_{Predji na često postavljana pitanja}

‍

Šta je socijalizacija?

Pre nego što objasnimo šta socijalizacija znači za psa, najpre da vidimo šta ona znači za nas, kako bismo mogli da napravimo analogiju. Nikola Rot socijalizaciju definiše kao proces socijalnog učenja putem kog jedinka stiče socijalno relevantne oblike ponašanja i formira se kao ličnost sa svojim specifičnim karakteristikama. Razvoj čoveka ostvaruje se kroz proces socijalizacije. Njome on stiče veliki fond znanja, veština i navika, razvija veoma složene osobine i sposobnosti i usvaja sve one kvalitete koji ga suštinski razlikuju od drugih ljudi. Za psa bi to bilo isto, samo posmatrano iz ugla te specije.

Socijalizacija (ovaj termin koristimo kao krovni inače on obuhvata socijalizaciju, habituaciju, klasično uslovljavanje, kontrakondicioniranje, modifikaciju ponašanja, desenzitizaciju, generalizaciju) je izuzetno važna, kako za štenad u procesu mentalnog razvoja, tako i za zrele pse koji imaju određene strahove, ali i za sve pse kao proces jačanja kontakta između psa i vlasnika.

Šta socijalizacija znači u životu šteneta / psa?

Ako pogledamo definiciju Nikole Rota, za štene, pa i za odraslog psa, ona podrazumeva sticanje raznovrsnog iskustva i učenje kako da se nosi sa stresom koji nastaje kao posledica života u urbanoj sredini. To podrazumeva navikavanje na različite tipove ljudi i dece i njihova različita ponašanja, govor tela i načine kretanja, zatim na zvukove koje proizvode automobili, motocikli, kamioni, autobusi, radne mašine, trolejbusi, tramvaji, petarde, kao i na različite kućne aparate (usisivač, fen za kosu i sl.). Takođe obuhvata navikavanje na različite prostore (veterinar, grumer, kafić, restoran...), podloge, poput kamena, šljunka, peska, zemlje, blata, metala, lima, rešetki, staklenih površina, bara, vode idr., kao i na raznovrsne mirise koje jedna urbana sredina nosi sa sobom. Bitno je naglasiti, da i kroz tekst Svetske zdravstvene organizacije, zdravlje je neraskidivo sa socijalnim okruženjem gde osoba može i fizički i mentalno da se razvija, kako bi bila zdrava, gde se pod zdravljem ne misli samo na odsustvo bolesti, ovo se odnosi na čoveka, ali analogiju možemo preslikati i na štenad / pse.

Navikavanje na ove nadražaje i izazove predstavlja primarnu ulogu u socijalizaciji psa, i njegov mentalni razvoj. Izlaganje šteneta stresu, onoliko velikom da štene (pa i pas) iz njega izadje kao pobednik, a onoliko malom da bude dovoljan izazov za njega. Ako sklanjamo štene od stresnih situacija, to će isto kasnije pokazivati veći stres u zrelijoj dobi. Kroz ceo proces treba istovremeno jačati kontakt između nas i psa, pri čemu bismo preventivno delovali kako bismo uticali na njegovu mentalnu snagu, predupredili pojavu određenih strahova i skratili vreme potrebno da se pas oslobodi stresa.

Mentalni razvoj šteneta / psa i ključni period socijalizacije

Kako se pas mentalno razvija, načelno se može reći da je sa dve godine starosti na nivou jedva dvogodišnje bebe ili dvoipogodišnjeg deteta. Na približno tom mentalnom nivou ostaje i sa pet, deset ili petnaest godina. Primarni period u procesu socijalizacije i habituacije je, načelno, od treće nedelje do četvrtog meseca starosti. Ovaj period u slengu nazivamo periodom stabilizacije i on je najvažniji za samu socijalizaciju šteneta.

Urođeni strahovi i socijalno prihvatljivo ponašanje

Gubitak tla pod nogama, bljesak svetlosti i buka urođeni su strahovi svih sisara, pa je socijalizaciju šteneta, pa i odraslog psa, potrebno primarno usmeriti ka tim elementima. Pri tome, ponovo naglašavamo, važno je graditi kontakt sa psom, a zatim ga postepeno upoznavati i sa drugim živim bićima, i to na način putem koga će sa njima ostvariti određeni vid komunikacije.

Šta je socijalno prihvatljivo ponašanje psa zavisiće od nas kao vlasnika i od sredine u kojoj se nalazimo i živimo. Na lajanje psa kada neko prođe pored vrata stana ostatak komšiluka neće gledati blagonaklono, jer ih to uznemirava. Međutim, isto ponašanje psa na selu, gde će pas lajati kada u kasne sate neko prođe pored kapije, biće nagrađeno, jer taj neko ili nešto može biti provalnik ili predator koji vreba stoku.

Ali sada, polazimo od toga da većina nas koji se manje ili više aktivno bavimo psima živi u gradu, u stanu, i nema potrebu da psa drži kao čuvara (prema staroj vojnoj podeli, pod čuvarom se podrazumevala jedinka koja lavežom alarmira stražu). Većina nas želi ili priželjkuje psa sa kojim će opušteno moći da se kreće po gradu, bez bojazni da će pas pokazati neke oblike nepoželjnog ponašanja u urbanoj sredini.

Kako sprovoditi socijalizaciju u praksi

Pre nego što počnemo sa socijalizacijom, važno je da psu hranu dajemo isključivo iz ruke, kako bi nas percipirao kao izvor zadovoljstva i kako bismo bar donekle izgradili odnos s njim. Većina vlasnika ovaj deo ne uzima za ozbiljno, jer štene načelno tek oko šestog meseca "počinje da proverava gde se nalazi na hijerarhijskoj lestvici u svom novom čoporu” . Do tada gotovo svuda ide za nama i deluje opušteno, pa se stiče utisak da je sve u redu. U ovom periodu najkasnije dolazi do ulaska u period adolescencije, gde većina nas to posmatra kao borbu za prevlašću, neposlušnoću, a u stvari imamo jedan "buran" razvoj nervnog sistema psa.

Nekoga može zbuniti sam termin „hijerarhija”, ali ona postoji i u našem ljudskom svetu (kod nas bi najbliže bilo da je to osoba koja zauzima tu poziciju svojim autoritetom zasnovanim na znanju i koja vaspitava i uči ostale). Sa bebama se ne dogovaramo šta je za njih korisno – da li treba da se okupaju ili ne, šta će obući ili šta je zdravo da jedu. Mi smo ti koji donose takve odluke u najboljem interesu bebe, a kasnije i deteta, prateći njegov fizički i mentalni razvoj i potrebe. Ako napravimo analogiju, slično bi trebalo da bude i sa psom, iako pripadamo različitim specijama i u najvećem broju slučajeva ne funkcionišemo po istom principu. Interesovanja su nam, da to tako kažemo, potpuno drugačija.

Treba da razumemo, da psi ne razumeju koncept dominacije, kao mi ljudi, ne postoji čak ni u čoporu vukova (čopor je krvno srodstvo), a ovaj deo je bitno da razumemo zbog percepcije ponašanja šteneta pa i psa kao zrele jedinke, zbog pristupa učenju. Čoporom ne dominira alfa nad slabijima, čopor je, da to tako kažemo ozbiljno uredjena socijalna grupa, gde zrele jedinke pokazaju visok stepen tolerancije na ponašanje štenaca i reakcije jedinki su takve da služe za navodjenje i socijalizaciju štenadi, analogija sa nama ljudima, vaspitanje, pa to možemo koristiti kao lingvistički most termin "hijerarhija" i objašnjenje sa roditeljima koji imaju vaspitnu ulogu deci, a "čopor" opet kako lingvistički most za ono šta je nama blisko, kroz šta posmatramo neku porodicu i ulogu svakog člana u porodici. Koncept alfa vuka potiče iz analize spojenih vukova u zološkom vrtu, koji nisu bili u krvnom srodstvu, a borba je bila za resursima, a ne za upravljanje "čoporom", inače kada imamo jedinke koje su zajedno, a nisu u krvnom srodstvu, termin za njih je horda.

Kada se nekoliko daa kasnije štene opustilo uz nas, počinjemo da mu najveći deo hrane dajemo dok smo s njim napolju, dok zajedno s njim prolazimo kroz različite izazove (susrete s ljudima, različite površine i podloge, kao i razne zvukove) animirajući ga sopstvenim kretanjem i veselim, euforičnim glasom, a kada savlada određeni izazov nagrađujemo ga hranom, maženjem i prijatnim tonom glasa. Pri tome treba voditi računa, jer se od jedinke do jedinke razlikuje u kojoj meri i koliko često psa treba izlagati određenim izazovima. Za neke stvari biće potrebno više vremena, iako nama možda deluju trivijalno. Ono što je važno je da budemo strpljivi i omogućimo štenetu da svaki izazov savlada uspešno, kako bi kasnije moglo da živi bez strahova i bez paničnih reakcija u kojima bi pokušavalo da pobegne.

Nakon što smo psa postepeno upoznali sa različitim izazovima koje grad i njegovo okruženje nose i donekle ojačali kontakt između nas i šteneta, možemo pristupiti upoznavanju sa drugim psima. Naše štene nikako ne treba da jednostavno pustimo među druge pse i prepustimo ga da se samo snalazi i upoznaje s njima! Potrebno je da, u skladu sa temperamentom i senzitivnošću našeg šteneta, za početak izaberemo jednog psa sa kojim će imati prijatno iskustvo. Po pravilu tražimo psa flegmatičnijeg ponašanja, bez obzira na pol, starost, rasu ili veličinu, koji može da toleriše nestašno ponašanje šteneta ili koji neće praviti nagle pokrete i biti nametljiv, naročito ako imamo plašljivije štene. Prvi kontakti, načelno do devetog meseca starosti, trebalo bi da budu prijatna iskustva za naše štene. Kroz njih, ono će učiti dalju komunikaciju sa drugim psima, dok je prve korake u tom procesu već dobilo od majke i ostalih štenadi u leglu. Sve to treba da se odvija uz naš nadzor i kontrolu - menadžment orkuženjem.

Ako štene u procesu mentalnog razvoja i formiranja doživi stres koji njegov nervni sistem, u tom uzrastu, ne može da podnese i prevaziđe, takvo iskustvo može se ispoljiti kao svojevrsna „trauma”. Odatle kasnije dobijamo pse koji agresivno reaguju na druge pse, ili na pse određenog izgleda, mirisa i slično. Ako se takvi susreti ponove, te pse nažalost kasnije nije moguće u potpunosti „izlečiti”. Ti „simptomi” mogu se samo ublažiti, držati pod kontrolom i preventivno sprečavati, kada ponovo dođe do sličnih situacija - ostaje nam opet upravljanje okruženjem (detaljnije objašnjenje u tekstu Nervni sistem - opšte). Kod senzitivnijeg šteneta, na primer, nagli prilazak drugog psa koji je previše nametljiv u „igri” može predstavljati upravo takvu „traumu”, koja će kasnije dovesti do toga da naš pas agresivno reaguje na druge pse, i ako ne krenemo na vreme sa kontrakondicioniranjem i ne budemo dosledni i strpljivi, možemo imati stresne šetnje sa našim mezimcem u budućnosti.

Nažalost, ne postoji tačan obrazac po kome se sprovodi socijalizacija svakog psa. Štene treba sve vreme posmatrati, pratiti njegovo ponašanje i reakcije i na osnovu toga procenjivati na koji način i kojim intenzitetom ga treba izlagati određenim izazovima. Cilj je da iz svake stresne situacije izađe kao „pobednik“, sve dok ne dođemo do trenutka kada će se ponašati potpuno opušteno, bez obzira na okruženje i izazove koji se pred njim pojavljuju.

U procesu socijalizacije može vam pomoći i to da u stanu napravite mali „parkur“ za svoje štene. On može biti sastavljen od jastuka različite veličine i tvrdoće po kojima štene treba da se kreće uz vašu podršku, nagrađivanje hranom i pohvalu, kao i od stolica ili sličnih prepreka kroz koje treba da se provlači i slično.

Ako imamo plašljivije štene koje pokazuje strah od ljudi, možemo zamoliti prijatelje da mu ponude hranu iz ruke. To je najbolje uraditi tako što će ta osoba čučnuti i držati komad hrane u šaci. Važno je da ne gleda direktno u štene, već u stranu, dok mi podstičemo psa da priđe i uzme hranu iz njene ruke. Naravno, nije idealno da pas uzima hranu od drugih ljudi, jer se neki ljudi plaše pasa, bez obzira na njihovu starost ili veličinu. Takođe, pas u fazi učenja počinje da generalizuje iskustva, pa može početi da prilazi svakom prolazniku koji ga pogleda, očekujući da će dobiti komad hrane. Ipak, ponekad je to izbor između dva nepovoljna rešenja, pri čemu biramo ono koje je manje loše: da pas ne doživljava ljude kao pretnju, već da se među njima kreće opušteno.

Socijalizacija kao temelj učenja šteneta / pasa

Socijalizacija šteneta predstavlja oblik učenja. Ako pas nije socijalizovan, to nam kasnije otežava usvajanje vežbi koje vlasnici obično očekuju od svojih pasa, kao što su opušteno hodanje na povodniku, bez cimanja i vučenja, mirno ponašanje u kontaktu sa ljudima bez skakanja po njima, kao i izostanak nekontrolisanog lajanja na prolaznike i slično. Socijalizacija je bitna bez obzira da li želimo da imamo psa samo za ljubimca ili želimo sa njim da se takmičimo u nekom od sportova za pse, ili za različite svrhe i namene u policiji, vojsci i službama za vanredne situacije.

Pas će, zbog straha od nepoznatog, ispoljiti neko neželjeno ponašanje, pokušavajući da izbegne situaciju koja mu je neprijatna. U takvom trenutku nikako nam neće pomoći da od njega tražimo da sedne, da ide uz nogu ili da dođe. Štaviše, ako budemo insistirali na nekoj od vežbi dok je pas u strahu ili pokazuje znake agresije, narušićemo kontakt sa njim i izgubićemo poverenje koje smo do tada gradili kod šteneta, odnosno psa.

Socijalizacija je jedan od elemenata u izgradnji kontakta sa psom i jedan od najvažnijih elemenata u njegovom školovanju. Bez nje je učenje vežbi kao što su „sedi”, „lezi”, hod uz nogu ili dolazak na poziv gotovo neizvodljivo. Imaćete utisak da vas pas sluša u stanu, ali napolju neće reagovati ni na jednu vašu reč.

Građenje kontakta sa psom i njegova socijalizacija treba da budu primarna stvar u školovanju našeg šteneta, odnosno odraslog psa. Tek nakon toga dolaze same vežbe, koje bi trebalo uklapati u ceo proces kroz igru, kako bi pas uvek imao pozitivna iskustva sa nama. Na taj način nas doživljava kao člana svog „čopora”, uz kog se oseća sigurno i zaštićeno. Tada pas počinje da nas sluša i prati zbog nas samih, a ne zbog trikova, hrane ili igračke koje imamo kod sebe, primarno.

‍

‍

‍

FAQ: Najčešća pitanja vlasnika za dresuru i vaspitanje pasa i sublimirani odgovori

1. Šta je zapravo socijalizacija i po čemu se razlikuje od klasične dresure?

• Socijalizacija je krovni termin koji koristimo kao žargon i kao takav on obuhvata socijalizaciju i habituaciju (načelno počinje od treće nedelje starosti i traje do najkasnije šesnaeste nedelje starosti), klasično uslovljavanje, kontrakondicioniranje, desenzitizaciju i modifikaciju ponašanja (modifikacija ponašanja je termin koji je stara garda često zvala resocijalizacijom i odnosi se najčešće na prinudu jer se vezivao za dresuru, pa ćete isto negde čuti ili pročitati i termin redresura, a razlika je prisutupu učenju psa i to dijametralno velika zna da bude razlika). To je proces učenja kroz koji štene / pas stiče iskustva i uči kako da se nosi sa stresom u urbanoj sredini (navikavanje na ljude, buku, podloge, mirise). Tradicionalna dresura se fokusira na mehaničko izvršavanje komandi (sedi, lezi, pored i dr.), dok moderna socijalizacija (u našoj zemlji primenjuje recimo poslednjih 30 godina, od strane dr Nenad Milojević) mentalno stimuliše mozga psa, gradeći KONTAKT i stabilan mentalni sklop kao temelj za bilo kakvo kasnije učenje.

‍2. Kada je ključni period za socijalizaciju šteneta?

• Primarni period socijalizacije i habituacije odvija se od treće nedelje (odgajivač ima glavnu ulogu, do momenta dok vlasnik ne preuzme štene) do četvrtog meseca starosti. Period izmedju drugog i četvrtog meseca starosti šteneta se naziva i "periodom stabilizacije" (termin koji je uveo dr Nenad Milojević). Načelno, pas sa dve godine starosti dostiže mentalni nivo deteta od oko dve do dve i po godine, i na tom nivou svesti ostaje tokom čitavog života. Sve propušteno u ranom uzrastu zahteva mnogo više truda i vremena u zreloj dobi.

3. Kako pravilno upoznati štene sa drugim psima i sprečiti agresiju?

• Koristimo kontrolisani menadžment, u prevodu, štene se nikada ne sme samo pustiti među nepoznate pse da se "snalazi" i "izbori za poziciju". Prvi kontakti (okvirno do devetog meseca) moraju biti isključivo prijatna iskustva. Biraju se flegmatični, tolerantni i stabilni odrasli psi koji neće preplašiti štene naglim pokretima, intezivnim kretanjem i igrom. Ako štene u razvoju doživi preveliki stres (npr. grubost drugog psa), to može ostaviti trajnu traumu koja se kasnije može manifestovati kao reaktivnost ili agresija.

4. Moj pas me sluša u stanu, ali napolju potpuno ignoriše komande – zašto?

• Bez stabilnog mentalnog sklopa i izgrađenog fokusa na vlasnika u prisustvu stimulusa, bez izgrađenog inhibitornog "ponašanja" na određeni intezitet, određenih stimulusa, učenje čistih vežbi je maltene neizvodljivo na otvorenom prostoru sa distrakcijama. : Kada je pas nesocijalizovan, njegov mozak može da bude preplavljen informacijama i strahom od spoljnog sveta. U stanju straha ili stresa (stres može da bude kada štene / pas krene da cvili kako bi dobio nešto, da ga recimo pustimo sa povodnika), insistiranje na komandama poput "sedi" ili "pored" samo narušava poverenje i KONTAKT sa vlasnikom.

5. Kako se postavlja "hijerarhija" i da li moram da budem "alfa vođa"?

• Savremena nauka (etologija) potvrđuje da psi ne razumeju ljudski koncept dominacije, niti "alfa" koncept postoji u prirodnim čoporima vukova (koji su zapravo porodične zajednice zasnovane na saradnji i visokoj toleranciji prema mladima). Umesto fizičke nadmoći, vlasnik treba da preuzme ulogu "vaspitača" i "roditelja" – osobe koja donosi odluke u najboljem interesu šteneta / psa, vodi ga kroz izazove i predstavlja sigurno utočište. Prvi korak je davanje hrane isključivo iz ruke tokom šetnji i zajedničkog savladavanja prepreka, kako bi vas štene / pas percipiralo kao izvor sigurnosti i visokog zadovoljstva.

‍‍

Ovaj tekst i prateća FAQ sekcija služe isključivo kao informativno-teorijski vodič iz oblasti bihevioralne psihologije u trenutku pisanja, te se sve informacije i saveti primenjuju isključivo na sopstvenu odgovornost i rizik korisnika, pri čemu se autori i platforma urbandog.rs u potpunosti odriču svake pravne, materijalne i nematerijalne odgovornosti za bilo kakvu direktnu ili indirektnu štetu, neuspeh ili povrede životinja, vlasnika i trećih lica, i izričito napominju da ovaj materijal ne obuhvata delatnost dresure, obuke, školovanja ili veterinarskog tretiranja, niti može zameniti obaveznu individualnu konsultaciju sa licenciranim stručnjakom i stručni veterinarski pregled prilagođen specifičnim nagonima i individualnim potrebama konkretnog psa kao jedinstvene jedinke.

‍

‍

LITERATURA:

Puppy parties and beyond: the role of early age socialization practices on adult dog behavior

Optimising Puppy Socialisation - Short- and Long -Term Effects of a Training Programme during the Early Socialisation Period

Prevalence, comorbidity, and behavioral variation in canine anxiety

‍

Edukacija i dalji koraci u razumevanju pasa

• Kućni red je deo socijalizacije, a najviše pitanja u prvim nedeljama izaziva učenje psa da nuždu obavlja napolju.
• Sigurno mesto u kući psu olakšava ceo period navikavanja, o čemu detaljnije govore prednosti transportera.
• Dodir stranca i mirisi salona traže posebnu pripremu, kojom se bave veterinar i grumer kao tema.
• Socijalizacija je primena onoga što važi za svako učenje, a to su osnovna znanja o učenju.

‍

_{Pravna napomena o zaštiti autorskih prava i uslovima korišćenja sadržaja}

_{Svi tekstovi, autorski članci, edukativni materijali i ostali autorski sadržaji objavljeni na internet stranici urbandog.rs predstavljaju intelektualnu svojinu autora i zaštićeni su Zakonom o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i 66/2019).}

_{Uredništvo stranice urbandog.rs sa zadovoljstvom podržava obrazovanje, širenje znanja i razvoj svesti o dobrobiti životinja. Sa ciljem da podstaknemo učenje i naučnoistraživački rad, korišćenje našeg autorskog sadržaja dozvoljeno je isključivo pod sledećim pravno definisanim uslovima:}

_{1. Uslovi za opšte citiranje i preuzimanje odlomaka}

_{U skladu sa članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, dozvoljeno je bez autorske naknade i bez traženja posebne dozvole citiranje kraćih odlomaka i izvoda iz tekstova u svrhu prikaza, kritike, polemike ili opšteg informisanja javnosti. Prilikom svakog citiranja odlomaka obavezno je kumulativno ispuniti sledeće uslove:}

• _{Jasno navođenje izvora: Mora se eksplicitno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs).}
• _{Direktan hiperlink: Obavezno je postavljanje aktivnog, direktnog i vidljivog linka (URL adrese) koji vodi do originalnog teksta sa kojeg je odlomak preuzet.}
• _{Navođenje autora: Mora se jasno navesti ime i prezime autora teksta, ukoliko je ono naznačeno na blogu.}
• _{Srazmernost obima: Preuzeti odlomak mora biti u granicama opravdanih svrhom citiranja (kraći, smisleni isečak teksta koji ne menja kontekst originalnog rada, a ne preuzimanje kompletnog teksta ili njegovog većeg dela).}

_{2. Izuzeci za potrebe obrazovanja i istraživačkog rada učenika i studenata}

_{U skladu sa članom 43. i članom 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, a sa ciljem pružanja doprinosa obrazovnom sistemu i akademskoj zajednici, dozvoljeno je besplatno korišćenje, obrada i citiranje tekstova sa ovog bloga učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima svih nivoa studija, isključivo za potrebe izrade:}

• _{školskih referata, prezentacija i domaćih zadataka,}
• _{seminarskih i istraživačkih radova,}
• _{diplomskih, master, specijalističkih i doktorskih radova.}

_{Korišćenje sadržaja u ove obrazovne svrhe dozvoljeno je bez traženja prethodne pisane saglasnosti uredništva, uz strogo poštovanje pravila o navođenju izvora:}

1. _{Pravilno citiranje: U samom radu (ili u bibliografiji/literaturi na kraju rada) mora se jasno navesti naziv internet stranice (urbandog.rs) i tačna URL adresa preuzetog teksta.}
2. _{Integritet sadržaja: Tekst se ne sme modifikovati na način koji menja smisao autorskog dela ili narušava ugled autora.}
3. _{Nekomercijalni karakter: Radovi u kojima se tekstovi koriste ne smeju se javno distribuirati, prodavati niti koristiti radi ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne i komercijalne koristi.}

_{3. Zabrana neovlašćenog korišćenja i pravne posledice}

_{Bilo koji drugi oblik korišćenja sadržaja, što uključuje, ali se ne ograničava na: kompletno kopiranje i prenošenje tekstova na druge internet portale, komercijalnu eksploataciju, štampana izdanja ili adaptaciju bez prethodne izričite pisane saglasnosti uredništva stranice urbandog.rs, najstrože je zabranjen.}

_{Svaka povreda autorskih prava koja odstupa od gorenavedenih zakonskih izuzetaka biće procesuirana podnošenjem tužbe nadležnim sudskim organima, u skladu sa građansko-pravnom i krivično-pravnom zaštitom predviđenom pozitivnim propisima Republike Srbije. - Pasistent, sportska sekcija, Škola za pse i vlasnike UrbanDOG, Molerova 40 (Vračar), Beograd}

‍