Većina nas zna da pas neuporedivo bolje čuje od nas ljudi, ali nismo sigurni šta “razumeju” i na koji način njihovo čulo sluha radi. Kako možemo iskoristiti to čulo sluha da “radi za nas” i kako ga možemo iskoristiti za učenje šteneta/psa i spremiti da se ne plaši jakih zvukova ili raditi na desenzitizaciji na “jake” zvukove (grmljavina, petarde, vatromet i sl.), objasnićemo u narednim redovima ovog teksta.

‍Anatomija čula sluha

Čulo sluha se sa stoji od:

- Spoljašnje uho

- Srednje uho

- Unutrašnje uho

‍

Spoljašnje uho služi da prikupi zvučne talase (zvukove) i prosledi ih ka srednjem uhu. Spoljašnje uho se sastoji od:

• Ušne školjke koja je prekrivena kožom i dlakom, a izgrađena je od jedne vrste hrskavice. Funkcija ušne školjke, sa 18 ili više mišića, služi kao “radar” čijim pomeranjem (svaka ušna školjka može nezavisno da se pomera), “hvata” zvuk, pa pas može precizno da locira izvor zvuka. Iz ovih razloga, čulo sluha se može nazvati i “pasivnim sonarom”.
• Spoljašnjeg ušnog kanala koji ima oblik latiničnog slova “L”. Ovaj kanal štiti bubnu opnu koja je osetljiva na mehanička oštećenja ali i na prljavštine.

Srednje uho nalazi se u bubnoj duplji, i zadatak mu je da zvučni talas pretvori u mehaničku vibraciju. Srednje uho se sastoji od:

• Bubna opna kod pasa je izrazito osetljiva. Kada zvučni talas stigne do uha, bubna opna kreće da vibrira, a te vibracije dalje prenosi na slušne koščice. Kod jakih zvukova, bubna opna bude jako zategnuta sa određenim mišićima i na taj način indirektno štiti uho od oštećenja. Ona omogućava psu da “registruje” zvuk od 40 Hz do 60000 Hz, dok čovek može da čuje od 20 Hz do 20000 Hz. Ona psu omogućava da registruje i ultrazvuk koji se javlja na frekvenciji od 20000 Hz pa naviše, a mi taj zvuk ne čujemo.

• Slušne koščice čine tri najmanje kosti u telu, a to su čekić, nakovanj, uzengija. One mehanički prenose zvučni talas i pojačavaju ga i usmeravaju ka unutrašnjem uhu.
• Eustahijeva tuba povezuje srednje uho sa ždrelom i zadnjim delom nosne šupljine. Neophodna je kako bi se izjednačio spoljni pritisak vazduha i unutrašnji, da bi se omogućio rad bubne opne. Istovremeno služi kao neka vrsta branika od infekcija uha.

Unutrašnje uho je smešteno, da kažemo, blizu slepočnog dela kosti i ono je odgovorno za sluh i ravnotežu. Unutrašnje uho se sastoji od:

• Puža koji je u obliku spirale i gde je taj deo ispunjen određenom tečnošću. Zadatak puža je da mehaničke vibracije pretvori u električni impuls, koji mozak potom “čita” kao zvuk.
• Vestibularni sistem koji čine tri polukružna kanala, koja su postavljena tako da pas može da “sagleda” prostor trodimenzionalno. Ovaj sistem omogućava psu da održava ravnotežu i da se snalazi u prostoru.
• Ušni nerv povezuje unutrašnje uho sa mozgom. Možemo reći da on izgleda kao “magistrala” kojom se do moždanog stabla direktno šalju informacije na analizu o zvuku i ravnoteži.

Zvuk

Pre nego nastavimo dalje sa tekstom, da slikovitije objasnimo šta je zvuk, njegovu boju, dubinu, brzinu, slikovito, kako bi mogli da razumete kakve sve on uticaje može imati na vašeg ljubimca i kakve sve emocije može isti da proizvede. Zvuk možemo upotrebiti u socijalizaciji šteneta, desenzitizaciji na zvukove koji izazivaju paniku kod šteneta/psa, u građenju određenih vežbi kod psa, u građenju i jačanju KONTAKTA sa psom i dr.

Ako bi se vratili koju deceniju nazad, setićemo se da smo u osnovnoj školi, na jednom od časova iz fizike učili da je zvuk talas. Za objašnjenje ćemo onda koristiti more i talase, to bi trebalo da nam je svima najjednostavnije ali i najlepše da zamislimo.

Probajte da zvuk kao zvuk “vidite” kao sam talas, na moru. Sam morski talas, njegova veličina, oblik, nosi određenu energiju (snagu), pa kroz veličinu talasa možemo videti jačinu zvuka (amplitudu). Mali morski talasi koji bi nas “milovali” po nogama, u plićaku, bi bili tihi zvukovi, dok bi neki cunami bio toliko jak zvuk, koji može da izazove fizičku bol. Ako bi merili visinu nekog talasa, nekim metrom, od 0 metara pa do nekih tamo X metara, bi govorili koliko je neki zvuk glasan i za to se koristi jedinica dB (Decibel).

Probajte da zamislite sada stenu u koju udaraju talasi. Vremenski razmak izmedju dva uzastopna talasa koji su udarili u stenu govori o frekvenciji Hz (Herc). Ako izmedju dva uzastopna talasa koji udare u stenu prođe par sekundi, frekvencija je jako niska. Nisku frekvenciju možemo predstaviti zvukom, npr. Uzećemo zarad plastičnog objašnjenja da je 20 Hz, za njega možemo reći da je dubok zvuk, koji podseća na zvuk bas gitare, neki bariton, neka “tupa” grmljavina. Sada, zarad razumevanja, probajte da zamislite da je vreme izmedju dva talasa koji udare u stenu 0.0001 sekunda, to je recimo, zarad slikovitog objašnjenja, 10 000Hz, i to je zvuk nekog cvrkuta ptice, zvižduka, pištaljke.

Boju zvuka možemo predstaviti kroz različite nijanse boje talasa, koje pas razaznaje, kao i kroz sam oblik talasa. Recimo da imamo dva talasa iste frekvencije (Hz) i iste jačine (dB), on ih razlikuje po boji i obliku, da prevedemo to ovako na svakodnevni jezik, vi kažete SEDI psu, oni ima vrednost od N Hz i Z dB, vaš poznanik kaže psu SEDI u istom opsegu Hz i dB, pas će napraviti razliku između vaše i prijateljeve “boje” glasa. Možda za razumevanje još jasnije da kažemo, da ako isti ton odsviramo violinom i klavirom, mi razlikujemo tu “boju” i znamo da nije korišćen isti instrument, pa to pas razlikuje. Na istom principu pravi razliku između zvuka vašeg automobila i automobila vašeg komšije, pravi razliku između zveckanja ogrlice i zveckanja ključeva.

‍

Intonaciju posmatrajmo kao delfina koji krstari po talasu, kada se “penje” uz talas, da kažemo to tako, dok surfuje po istom, je kao da podižemo intonaciju (način na koji izgovaramo reč), ili dok se “spušta” niz talas. Sam talas je jačina našeg glasa (da li blago ili burno se obraćamo psu).

‍Zvuk i emocije

Prema do sada dostupnim informacijama svi sisari, pa i mi ljudi, imaju “urođeni strah” na buku, prasak (vatromet, petarde, pucanj, “pisak” kočnica i sl.) i takav zvuk ih dovodi u stanje “fight, flight, freeze, fawn or flop/faint”.

Za razliku od čula mirisa gde ono, da to tako kažemo, ima direktnu vezu, uvek, sa delom mozga za emocije, kod čula sluha je priča malo drugačija.

Naučna istraživanja su do sada mapirala dva pomalo različita načina kako zvuk putuje do amigdale (deo mozga psa za emocije), koji se aktiviraju zavisno od “prirode” zvuka.

Ako je zvuk prijatan, recimo tepamo našem psu i razgovaramo sa njim, zvučni talas prolazi kroz sedam “punktova” pre nego dođe do, da pojednostavimo pa ćemo samo reći, talamusa. U “talamusu”, da to tako kažemo, on vrši, pojednostavljeno, bazičnu analizu i selekciju samog zvuka. Talamus u tom trenutku postaje raskršće. Pojednostavljeno, odatle zvuk kreće da putuje i do slušne kore, koja procenjuje da li je zvuk poznat ili ne, opasan ili ne, a u isto vreme putuje i do amigdale koja mu daje “neku” emocionalnu vrednost i pohranjuje je u “memoriji”. Dati zvuk u slušnoj kori se definiše i u isto vreme se za njega u amigdali vezuje određena emocionalna vrednost.

Ako je zvuk neprijatan, recimo zvuk petarde, vatrometa ili grmljavine, početna analiza talamusa prosleđuje informacije slušnoj kori, ali njena obrada je u ovom momentu toliko spora, da se “zanemaruje”, a informaciju daleko brže procesuiraju amigdala i hipotalamus. Ovde je ulogu odigrala biologija, gde se aktivira sistem za preživljavanje i ovaj zvuk odmah dobija svoju emocionalnu vrednost u vidu “fight or flight” i pohranjuje se u amigdali, a hipotalamus je buster za opstanak.

Zvuk – čovek vs. pas

Pas čuje zvuk u rasponu od 40 Hz do 60000 Hz (gornji prag je spor različitih naučnih istraživanja, pa ga treba uzeti sa rezervom), dok čovek čuje u rasponu od 20 Hz do 20000 Hz. Ovo nam govori da pas može da registruje i ultrazvuk koji mi ljudi ne možemo da registrujemo.

Tišina za čoveka je ako je jačina nekog zvuka 0 dB (to ne znači da je zvuk odsutan, nego ga naš slušni aparat ne registruje), za nas bi to bilo kao da ležimo na nekoj livadi i eventualno bi čuli “šum” povetarca. Pas čuje od -15 dB, on može da čuje kretanje insekata, kretanje glodara pod zemljom, disanje ljudi i promenu ritma disanja kada se tek probudimo (ovde dolazi do naše promene mirisa, pravimo mikro-pokrete i uz promenu ritma disanja, znaju da smo budni iako se "ne pomeramo").

Pas ima osetljivije čulo sluha od čoveka, kada je reč o visokim frekvencijama i do 100 puta.

Ton koji psima najviše prija je euforičan glas koji asocira na Sunđer Boba na 600 grama Nutele. Njega koristimo ili dok hvalimo proces koji želimo da naglasimo psu da je za nas poželjan ili dok mu tepamo.

Petarde, vatromet, grmljavina "proizvode" zvuk jačine od 120 dB pa naviše, gde se frekvencija, zavisno od izvora zvuka, kreće od nešto ispod 250 Hz ali može tokom drugih procesa, zavisno od pirotehničkih sredstava da ide i preko 8000 Hz.

Minimalni prag koji izaziva neprijatnost kod pasa je za zvuk jačine od 80 dB i frekvencije od 5000 Hz do 15000 Hz (recimo usisivač, fen za kosu), dok mi ljudi ne reagujemo na ove vrste zvuka, uglavnom. Takođe ultrazvuk, preko 20000 Hz, gde se pas uznemiri na ulici zbog recimo kočenja automobila, naprezanja materijala mosta, dok se mi krećemo ispod istog, tramvaja pri njihovom zaustavljanju i sl. Za nas ljude je taj minimum frekvencija između 2000 Hz i 4000 Hz, što je recimo grebanje po školskoj tabli, struganje viljuške o keramički tanjir, zvuk zubarske bušilice i sl. Iako je jačina ovih uređaja oko 50 dB (to su često oštri tonovi).

Minimalni prag koji izaziva bol kod pasa je zvuk jačine od 120dB (od 100 dB do 120 dB izaziva zbunjenost i može da dovede do panike) i frekvencije od 4000 Hz do 12000 Hz. Kod čoveka je to jačina zvuka od 120 dB i frekvencije oko 3000 Hz.

Naša svađa ili navijanje tokom praćenja nekog takmičenja, uz naš povišen adrenalin i kortizol, može da dovede do osećaja neprijatnosti kod šteneta/psa. Pas može da se povuče iz prostorije, može da utiče generalno na naš KONTAKT sa psom. Isti princip je i kada “grdimo” psa, on taj deo ne razume, pa može se reći da praktično vršimo dugotrajno nesvrsishodno kažnjavanje psa, koje može pod određenim okolnostima i u određenim situacijama, i kod šteneta i kod zrele jedinke, dovesti do toga da kreće da oseća strah prema nama.

‍
Kako štene/pas uči reči kroz akciju i emociju

‍Pas ne razume pojam reči kao takav. Recimo deo mozga kod psa koji prepozna reč SEDI je isti kao i kod čoveka, ali za razliku od čoveka pas nema ceo koncept šta se pod rečju SEDI podrazumeva. Kognitivne sposobnosti (sposobnost razmišljanja i donošenja zaključaka) psa su daleko ispod kognitivnih sposobnosti čoveka. Pas kroz proces učenja “razume” da SEDI, kao verbalni signal, podrazumeva da treba da spusti zadnjicu na zemlju, ali taj signal kao takav ne podrazumeva da treba i da se ne pomera sa te pozicije, ako kroz određeni proces učenja nije uveden i taj element. Ovde možemo videti razliku šta to znači čoveku kao verbalni signal, a šta psu.

Kroz ovaj primer može se videti nedostatak reči kojom se markira određena radnja koju je pas izvršio (često se koristi za to sam kliker ili reči kao što su JAP, JES, DA, ČIP), ako se izostavi hvaljenje psa, za proces koji želimo da kroz ponavljanje ojačamo, i kako naša boja glasa, u vidu hvaljenja/tepanja, u tome može da bude kao navigacioni sistem, da štenetu/psu, pojasnimo šta se od njega očekuje. U ranijem delu teksta smo pomenuli kako pas reaguje, njegova amigdala, na određenu boju glasa, frekvenciju i jačinu, a ovde kada to primenimo olakšavamo sam proces učenja psu. Pas daje određenu emocionalnu vrednost samoj reči koju smo vezali za određenu radnju, objekat, osobu.

Drugi primer bi recimo mogli da koristimo za objekat, kao što je loptica. Ako bi ponovili svaki put prvo reč loptica, pa potom istu pokazali psu i bacili je, posle nekog broja ponavljanja ove radnje stvorili smo proces učenja. Pas je kroz fiziološki proces organizma dao i emocionalnu vrednost reči, koju smo povezali sa objektom, na pominjanje iste, on vidi mentalnu sliku loptice, pa potom kreće da je traži očima. Ovde možemo da vidimo da štene/pas ne radi kao prekidač na tosteru, nego da ima vizuelizaciju određene radnje, predmeta i da nakon toga ima reakciju.

Kada se obraćamo psu on čuje, da kažemo, niz nekih zvukova, ali selektuje samo one koji za njega imaju određenu vrednost. Na primer, ako se obratimo psu rečenicom “nisi bio dobar, bio si jako nevaljao, treba da te pošaljem u boks”, ako smo ga učili da je boks mesto gde se oseća prijatno, vrednuje samo tu reč i odlazi u isti, a ostalo je registrovao kao šum.

Pas prati “obrasce” naših reči kroz komunikaciju koju vodimo sa njim. Iako vrši selekciu samo onih zvukova koji za njega imaju vrednost (tipa hoćemo napolje, gde je loptica, ko je to i sl.) u celom monologu, on zbog toga pravi razliku na kom mu se jeziku neko obraća. Ali taj kontekst nije takav da ako mu se neko obraća na španskom, da on razume da je reč o španskom jeziku, nego čuje sasvim novi zvuk za njega, nepoznat.

‍

Da li možemo da “prevarimo” štene/psa kroz intonaciju ako mu se obratimo recimo na nemačkom ili kineskom jeziku? Načelno da i to zbog načina na koji njegov mozak funkcioniše. Leva hemisfera mozga psa prepoznaje reč koja kroz proces učenja podrazumeva neku radnju, objekat, a desna hemisfera kroz emociju reaguje na intonaciju. Recimo, naučili smo psa da spusti zadnjicu na zemlju kada izgovorimo SIT, on je vezao hranu, igru, naš način izgovaranja date reči, boju glasa, naš miris, dao emocionalnu vrednost datoj reči. Ako upotrebimo sličnu reč, SID, pas kao oportuno biće, “lenjog” mozga, u levoj hemisferi ne vidi razliku, jer je skoncetrisan na rezultat, a reč smo izgovorili istom intonacijom.

Iz ovog razloga deo nas ne uči pse da izvrše radnje da sednu i legnu uz upotrebu reči SEDI i LEZI, jer obe reči se sastoje iz dva sloga i često ih nesvesno možemo istom intonacijom izgovoriti, pa pas bude “zbunjen” šta smo od njega tražili. Pre 17 godina smo krenuli da koristimo SEED (sedi) i MST (mesto), gledamo da nam i intonacija bude drugačija, za sedi uzlazna, za lezi silazna, gde i naš mozak treniramo da potpuno drugačije izgovaramo ova dva zvuka nevezano od situacije i umora i da ne napravimo grešku u intonaciji i načinu izgovora, kojoj smo bili podložni sa SEDI i LEZI. Po istom principu dajemo vrednost i rečima da nam pas ide skoncetrisano uz nogu sa leve strane, da bude tu negde relativno blizu nas, a da nas ne vuče sa desne strane, i dr.

Pri izboru reči koje koristimo u vidu verbalnog signala ("komanda") koristimo simbilante C, Z i S. Isti princip koristimo i u odbiru imena za psa, pa deo njih u nekadašnja vremena, koji su bili upoznati sa ovim principom su koristili imena za pse kao što su Reks, Maks, Fluks, Luks i sl. Deo reči u učenju pasa je bio na nemačkom jeziku, zbog istog principa, Zic, Plac, Aus, Raus, Fus i td.

Treba naglasiti, da nikada ne kažnjavamo psa imenom ili rečju dođi. Kažnjavanje imenom ili rečju dođi podrazumevamo kada ljutito, obuzeti pomalo besom izgovorimo pomenute reči, gde se menja naša boja glasa, gde se menja intonacija, frekvencija i jačina zvuka, gde je došlo do porasta kortizola i adrenalina u našem telu. Psi su kroz evoluciju, razvili deo da duboki tonovi, veće jačine, uz prateći pomenuti naš miris, prepoznaju kao pretnju, pa odatle nema reakcija kakve mi očekujemo od njih, nego su možda u stresu, dolaze nam blago povijenog tela, zalizanih ušiju, podvijenog repa i dr. Ako ovakve naše reakcije ponavljamo, možemo kroz vreme dovesti da pas krene da nas se plaši, da krene da beži od nas, a za takve reakcije smo mi nažalost kao vlasnici odgovorni, i samim rečima i načinom njihovog izgovora, smo kod psa doveli, da im da sasvim drugu emocionalnu vrednost.

Interesantan dodatak ovom odeljku može da bude i to da pas ne razume ime kroz koncept pod kojim ga mi ljudi vidimo. Ime psa je takođe zvučni signal, koji treba da vežemo samo i isključivo i uvek za prijatne stvari, kako bi pas toj reči dao visoku emocionalnu vrednost. Pa izgovaranjem imena, ako smo ga izgradili na adekvatan način, pas reaguje uvek spreman na akciju sa nama. Isti princip važi i za reč DOĐI.

Socijalizacija šteneta i habituacija

Socijalizacija šteneta kao vid prevencije i mentalnog razvoja šteneta počinje okvirno od treće nedelje starosti i traje do četrnaeste nedelje (nekada i do šesnaeste nedelje), načelno. U prvom periodu ulogu u socijalizaciji šteneta igra ženka i ostali štenci u leglu (retko mužjak) potom tu ulogu treba da preuzme odgajivač, a potom mi kao vlasnici od momenta preuzimanja šteneta.

U periodu izmedju treće i četvrte nedelje života šteneta se “otvara” bubna opna i postaje izloženo zvucima. Zavisno od naslednih osobina predaka (često olako se koristi termin “genetika”), ćelijskog pamćenja (epigenetika), kvaliteta ženke, znanja i odgovornosti odgajivača, utiče na to koliko će nama kao vlasnicima biti olakšana socijalizacija na različite zvuke, pogotovo ako živimo u urbanim delovima Beograda, Novog Sada, Niša...

Kada preuzmemo štene od odgajivača sa sedam do osam nedelja starosti, pored još nekih elemenata na kojima treba da radimo, a o kojima će biti reči u narednim tekstovima, treba da se skoncetrišemo i na socijalizaciju na zvuk.

Ako izostavimo da izložimo naše štene različitim stimulusima u vidu zvuka u periodu do 16. nedelje najkasnije, više ne možemo govoriti o socijalizaciji psa, nego ćemo se baviti desenzitizacijom na određene zvukove na koje pas može da reaguje strahom.

Pošto je većina vlasnika odgovorna prema fizičkom zdravlju šteneta, izbegava da ih izvodi napolje dok ne prođe period karantina nakon treće vakcine, gde je štene tada starosti skoro 4 meseca, to povećava verovatnoću da se štene potom plaši zvuka tramvaja, trolejbusa, reaguje panično na zvuke petardi, vatrometa, grmljavine, kamiona gradske čistoće i sl. deo procesa se može obaviti u stanu... Dovodi pod znak pitanja mentalno zdravlje jedinke.

Možemo učiti psa da zvuk usisivača, fena za kosu, kao što je opisano u tekstu “Veterinar i grumer”.  Može se dodati, dok se igrate sa štenetom, da neko lagano lupka recimo kašikom metalnom o dno neke stare metalne šerpice, možete staviti sitan metalni novac u neku metalnu manju kutiju i lagano da pomoćnik zvecka sa njom, dok se vi igrate sa štenetom. Ovde glavnu ulogu za zvuke sada igra vaša mašta. Deo stvari jeste da otvorite i prozor, da zvučni talas dopire do šteneta dok se vi igrate sa njim.

Gde treba da budete oprezni, da jačina i frekvencija zvuka ne budu toliko jaki da kod psa preopteretite amigdalu i da ne izgradite strah, pa to radite postepeno, prvo na većoj distanci, blaži tonovi, pa posle nekog vremena približavate izvor zvuka ili podižete jačinu zvuka. Ovaj proces zahteva strpljenje, nikako ne smemo žuriti sa njim, u socijalizaciji sporije i temeljnije znači brže.

Tehnologija i socijalizacija i habituacija

Za socijalizaciju i habituaciju u stanu, za štene, možemo koristiti naše računare i puštati im određene zvuke sa njih.

Ovde se krije jedna začkoljica koju većina vlasnika nenamerno zapostavi. Daćemo primer kroz mobilni telefon i našu boju glasa. Pas preko mobilnog telefona ne prepoznaje našu boju glasa. Pas prepoznaje obrazac reči, o tome smo govorili u gornjem delu teksta, reaguje na intonaciju. Mobilni uređaji i zvučnici i obrada zvuka je pravljena za ljudsko uho. Sam uređaj kompresuje taj zvuk, pa pas nema tu vrstu zvuka koju ima in vivo. Deo pasa čak i ne reaguje na naš glas (tehnologija ga je toliko “izobličila”) iz tih razloga, kada mu se obraćamo preko telefona.

Mi možemo puštati psu, putem računara zvuke petardi, grmljavine, vatrometa i to raditi tokom procesa igre sa njim i voditi računa o jačini zvuka, blizini izvora i spremati ga kroz proces habituacije za spoljne nadražaje, kada krenemo da izlazimo van sa njim. Međutim ovi zvuci ne mogu da zamene akustiku i ostale procese koji se odvijaju usled “eksplozije” petarde ili vatrometa gde se frekvencija i jačina zvuka mogu menjati, kao ni prostor u kome dolazi do “eksplozije” gde se zvučni talasi mogu odbijati o zidove zgrada i otežati psu da odredi izvor odakle zvuk dolazi i preplaviti mu amigdalu i dovesti do panike.

Kada krenemo da izvodimo štene napolje, možemo ga kroz igru i zabavu spremati za sve zvukove (što više iskustva ima, to će se lakše i bolje nositi i sa petardama, vatrometom). Na Slaviji recimo u parkiću iznad, na uglu ulica Beogradska i Njegoševa, možemo se igrati sa psom, dok prolaze tramvaji, autobusi, motocikli, automobili, trolejbusi, dečija graja. Posle se postepeno možemo spuštati i igrati se na kraju na samom platou sa štenetom. Možete iskoristiti deo Bulevar kralja Aleksandra, kod Glavne pošte, gde se možete igrati sa psom kod Skupštine. Recimo Knez Mihajlova ulica u prepodnevnim satima, dopiraće više različitih zvukova iz lokala, sami šetači proizvode različite zvuke, Fontana na Novom Beogradu, kod same opštine imate priliku da se igrate sa štenetom, u prepodnevnim satima kod TC Ušće, blizu Brankovog mosta, ceo potez Njegoševe ulice na Vračaru, deo kod TC Galerija, ispod mosta Gazela, gde pas ima i niske zvuke naprezanja materijala samog mosta, sami tržni centri zbog lokala i šetača i sl.

Desenzitizacija na zvuk – uopšteno

Sinapse u mozgu psa se popunjavaju informacijama aktivno do 16 nedelje starosti, nakon toga ako su neke "informacije" izostavljene ili unešene u vidu "traume" mi se više ne bavimo socijalizacijom šteneta/psa, nego desenzitizacijom. Krećemo da "reprogramiramo" značenje određenih zvukova psu, metodom - od jednostavnog ka složenom, od sporog ka brzom, gde napominjemo da je sporo i strpljivo donosi brz rezultat. Da bi došlo do promene ponašanja psa, često je to zbog same biologije psa (nasledne osobine same jedinke, epigenetika, visina traume, nagoni psa i dr.) proces od najmanje 6 meseci do godinu dana metodičnog, doslednog i strpljivog učenja psa.

Ako se ne bavimo socijalizacijom, habituacijom i desenzitizacijom, ne možemo očekivati da nas pas prati uz nogu na “komandu” PORED, SEDI, LEZI. Štene/pas gleda da izbegne svaku potencijanu opasnost jer njegove kognitivne sposobnosti nisu na našem nivou i ne možemo mu objasniti da ga neko tamo lupanje kontejnera, u Molerovoj ulici, životno ne ugrožava. Pa stari princip rada, “dresura” podrazumeva primenu fizičke sile (i mi koristimo termin jer je ljudima on poznat za rad sa psom ali ne i metodologiju rada koja se pod njim podrazumeva) može da produbi problem (stvara “depresiju” gde je stručan termin naučena bespomoćnost) iako ljudi imaju utisak da rešava situaciju ali to je kratkoročan efekat, na žalost vlasnika, koji su hteli da učine sve da pomognu svom ljubimcu.

Rad na desenzitizaciji psa na određene zvuke se zasniva na istim principima na kojima leži socijalizacija psa. U tom procesu rada treba koristiti hranu koja ima visoku motivacionu vrednost samom psu (ne granule, nego možemo blago ustajalo sveže meso), isečeno u veličinu koju pas može da proguta, ne da žvaće, jer u procesu rada mi treba našim kretanjem, euforičnim hvaljenjem, da budemo distrakcija našem psu i taj proces gde nas štene/pas juri, da bodrimo našim glasom, a celo ponašanje da nagrađujemo hranom, gde negde nakon početka te naše igre se pušta taj neki neprijatan zvuk, određene jačine, na određenoj udaljenosti. Postepeno krećemo da menjamo kod psa vrednost tog zvuka u amigdali, gde kroz naš miris (serotonin, dopamin, oskitocin), samo kretanje psa dovodi do lučenja endorfina u njegovom mozgu, a naš glas Sunđer Bob, koji je određene frekvencije i jačine, koristimo za navigiranje poželjnog ponašanja, gde na kraju sve zaključimo sa hranom, kao resursom za psa. Izbegavamo statične vežbe kao sedi i lezi. Izbegavamo da nam pas ide uz nogu precizno, kroz verbalni signal PORED, dok se bavimo desenzitizacijom. Dok ne dovedemo psa do određenog nivoa ponašanja gde može sam da se izbori sa tim zvukom i da ne pokazuje znakove neprijatnosti i straha, kada je izvor na većoj udaljenosti i slabije jačine, ne pokušavamo, a još manje insistiramo na vežbama poslušnosti.

U celom procesu možemo koristiti na startu snimke grmljavine, petardi i vatrometa sa našeg računara ili telefona, pa postepeno sve to podizati u smislu jačine zvuka i blizine izvora zvuka. Nakon tog perioda možemo kupiti sami petarde i otići na Košutnjak, gde bi neko ušao duboko u šumu, a vi bi bili na uzvišenju, na čistini i neko bi bacio petardu u šumi, dok se vi igrate sa psom. Ako pas ne bi odreagovao, nagradite ga "debelo" i završili ste trening za taj dan. Pas ne sme da se konstantno izlaže stresu, treba mu nekada i 72 sata da se spusti koritzol u organizmu, a i odmor da bi kognitivno obradio ceo trening.

‍

Tekst treba posmatrati kao informativni vodič zasnovan na trenutnim naučnim saznanjima, uz napomenu da se nauka o psima stalno razvija. Svaki pas je jedinka za sebe, stoga navedene savete treba prilagoditi specifičnom karakteru i potrebama ljubimca.

‍

Literatura:

How Well Do Dogs and Other Animals Hear?

Multilevel fMRI adaptation for spoken word processing in the awake dog brain

‍Hemispheric Specialization in Dogs for Processing Different Acoustic Stimuli

‍Therapy and Prevention of Noise Fears in Dogs - A Review of the Current Evidence for Practitioners‍

Sound quality impacts dogs’ ability to recognize and respond to playback words‍‍

Effectiveness of treatments for firework fears in dogs‍‍

Ear Structure and Function in Dogs

Noise - Induced Hearing Loss: Overview and Future Prospects for Research on Oxidative Stress

‍

Povezani tekstovi:

Čulo mirisa‍

Emocije - pas vs. čovek

Socijalizacija šteneta/psa

Veterinar i grumer

Onovna znanja o učenju

Transporter - predstavlja?

‍

‍

_{Pravna napomena o zaštiti autorskih prava i uslovima korišćenja sadržaja}

_{Svi tekstovi, autorski članci, edukativni materijali i ostali autorski sadržaji objavljeni na internet stranici urbandog.rs predstavljaju intelektualnu svojinu autora i zaštićeni su Zakonom o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i 66/2019).}

_{Uredništvo stranice urbandog.rs sa zadovoljstvom podržava obrazovanje, širenje znanja i razvoj svesti o dobrobiti životinja. Sa ciljem da podstaknemo učenje i naučnoistraživački rad, korišćenje našeg autorskog sadržaja dozvoljeno je isključivo pod sledećim pravno definisanim uslovima:}

_{1. Uslovi za opšte citiranje i preuzimanje odlomaka}

_{U skladu sa članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, dozvoljeno je bez autorske naknade i bez traženja posebne dozvole citiranje kraćih odlomaka i izvoda iz tekstova u svrhu prikaza, kritike, polemike ili opšteg informisanja javnosti. Prilikom svakog citiranja odlomaka obavezno je kumulativno ispuniti sledeće uslove:}

• _{Jasno navođenje izvora: Mora se eksplicitno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs).}
• _{Direktan hiperlink: Obavezno je postavljanje aktivnog, direktnog i vidljivog linka (URL adrese) koji vodi do originalnog teksta sa kojeg je odlomak preuzet.}
• _{Navođenje autora: Mora se jasno navesti ime i prezime autora teksta, ukoliko je ono naznačeno na blogu.}
• _{Srazmernost obima: Preuzeti odlomak mora biti u granicama opravdanih svrhom citiranja (kraći, smisleni isečak teksta koji ne menja kontekst originalnog rada, a ne preuzimanje kompletnog teksta ili njegovog većeg dela).}

_{2. Izuzeci za potrebe obrazovanja i istraživačkog rada učenika i studenata}

_{U skladu sa članom 43. i članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, a sa ciljem pružanja doprinosa obrazovnom sistemu i akademskoj zajednici, dozvoljeno je besplatno korišćenje, obrada i citiranje tekstova sa ovog bloga učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima svih nivoa studija, isključivo za potrebe izrade:}

• _{školskih referata, prezentacija i domaćih zadataka,}
• _{seminarskih i istraživačkih radova,}
• _{diplomskih, master, specijalističkih i doktorskih radova.}

_{Korišćenje sadržaja u ove obrazovne svrhe dozvoljeno je bez traženja prethodne pisane saglasnosti uredništva, uz strogo poštovanje pravila o navođenju izvora:}

1. _{Pravilno citiranje: U samom radu (ili u bibliografiji/literaturi na kraju rada) mora se jasno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs) i tačna URL adresa preuzetog teksta.}
2. _{Integritet sadržaja: Tekst se ne sme modifikovati na način koji menja smisao autorskog dela ili narušava ugled autora.}
3. _{Nekomercijalni karakter: Radovi u kojima se tekstovi koriste ne smeju se javno distribuirati, prodavati niti koristiti radi ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne i komercijalne koristi.}

_{3. Zabrana neovlašćenog korišćenja i pravne posledice}

_{Bilo koji drugi oblik korišćenja sadržaja, što uključuje, ali se ne ograničava na: kompletno kopiranje i prenošenje tekstova na druge internet portale, komercijalnu eksploataciju, štampana izdanja ili adaptaciju bez prethodne izričite pisane saglasnosti uredništva stranice urbandog.rs, najstrože je zabranjen.}

_{Svaka povreda autorskih prava koja odstupa od gorenavedenih zakonskih izuzetaka biće procesuirana podnošenjem tužbe nadležnim sudskim organima, u skladu sa građansko-pravnom i krivično-pravnom zaštitom predviđenom pozitivnim propisima Republike Srbije.}