoj zajednici, dozvoljeno je besplatno korišćenje, obrada icitiranje tekstova sa ovog bloga učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima svih nivoa studija, isključivo za potrebe izrade:}

• _{školskih referata, prezentacija i domaćih zadataka,}
• _{seminarskih i istraživačkih radova,}
• _{diplomskih, master, specijalističkih i doktorskih radova.}

_{Korišćenje sadržaja u ove obrazovne svrhe dozvoljeno je bez traženja prethodne pisane saglasnosti uredništva, uz strogo poštovanje pravila o navođenju izvora:}

1. _{Pravilno citiranje: U samom radu (ili u bibliografiji/literaturi na kraju rada) mora se jasno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs) i tačna URL adresa preuzetog teksta.}
2. _{Integritet sadržaja: Tekst se ne sme modifikovati na način koji menja smisao autorskog dela ili narušava ugled autora.}
3. _{Nekomercijalni karakter: Radovi u kojima se tekstovi koriste ne smeju se javno distribuirati, prodavati niti koristiti radi ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne i komercijalne koristi.}

_{3. Zabrana neovlašćenog korišćenja i pravne posledice}

_{Bilokoji drugi oblik korišćenja sadržaja, što uključuje, ali se neograničava na: kompletno kopiranje i prenošenje tekstova na drugeinternet portale, komercijalnu eksploataciju, štampana izdanja iliadaptaciju bez prethodne izričite pisane saglasnosti uredništvastranice urbandog.rs, najstrože je zabranjen.}

_{Svaka povreda autorskih prava koja odstupa od gore navedenih zakonskih izuzetaka biće procesuirana podnošenjem tužbe nadležnim sudskim organima, u skladu sa građansko-pravnom i krivično-pravnom zaštitom predviđenom pozitivnim propisima Republike Srbije. - Pasistent,sportska sekcija, Škola za pse i vlasnike UrbanDOG, Molerova 40(Vračar), Beograd}

‍

‍