Korisno bi bilo da svi korisnici pročitaju oba dela teksta, iako neki možda nemaju nameru da vode psa kog grumera.

Svaki pas, bez obzirana to da li ide u salon ili ne, treba redovno da se neguje. Četkanje, skraćivanje noktiju i osnovna higijena su samo jedan deo odgovorne brige o psu.Trebalo bi zato da se ljubimac još od malih nogu postepeno navikava na sve ove procese.

Pored toga, deo koji se odnosi na socijalizaciju psa na salon za šišanje treba posmatrati išire, kao deo opšte socijalizacije, isticanja novih iskustava tokom tog procesa. Posebno je bitno da se pas navikne na različite zvukove, jer mu to kasnije može pomoći da lakše podnese iznenadne i jake zvuke, poput petardi, a kod štenaca ovakva iskustva mogu smanjiti verovatnoću da se takav strah uopšte razvije.

Socijalizacija na veterinarsku ambulantu

Delu vlasnika ili budućih vlasnika pasa ovaj deo će možda zvučati trivijalno. Pas svet oko sebe primarno upoznaje putem čula mirisa, a kod veterinara deo pasa doživljava određene neprijatnosti. To su, na primer, primanje redovne vakcine, stajanje na „klizavom” stolu od inoksa na kome se osećaju nesigurno, prinudno okretanje na leđa ili bok kako bi veterinar mogao da upotrebi određene medicinske uređaje tokom pregleda i slično. Tokom tog procesa, usled stresa, neki psi obave i mikciju (uriniranje) i defekaciju ili iscede analnu žlezdu, pa u ambulanti ostaje karakterističan miris „straha”. Zbog toga se dešava da psi koji još nisu ni prišli ambulanti počnu da odbijaju da u nju uđu.

Ceo ovaj niz doživljenih neprijatnosti, iako nužnih zarad njihove dobrobiti, kod psa stvara neprijatnu „sliku” o odlasku kod veterinara. Zbog toga neki psi podvijaju rep i odbijaju da uđe u ambulantu, pa neki vlasnici moraju svog ljubimca praktično da uvlače unutra. Kod pojedinih pasa strah ide i korak dalje, pa počinju da reže na veterinara ili čak pokušavaju da ga ujedu kako bi se odbranili od potencijalne nadolazeć eneprijatnosti. Psi su bića navike i rutine, pa u zavisnosti od njihove senzitivnosti i karakteristika nervnog sistema čak i jedno ovakvo neprijatno iskustvo može dovesti do nepoželjnih ponašanja i reakcija.

Kako bismo to izbegli i psu olakšali pregled, vakcinaciju i eventualne buduće veterinarske intervencije, neophodno je da štene često vodimo kod veterinara, ali tako da svaki ulazak u ordinaciju za njega bude prijatno iskustvo. Dobro je zamoliti veterinara da psu ponudi hranu iz ruke, kako bi štene počelo da ga doživljava na pozitivan način. Takođe, kroz igru, uz pomoć hrane i animiranje glasom, štene možemo provesti kroz ordinaciju, tako da prostor i mirise veterinarske ambulante počne da povezuje sa zabavom. Može pomoći i da se malo hrane pospe po onom čuvenom stolu od inoksa, koji je klizav, zbog čega psi često imaju osećajj gubitka tla pod nogama. Štene tada možemo staviti na sto da pojede hranu sa te površine, kako bi steklo utisak da na njemu hrana „niče” svaki put kada dođe. Na taj način pas počinje da i sam sto, ali i veterinara, percipira kao izvor hrane i prijatnih iskustava.

Dobro je i da psa povremeno odvedemo kod veterinara samo da se „pozdravi”, da ga veterinar pomazi i ponudi mu hranu iz ruke. Veterinar na sebi i na mantilu nosi mnogo različitih mirisa koji psu prenose određene informacije. Neki od tih mirisa mogu biti prijatni, ali neki su, nažalost, povezani sa neprijatnošću. Neprijatnost psi mogu da povežu sa određenim mirisom, pa se dešava da, čim ga osete, odbiju da priđu ambulanti, iako u njoj nikada ranije nisu bili, ili da počnu da reže na veterinara koga prvi put vide.

Zato je dobro da se i nakon vakcinacije ili neke neprijatne intervencije povremeno ponove ovakve kratke i prijatne posete, kako pas ambulantu i veterinara ne bi povezivao isključivo sa nečim negativnim. Na taj način preventivno pomažemo da se i u budućnosti pregledi obavljaju lakše i sa manje stresa, a ujedn oobogaćujemo život psa pozitivnim iskustvima i novim situacijama. Ovo je takođe veoma važan deo procesa socijalizacije psa.

‍Socijalizacija na salon za šišanje i negu pasa

Grumeri uglavnom očekuju da pas koji dolazi na kupanje, šišanje ili skraćivanje noktiju bude pristojan, odnosno da se ne otima na stolu i da ne pokušava da ih „ujede”, a neki očekuju i da sedne ili stoji mirno kada mu to kažu. Deo njih smatra da je problem u tome što pas nije dobro „dresiran”, jer neće da sluša i ne povinuje se datim „naredbama”. Pri tome često ne uzimaju u obzir da je reč o nedostatku socijalizacije ili o strahovima. U takvoj situaciji pas ne doživljava ono što se dešava kao običnu radnju, već kao moguću neprijatnost ili opasnost, pa pokušava da se iz nje izvuče ili pobegne i samim tim nikakvo „sedi”, „lezi”, „stoj” ili „miran” ne pomaže.

Šta mi kao vlasnici možemo da učinimo kako bismo pripremili psa za odlazak kod grumera i predstojeći „tretman lepote”? Pored principa koje smo pomenuli u vezi sa veterinarom i veterinarskom ambulantom, sličan proces treba sprovesti i u salonu za negu. Pre nego što psa prvi put odvedemo na neki konkretan tretman, važno je da ga postepeno upoznamo sa samim prostorom, mirisima, ljudima i zvucima.

Tokom prvih poseta kod grumera vlasnik treba da ostane opušten, kako svoju nervozu ispoljenu kroz miris koji luči njegovo telo ne bi „preneo” na psa. U zavisnosti od senzitivnosti psa, prve posete grumeru treba da budu takve da se obavi samo onaj deo koji kod psa ne izaziva ozbiljan stres, kako bi pas posete istom doživeo kao prijatnu sliku.

Koji supotencijalni izazovi za našeg psa:

-  Miris „straha” koji su u prostoru ostavili drugi psi;

-  Miris „straha” na samom grumeru;

- Makaze, koje su nepoznate psu, pa za senzitivnije mogu biti izvor straha, a razigrani mogu da požele da ih uzmu u usta;

- Mašinica za šišanje: zvuk na koji pas nije naviknut, vibracije koje su mu strane, kao i njen miris (zagreva se, pa određene čestice „gore”, što pas oseća čulom mirisa);

- Fen za sušenje, koji proizvodi jak zvuk, duva u psa i ima specifičan miris, slično kao i mašinica za šišanje;

- Sto na kome pas treba da stoji;

- Kada koja je klizava (osećaj gubitka tla pod nogama);

- Voda i prskanje iz tuša, ako pas na to nije naviknut;

- Nadvijanje grumera dok sređuje psa (svaki pas ima svoju intimnu zonu, pa nadvijanje može da protumači kao pretnju);

- Energija psa: ako je odmoran može biti nemiran jer nije potrošio energiju, a ako je premoren, kod pojedinih jedinki može se javiti nervoza iz koje ponekad proističe i ujedljivost;

- Skraćivanje noktiju, pri čemu postoji mogućnost da se povredi živac;

- Četka prilikom raščešljavanja dlake i poddlake, koja kod osetljivijih pasa može biti izvor bola i neprijatnosti i dr.

Pored elementarne socijalizacije o kojoj je već bilo reči, kako bismo kod šteneta odnosno psa dodatno razvili osećaj sigurnosti i „samopouzdanja”, ceo proces pripreme za odlazak kod grumera možemo najpre simulirati u sopstvenom domu.

Četkanje i šišanje makazama ili mašinicom psa

Četkanje treba da bude prijatno iskustvo i može da predstavlja i vid masaže za psa, koja podstiče bolju prokrvljenost tela. Najpre upoznajemo štene, odnosno psa sa četkom, tako što je držimo u šaci i dopuštamo mu da joj sam priđe i onjuši je. Kada to učini, možemo ga nežno pohvaliti i dati mu komad hrane koji budi kod njega veliko interesovanje. Važno je da ga ta četka asocira na prijatnu „sliku”. Zatim, uz pomoć omiljene hrane, psa možemo postaviti bočno u odnosu na nas, tako što ćemo u šaci držati veći komad hrane koji za psa predstavlja snažan motiv (granule većinu pasa ne stimulišu dovoljno, pa ih često izbegavamo) i dozvoliti mu pristup samo manjem delu tog parčeta, tako da ga gricka. Dok je pas zaokupljen hranom, četkom ga vrlo nežno, tek ovlaš, „mazimo” po telu i leđima, kratko i bez pritiska. Za to vreme ga mirnim, umiljatim glasom staloženo i tiho bodrimo. Nakon toga četku sklanjamo u stranu, damo mu ostatak hrane i lagano se poigramo s njim. Pošto je pas biće navike, vremenom će pri samom pogledu na četku početi sam da prilazi i namešta se za tretman. Tada možemo postepeno početi i sa pravim četkanjem, ali bez jakog pritiska. Cilj je da psa naučimo da četku povezuje sa prijatnim iskustvima i da na taj način izgradimo pozitivan uslovni refleks. Pas će četkanje polako početi da doživljava kao igru, a deo dnevnog obroka možemo mu davati upravo tokom ove aktivnosti.

Kada to uspešno sprovedemo sa četkom, možemo početi da uvodimo i druge predmete. To mogu biti, na primer, drvene varjače, papuča, naš mobilni telefon, potom supena kašika i slično. Što više različitih predmeta koristimo, pas će lakše prihvatati nove. Tako će, kada se jednog dana pojave i makaze, već imati izgrađenu predstavu da posle toga sledi „uživanje”.

Za mašinicu za šišanje postupak bi bio sličan kao i sa četkom. Ukoliko takav uređaj nemamo u stanu, možemo zamoliti nekog gospodina iz komšiluka da nam s vremena na vreme pozajmi, recimo, električni brijač. Psa upoznajemo sa tim predmetom po istom principukao i sa četkom. Kada primetimo da pas na taj „novi predmet” reaguje isto kao ina četku, možemo početi da uključujemo električni brijač, sa ciljem da ga najpre naviknemo na sam zvuk. Brijač možemo držati iza leđa dok je pas ispred nas. Kada ga uključimo, psu damo hranu, zatim ga isključimo i lagano se poigramo sa psom. Kada primetimo da pas više ne reaguje plašljivo na zvuk dok nam je brijač iza leđa, možemo ga držati pored sebe i primeniti isti princip: imamo hranu, uključimo brijač, damo hranu, potom ga isključimo i malo se poigramo sa psom. Kada se i u toj situaciji pas potpuno opusti, a prethodno smo ga već „mazili” isključenim brijačem, možemo ga kratko uključiti i njime lagano dodirnuti telo psa, kako bi osetio vibraciju uređaja. Zatim brijač sklonimo, isključimo ga, damo psu hranu i poigramo se sa njim.

Potom možemo koristiti različite uređaje u kućik oji proizvode razne zvuke (mikser za kafu, blender, fen za kosu, usisivač i slično) kako bismo psa postepeno navikavali na njih. Za deo pasa oni mogu biti zastrašujući, pa je cilj da ih kroz ovaj proces počne doživljavati kao nešto uobičajeno i prijatno. Na taj način će i samu mašinicu kod grumera kasnije posmatrati istim „očima”. Za navikavanje na vibraciju možemo koristiti i naš mobilni telefon ili neki drugi predmet koji vibrira, na primer električnu četkicu za zube.

Uvek treba da pratimo ponašanje psa i da na početku izvor zvuka bude nešto udaljeniji od njega. Kada vidimo da je pas na toj udaljenosti opušten, možemo ga nagrađivati hranom, maženjem ili kratkom, laganom igrom. Zatim postepeno približavamo izvor zvuka, ali tako da i dalje bude dovoljno blizu da ga pas registruje, a dovoljno daleko da se i dalje oseća sigurno. Taj proces ponavljamo sve dok pas ne postane potpuno opušten u prisustvu tog zvuka.

Navikavanje na fen za sušenje

Ako smo psa već opustili na sam zvuk fena, po principu koji smo primenili kod četke i mašinice za šišanje, možemo ga postepeno navikavati i na osećaj da vazduh duva ka njemu. Pre nego što fen usmerimo ka psu, možemo mu pokazati isključen fen i lagano ga uperiti u njegovom pravcu. Kada pas obrati pažnju na nas ili na fen, možemo ga nagraditi hranom i kratko se poigrati sa njim. Zatim možemo zamoliti nekog od članova domaćinstva da uključi fen, ali tako da duva hladan vazduh, i da ga sa veće udaljenosti usmeri ka psu. Za to vreme pas je ispred nas, a mi mu dajemo male komadiće hrane. Nakon što pomoćnik isključi fen, možemo se kratko poigrati sa psom. Kako se pas bude opuštao, fen možemo postepeno približavati. Ovaj proces ponavljamo dok pas ne postane potpuno opušten i dok sve ove radnje ne počne da doživljava kao zabavu.

Nemojte žuriti sa koracima. I sebi i psu dajte dovoljno vremena. Bolje je da proces traje duže, ali da pas kroz njega stiče pozitivna iskustva. Ovim radnjama, indirektno, ma koliko vam to možda delovalo čudno, gradićete kontakt sa psom i jačati njegovo poverenje u vas, a samim timi spremnost da vam se odaziva na poziv.

 Navikavanje na kadu i kupanje

 U salonima za šišanje i negu pasa kade često imaju gumenu podlogu kako bi se pas manje klizao. Slične uslove možemo simulirati i kod kuće, u našoj tuš-kabini ili kadi.

Najpre po dnu tuš-kabine, odnosno kade, postavimo komade hrane. Psa navodimo komadom hrane da uđe u taj prostor i pokažemo mu hranu razbacanu po podu kako bi je tu pojeo. Hvalimo ga, a zatim ga pozovemo da izađe napolje. Primenjujemo sličan princip kao kada psa učimo da ulazi u transportni boks – cilj je da pas stekne utisak da hrana „niče” iz poda tuš-kabine. Kada pas počne slobodno i veselo da ulazi unutra, možemo zatvoriti odvod i napuniti kadu ili tuš-kabinu vodom, tako da dubina bude otprilike dodebljine kažiprsta. Ponovo rasporedimo hranu po podu (neki delovi će biti pod vodom). Pas će možda u početku oklevati, ali treba da ga animiramo da uđe, navodeći ga komadom hrane koji držimo u ruci. Kada uđe u kadu, pohvalimo ga prijatnim glasom i ponovo mu ukažemo na hranu koja je razbacana po podu.

Kada savladamo i ovaj korak, odnosno kada se pasu tom prostoru oseća opušteno, možemo početi sa učenjem na samo tuširanje. Pre toga je dobro da psa izmorimo šetnjom ili trčanjem, kako bi u tuš-kabini bio mirniji, a ne razigran. Zatim pustimo da voda lagano teče iz tuša. Ako pas priđe da je onjuši, pohvalimo ga i damo mu komad hrane iz ruke. Dok pas sedi ili stoji mirno, možemo blagim mlazom vode lagano preći preko njegovog tela (najčešće krećemo od korena repa ka glavi) i ponovo mu dati komad hrane. Važno je da sve radimo smireno i bez žurbe. Počinjemo od zadnjeg dela tela i polako se krećemo ka napred, nežno i bez forsiranja. Ako vidimo da je pas opušten, možemo ga postepeno i potpuno nakvasiti. Tokom celog procesa bodrimo ga mirnim glasomi dajemo mu komadiće hrane. Na ovaj način psa upoznajemo sa još jednim novim iskustvom i pripremamo ga za situaciju koja može predstavljati stres, ali koja će biti sastavni deo njegovog života.

 Mnogi vlasnici možda neće imati dovoljno strpljenja ili želje da sprovedu ovaj korak, jer razmišljaju o tome da posle treba očistiti tuš-kabinu ili kupatilo i obrisati psa. Međutim, ovde nije reč o tome, već o postepenom oslobađanju psa od stresa, njegovoj socijalizaciji i jačanju kontakta s njim.

Ulazak u intimnu zonu

Psi, kao i ljudi, imaju svoj intimni prostor koji varira od jedinke do jedinke. Kod ljudi je ta distanca često oblikovana tradicijom, kulturom, običajima i podnebljem u kome smo odrastali. Kod pasa je takođe veoma važna, pa njeno narušavanje mogu doživeti kao pretnju. Nadvijanje nad psom, direktno gledanje u oči ili grljenje pas često doživljava kao pritisak ili pretnju. U zavisnosti od njegove senzitivnosti, temperamenta, naslednih osobina, nervnog sistema i prethodnih iskustava, može reagovati na različite načine. Neki će samo skrenuti glavu u stranu, početi da dahću ili da se blago oblizuju. Drugi će skrenuti pogled, ustati i udaljiti se od nas. Pojedini mogu i zarežati, podići usnu ili nas, ako ne vide drugi izlaz, „opomenuti” pokušajem da nas „ujedu”.

Šta je, onda, naš zadatakkao vlasnika psa? Psa ćemo hraniti iz ruke, ali tako da štene odnosno pas stoji ispred nas. Hranu držimo u visini svojih očiju i sačekamo da pas fiksira hranu (pri tom će svakako videti i naše oči). U tom trenutku ga meko pohvalimo, a nakon dve ili tri sekunde damo mu komad hrane. Ovaj postupak ponavljamo više puta tokom dana, tako da deo obroka pas dobija na taj način. Cilj je da pas naš direktan pogled u oči počne da povezuje sa hranom, odnosno nečim prijatnim. Vremenom će mu takav kontakt pogledom postati prijatan. Kako psi veoma dobro prate i pamte naše mikrofacijalne pokrete, oni će vremenom jasno razlikovati da li imamo prijatnu nameru ili smo napeti i razdražljivi, pa će shodno tome vremeno i pokazivati različita ponašanja.

Kako bismo psa navikli na blizinu našeg tela i opustili ga u takvom kontaktu, možemo napraviti jednostavnu igru. Sednemo na pod, savijemo noge u kolenima i učimo psa da se provlači ispod njih, prateći hranu iz naše šake kojom ga navodimo da prođe ispod nogu. Kada to učini, damo mu komad hrane i poigramo se sa njim. Ovu vežbu ponavljamo sve dok pas ne počne opušteno da prolazii spod naših nogu. Vremenom možemo noge saviti samo toliko da pas nema drugu mogućnost nego da puzi kako bi prošao ispod njih.

Sledeća vežba može biti da stanemo u položaj nalik polu-planku, oslonjeni na laktove i kolena. Psa zatim, po istom principu kao u prethodnoj vežbi, navodimo da prođe ispod nas, prateći hranu u našoj ruci.

Nakon toga možemo uvesti i treču vežbu. Sednemo na krevet ili pod, oslonjeni na jednu ruku, a psa navodimo da prođe ispod te ruke tako da se nađe u položaju kao da želimo da ga zagrlimo. Princip sa hranom i nagrađivanjem primenjujemo isto kao u prethodnim vežbama. Ovu vežbu ponavljamo sve dok pas ne počne opušteno da prihvata takav položaj i dok nam ne dopusti da ga zagrlimo, ali bez stezanja.

Ovim vežbama možemo olakšati tretman i psu i grumeru, jer će grumer moći opuštenije da mu pristupi tokom tretmana, a pas ćese osećati, koliko-toliko, relaksirano. Naravno, pod uslovom da smo prethodno sproveli proces postepenog i češćeg upoznavanja našeg psa sa samim grumerom. 

‍Skraćivanje noktiju i nega šapa

Bez obzira na to da li je naše štene, odnosno pas, već imalo neprijatno iskustvo ili ga tek pripremamo za proces skraćivanja noktiju i higijensko šišanje dlake između jastučića na šapama, pristup je u suštini isti. Kada je štene ili pas blago umoran i opušteno leži, sednemo pored njega, nežno ga mazimo i tepamo mu tihim, umiljatim tonom. Cilj je da se pas oseća opušteno i da nam veruje. Zatim polako počinjemo da milujemo njegove noge, lagano dodirnemo šapu, pa se ponovo malo udaljimo od njega. Važno je da pas ne „nasluti” šta nam je krajnji cilj, jer kao biće rutine može početi da se sklanja čim šake približimo njegovim nogama ako sve korake radimo odjednom i prebrzo.

Nakon nekog vremena možemo početi da mu blagim pokretima mazimo i same šapice, na isti način kao što smo ga prethodno mazili po telu. Postepeno možemo početi i da mu lagano masiramo prste, a nakon dodira ili masaže svakog prsta damo mu mali komad hrane, pa se zatim ponovo malo udaljimo od njega. Kod pasa koji su ranije imali neprijatna iskustva može se desiti da počnu da reže čim im se rukom približimo šapama. U tom slučajut reba biti strpljiv i ići samo do granice na kojoj pas još ne pokazuje takvu reakciju. Na toj tački se zaustavljamo, dajemo mu hranu i ponovo se udaljavamo od njega. U zavisnosti od senzitivnosti psa i jačine pretrpljene „traume”, ovaj proces može trajati poprilično dugo. Međutim, cilj je da pas stekne poverenje u nas, a upravo kroz ovakve korake to poverenje postepeno gradimo.

Kada nam pas dopusti da mu masiramo prste na šapama i kada kroz ponašanje počne da pokazuje da mu to prija, možemo prineti makaze za nokte njegovim šapama, dajući mu hranu nakon svakog prinošenja. Ako pas pritom pokazuje znake opuštenosti, možemo na jednom prstu odseći samo mali deo vrha nokta, zatim mu dati hranu, blago ga pohvaliti, pomaziti i potom se malo udaljiti od njega. Ovaj postupak ponavljamo polako i postepeno, sve dok ne uspemo da skratimo sve nokte. Vremenom ćemo psa dovesti do toga da nam veruje i da se uz nas oseća sigurno i opušteno dok mu skraćujemo nokte ili sređujemo šapice. Time ćemo ujedno olakšati i samom grumeru ceo proces tretmana lepote.

‍

Stajanje na stolu kod grumera

Pse koji će ići kod grumera važno je na vreme naviknuti da stoje na stolu tokom tretmana. Možemo početi tako što ćemo ih na kratko učiti da seponpnu na niži stočić ili klupicu ili neki zidić, a dok stoje na podlozi,hvaliti ih i nagrađivati ih komadićima hrane. Cilj je da taj položaj povežu sanečim prijatnim i sigurnim.

Kada vidimo da je štene opušteno, možemo polako početi da povezujemo elemente o kojima smo već govorili. Radnje koje smo vežbali na podu ili kauču, poput češljanja, feniranja, dodirivanja šapa ili upoznavanja sa predmetima koji proizvode zvuk ili vibraciju, sada uvodimo i na stočiću, klupici, zidiću. Sve to radimo uz nežno hvaljenje i davanje komadića hrane, kako bi iskustvo ostalo pozitivno. Na kraju, dobro je završiti kratkom igrom, kako bi štene ovu situaciju povezalo sa nečim prijatnim i opuštajućim.

Energija psa

Pre nego što psa odvedemo u salon za negu, ili ako imamo nameru da ga sami uredimo, dobro je da ga najpre prošetamo kako bi obavio svoje fiziološke potrebe i umanjili eventualnu nervozu. Nakon toga možemo ga malo istrčati, kako bismo ga doveli u stanje blagog umora, da tokom samog tretmana ne bude previše nemiran. Pri tome treba voditi računa da ne preteramo, kako pas ne bi postao razdražljiv ili nervozan zbog preteranog umora.

Svaki rad sa psom mu treba predstaviti kroz igru i pohvalu, kako bi ceo proces doživeo kao veliku zabavu. Analogija možda nije sasvim primerena, ali u nedostatku bolje možemo reći da učenju psa treba pristupiti slično kao učenju deteta, jer deca najbolje uče kroz igru. To, naravno, ne znači da ne treba da budemo disciplinovani. Međutim, disciplina ne podrazumeva grubost, već doslednost i strpljenje.

‍

Napomena: Svaki tekst je pisan uopšteno, sa osvrtom na najčešće izazove i nije moguće dati precizan postupak radnji, kako bi bili odgovorni i kako bi postigli najbolji mogući ishod uučenju psa, iako većini deluje trivijalan problem, možda. Svaki pas je jedinka za sebe, ako bi povukli paralelu sa nama ljudima, i svaki iziskuje prilagodjavanja blaga u procesu učenja, shodno njegovom senzitivitetu ,nagonima, temperamentu, starosnoj dobi, stečenim navikama idr.

 Povezani tekstovi:

SOCIJALIZACIJA PSA - https://www.urbandog.rs/blog/socijalizacija-psa

TRANSPORTER - predstavlja? - https://www.urbandog.rs/blog/boks-kavez-za-pse---sta-treba-da-predstavlja

TRANSPORTER - učenje - https://www.urbandog.rs/blog/kako-nauciti-psa-na-transportni-boks-kavez

‍