Šta je socijalizacija

Pre nego što objasnimo šta socijalizacija znači za psa, najpre da vidimo šta ona znači za nas, kako bismo mogli da napravimo analogiju. Nikola Rot socijalizaciju definiše kao proces socijalnog učenja putem kog jedinka stiče socijalnor elevantne oblike ponašanja i formira se kao ličnost sa svojim specifičnim karakteristikama. Razvoj čoveka ostvaruje se kroz proces socijalizacije. Njomeon stiče veliki fond znanja, veština i navika, razvija veoma složene osobine i sposobnosti i usvaja sve one kvalitete koji ga suštinski razlikuju od drugih ljudi. Za psa bi to bilo isto, samo posmatrano iz ugla te specije.

Socijalizacijaje izuzetno važna, kako za štenad u procesu mentalnog razvoja, tako i za zrele pse koji imaju određene strahove, ali i za sve pse kao proces jačanja kontakta između psa i vlasnika.

Šta socijalizacija znači u životu psa

Ako pogledamo definiciju Nikole Rota, za štene, pa i za odraslog psa, ona podrazumeva sticanje raznovrsnog iskustva i učenje kako da se nosi sa stresom koji nastaje kao posledica života u urbanoj sredini. To podrazumeva navikavanje na različite tipove ljudi i dece i njihova različita ponašanja, govor tela i načine kretanja, zatim na zvukove koje proizvode automobili, motocikli, kamioni, autobusi, radne mašine, trolejbusi, tramvaji, petarde, kao i na različite kućne aparate (usisivač, fen za kosu i sl.). Takođe obuhvata navikavanje na različite prostore (veterinar, grumer, kafić, restoran...), podloge, poput kamena, šljunka, peska, zemlje, blata, metala, lima, rešetki, staklenih površina, bara, vode idr., kao i na raznovrsne mirise koje jedna urbana sredina nosi sa sobom.

Navikavanje na ove nadražaje i izazove predstavlja primarnu ulogu u socijalizaciji psa, i njegov mentalni razvoj. Izlaganje šteneta stresu, onoliko velikom da štene (pa i pas) iz njega izadje kao pobednik, a onoliko malom da bude dovoljan izazov za njega. Ako sklanjamo štene od stresnih situacija, to će isto kasnije pokazivati veći stres u zrelijoj dobi. Kroz ceo proces treba istovremeno jačati kontakt između nas i psa, pri čemu bismo preventivno delovali kako bismo uticali na njegovu mentalnu snagu, predupredili pojavu određenih strahova i skratili vreme potrebno da se pas oslobodi stresa.

Mentalni razvoj psa i ključni period socijalizacije

Kako se pas mentalno razvija, načelno se može reći da je sa dve godine starosti na nivou jedva dvogodišnjeg deteta. Na približno tom mentalnom nivou ostaje i sa pet, deset ili petnaest godina. Primarni period u procesu socijalizacije je, načelno, od drugog do četvrtog meseca starosti. Ovaj period u slengu nazivamo periodom stabilizacije i on je najvažniji za samu socijalizaciju šteneta.

Urođeni strahovi i socijalno prihvatljivo ponašanje

Gubitak tla pod nogama, bljesak svetlosti i buka urođeni su strahovi svih sisara, pa je socijalizaciju šteneta, pa i odraslog psa, potrebno primarno usmeriti ka tim elementima. Pri tome, ponovo naglašavamo, važno je graditi kontakt sa psom, a zatim ga postepeno upoznavati i sa drugim živim bićima, i to na način putem koga će sa njima ostvariti određeni vid komunikacije.

Šta je socijalno prihvatljivo ponašanje psa zavisiće od nas kao vlasnika i od sredine u kojoj se nalazimo i živimo. Na lajanje psa kada neko prođe pored vrata stana ostatak komšiluka neće gledati blagonaklono, jer ih to uznemirava. Međutim, isto ponašanje psa na selu, gde će pas lajati kada u kasne sate neko prođe pored kapije, biće nagrađeno, jer taj neko ili nešto može biti provalnik ili predator koji vreba stoku.

Ali sada, polazimo od toga da većina nas koji se manje ili više aktivno bavimo psima živi u gradu, u stanu, i nema potrebu da psa drži kao čuvara (prema staroj vojnoj podeli, pod čuvarom se podrazumevala jedinka koja lavežom alarmira stražu). Većina nas želi ili priželjkuje psa sa kojim će opušteno moćida se kreće po gradu, bez bojazni da će pas pokazati neke oblike nepoželjnog ponašanja u urbanoj sredini.

Kakos provoditi socijalizaciju u praksi

Pre negošto počnemo sa socijalizacijom, važno je da psu hranu dajemo isključivo iz ruke, kako bi nas percipirao kao izvor zadovoljstva i kako bismo bar doneklei zgradili odnos s njim. Većina vlasnika ovaj deo ne uzima za ozbiljno, jer štene načelno tek oko šestog meseca počinje da proverava gde se nalazi nahijerarhijskoj lestvici u svom novom „čoporu” (ko ima sreće). Do tada gotovo svuda ide za nama i deluje opušteno, pa se stiče utisak da je sve u redu.

Nekoga može zbuniti sam termin „hijerarhija”, ali ona postoji i u našem ljudskom svetu. Sa bebama se ne dogovaramo šta je za njih korisno – da li treba da se okupaju ili ne, šta će obući ili šta je zdravo da jedu. Mi smo ti koji donose takve odluke u najboljem interesu bebe, a kasnije i deteta, prateći njegov fizički i mentalni razvoj i potrebe. Ako napravimo analogiju, slično bi trebalo da bude i sa psom, iako pripadamo različitim specijama i u najvećem broju slučajeva ne funkcionišemo po istom principu. Interesovanja su nam, da to tako kažemo, potpuno drugačija.

Kada se nekoliko dana kasnije štene opustilo uz nas, počinjemo da mu najveći deo hrane dajemo dok smo s njim napolju, dok zajedno s njim prolazimo kroz različite izazove (susrete s ljudima, različite površine i podloge, kao i razne zvukove) animirajući ga sopstvenim kretanjem i veselim, euforičnim glasom, a kada savlada određeni izazov nagrađujemo ga hranom, maženjem i prijatnim tonom glasa. Pri tome treba voditi računa, jer se od jedinke do jedinke razlikuje u kojoj meri i koliko često psa treba izlagati određenim izazovima. Za neke stvari biće potrebno više vremena, iako nama možda deluju trivijalno. Ono što je važno je da budemo strpljivi i omogućimo štenetu da svaki izazov savlada uspešno, kako bi kasnije moglo da živi bez strahova i bez paničnih reakcija u kojima bi pokušavalo da pobegne.

Nakon što smo psa postepeno upoznali sa različitim izazovima koje grad i njegovo okruženje nose i donekle ojačali kontakt između nas i šteneta, možemo pristupiti upoznavanju sa drugim psima. Naše štene nikako ne treba da jednostavno pustimo među druge pse i prepustimo ga da se samo snalazi i upoznaje s njima! Potrebno je da, u skladu sa temperamentom i senzitivnošću našeg šteneta, za početak izaberemo jednog psa sa kojim će imati prijatno iskustvo. U pravilu tražimo psa flegmatičnijeg ponašanja, bez obzira na pol, starost, rasu ili veličinu, koji može da toleriše nestašno ponašanje šteneta ili koji neće praviti nagle pokrete i biti nametljiv, naročito ako imamo plašljivije štene. Prvi kontakti, načelno do devetog meseca starosti, trebalo bi da budu prijatna iskustva za naše štene. Kroz njih, ono će učiti dalju komunikaciju sa drugim psima, dok je prve korake u tom procesu već dobilo od majke i ostalih štenadi u leglu. Sve to treba da se odvija uz naš nadzor i kontrolu.

Ako štene u procesu mentalnog razvoja i formiranja doživi stres koji njegov nervni sistem, u tom uzrastu, ne može da podnese i prevaziđe, takvo iskustvo može sei spoljiti kao svojevrsna „trauma”. Odatle kasnije dobijamo pse koji agresivno reaguju na druge pse, ili na pse određenog izgleda, mirisa i slično. Ako se takvi susreti ponove, te pse nažalost kasnije nije moguće u potpunosti „izlečiti”. Ti „simptomi” mogu se samo ublažiti, držati pod kontrolom i preventivno sprečavati, kada ponovo dođe do sličnih situacija. Kod senzitivnijeg šteneta, na primer, nagli prilazak drugog psa koji je previše nametljiv u „igri” može predstavljati upravo takvu „traumu”, koja će kasnije dovesti do toga da naš pas agresivno reaguje na druge pse.

Nažalost, ne postoji tačan obrazac po kome se sprovodi socijalizacija svakog psa. Štene treba sve vreme posmatrati, pratiti njegovo ponašanje i reakcije i na osnovu toga procenjivati na koji način i kojim intenzitetom ga treba izlagati određenim izazovima. Cilj je da iz svake stresne situacije izađe kao „pobednik“, sve dok ne dođemo do trenutka kada će se ponašati potpuno opušteno, bez obzira na okruženje i izazove koji se pred njim pojavljuju.

U procesu socijalizacije može vam pomoći i to da u stanu napravite mali „parkur“ za svoje štene. On može biti sastavljen od jastuka različite veličine i tvrdoće po kojima štene treba da se kreće uz vašu podršku, nagrađivanje hranom i pohvalu, kao i od stolica ili sličnih prepreka kroz koje treba da se provlači i slično.

Ako imamo plašljivije štene koje pokazuje strah od ljudi, možemo zamoliti prijatelje da mu ponude hranu iz ruke. To je najbolje uraditi tako što će ta osoba čučnuti i držati komad hrane u šaci. Važno je da ne gleda direktno u štene, već u stranu, dok mi podstičemo psa da priđe i uzme hranu iz njene ruke. Naravno, nije idealno da pas uzima hranu od drugih ljudi, jer se neki ljudi plaše pasa, bez obzira na njihovu starost ili veličinu. Takođe, pas u fazi učenja počinje da generalizuje iskustva, pa može početi da prilazi svakom prolazniku koji ga pogleda, očekujući da će dobiti komad hrane. Ipak, ponekad je to izbor između dva nepovoljna rešenja, pri čemu biramo ono koje je manje loše: da pas ne doživljava ljude kao pretnju, već da se među njima kreće opušteno.

Socijalizacija kao temelj obuke pasa

Socijalizacija šteneta predstavlja oblik učenja. Ako pas nije socijalizovan, to nam kasnije otežava usvajanje vežbi koje vlasnici obično očekuju od svojih pasa, kao što su opušteno hodanje na povodniku, bez cimanja i vučenja, mirno ponašanje u kontaktu sa ljudima bez skakanja po njima, kao i izostanak nekontrolisanog lajanja na prolaznike i slično. Socijalizacija je bitna bez obzira da li želimo da imamo psa samo za ljubimca ili želimo sa njim da se takmičimo u nekom od sportova za pse, ili za različite svrhe i namene u policiji, vojsci i službama za vanredne situacije.

Pas će, zbog straha od nepoznatog, ispoljiti neko neželjeno ponašanje, pokušavajući da izbegne situaciju koja mu je neprijatna. U takvom trenutku nikako nam neće pomoći da od njega tražimo da sedne, da ide uz nogu ili da dođe. Štaviše, ako budemo insistirali na nekoj od vežbi dok je pas u strahu ili pokazuje znake agresije, narušićemo kontakt sa njim i izgubićemo poverenje koje smo do tada gradili kod šteneta, odnosno psa.

Socijalizacija je jedan od elemenata u izgradnji kontakta sa psom i jedan od najvažnijih elemenata u njegovom školovanju. Bez nje je učenje vežbi kao što su „sedi”, „lezi”, hod uz nogu ili dolazak na poziv gotovo neizvodljivo. Imaćete utisak da vas pas sluša u stanu, ali napolju neće reagovati ni na jednu vašu reč.

Građenje kontakta sa psom i njegova socijalizacija treba da buduprimarna stvar u školovanju našeg šteneta, odnosno odraslog psa. Tek nakon togadolaze same vežbe, koje bi trebalo uklapati u ceo proces kroz igru, kako bi pasuvek imao pozitivna iskustva sa nama. Na taj način nas doživljava kao članasvog „čopora”, uz kog se oseća sigurno i zaštićeno. Tada pas počinje da nassluša i prati zbog nas samih, a ne zbog trikova, hrane ili igračke koje imamokod sebe.

‍

Napomena: Svi tekstovi su pisani uopšteno i odnose se na najčešće izazove u radu sa psima. Nije moguće dati univerzalan i precizan sled koraka koji bi u svakoj situaciji garantovao najbolji ishod, čak i kada problem na prvi pogled deluje trivijalno. Svaki pas je jedinka za sebe. Ako povučemo paralelu sa ljudima, jasno je da ne reagujemo svi isto na iste metode. Isto važi i za njih. Zato je u procesu učenja neophodno blago i pažljivo prilagođavanje pristupa, u skladu sa senzitivnošću psa, njegovim nagonima, temperamentom, starosnoj dobi, stečenim navikama ,celokupnim iskustvom idr.

‍

Povezani tekstovi:

TRANSPORTER - predstavlja - https://www.urbandog.rs/blog/boks-kavez-za-pse---sta-treba-da-predstavlja

Zašto nas štene "gricka"? - https://www.urbandog.rs/blog/zasto-nas-stene-gricka

‍