U najstarijim pisanim tragvima ljudske civilizacije stoji da: „Pas ima osobine osam tipova ljudi: ima karakter sveštenika; ima karakter ratnika; ima karakter supruga; ima karakter lutajućeg pevača; ima karakter lopova; ima karakter divlje zveri; ima karakter kurtizana; ima karakter deteta.“

‍

„Čovek nije ni vuk ni bog, pa da je sam sebi dovoljan“. – Aristotle (384 BC – 322 BC), grčki filozof.

‍

Kao o tome kad je i ko kome prišao, tako i o evoluciji naših pratilaca, nauka još nije rekla sve. Pripitomljavanje je bio dug, spor proces i verovatno se odvijao kod prvih, primitivnih kultura različitog stepena razvoja i u različitim delovima sveta.I čovek i pas, kao organska bića, nastali su razvojem u organskom svetu. Taj razvoj su omogućila dva bitna činioca, spoljni tj. promena prirode (npr. velike klimatske promene) i unutrašnji, sposobnost organizma da se prilagodi spoljnim promenama. Tu sposobnost nisu imali svi, kako u ljudskom, tako ni u vučijem rodu. Nauka tvrdi da su opstali samo oni koji do kraja nisu bili specijalizovani. U tim tektonskim promenama, mnogi su bitku izgubili. Opstali su prilagodljivi. Jedno je sigurno, da je evolucija na različitim mestima, a gotovo u isto vreme, učinila da prapas i čovek započnu zajednički život koji traje do danas, sa manje ili više popularnosti, ali i da vuk ostane vuk.Pratioc i vinčanske kulture. Kada je rešena situacija oko toga da će, i u dobru i u zlu, živeti zajedno, na red su došla proširenja obaveza. Kao pravi prijatelj, prapas je učestvovao u lovu, potom u odbrani lovine i jazbine ili pećine, a kako su i druge životinje pripitomljavane, valjalo ih je čuvati i braniti, a nikako ne smemo zaboraviti i ulogu higijeničara. A, ni grejanja zimi. Nekako u isto vreme nastajanja-odvajanja tresetnog špica (Canis Familiaris Palustris), došlo je do odvajanja i „zimskog psa“ (ruski naučnik Antušin) (Canis Familiaris Inostranzewi) najbližeg rođaka planinskih pasa (Canis Molossus). Molosi su dobili ime po istoimenom stočarskom narodu iz Epira-Grčka, čiji su opet najbliži rođaci pastirski psi naših planina za koje se pak smatra da su u naše krajeve došli sa Ilirskim plemenima.

‍

Dolazak pastirskih pasa na prostore Balkanskog poluostrva sa stočarskim plemenima nije bila nikakva novost. U našim krajevima, već je bilo pripitomljenih pasa. Akademik Srejović, sa saradnicima, na lokalitetima Vlasac i Lepenski vir (7.000 godina pre nove ere), pre izgradnje hidroelektrane Đerdap pronašao je u ostacima ljudskih naseobina ostatke psa koji nedvosmisleno govore da je živeo sa čovekom i da je bio prva pripitomljena životinja.Šta se dešavalo u peridu od 15.000 godina pre Hrista do cca 5.000 godina pre nove ere, tema je za antropologe, biologe i zoologe. Jedno je sigurno, da trenutno najstariji zapisi u kojima se pojavljuje pas, imaju i zakonske delove.„Samo je inteligencijom pasa, svet stvoren“, kako kaže Vendidad, najstarija knjiga Zendaveste kompilacije drevnih verovanja (Avesta-verska knjiga Zoroastranaca sadrži zbirku svetih tekstova), u poglavlju o „Nastanku sveta“. Zendavesta kao drevni „zakonski“ kodeks nastao na tlu Sumera (5000 godina pre nove ere), Vavilona i Persije, pravi razliku između pasa koji lutaju u čoporima i onih koji su domestifikovani („Kad god čovek jede hleb, mora sa strane ostaviti tri zalogaja i dati ih psu… jer među siromasima, niko nije siromašniji od psa“). Pas u to doba nije bio samo oprobani pratilac i drug, već je kao i petao i vatra, terao zle duhove. „Glas njegov zlo uništava.“Da su dobro poznavali i poštovali pse, govori i 13. poglavlje navedene zbirke (8. deo) u kome pisac (pisci) govore: „Pas ima osobine osam tipova ljudi: ima karakter sveštenika; ima karakter ratnika; ima karakter supruga; ima karakter lutajućeg pevača; ima karakter lopova; ima karakter divlje zveri; ima karakter kurtizana; ima karakter deteta.“Tek što je čovek izmislio pismo, osetio je potrebu da opiše i zaštiti svog prvog saputnika druge vrste. Čime je to njegov saputnik zaslužio, zapitao bi se neko ko život ili barem jedan njegov deo sa četvoronožnim trabantom do danas nije delio. Za one koji to jesu, dileme nema.