U najstarijim pisanim tragovima ljudske civilizacije stoji da: „Pas ima osobine osam tipova ljudi: ima karakter sveštenika; ima karakter ratnika; ima karakter supruga; ima karakter lutajućeg pevača; ima karakter lopova; ima karakter divlje zveri; ima karakter kurtizana; ima karakter deteta.“

‍

„Čovek nije ni vuk ni bog, pa da je sam sebi dovoljan“. – Aristotel (384 BC – 322 BC), grčki filozof.

‍

Kao o tome kad je i ko kome prišao, tako i o evoluciji naših pratilaca, nauka još nije rekla sve. Pripitomljavanje je bio dug, spor proces i verovatno se odvijao kod prvih, primitivnih kultura različitog stepena razvoja i u različitim delovima sveta. I čovek i pas, kao organska bića, nastali su razvojem u organskom svetu. Taj razvoj su omogućila dva bitna činioca, spoljni tj. promena prirode (npr. velike klimatske promene) i unutrašnji, sposobnost organizma da se prilagodi spoljnim promenama. Tu sposobnost nisu imali svi, kako u ljudskom, tako ni u vučijem rodu. Nauka tvrdi da su opstali samo oni koji do kraja nisu bili specijalizovani. U tim tektonskim promenama, mnogi su bitku izgubili. Opstali su prilagodljivi. Jedno je sigurno, da je evolucija na različitim mestima, a gotovo u isto vreme, učinila da prapas i čovek započnu zajednički život koji traje do danas, sa manje ili više popularnosti, ali i da vuk ostane vuk. Pratioc i vinčanske kulture. Kada je rešena situacija oko toga da će, i u dobru i u zlu, živeti zajedno, na red su došla proširenja obaveza. Kao pravi prijatelj, prapas je učestvovao u lovu, potom u odbrani lovine i jazbine ili pećine, a kako su i druge životinje pripitomljavane, valjalo ih je čuvati i braniti, a nikako ne smemo zaboraviti i ulogu higijeničara. A, ni grejanja zimi. Nekako u isto vreme nastajanja-odvajanja tresetnog špica (Canis Familiaris Palustris), došlo je do odvajanja i „zimskog psa“ (ruski naučnik Antušin) (Canis Familiaris Inostranzewi) najbližeg rođaka planinskih pasa (Canis Molossus). Molosi su dobili ime po istoimenom stočarskom narodu iz Epira-Grčka, čiji su opet najbliži rođaci pastirski psi naših planina za koje se pak smatra da su u naše krajeve došli sa Ilirskim plemenima.

‍

Dolazak pastirskih pasa na prostore Balkanskog poluostrva sa stočarskim plemenima nije bila nikakva novost. U našim krajevima, već je bilo pripitomljenih pasa. Akademik Srejović, sa saradnicima, na lokalitetima Vlasac i Lepenski vir (7.000 godina pre nove ere), pre izgradnje hidroelektrane Đerdap pronašao je u ostacima ljudskih naseobina ostatke psa koji nedvosmisleno govore da je živeo sa čovekom i da je bio prva pripitomljena životinja. Šta se dešavalo u periodu od 15.000 godina pre Hrista do cca 5.000 godina pre nove ere, tema je za antropologe, biologe i zoologe. Jedno je sigurno, da trenutno najstariji zapisi u kojima se pojavljuje pas, imaju i zakonske delove. „Samo je inteligencijom pasa, svet stvoren“, kako kaže Vendidad, najstarija knjiga Zendaveste kompilacije drevnih verovanja (Avesta-verska knjiga Zoroastranaca sadrži zbirku svetih tekstova), u poglavlju o „Nastanku sveta“. Zendavesta kao drevni „zakonski“ kodeks nastao na tlu Sumera (5000 godina pre nove ere), Vavilona i Persije, pravi razliku između pasa koji lutaju u čoporima i onih koji su domestifikovani („Kad god čovek jede hleb, mora sa strane ostaviti tri zalogaja i dati ih psu… jer među siromasima, niko nije siromašniji od psa“). Pas u to doba nije bio samo oprobani pratilac i drug, već je kao i petao i vatra, terao zle duhove. „Glas njegov zlo uništava.“Da su dobro poznavali i poštovali pse, govori i 13. poglavlje navedene zbirke (8. deo) u kome pisac (pisci) govore: „Pas ima osobine osam tipova ljudi: ima karakter sveštenika; ima karakter ratnika; ima karakter supruga; ima karakter lutajućeg pevača; ima karakter lopova; ima karakter divlje zveri; ima karakter kurtizana; ima karakter deteta.“Tek što je čovek izmislio pismo, osetio je potrebu da opiše i zaštiti svog prvog saputnika druge vrste. Čime je to njegov saputnik zaslužio, zapitao bi se neko ko život ili barem jedan njegov deo sa četvoronožnim trabantom do danas nije delio. Za one koji to jesu, dileme nema.

‍

Povezani tekstovi:

Faraoni i "oni koji love vidom"

Drevni pastirski pas (Sudbonosni pakt)...

Pom Pom...

Na početku beše vuk...

‍

_{Pravna napomena o zaštiti autorskih prava i uslovima korišćenja sadržaja}

_{Svi tekstovi, autorski članci, edukativni materijali i ostali autorski sadržaji objavljeni na internet stranici urbandog.rs predstavljaju intelektualnu svojinu autora i zaštićeni su Zakonom o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i 66/2019).}

_{Uredništvo stranice urbandog.rs sa zadovoljstvom podržava obrazovanje, širenje znanja i razvoj svesti o dobrobiti životinja. Sa ciljem da podstaknemo učenje i naučnoistraživački rad, korišćenje našeg autorskog sadržaja dozvoljeno je isključivo pod sledećim pravno definisanim uslovima:}

_{1. Uslovi za opšte citiranje i preuzimanje odlomaka}

_{U skladu sa članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, dozvoljeno je bez autorske naknade i bez traženja posebne dozvole citiranje kraćih odlomaka i izvoda iz tekstova u svrhu prikaza, kritike, polemike ili opšteg informisanja javnosti. Prilikom svakog citiranja odlomaka obavezno je kumulativno ispuniti sledeće uslove:}

• _{Jasno navođenje izvora: Mora se eksplicitno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs).}
• _{Direktan hiperlink: Obavezno je postavljanje aktivnog, direktnog i vidljivog linka (URL adrese) koji vodi do originalnog teksta sa kojeg je odlomak preuzet.}
• _{Navođenje autora: Mora se jasno navesti ime i prezime autora teksta, ukoliko je ono naznačeno na blogu.}
• _{Srazmernost obima: Preuzeti odlomak mora biti u granicama opravdanih svrhom citiranja (kraći, smisleni isečak teksta koji ne menja kontekst originalnog rada, a ne preuzimanje kompletnog teksta ili njegovog većeg dela).}

_{2. Izuzeci za potrebe obrazovanja i istraživačkog rada učenika i studenata}

_{U skladu sa članom 43. i članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, a sa ciljem pružanja doprinosa obrazovnom sistemu i akademskoj zajednici, dozvoljeno je besplatno korišćenje, obrada i citiranje tekstova sa ovog bloga učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima svih nivoa studija, isključivo za potrebe izrade:}

• _{školskih referata, prezentacija i domaćih zadataka,}
• _{seminarskih i istraživačkih radova,}
• _{diplomskih, master, specijalističkih i doktorskih radova.}

_{Korišćenje sadržaja u ove obrazovne svrhe dozvoljeno je bez traženja prethodne pisane saglasnosti uredništva, uz strogo poštovanje pravila o navođenju izvora:}

1. _{Pravilno citiranje: U samom radu (ili u bibliografiji/literaturi na kraju rada) mora se jasno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs) i tačna URL adresa preuzetog teksta.}
2. _{Integritet sadržaja: Tekst se ne sme modifikovati na način koji menja smisao autorskog dela ili narušava ugled autora.}
3. _{Nekomercijalni karakter: Radovi u kojima se tekstovi koriste ne smeju se javno distribuirati, prodavati niti koristiti radi ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne i komercijalne koristi.}

_{3. Zabrana neovlašćenog korišćenja i pravne posledice}

_{Bilo koji drugi oblik korišćenja sadržaja, što uključuje, ali se ne ograničava na: kompletno kopiranje i prenošenje tekstova na druge internet portale, komercijalnu eksploataciju, štampana izdanja ili adaptaciju bez prethodne izričite pisane saglasnosti uredništva stranice urbandog.rs, najstrože je zabranjen.}

_{Svaka povreda autorskih prava koja odstupa od gorenavedenih zakonskih izuzetaka biće procesuirana podnošenjem tužbe nadležnim sudskim organima, u skladu sa građansko-pravnom i krivično-pravnom zaštitom predviđenom pozitivnim propisima Republike Srbije.}

‍